Šta je novo?

Infrastruktura Bugarske (Sofija - Obilaznica..)

A6 E79 Autoput Ljulin (Sofija-Pernik)

Teren nije bio šala i zato su ispunili puno inženerskih objekata. Objekt je gradila turska kompanija Mapa Džingis (kod nas poznata kao Lapa Džingis jer su neprestano zahtevali nove i nove pare). Mi imamo isključivo lošo iskustvo sa njima i od tada nisu osvojili niti jednu deonicu, iako su učestvovali na skoro svakom tenderu. Produžujemo ka Perniku u srcu Ljulin Planine:

r3.jpg


r4.jpg


r6.jpg


r7.jpg


r8.jpg


r9.jpg
 
A evo malo mojih slika od Jula 2012 godine na autoputu A6 Ljulin iz pravca Pernik-Sofija:

100_2333.jpg


100_2334.jpg


100_2337.jpg


100_2338.jpg


100_2339.jpg


100_2342.jpg


100_2345.jpg


100_2347.jpg


100_2349.jpg


100_2351-1.jpg


KRAJ
 
Inače najveća nova vest preteklih dana je početak radova na novoj deonici autoputa u Bugarskoj. Ide reč o deonici autoputa A3 Struma između gradova Dupnica i Blagoevgrada u dužini 37 kilometara. Ovaj je najvećji lot koji se gradi najednom od svih lotova koji su se gradili u preteklih godina i po dužini i po vrednosti. Cela deonica će koštati 360 miliona leva, t.e. 185 miliona eura ili po tačno 5 miliona eura po kilometar. Rok izgradnje je 22 meseca, tako da očekujemo da se završi oko Decembra 2014, ali ja sam dao kao rok Q1 na 2015 jer je rok zaista vrlo vrlo kratak. Inače izvođač je domaća firma GBS (GlavBolgarStroy) koja je kao što sam pre rekao najbolja naša građevinska firma. Sve objekte do sada su predajali pred istekom roka. Iako ne očekujem da će se to desiti ovog puta, sam optimističan da će se sve završiti do početka 2015 godine, kada će autoput dostići i oblastni glavni grad Blagoevgrad.

Obnovljene mape bugarskih autoputeva:

BG13-15roadprojects_zpsffc50317.png

Klik za veću rezoluciju
Izgrađeno: 562 km
U izgradnji: 200 km (ali stvarno tačno 200 su)
U tenderske procedure i početak ove godine: 79,5 km
 
A0 E79 E80 E871 Sofijski Ring / Околовръстен път на София


Prvo predlažem da počnemo sa time kakva je situacija sada:

SOP1_zps0cc26166.png


zeleno - izgrađen autoput

Kao što može se videti u preteklih godina su se radile deonice na jugu grada, gde obilaznica ima statusa unutrašno-gradske magistrale, dok za sav tranzitan saobraćaj je planiran severni deo obilaznice jer ne ulazi direktno u grad, kao što je to slučaj sa južnim delom. Oko 10 kilometara je bilo izgrađenih na tom potezu i put proširen sa 2 na 10 trakama jer se južni deo gradio sa po 5 trake u smeru (3 tranzitne i 2 lokalne). Ograničenje je 80 km/čas. Izgradnja je bila veoma komplicirana i skupa zbog ogroman broj podzemnih komunikacija, odkup i rušenje objekata i velik broj inženerskih rešenja.Cena je variirala oko 10-15 miliona eura po kilometru. Sve ostalo je izgrađeno još u socijalizmu ali to je veoma malo - samo istočni deo obilaznice oko A1 i A2. Kasnije ću se vratiti na to što je bilo izgrađeno.

Sada se Grad i Država skoncentrirani na završenje tranzitnog deo autoputa oko Sofija, kako bi se povezale svi 4 autoputa koji završavaju u grad i kako bi se tranzitni saobraćaj ubrzao i izveo van granice grada. Zato se sada radi na oko 33 kilometara autoputa. Od njih 12 se momentalno grade, a ostali 21 su u tenderske procedure, koje su upravo danas završile (zato i sam čekao sa updateom).

