Nas narod iskreno voli Hulju. Cak i najveci deo onih koji glasaju za tzv opoziciju, mentalno su najblizi Njemu.
(izuzmimo do 5% populacije Beograda)
Apsolutno tačno. Pa ta opozicija je svesno kontrolisala i ugušila proteste koji su imali potencijal! Sad on može, a i mora da na miru završi sve zašto je i doveden. Uz to, proći će mu u skupštini bukvalno sve u ovom trenutku, ali stvarno mislim bukvalno SVE, energija se istrošila. Svi ovi zakoni koji su prolazili sad su sami po sebi pojedinačno razlog za ulicu.
Pa i na forumu ovde, 90% protiv njega, da ih pitaš suštinski kakva bi bila razlika u ekonomiji, spoljnoj politici da je Đinđić živ, ne bi znali da kažu. Samo je razlika što bi Đinđić otvoreno radio ovako, a ovaj se nešto kurobeca lažno i podilazi masama, jer je mag u praćenju rejtinga (catch all) i zna da mu bez toga ne bi prošlo. Takođe ne bi imao baš ovako vidno odvratne njuške u javnom životu (neki bi i preživeli, poput Mitrovića), nego bi bili malo kulturniji, ali ljigaviji, radili bi istu stvar.
Председник Нове–Да се струка пита (Нова Д2СП) Владимир Ковачевић данас је изјавио да власт у Србији задужује земљу на основу прецењеног бруто домаћег производа (БДП).
„Ако се економија изграђује на платформи да све што произведеш улази у БДП, по ценама које доделиш, а не по стварним ценама, онда је реална и претпоставка да један километар ауто-пута у Србији кошта милион евра, а ти га, са намером, кроз папире ‘крстиш’ на три милиона евра и тако се то ‘надувано’ евидентира у БДП. Онда такав обим ‘надуваног’ БДП-а постаје основа за задуживање“, навео је Ковачевић у саопштењу.
Ковачевић је упитао, када се разради ова тактика, „ко се онда серкира да нешто што држава плати кошта три пута више од реалног“.
„Из угла иницијатора оваквог концепта рада, све је у реду, идемо даље, чак нам и брже расте БДП, а на основу њега оправдавамо процентуални степен задужености. Само треба да наставиш да ‘надуваваш’ БДП, баш како ти расте потреба за задуживањем“, казао је Ковачевић.
Postoji neko nepisano pravilo da u ovakvim situacijama kad se izlazi iz krize (pandemija, ratovi), država mora da uzme na sebe povećanu potrošnju kao stimulaciju privrede. Kao što sam dosta puta napomenuo, sve države sveta su
makazama, jer sa druge strane imaš visoku inflaciju koja zahteva dizanje kamata i smanjenje potrošnje da bi se ohladila. Naravno, dugovi su toliki da ti ne možeš da digneš kamate koliko bi trebalo (već sada US plaća veću kamatu nego što je ceo vojni budžet, a znamo koje se cifre vrte u potonjem), a i svakim novim dizanjem si bliže recesiji. Politički kurs je već jasan, uvek će izabrati inflaciju mesto recesije, jer drugo politički neće preživeti, dakle novo štampanje da se pokriju naduvane kamate. Onda nastavljaju da dižu dug, prodaju porodičnu
srebrninu (sve ovo se vidi u zakonima koji su prošli
). Onda će se u nekom trenutku, ako baš bude
stani-pani, postaviti i pitanje deviznog kursa, e to će da bude veselo, imajući u vidu koliko su narod i privreda više zaduženi...