Зато што коловозне траке нису физички раздвојене, а дозвољена брзина је 110km/h. Претицање мора да се врши тако што ће спорије возило да се склони у десно на ту полу-зауставну траку (на којој може да буде заустављено покварено возило) да би га брже возило претекло, или да при великим брзинама брже возило прелази у супротан смјер у коме му у сусрет долази возило које такође брзо вози. Такво нешто постоји у Грчкој кад се прође Евзони, Македонци су исту ствар направили на путу Штип-Радовиш и то решење ради, убрзава се проток али се не повећава безбједност. Моје лично искуство је да такав пут умара јер захтјева више концентрације и од аутопута и од обичне магистрале. Драго ми је што су код нас препознали такав промашај на оно мало пута Ниш-Мерошина, па су рекли да ће некад накнадно преправити. Једино позитивно је то што свуда постоје петље умјесто кружних токова, али ако бих бирао да ли правити пут као Шабац-Лозница или као овај македонски свакако да бих изабрао прво рјешење.
