Upravo tako. Ista zapažanja i iskustva i ja imam.
Baš sam nedavno bio na terenu sa jednim od njih, vozimo pored Sajma usred bela dana, klinac sedi bez pojasa. Ja mu kažem veži se, on mi sa kiselim ciničnim kezom odgovara kontra pitanjem da li vozim (svoja kola) i da li znam koliko se zaustavljanja (ne) obavi zbog pojasa... Pošto znam od ranije koliko je nedokazan i arogantan, samo skrenem pogled i mislim se ma radi kako hoćeš, zabole me... Nemoj da vežeš pojas, taman da mi se posreći pa da te ne gledam neko vreme...
Istog tog lika sam gledao par nedelja ranije kako ga mrzi da sa par klikova pokrene jedan task na kompu, jer kao "ma koga boli k..." Ajme mene, treba iskliktati 10 puta i ostaviti komp da radi... aj aj aj, kakav napor, kakva muka... Isto tako, masa njih napucani steroidima i suplementima, ne mogu mirno da sede od energije, a kad god se nosi nešto samo gledaju da uhvate krivinu.
To što pominješ, to odbijanje da ceo svoj život podređuju poslu i poslodavcu im jeste jedna vrlina koju i ja pozdravljam. Samo što su i to oterali u ekstrem, pa su odbijanje da budu radoholičari oterali u odbijanje da učestvuju u životu i u želju da budu cinični prema svemu i svakome. I u mnogo drugih stvari su naopaki a uvereni su da su najpametniji na svetu, a zapravo su šuplji i mnogo manje obrazovani i sposobni nego što misle. Čast izuzecima naravno, kojih uvek ima i biće.