izuzetni tekstovi
Мој несрећни Сораб не воли да учи, више воли да се роди као геније, упркос слабим оценама у школи. Брка "јер и је л' ", "да ли и дали" брка, гладијаторе дели на гладиоле и радијаторе, није у стању да
milanmilenkovic.com
Сораб све схвата једноставно и површно (за удубљивање и знање су потребни време и труд, које радије троши на сплавове и друштвене мреже), па је тако, пре готово четврт века, схватио и слободу, и демок
milanmilenkovic.com
Сораб све схвата једноставно и површно (за удубљивање и знање су потребни време и труд, које радије троши на сплавове и друштвене мреже), па је тако, пре готово четврт века, схватио и слободу, и демократију. Бежећи, мање-више оправдано, од Слободана Милошевића и његових Раје, Гаје, Влаје, Дачића, Шешеља, Вучића и тако даље, похитао је у руке Визионару и визионарчићима, који су му обећали да ће га увести у врли, европски свет, у коме ће чак и Сораб умети да погоди канту за ђубре. Обећали су Визионар и визионарчићи да ће нас тај свет волети, да ће нам помоћи, да ће нас учинити бољим људима, да ћемо слободно бирати, да ћемо ући у царство демократије које обала нема и у царство крилате слободе, која земљу не дотиче.
Прве тековине слободе и демократије су се осетиле одмах: позатваране су домаће банке, које су биле хипотекарни власници наше својине, која је умрла са тим банкама; демократија је процветала гласањима из Бодрума и Солуна, а слобода под акцијом „Сабља“, у којој је ухапшено 12 000 људи за десетак дана (у Титовој диктатури, на Голи оток је послато 20 000 људи за пет година), а судски епилог је имало мање од сто случајева, док смо осталима платили одштету из буџета.
Даље су слобда и демократија цветали поклањењем цементара и шећерана, укидањем СДК, да би се сакрили токови новца, а онда и даљим крчмљењем свега што су генерације пре нас стварале.
Лако је било 5. октобра, кад су Амери гурали зелембаће у буљу визионара и кад су припремили логистику. Сад, кад следбеници визије треба да склоне Вучића сами, некако не иде, изгледа све бедније, али
још увек сјајно, у односу на оно како ће изгледати за пар месеци.
Наша простота, она
грађанска простота, која је далеко беднија од најбедније сељачке, није нестала, само се заогрнула Западом, и то не Западом Микеланђела, Бетовена, или Хегела, него Западом Мекдоналдса, Ајфона и Старбакса.