MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.081
EU je izvukla nekoliko puta vise odavde nego sto je ulozila.Mi ekonomiju i industriju nemamo, 40+ godina živimo od donacija te iste EU
EU je izvukla nekoliko puta vise odavde nego sto je ulozila.Mi ekonomiju i industriju nemamo, 40+ godina živimo od donacija te iste EU
Pa mislim krastavci 90 dinara... Do pre dva meseca banane behu 200. Tek su sad nedavno malo oladili na 170. Ej, banane 170 dinara...Код мене у крају на неком киоску прошле године пљескавица била 180 дин, а сад је 350, пре пар месеци сникерс чоколадица у Максију је била 49 дин данас је 84,
а за свакодневне прехрамбне производе више нико и не може да испрати константно повећање цена,
треба поменути и податак Републичког завода за статистику да за мај 2023. медијална зарада износи 66.244 дин.
Pa mislim krastavci 90 dinara... Do pre dva meseca banane behu 200. Tek su sad nedavno malo oladili na 170. Ej, banane 170 dinara...
Ono, voće i povrće koje je nekad važilo za, neću da kažem korov, ali nešto što je toliko sveprisutno, prosto i dostupno da je maltene ko korov... sada se plaća kao da je nešto ekskluzivno retko i neprocenjivo što raste samo na Fidžiju ili Maršalskim ostrvima...
100 grama kačkavalja koji nije čista biljna mast - 200 dinara. 100 grama pečenice koja nije najgori škart - 150 dinara. Mleko 150 dinara.
Mnogi su se dobrano namastili na ovim ''krizama'' koje su izrokale svet zadnjih godina. I kao što se u okviru jedne zemlje na svakoj krizi masni omaste još više a siromašni postanu još siromašniji, tako se i na ovoj karti koju je Danko okačio vidi da su iz ovih kriza - ne računajući Tursku - od Evrope najgore prošle upravo one zemlje koje važe za siromašnije i zapostavljenije.
Samo što će sad ispasti da kažem da je tako samo u Evropi, ali zapravo je moja poenta da je tako globalno. Kada pogledam istoriju i trendove u svetu od 2008. naovamo, i kuda sve to vodi, strašno me i brine i rastužuje šta se sve radi i dešava. I što je najgore od svega, kažem, to nije tako samo u Srbiji, nego širom planete. Desetkuju se obični ljudi, ide se na to da se što veći broj pretvori u roblje i da budu jeftina zamenljiva radna snaga. Znam da mnogima ovo zvuči sumanuto ali dovoljno je samo pogledati kupovne moći oibičnih ljudi od 2008. naovamo, a paralelno sa time i spiskove milijardera ili rekordnih profita. Iz svake krize izašlo je XY pacovčina koje su se strašno namastile na pljačkanju običnih naroda.
Jedino tužnije od toga je kada pokušaš da izneseš sve to, a onda drugi pripadnici tvoje ili susedne klase (ili bar oni za sebe tvrde da su srednja klasa), te zamrze i prozivaju što se usuđuješ da to primetiš i izneseš. Oni svi presrećni što im je svake godine rad sve bezvredniji, i ponosni na svoje gazde i gospodare što ih svake godine dodatno opelješe i omalovaže. Tužno da tužnije ne može biti. U šta su se ljudi pretvorili.
Važi se kgb-ovac
Slažem seОво ни КГБ не би могао да режира
Ovo je klasičan MI6 uradak, oni to mogu.Ово ни КГБ не би могао да режира
среда, 26. јул 2023. |
Први пут у модерној историји Европе генерације које долазе биће сиромашније од њихових родитеља. Европљани су деценијама уназад, из генерације у генерацију, економски били све богатији. Наши дедови су имали више од наших прадедова, а наши родитељи више од својих родитеља. Становници старог континента из године у годину постајали су све богатији, али изгледа да је тој срећној причи дошао крај. Последњих година дана Европљани постају све сиромашнији. Куповна моћ практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец, пише амерички лист „Волстрит џорнал”. Просечна земља Европске уније сиромашнија је по глави становника од сваке америчке државе осим Ајдаха и Мисисипија, наводи се у извештају Европског центра за међународну политичку економију, независног истраживачког центра са седиштем у Бриселу. Ако се овакви трендови наставе, до 2035. године економски јаз и разлике у друштвеном богатству по глави становника САД и ЕУ биће једнако велик као онај између Јапана и Еквадора данас, наводи се у овом извештају. Живот на континенту којем су странци дуго завидели због његове уметности „де вивре” убрзано губи свој сјај док Европљани свакодневно гледају како се њихова куповна моћ топи. Французи једу мање деликатеса, а уз то пију мање црног вина, Шпанци штеде на маслиновом уљу, Финци пале сауне у ветровитим данима када је струја јефтинија. У Немачкој је потрошња меса и млека пала на најнижи ниво у последње три деценије, а тржиште органске хране, које је донедавно било у метеорском успону, сада је у једнаком метеорском паду. У Италији се сазивају кризни састанци због цена тестенина које су порасле дупло више од инфлације. У различитим земљама има на стотине сличних