У почетку су имали сарадњу, Икарус ИК 83 је на ФАПовој шасији као и ФАП Г-100 и ФАП Г-160. После су се скроз преоријентисали на Рабу а није ми најјаснија позадина те политике, доста је тада било међудржавних уговора, као нпр. Икарус и РОМАН, где су продавани Икарус аутобуси у Румунији, а РОМАН камиони са шасијом и кабином склапани и добијали кипер у Икарусу и продавани као домаћи произовд како би избегли увозне таксе. По мом мишљењу прва највећа потешкоћа производње аутобуса и камиона у Србији јесте производња мотора, пошто је ФАМОС у Сарајеву. Да су онда направили фабрику мотора у Београду уместо у Сарајеву, тј. направили нову линију у Раковици која је имала најдужу историју производње мотора у Југославији, данас би била скроз друга прича. Мада тада се лудовало са индустријом по Босанским забитима, и ФАП је игром случаја остао у Србији, Ранковић је хтео да га сели у Сарајево, а због противљења томе после је први директор ФАПа у монтираном процесу осуђен из освете. А друга грешка је пропуштена шанса за куповину Штејрове линије мотора у другој половини 90их, но то се десило због бомбардовања. Са моторима из увоза смо у старту ван конкуренције и на тржиштима Африке и Азије. Озбиљни капацитети и ФАПа и Икарбуса нажалост данас пропадају због неодговорне политике. Требало је обе фабрике још раних 2000их понудити Мерцедесу и МАНу за евро, као што су ишле и шећеране, али је било битније куповати социјални мир.