Ovo su rezultati ankete Kreni pormeni o ukidanju rijelitija.
Istraživanje je, očigledno, sprovedeno sa drugim zahtevom. (1)
Ukidanje rijalitija (na nacionalnoj frekvenciji) i (2)
ukidanje rijalitija koji promovišu i afirmišu nasilje (na nacionalnoj frekvenciji) (što je zahtev na Protestu) su prosto različiti pojmovi. Pod jedan bi značilo da se ukida, kada bi, na primer, Nova imala nacionalnu frekvenciju, i rijaliti-šou „Survajvorˮ ili onaj rijaliti-šou o ljudima koji imaju za cilj da smršaju, dok u drugom pitanju tu ne možete da uvrstite ova dva šou-programa, jer u svojoj srži ne prikazuju nasilje, već neki takmičarski duh ili sad za ovaj drugi ne znam kako bih to tačno nazvao. U svakom slučaju,
postavka pitanja je krucijalna.
Vidimo da je 48 % da se ne ukine rijeliti (28% samo trazi da bude bolje kontrolisan)
43% je da se ukine.
Kada pričamo o procentima, ne bih se složio da se to tek tako može pripojiti. Jer, u slučaju da se ne kontroliše, imaš 71,7%. Opet dolazim do problematične formulacije pitanja koje se istražuje. Ne znaš da li bi se ljudi drugačije izjasnili da je pitanje drugačije postavljeno ‒ verovatno da bi.
Mislim da je procenat onih koji ne zele da se odvoje od Zadruge daleko veci u samoj Srbiji, jer na anketu Kreni promeni odgovaraju vecinom ljudi iz Beograda koji idu na proteste itd.
Srbija hoce Pink.
Sa druge strane, ne znamo koji je uzorak, na koji način je samo istraživanje vođeno. Ukoliko je vođeno putem interneta, imaš nedostatak dosta starijih ljudi koji prosto ne koriste savremenu tehnologiju. A, opet, imaš ljude koji prosto ne pristupaju njihovom veb-sajtu i samim tim nema nasumičnog propitivanja, koje je ključno za bilo kakvo ispitivanje javnog mnjenja i iznošenje reprezentativnog uzorka.
Ako je namerno sročeno ovakvo pitanje, onda se odavde samo može izvući zaključak da ljudi
nisu protiv rijaliti-programa, što je i prirodno (rijaliti-programi tipa „Ja imam talenatˮ, „Iks-Faktorˮ i slični nisu nužno ružni sami po sebi) i da se možda može pretpostaviti da bi odgovori bili drugačiji da su propitivali
varijablu nasilja u samim rijaliti-programima. Sve ostalo je prilepljivanje sopstvenog mišljenja i pogrešno tumačenje i korišćenje nekog „dokazaˮ u svojstvo podržavanja sopstvene hipoteze, koja nema veze sa iznetim dokazom.