Возио сам Нови Сад - Истанбул у оба смера овог месеца, и сад ми је јасан значај ове теме
Ево неколико запажања са моје стране и не замерите ако нисам узео неке детаље у обзир јер иначе не пратим шта се дешава са тим радовима у Бугарској.
Од Новог Сада до Градине је била милина од вожње, нешто мало радова код Ћуприје и то је то. На пар места коловоз благо искрцкан али могло се ићи 150-160 без икаквих проблема. Одморишта дуж аутопута су сада свемирски бродови у поређењу са неким прошлим временима. Пумпе пристојне, тоалети чисти, КФЦ и Мек ничу као печурке (није да су ми они нешто специјално битни али има коме јесу, и њихово присуство има своју сврху).
Од Пирота па до Димитровграда је малте не космодром, тај новоизграђени крак који је радио Актор. Иде тако све до Градине, а тамо смо заглавили три сата. То смо имали у плану јер је датум био близу Курбан Бајрама и увелико је ишла поплава према Турској. А и без тога би било чупаво јер турска дијаспора ове године вози много више него раније - ем су имали паузу у посетама због пандемијских рестрикција па сад надокнађују, ем је авио превоз поскупео па је све исплативије возити ако се иде породично, чак и када се укалкулише цена горива. Ни ови наши се нису нешто прославили јер су отворили укупно четири пролаза (од којих један за аутобусе), а Бугари су отворили 8-9 и код њих је ишло много брже.
Одмах по уласку у Бугарску иде неких 15-20 км тоталне катастрофе. Све време се вози једном траком, види се на доста места да је асфалтиран пун профил аутопута али има ту још да се ради. Има и радника, видело се на око у повратку да су направили неки напредак у односу на долазак. Али на два места се раде неки надвожњаци за које, иако сам комплетан лаик за грађевину, могу да се закунем да нема шансе да буду завршени ове године. На другој половини профила још увек постављају арматуру на носећим стубовима, а прва половина (она стара, по којој се вози) се толико распада да јој треба темељна реконструкција ако не и нов сегмент да се направи на њеном месту. Када нова половина профила буде готова, сигурно ће сав саобраћај ићи преко ње а стара половина ће бити затворена за реконструкцију и то ће потрајати.
Није све то скупа неко страшно искуство, нити узима неко значајно време. Прође се, али је неупоредиво са прилазом од Пирота до Димитровграда и мислим да ће протећи још мало воде Нишавом док и тај бугарски део до Софије не буде идентичан.
Када се изађе из зоне радова, иде још десетак километара где су по две траке у оба смера али без разделног острва и банкина, тако да саобраћај иде брзо али треба бити опрезан. Онда се дође до самог уласка у Софију и ту иде још једно уско грло у виду кружног тока на којем се скреће на обилазницу. Одатле се прати најпре Варна, па онда Свиленград, и брзо се стигне до Капетан Андреева односно уласка у Турску. Ту је све ишло много брже него на Градини, са бугарске стране отворено десетак пролаза, са турске стране најмање двадесет. Све готово за мање од пола сата и после тога још 250 километара до Истанбула. Е-80 у одличном стању.
Цариници у Србији и Бугарској буквално нас нису ни погледали. У Турској лик замолио да отворимо пртљажник и одмах рекао терај даље.
Мало је другачија ситуација када се вози према Србији. На обе границе пустиња, прешли их за 10-15 минута. Турци и наши не питају ништа, Бугари отварају кофере, питају за цигарете, смарају реално, и још наплате два евра за дезинфекцију точкова на возилу (што не раде на улазу из Србије у Бугарску). Бугарске вињете сам и у доласку и у одласку купио онлајн али ми их нигде нико није тражио да их провери. Најјефтинија (недељна) је 15 лева, има и варијанта са викенд вињетом од 10 лева, ако наиђете између петка поподне и недеље увече.
У Србији ми се учинила јако лошом деоница аутопута од Ниша до Ражња, када се иде према Београду. Коловоз је баш у лошем стању, вероватно се због тога та половина профила ради на неколико места. У супротном смеру је много боље, можда су ту половину скоро радили. Од Ражња надаље је све како треба.
Све у свему, може се возити ова хиљадарка километара и то је, онако угрубо, неких осам сати вожње плус гранични прелази. Велика већина пута је у распону између доброг и одличног, та деоница са бугарске стране пре Софије се прегура некако, није проблем. Ми смо одлучили да не журимо и да у оба проласка направимо паузу тј. преноћиште у Пироту и околини, мало се промувамо около и наједемо онако људски. У Бугарској сви кажу да то исто треба радити у Пловдиву, можда ћемо неком другом приликом и то одрадити. Да би се цео овај пут спаковао у један дан, мислим да је кључно да границе постану мало проточније. Могуће је и сада то извести од зоре до мрака али под условом да се не упадне у неки непредвиђен застој на граници.