SOP-shema_zps8e44a6e6.png

crveno - u izgradnji
plavo i lila - tendere završili, izgradnja kroz par meseci


Svi ovi 32 kilometara su podeljene na 3 velike skupine i to:

-Zapadni deo obilaznice je dug oko 8,5 km i spaja autoput A6 sa pravca MK i GR, preko budućeg A7 sa pravca Srbije i sve to vodi do tz. Severne ekspresne tangente, tj. severni deo obilaznice. Momentalno se gradi prvi deo, a drugi deo očekujemo da počne tokom leta. Gabarit trase je isti kao i na južnom delu - 2x(3+2) ili u svakom pravcu po 3 tranzitne i 2 lokalne trake. Biće 5 velikih petlja i se očekuje da se sve završi tokom 2014 i 2015 godine. Cena je između 5 i 10 miliona eura po kilometru odvisno od same deonice.

Zapadna_dyga_plan_zps679e2b82.jpg


*tu moram naglasiti da autoput A7 u pravcu Kalotina/Srbija neće završavati kod naselja Ljulin kao što sada put završuje, nego par kilometara severnije i će se direktno uključivati na Severni deo tranzitne obilaznice. Evo kako to izgleda, plavom je obeležana sadašnja trasa, a crvenom je buduće trasa. Baš ovaj zadnji deo ka Sofije neće se sada graditi, nego oko 2015 godine. Finansiski resurs po OP Transport je totalno potrošen i nije bilo para za ovu zadnju deonicu A7. Ali to nije neki problem jer je ova deonica pre nekoliko godina urađena u put sa 4 trake.

Kalotina.jpg


-Severni deo obilaznice je najvećji po svoji dužini lot koji se odjednom radio na Sofijski ring. Upravo danas je završio tender za ovu deonicu dugu 16,5 kilometara i pobedio je Italjanski konzorcium sa ceni od oko 97 miliona eura (pribl. 5 miliona eura po kilometru). Inače gabarit trase je 2x(3+1), tj. po 3 tranzitne i jedna traka za stajanje u svakom smeru. Imaće 5 velikih petlja. Ovaj deo obilaznice se ne smatra unutrašnjo-gradskom i zato biće dozvoljena brzina 140 km/čas. Kada se kapacitet ove deonice ispuni (ja ne očekujem da se to desi u sledećih 20 godina) je planirana izgradnja još jedne obilaznice na ovom delu, severnije od ove, koja prati sadašnju trasu obilaznice, tj. puta oko Sofije.

Severna ekspresna tangenta koja će se sada graditi), je južnije od sadašnjeg obilaznog puta, koji je severnije i perifernije od grada:

SST.jpg


SST1.jpg


SST3.jpg


-Istočni deo od 8,5 kilometara je veza između Obilaznice i autoputa A2 ka Ruse/Vidin/Varna. Izgradnja je u svom kraju i deonica biće puštena u radu do Junija ove godine.

Tako će svi tranzitni pravci u gradu biti povezani međusobno autoputem, a tranzitni saobraćaj jednom za uvjek napustiti grad. Sve se očekuje tokom 2015 godine.

Transit_zps47f71da5.png
 
Južni deo Sofijske obilaznice

Ova oko 10 kilometara duga deonica je bila razdeljena na dva jednakva lota, koja sus se gradila od 2006 do 2012 godine, jedna za drugoj. Izuzetno je važna jer je u tom regionu vladao pravi transportni haos zato što se je grad proširio u južnom pravcu u preteklih 20 godina. Neverovatna je promena na tom mestu jer je bivši put izgledao kao regionalni, a region je bio popularno mesto za prostituciju. Sada već na njihovem mestu rastu biznis i trgovski objekti kao IKEA i Sofia Ring Mall (najvećji mol u BG). Obilaznica završava petljom kod drugo najvećje naselje u Sofiji - Mladost, a baš kod nje će od Aprila početi izgradnja metro linije M1 sa buferni P+R parking za oko 1000 automobila. Tako od obilaznice do centra grada će se stići za manje od 20 minuta, za cenu od 1 lv/0.5 E uključno s parkingom, jer su ih napravili sasvim besplatni tokom 8 saata ako koristite metro.

