Gledaj...I meni je mnogo kao mušteriji i gledam gde mogu da uštedim i da sam uradim da ne moram da platim, jer mi pare ne rastu na drvetu. Ni meni, ni drugoj strani, koja god da sam u nekoj situaciji ja strana, a koja on. Ali ono što ne znam ili ne znam dobro, platim ko zna i poštujem dogovor. Ako nemam para, zvacu kada budem imao ili cu naci neki alternativni način. A sa druge strane, meni je kao nekome ko treba da radi, najlakse kada mi kaze da nema novca i da ne radim, nego da nekoga jurim za novac posle. A dok se neki majstori ljute kada im kazes da nemas novca za njegove ruke. Mislim u sebi: ,,Pa jel treba da ti kazem radi, pa da me posle juris za pare". Meni, rekoh, kada sam na mestu majstora, tako ne odgovara.
Čist račun - duga ljubav.
A drugo, nije pravilo da ce neko ko skuplje naplacuje ruke, da i bolje uradi. Tih slučajeva sam imao mnogo, pa posle problemi.
Samo da je pošteno kaze ako te pitam: ,,Jel mogu ja da kupim deo?" A ti kazes: ,,Ne moze, to kod mene nije praksa" ili ,,Može, ali u tom slučaju garanciju ne mogu da ti dam". I sve u redu.
Ja nekada tako imam običaj da sam nekim pričam kao sa debilom i ljudi misle čak i da ih zezam, ali bolje da se razumemo, makar govorili do detalja neke najjednostavnije stvari, da ne bi posle bilo da nisam rekao to i to i da smo se nismo dogovorili tako i tako. I takva iskustva sam imao. Sa druge strane i ja cud a te pitam neko pitanje, mozda tebi kao majstoru smesno, ali bolje i tako, nego da posle bude: ,,Nismo se tako dogovorili" i slično...
I razumem da je uvek mnogo kada treba da se plati, ali nisam ja ni za koga Crveni krst, niti je neko za mene. On radi za novac i ja radim za novac i od toga zivimo. Pogledam, procenim, toliko trazim za ruke - moze? Ne može? Dogovoreno? Nije dogovoreno? I da nije, sve u redu, ne radimo, nema problema. Nije sramota nemati. Kad budeš imao, docicu da radim.