Pavković recimo ima dosta naših po Srbiji, pa i general VJ, Nebojša. Pavkovića katolika ima puno po zapadnoj Hercegovini.
Kako se postaje katolik ili nevjernik? Evo ovako, izvešću primer iz moje porodice.
Moja rođena baba, koja je bila jedino žensko, a imala petoro braće, svi su iz istočne hercegovine, granica sa CG. Od tih petoro, troje otišlo u JvuO, najstarijih. Od toga, dvoje najmladjih, koji nisu okusili rat, su ostali da žive u Bosni. Svi su pravoslavni Srbi, i po majci i po ocu. Ovi stariji što su otišli, morali su, jer bi ih streljali titovi ako se vrate posle 1944. u Jugoslaviju. Smatrani su četnicima.
Ovi što su ostali, su obojica oženili nesrpkinje.
Jedan od te dvojice je oženio Hrvaticu, čiji su se roditelji tokom 1941. pa sve do 1945. osećali vrlo komforno u okviru NDH, jer su bili "prave" vere, a ne "krive" vere pravoslavne. Svi koji su bili pravoslavci, morali su da pobegnu za Crnu Goru, neko za Srbiju, ako je poreklom bio iz Srbije. Ko je bio naivan, i ostao, završio je u vagonima za Jasenovac.
Iz tog mešanog braka, rodio se moj nerođeni stric, koji je bio pod ogromnim uticajem katoličke majke i njene braće. Nije bio kršten, ali ipak i ništa slava, Srbovanje, širina, altruizam, opuštencija... već klasična hrvatska uštogljenost. Smisao za humor nula. E sad pošto je sam po prirodi takav, našao je neku ženu koja je po ocu hrvatica, po majci srpkinja. Iz tog braka dobio dvoje dece, stiže ubrzo rat u Bosnu 1992. godine, a on umesto da brani rodnu grudu, pobegao je 1993. za Zagreb. Dvoje dece koje ima, od jednog znam da je postao katolik, a piše o sebi da je poreklom crnogorac. Dakle, to su sada novokomponovani Hrvati. Uticaj sredine, etnomimikrija, pa malo nečinjenje oca kukavice je dovelo do ovakvog preobraženja.
Ovo je prosto primer kako se od nekada pravoslavnog stanovništva pravi katolički otpad. Ovakvih primera ima milion.