Prva deonica je bila puštena tamo oko 2009 godine:

Screenshot2012-06-13at171153.png


Screenshot2012-06-13at171209.png


A druga je bila puštena lani za rođendana premijera BB:

Screenshot2012-06-13at171216.png


Screenshot2012-06-13at171255.png


Screenshot2012-06-13at171313.png


Screenshot2012-06-13at171527.png


Screenshot2012-06-12at210805.png


Screenshot2012-06-12at210753.png


Jeftinije je bilo da se izgradi 600 metara dugi viadukt za tranzitne trake (lokalne idu ispod viadukta gde je i isključenje za IKEA), nego odkupiti zemljište za trasu:

Osh5.jpg


OSh6.jpg


Osh3.jpg


Osh4.jpg


OSh1.jpg


Osh2.jpg
 
Moje slike od Julija 2012, koje nisu baš dobre zaradi močnega balkanskega sunca:

100_2379.jpg


100_2380.jpg


100_2381.jpg


100_2382.jpg


100_2383.jpg


100_2384.jpg


100_2385.jpg


100_2386.jpg


100_2387.jpg


100_2388.jpg


100_2389.jpg


Pod eskadi kod IKEA:

100_2390.jpg


Petlka Mladost 4, gde će od 2015 godine raditi metro stanica sa P+R terminalom:

100_2392.jpg


100_2393.jpg


:vops:
 
DUNAV MOST 2 (Vidin - Kalafat) I-1 E79 K4

Dužina: 1971 metar
Širina: 31.5 metri (2x2 automobilske trake za brzinu od 100 km/čas i jednokolosečna elektrificirana pruga za brzine od 160 kilometara na čas)
Izgradnja: 2008-2013
Cena: 226 miliona eura
Uključuje i: oko 7 km ekspresnog puta oko Vidina sa 5 petlja i isto toliko kilometara nove željezničke pruge sa dve nove stanice

Drugi most na Dunavu između Bugarske i Rumunije koji je deo glavnog koridora 4 je dugoletni san za ljudi iz ovog regiona. Severo-zapad Bugarske je najnerazvijeni region u celom Europskom Savezu i zato je izuzetno važan za ekonomskom razvoju ovog dela države. Već je najavljena ogromna industriska zona kod grada Vidina gde će se razvijati klaster za proizvodstvo automobila i auto delova.

Kako i da je, idea o izgradnji mosta kod Vidina je bila aktuelna još u komunizmu, ali je negova važnost postala vidljiva u vremenu tz. jugo-sankcija, tj. sankcija nad SRJ, kada je bio izlaz ka Europu blokiran zaradi ratova na prostoru u bivšoj Jugoslaviji, jer do sada je bio samo puto-željeznički feribot između ova dva gradova. Za izgradnja mosta na ovom delu Dunava je odavno pritiskala Bugarska, dok se je Rumunija protivila (hteli su most kod Orahovo-Beket ili Silistra-Kalaraš) i upravo zato ovaj most uopšte nije finansiran iz strane Rumunije, već isključivo sa strane Bugarske države. Zato se je i most tako dugo gradio.

Finansiranje mosta je ovakvo: 60 miliona buđetskih sredstava, 70 miliona nepovratnu pomoć od IPA fondova i ostalo je preko različite kredite (EBRD je dala 70 miliona eura takođe).
Osvim izgradnja samog mosta u dužini od oko 2 kilometara, urađena je i oko 7-8 kilometarska obilaznica oko Vidina u formi ekspresnog puta (2x2) i 5 bezkonfliktne petlje. Isto toliko kilometara pruge je izgrađeno oko Vidina, koja je za brzine od 160 kilometara na čas i elektrificirana, a sami grad Vidin je dobio dve nove željezničke stanice (Vidin - patničeska i Vidin - tovarna/razpredelitelna).

Svečano otvaranje mosta je zakazano za 9 Maj ove godine, kada je i dan Europe.