Ево неколико запажања са моје стране и не замерите ако нисам узео неке детаље у обзир јер иначе не пратим шта се дешава са тим радовима у Бугарској.
Од Новог Сада до Градине је била милина од вожње, нешто мало радова код Ћуприје и то је то. На пар места коловоз благо искрцкан али могло се ићи 150-160 без икаквих проблема. Одморишта дуж аутопута су сада свемирски бродови у поређењу са неким прошлим временима. Пумпе пристојне, тоалети чисти, КФЦ и Мек ничу као печурке (није да су ми они нешто специјално битни али има коме јесу, и њихово присуство има своју сврху).
Од Пирота па до Димитровграда је малте не космодром, тај новоизграђени крак који је радио Актор. Иде тако све до Градине, а тамо смо заглавили три сата. То смо имали у плану јер је датум био близу Курбан Бајрама и увелико је ишла поплава према Турској. А и без тога би било чупаво јер турска дијаспора ове године вози много више него раније - ем су имали паузу у посетама због пандемијских рестрикција па сад надокнађују, ем је авио превоз поскупео па је све исплативије возити ако се иде породично, чак и када се укалкулише цена горива. Ни ови наши се нису нешто прославили јер су отворили укупно четири пролаза (од којих један за аутобусе), а Бугари су отворили 8-9 и код њих је ишло много брже.
Одмах по уласку у Бугарску иде неких 15-20 км тоталне катастрофе. Све време се вози једном траком, види се на доста места да је асфалтиран пун профил аутопута али има ту још да се ради. Има и радника, видело се на око у повратку да су направили неки напредак у односу на долазак. Али на два места се раде неки надвожњаци за које, иако сам комплетан лаик за грађевину, могу да се закунем да нема шансе да буду завршени ове године. На другој половини профила још увек постављају арматуру на носећим стубовима, а прва половина (она стара, по којој се вози) се толико распада да јој треба темељна реконструкција ако не и нов сегмент да се направи на њеном месту. Када нова половина профила буде готова, сигурно ће сав саобраћај ићи преко ње а стара половина ће бити затворена за реконструкцију и то ће потрајати.
Није све то скупа неко страшно искуство, нити узима неко значајно време. Прође се, али је неупоредиво са прилазом од Пирота до Димитровграда и мислим да ће протећи још мало воде Нишавом док и тај бугарски део до Софије не буде идентичан.
Када се изађе из зоне радова, иде још десетак километара где су по две траке у оба смера али без разделног острва и банкина, тако да саобраћај иде брзо али треба бити опрезан. Онда се дође до самог уласка у Софију и ту иде још једно уско грло у виду кружног тока на којем се скреће на обилазницу. Одатле се прати најпре Варна, па онда Свиленград, и брзо се стигне до Капетан Андреева односно уласка у Турску. Ту је све ишло много брже него на Градини, са бугарске стране отворено десетак пролаза, са турске стране најмање двадесет. Све готово за мање од пола сата и после тога још 250 километара до Истанбула. Е-80 у одличном стању.
Цариници у Србији и Бугарској буквално нас нису ни погледали. У Турској лик замолио да отворимо пртљажник и одмах рекао терај даље.
Мало је другачија ситуација када се вози према Србији. На обе границе пустиња, прешли их за 10-15 минута. Турци и наши не питају ништа, Бугари отварају кофере, питају за цигарете, смарају реално, и још наплате два евра за дезинфекцију точкова на возилу (што не раде на улазу из Србије у Бугарску). Бугарске вињете сам и у доласку и у одласку купио онлајн али ми их нигде нико није тражио да их провери. Најјефтинија (недељна) је 15 лева, има и варијанта са викенд вињетом од 10 лева, ако наиђете између петка поподне и недеље увече.
У Србији ми се учинила јако лошом деоница аутопута од Ниша до Ражња, када се иде према Београду. Коловоз је баш у лошем стању, вероватно се због тога та половина профила ради на неколико места. У супротном смеру је много боље, можда су ту половину скоро радили. Од Ражња надаље је све како треба.
Све у свему, може се возити ова хиљадарка километара и то је, онако угрубо, неких осам сати вожње плус гранични прелази. Велика већина пута је у распону између доброг и одличног, та деоница са бугарске стране пре Софије се прегура некако, није проблем. Ми смо одлучили да не журимо и да у оба проласка направимо паузу тј. преноћиште у Пироту и околини, мало се промувамо около и наједемо онако људски. У Бугарској сви кажу да то исто треба радити у Пловдиву, можда ћемо неком другом приликом и то одрадити. Да би се цео овај пут спаковао у један дан, мислим да је кључно да границе постану мало проточније. Могуће је и сада то извести од зоре до мрака али под условом да се не упадне у неки непредвиђен застој на граници.