На челу Србије је Александара Вучић, врхунски демагог, циник, лажов и манипулатор. На челу већине институција су корумпирани бескорисници чија је једина врлина послушност врховном манипулатору. То све нешто говори о Србији, али не о њеној суштини и свакако не значи да ту нема пуно того доброг и поштеног, врхунским мислилаца, добротвора ...
На сличан начин гледам и на нашу Цркву, има ту свега и свачега. Ова аналогија на значи да поредим патријарха и председника. Патријарха у неким стварима потпуно подржавам у неким супротно, али свакако за разлику од председника могу да га слушам, а и не појављује се сваки дан на неким ванредним обраћањима.
Повремено идем у цркву, осећам неку везу са њом и надам се да имам барем трачак искрене вере у себу, али генерално не сматрам да неко ко иде у цркву мора да има више вере, нити изворних хришћанских врлина него неко ко не иде, или чак не осећа никакву повезаност са нашом црквом, представља се као агностик или чак атеиста. Као члан једне вибер групе људи који иду у локалну цркву, могу рећи да сам се ту начитао свега и свачега, изузетно ограничених и затуцаних мишљења по питању актуелних тема као што су биле вакцине, сада Русија и запад и слично, о темама које немају много везе са верома, а закључци чак буду и супротни исконској вери. Али како капирам то не говори о целокупном стању тог локалног друштва, већ је последица тога да се у већини окружања увек истакну они најгласнији, често бахати са мањком капацитета за дубинско размишљање а они здраворазмишљајући брзо укапирају да нема ефекта да се оглашавају јер их ови бучни увек надгласају. У групи је био и један професор са Богослоског факултета, који сам није све то да истрпи и брзо напустио групу.
Са овим што
@Noki прича се у већини ствари слажем и ако приступамо из скроз различитих углова. Са неким стварима што рече се не слажем, али заиста имам утисак да дубински приступа теми, добронамерно чак и онда када по мојим схватањима потпуно промаши тему.
Све што хоћу рећи је да на Цркву гледам као и на воду и ватру, нешто јако корисно без чега се не може, али исто тако се може и злоупотребити. Није Црква само оно што се најгласније чује на таблоидима. Постоји ту и алтернативни приступ, по мом мишњењу хришћанскији. Имате ту и владике типа Максима, Григорија, Теодосија и сличних код којих нећете наћи острашћености, већ махом ширење здраве вере, добрих намера....