Dunav1_zps68701658.jpg


Dunav4_zps249e446b.jpg


Dunav7_zpsf8d26cca.jpg


Dunav3_zpse68b5e3f.jpg


Dunav2_zpsab8776c9.jpg


Dunav5_zpsc55d1ed9.jpg


Izgradnja priodnih puteva i željeznički most sa nagibom od 1,2% sa Bugarske strane mosta:

Dunavrail2_zps4aeff269.jpg


Dunavrail1_zpsaefd454f.jpg
 
Željeznička infrastruktura između Vidina i Dunav Most 2, slike iz različne faze izgradnje, tj. nove željezničke stanice grada Vidina:

Nova putnička stanica Vidina (Видин - пътническа жп гара)

DMgaraPyt_zps44daac9f.jpg


15_zpse0724396.jpg



Nova teretna i ranžirna stanica Vidina (Видин - товарна и разпределитена жп гара):

DMtovarna_zpsc1e7391a.jpg


DM5.jpg


I5.jpg


DM3.jpg


DM2.jpg


DM.jpg
 
Željeznička infrastruktura između Vidina i Dunav Most 2, slike iz različne faze izgradnje:

Screenshot2012-09-12at125533.png


Screenshot2012-09-12at125540.png


Screenshot2012-09-12at125607.png


I2.jpg


DM4.jpg


DMdrugo2_zps26222c5c.jpg



Baza španske kompanije koja gradi objekt, gde se proizvode delove za mosta:

DMBaza_zps3a0fd1fc.jpg


Priod mosta sa strane Bugarske i pogle prema Rumunija:

DMBulg_zps528b283f.jpg
 
Izgradnja putne infrastrukture, tj. Obilaznica Vidina, priodi ka nje i samog mosta i 5 različnih petlja oko grada:

Screenshot2012-09-12at125554.png


Screenshot2012-09-12at125526.png


I4.jpg


DM4.jpg


DMdrugo3_zpsc243b6b6.jpg


DMdrugo1_zpsae43c83d.jpg


DMVidin1_zps9cddcb7a.jpg


Petlja Vidin - centar:

DMpvVidin_zps301bad2e.jpg


Petlja Vidin - Kula:

DMpvKula_zpsab2c297b.jpg


Petlja Vidin - Novo Selo:

DMpvNovoSelo_zpsb8c614ca.jpg


Petlja Vidin - Bregovo:

DMpvBregovo_zpsfe773967.jpg


Nove slike sa ovog objekta kroz mesec dana kada će se otvoriti za sav saobraćaj!

:vops:
 
Делује више, за мање паре. Кад поредимо са Бгд Дунавским мостом.
 
Uz borcanski most dobismo i 21 km pristupnih saobracajnica,cisto da podsetim.
 
Па треба извагати...
Овде има 7 + шине 5 км, ж. станице две, 5 петљи, сам мост делује визуелно честито у односу на наш, који дође некако упрошћено, бар мени. Сад, пут је ужи, али мост је пола километра дужи.
Не знам да ли имају планиран лифт са Видинске стране, као код нас на Борчанској?
Овакав један пројекат би легао између Борче и Земуна, са све станицама Котеж - НБГД :D
 
Takodje obrati paznju koji deo izgradnje rade bugari,koliko razumeh 0 %
 
Samo da se ovo ne pretvori u merenje polovih organa kao na SSC jer ćemo se nepotrebno posvađati, a ja ću biti proglašen za držani neprijatelj broj 1!

Bugarske firme su podizvođaći, španci imaju samo rukovodni kadar, inžinjeri i nadzor (drugim rećima pare ću otići kod njih), ali ja tu ne vidim ništa sporno. Realno neznam dali smo mi imali u 2006 dovoljnu dobru kompaniju koja bi mogla da dobije posao.
Nešto što se ne treba zaboraviti je da je u tom cenom uključena i izgradnja potpune putne i železničke infrastrukture sa druge strane granice, tj. u rumunskom gradu Calafat, kao i punkt za naplatu putarine, koji će biti na Rumunskoj strani.