примера, а због пада потрошње Европа је почетком године запала у рецесију. Садашње стање у коме се Европа налази није се десило преко ноћи. Њено становништво је све старије, а осим тога Европљани преферирају све више слободног времена и краћу радну недељу, што је годинама успоравало привредни раст и смањило продуктивност. Потом је дошла пандемија коронавируса а онда и рат у Украјини што је на крају резултирало прекидом глобалних ланаца снабдевања и наглим порастом цена енергије и хране. Да би сачували социјални мир и радна места европске владе су се определиле за субвенције послодавцима што је још више погоршало проблем. Цене у продавницама су порасле а потрошачи су још више осиромашили. За разлику од Европљана, Американци су имали вишеструку корист од јефтине енергије и пакета помоћи које је њихова влада усмерила углавном према грађанима уместо према послодавцима како би их подстакла да троше. Европа има снажну извозну индустрију на коју су се Европљани могли да ослоне у прошлости. Кина која је постала кључно европско тржиште такође је у економским проблемима, који се преливају на Европу. Високи трошкови енергије и огромна инфлација каква није виђена од 1970-их смањују конкурентност европских произвођача на међународним тржиштима и нарушавају некада хармоничне радне односе на континенту. Са успоравањем глобалне трговине, зависност Европе од извоза, који чини половину БДП-а постаје њена слабост С друге стране у Сједињеним Државама извоз чини само 10 одсто БДП-а. Према подацима Организације за економску сарадњу и развој потрошња у 20 земаља чланица еврозоне смањена је за око један одсто од краја 2019. године. С друге стране, у САД је у истом периоду порасла за скоро 9 одсто. Европска унија сада чини око 18 одсто укупне светске потрошње, а САД око 28 процената. Пре петнаест година, ЕУ и САД су чиниле око четвртине укупне светске потрошње. Прилагођено инфлацији и куповној моћи, плате су од 2019. године пале за отприлике три одсто, у Немачкој, 3,5 одсто у Италији и Шпанији и 6 одсто у Грчкој. С друге стране, реалне плате у САД су порасле за око 6 одсто у истом периоду. Према подацима ММФ-а, привреда Еврозоне је у последњих 15 година порасла за око 6 одсто, а САД чак 82 одсто. С обзиром на све већи трошак задуживања и потребу европских влада да повећају војну потрошњу, економисти очекују повећање пореза, што ствара додатни притисак на потрошаче. А порези у Европи су већ високи у поређењу са другим богатим земљама на око 40 - 45 одсто БДП-а, у поређењу са 27 одсто у САД. Амерички радници примају скоро три четвртине својих плата, док француски и немачки радници задржавају само половину онога што зарађују. |
Ово ни КГБ не би могао да режира
: Политика: Да ли немачкој десници убрзано расте популарност јер тражи излазак из ЕУ, повратак марке и протеривање имиграната
Десно-популистичкој странци Алтернатива за Немачку (АфД) из дана у дан расте популарност и тренутно ужива подршку више од 22 одсто бирача, произлази из најновијег испитивања јавног мнијења које је у суботу објавиоwww.nspm.rs
Испитивања показују да је однос Немаца према Европској унији последњих година постао сумњичавији. Само четвртина сматра да чланство у Европској унији Немачкој доноси више предности, а то је 14 процената мање него у јулу 2020. године. Готово исто толико (27 одсто) каже да Немачкој чланство у Европској унији пре доноси недостатке, што је 12 процената више него пре три године. Управо те ставове “гура” и АфД, тако да је јасно зашто јој расте популасрност. Имају слуха за народну вољу и то покушавају да спроводе, сагласни су аналитичари.
Mislim da dogadjaji idu pravom smeru.
Hoćeš da nam kažeš da ti misliš da Vučić nije sklonio novac u Rusiju i da mu tamo nije odstupnica?
Haha... Vulin više nema. E zato.Ovo me slatko nasmejalo.....pa da, naravno. Svaki (ali bkvln svaki) ruski oligarh koji se docepao bilo kakvog novca je sav taj kapital odneo i ulozio u zapadne banke, stanove, vile, jahte, fudbalske klubove. Pun je London ruskih i arapskih milijardera i sumnjivih "poslovnih" ljudi iz raspalih istocnih vuko**bina...a ti tripujes da ce Vucic svoj prljavi kes da gura u Sberbanku u Mosvki i u vikendicama oko Vladivostoka? hahahahahah
Svi nasi oligarsi takodje imaju racune u Svajcarskoj, Luksenburgu, Holandiji...ti Srpski multi-milioneri s'racunima na kavkazu su vrv na nivou statisticke greske, pa zato i ne postoje skandali poput "Astana Papers" ili "Chelaybinsk leaks".
Narod vec masovno glasa za jednog takvog. Djilas shvata da ce mu bahatost doneti glasove u nije cudo da njegova stranka ima najbolji rejting od svih opozicionih.Btw. Ko ima stomak nek pogleda Đilasa u jutarnjem na novoj s.
Ogavno ponašanje prema voditeljki. Bahat do krajnjih granica, teško i za gledanje. Odvratno jako.