Šta je novo?

Istorija JGP-a

Najviše MAN-ovih motora. Zadnjih 20 i više godina, realno nije bilo sporih Ikarbusa, pa i taj manji procenat sa RABA D10 motorom. Išli su i oni dosta dobro, a sa mečkinim OM447 tek, iako su imali nevelikih 250ks. 201-ice su sve, sem serije iz 2006., raspolagale sa skromnih 260ks, al išlo je to opet solidno. Velika kubikaža ipak znači. 103-jki je bilo i pre, u Lasti na primer, i sa celih 310ks, i to davne 2002. godine proizvedena serija. Sa trostopenim VOITH-om išle kao blesave. Mnogo mi se dopadao taj menjač, iako samo tri brzine, i pri 60km/h ide u solidne obrtaje, al startnost je bila odlična kod svih Ikarbusa sa tim menjačem. 111 i 166, isto vukli dosta dobro što kaže i @branik. Nisu to bile teške karoserije, a kasniji primerci sve automatici, pa su klizili dosta glatko. Stare solo Barbike s kraja 90-tih, iako sa ručnim menjačem i atmosfercem D2866UM, sa malo preko 200ks, opet nisu bili spore. Ikarbusi su patili od raznih sitnih i krupnih nedostataka, al bar sa mehanikom nisu imali većih nedostataka. Uglavnom su dobijali adekvatne motore i menjače, a spram mase pre svega.
 
Tajna startnosti i dobeog savladavanja brda kod GSP specifikacije bili su veoma kratki prenosi u deferencijalima sa planetarnim reduktorom ma točku. Zato je natovareni zglob na usponu kod Londona bez progblema kretao drugom, ali cena je bila veća potrošnja, niska max brzina (oko 80 po tahografu) i brzo habanje pogonskog mosta.
@stex_pb , ti o kojima pišeš imali su duži finalni prenos pa je brdo bilo problem, a i ri motori su imali jedva 200ks i nisu dugo trajali - tek koju stotinu hiljada km, dok su manovi gurali, zavisno od posada i linije i preko milion, a najčešće oko 800k.
Prevoznici iz unutrašnjisti izbegavali su bg specifikaciju jer je bila osetno skuplja, a smatrali su da su uslovi rada kod njih mnogo povoljniji.
Užička Raketa je negde 1990, 1991.shvatila da je to ključ korisnosti Ik pa su počeli da ih kupuju (nekoliko zglobnih zarad ka Pž i Zl). Kasnije, pred kraj, u ovom veku, kupili su 5 103 i 3 201 identičnih beogradskim (beli). To se kasnije namenjalo firmi, ali je radilo dugo.
 
Poslednja izmena:
Rabini motori, rekoh, em su bili nejaki, niskog obrtnog momenta, em kratkotrajni - 80-100k godišnje, 250k km, pa računaj kad su počinjeli da dime, greju se i lenjo vuku
 
453039197_10220257647150040_4747213870600381336_n.jpg
 
Ovako iz iskustva korisnika, čiji Fapovi su se najbolje pokazali?

Meni su Kodeksovi uvek izgledali najpristojnije od svih, i nekako najutegnutiji.
 
Pa od vozača sam čuo i dosta pohvala na račun FAP-ova u Autokodeksu, i jesu kod njih izgledali najpristojnije. Bilo je i kritika naravno, al ne nešto na samu vožnju. Iz ugla putnika imao bi mu i te kako šta zameriti, al su mi bili dragi opet.
 
Iz ugla putnika bio je to jedan zastareo koncept, sa rešenjima iz doba sankcija koja se nisu popravila po poboljšanju situacije. Sve je bilo ružno, i metalno.
 
Svakako, nego mislim na ergonomiju koja je mogla biti bolja. Malo mesta između nekih stolica. Tesan je enterijer bio za moj pojam. A to što kažeš stoji, od kliznih prozora, šipki, vrata itd. Znala je boja dosta da se ljušti sa vrata, pa je izgledalo ružno. Očigledno su vozne karakteristike bile najsvetlija tačaka sa sve vrlo dobrom mehanikom. Lepo su i išli nema šta.
 
Mercedes osnova, robusna karoserija i loša rešenja. To je definicija FAPa
 
Ćopa ovako iskrivljen bi trajao duže nego rakija.

Poslednje iskustvo za gsp 537 je bilo kada je na Ćalijama crkao Solaris na 27 a iza naišao 27E sav iskrivljen. Pokupio sve nas iz Solarisa i elegantno odjurio uz gomilu dima.
Pa i jeste, veliki broj njih je pristojno završilo karijere.
 
GSP-u je 2003. godine isporučeno 19 komada A537.3. Proizveden je i 20 autobus, ali iz meni nepoznatog razloga nikada nije isporučen GSP-u. To je upravo autobus sa slike. Od ostalih se razlikovao po tome što je imao crvene šipke. Kupila ga je lazarevačka Lastra i nosio je garažni broj 16018.
 
Ако некоме буде занимљиво, на војном отпаду Уб међу десетинама војних камиона има један плаво-бели Икарус, изгледа зглоб прерађен и соло, нажалост прорастао вегетацијом.
 
Vrh