Evo jedan vrlo vrlo interesantan i stručan dokumentarni video urađen od same firme koja gradi most:

http://www.youtube.com/watch?v=20d0sf4wCS0

EDIT: Imam tri pitanja: koji profil su ovi 21 km pristupnih puteva? Jeli su raskrsnice beskonfliktno rešene? I kakvi su to liftovi koji spominjete?
 
@Вучко
Ето изгледа да мање битно Бугари раде као и ми.
@ Андреј Љ
Прво, ево свађе. Наш тата је јачи од вашег! А о величини да не говоримо!:D :D :D
Колико процената радова изводе ваше фирме?
За лифт Вучко има неку ексклузиву!
 
laki72":3spq8xgk je napisao(la):
Oce to nas, ljubomora dokusuriti?
Никаква љубомора, ако на мене мислиш. Није ми се учитао смајли, па сам га поновио :D
А докусурени смо сами по себи. Пало ми је у око да пројекат сличних димензија, ако не слабији, плаћамо више. И генерално ме је нервирало идеализовање извођача на нашем мосту. Мада је после оног на ади премија.
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beog ... _id=254043
 
laki72":tr41j5i3 je napisao(la):
Oce to nas, ljubomora dokusuriti?

A, mi u kakvoj smo poziciji, samo da nam covjek zaljubomori! :laugh:
Nema sta i jedni i drugi moramo se potiti i truditi, inace Evropa je daleko.

@Borcanec> stvarno nemam info kakav deo grade nase firme, ali kao sto rekoh sva pametna dela rade spanci, ali ja tu ne vidim nista strasno. Nemozemo se buniti za necega sto smo si sami krivi. Realno nase firme su sada super od kada je pocela ova infrastruturna ekspanzija, ali pre su gubile takt sa modernim tekovima i konkurenata. Eto rezultat je da je Bugarska firma uzela jedan tender na jugu K10 u Srbiji, a spekulira se da ce dobiti jos jedan.
 
45% poslova na pristupnim puteva rade domace firme sto znaci da novac ostaje u drzavi sto je jos jedna prednost.Dok vi na ovom projektu u Bugarskoj sav novac dajete strancima.
 
Kao što sam rekao i na Dunav most 2 rade naše firme kao podizvođače tako da neznam gde je razlika.
Pointless je da kažem i da verovatno to 45% poslova na pristupnim puteva rade domace firme - u prevodu znači oko 5 % ukupne sume projekta.
Moje lično mišljenje je da je to bezvezan kriterium dali posao rade domaće firme. Svakako novac ostaje u državi, jer svi rade sa lokalnim podizvođačima. Znači interes države je da se projekt završi u roku i budžetu, a dugoročni interes građana je da se projekt pušti u ekspolataciju jer to nosi dugoročne koristi.

Kao što rekoh - projekat je počeo u 2007 (ustvari tada je bio objavljen tender) i tada realno nismo imali dovoljno dobra kompanija da vodi ovakav projekt. Sada po sve infrastrukturne projekte koji se kod nas rade, mislim da su kompanije postale veoma konkurentne. Skoro svi autoputevi i ceo metro se gradi od domaće firme. Ali pak ću rećiti moj stav - to nije najbitnije u izvođenju nekog projekta. Najbitnije je da se završi u roku i buđetu i da uđe u upotrebu.
 
Fenomenalna tema. Bravo!

Prošle godine puno od ovih puteva sam izvezao (Sofia-Burgas, Varna-Šumen-Sofia, Vidin-Pleven-Ruse-RO, Varna-Konstanca, Sofia-Pernik itd. i video i tu izgrađenu i delimično puštenu obilaznicu oko Vidina i skoro završen most).

Jako mi je zanimljiv i koristan ovako sistematičan pregled. Popunjava praznine u glavi ;) i daje "širu sliku". Svaka čast i hvala!
 
Anfrej Lj, pohvale za kvalitetne postove. U Bugarskoj se zaista napreduje sa radovima.
Mene zanima kakva je železnička infrastruktura na ostalom delu Koridora IV kroz Bugreasku? U kakvom je stanju, koje su brzine i da li tu ima radova na modernizaciji?
 
Vrh