Šta je novo?

IN MEMORIAM

Preminuo glumac Radko Polič​

Pozorišni i filmski glumac Radko Polič - Rac preminuo je, saopštilo je Udruženje dramskih umetnika Slovenije.




Radko Polič je rođen za vreme Drugog svetskog rata u Črnomlju. Diplomirao je na katedri drama i umetnički govor na AGRFT-u 1965. godine.


Bio je glumac koji je stvorio više od stotinu pozorišnih, preko pedeset filmskih i desetine radijskih uloga.


Radko Polič Rac ostavio je neizbrisiv trag u pozorištu u Sloveniji. Spisak njegovih uloga, po kojima će ostati u sećanju publike i slušalaca, zaista je dugačak i neprocenjiv, navodi se u saopštenju.


Rac je bio i jedan od najcenjenijih filmskih glumaca kako u Sloveniji, tako i zemljama bivše Jugoslavije.


Uvek je bio tražen i cenjen kao glumac na scenama i na pozorišnim festivalima bivše Jugoslavije. Godine 1970. dobio je prvo veće priznanje stručne kritike i publike na Borštnikovom festivalu, zatim nagradu Prešernovog fonda (1972), zatim nagrade za filmske uloge i nove Borštnikove nagrade (1979, 1981, 1988, 1991) .


Nagrađen je i sa dve Sterijine nagrade za glumačko stvaralaštvo (1979. i 1982.), sarajevski festival MES ovenčao je njegovu predstavu Zlatnim lovorovim vencem (1987). Dobio je i Župančičevu nagradu (1991) i nagradu za najbolju predstavu na Festivalu monodrame u Ptuju (2001).


Jugoslovenskoj publici poznat je, između ostalih, po ulogama u filmovima „Čaruga“, „Balkan ekspres“, „U raljama života“, „Igmanski marš“, „Osvajanje slobode“ i drugim

Извор: https://rs.n1info.com/kultura/preminuo-glumac-radko-polic/

Мени су најупечатљивије остале његове вишеструке улоге нацистичких официра.
Свакако велики губитак за кинематогравију ових простора.
 

Preminula novinarka Gorica Nešović


1665067650-1665067313-IKA_9353-scaled-900x506.jpg


Novinarka Gorica Nešović preminula je danas u 59. godini.

Rođena je 15. maja 1964. u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju.

Karijeru radijske voditeljke započela je 1982. godine na Studiju B, kao saradnica omladinske emisije „Ritam srca“, a iz kojeg je kasnije nastao Radio B92, prenosi Nova.rs.

Od 1989. do 1991. eksperimentisala je sa različitim žanrovima – „Vampir kviz“, „One man show“, „Poplava“, podseća RTS.

Početkom devedesetih vodila je emisije na Trećem kanalu, a zatim na Televiziji Studio B zabavno muzičke programe „Videodrom“ i „Neosvest“.

Bila je i urednica beogradskog Radija City.

Nakon toga, Gorica Nešović je radila kao programska direktorka Radija B92 i voditeljka najslušanijeg radijskog jutarnjeg programa u Srbiji „Dizanje“.

Slušaoci Prvog programa Radio Beograda mogli su da prate emisiju „Buđenje“, koju je uređivala i vodila sa prijateljem i kolegom Draganom Ilićem.

Posle četiri godine buđenja na talasima Radio Beograda, pozitivne vibracije, koje dugogodišnji voditeljski tandem stvara, seli se na frekvencije novog radija Indeks.

Gorica Nešović je napisala i tri romana – „Priči nikad kraja“ sa svojom prijateljicom Jelicom Greganović, „Kuvarica“ i „Nije strašno ako padneš, strašno je ako ne ustaneš“.

 

Preminuo Puriša Đorđević


1669211412-1669210685-1620559463-Purisa-Djordjevic-foto-Vesna-Lalic-Nova-rs_0405-900x600.jpeg


Mladomir Puriša Đorđević umro je danas u 98. godini, preneli su mediji.

Reditelj, autor kultnih ostvarenja naše kinematografije kakva su „San“, „Jutro“, „Podne“, „Trener“, preminuo je nakon kratke i teške bolesti, piše portal Nova.rs.

Mladomir Puriša Đorđević rođen je na Đurđevdan 1924. godine. Kao novinar počeo je rad u „Politici“ 1946. godine. Od 1947. je radio na Filmskim novostima kao urednik, a kasnije kao režiser dokumentarnih filmova. Snimio je oko 50 kratkih i 20 dugometražnih filmova. Autor je deset romana, a poslednja knjiga „Uliks“ izašla je zimus u izdanju „Gradca“. Kao glumac je igrao u filmu „Jug jugoistok“ (2005).

Oženio se 1960. godine Milenom Dravić, sa kojom se kasnije razveo. Iz drugog braka ima ćerku Lidiju, udatu za Rašu Andrića.

Pre nekoliko meseci režirao je ekranizaciju romana „Usta puna zemlje“ Branimira Šćepanovića.

 

Preminuo književnik Milovan Danojlić


1669195681-Tan2022-11-23_1021235_5-900x600.jpg


Posle kraće bolesti srpski književnik i pesnik, član SANU, Milovan Mića Danojlić, preminuo je u Francuskoj, potvrdili su Tanjugu u porodici književnika.

Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj Ljiga. Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.

Godine 1953. sam odlazi od kuće u Beograd i tamo, uporedo sa pohađanjem gimnazije, radi razne poslove, poput prodavanja leda i novina, da bi sebi obezbedio život.

Nakon završene gimnazije upisao je Filološki fakultet, gde je diplomirao na Odseku za romanistiku (francuski jezik i književnost).

Danojlić je počeo da piše vrlo rano, a već u srednjoškolskim danima pisao je kratke dopise za list Republika.

Sarađivao je kao stalni i spoljni saradnik u dnevnim listovima Borba, Politika, u NIN-u i brojnim književnim časopisima.

Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji”. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik” u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život. Osim poezije, piše i prozu, esejistiku i književnu kritiku.

Od 1984. godine živeo je i radio u Francuskoj, gde je u dva navrata radio kao lektor za srpskohrvatski jezik na Univerzitetu u Poatjeu, a nekoliko godina je obavljao poslove spoljnog saradnika pariskog radija.

Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2000. godine, prvo kao član van radnog sastava, potom dopisni član, te redovni član od 8. novembra 2018. godine. Jedan je od 13 intelektualaca koji su obnovili rad predratne Demokratske stranke 1989. godine. U rodnim Ivanovcima podigao je crkvu.

Danojlić je objavio više od 70 knjiga beletristike i poezije na srpskom jeziku. Priredio je i preveo veliki broj knjiga iz književnosti za decu, a prevodio je i dela poznatih pisaca poput Vilijama Šekspira, Šarla Bodlera, Josifa Brodskog, Emila Siorana, Luja Aragona, Ezre Paunda, Vilijama Batlera Jejtsa, Ežena Joneskog, Pola Klodela, pisana na francuskom i engleskom jeziku. Neke od najpoznatijih Danojlićevih knjiga su „Neka vrsta cirkusa“, „Dragi moj Petroviću”, „Lične stvari – ogledi o sebi i o drugima“ i „Balada o siromaštvu“.​

 
Sećamo se...

Rajan Vajt 1971 - 1990

1669854879587.png


Dečak, tinejdžer, školarac i heroj...

Na slici je sa majkom i novinarima dana kad je sud odlučio da može da se vrati da pohađa nastavu...

Rajn se nije borio samo protiv opake bolesti nego i protiv isto tako opakih predrasuda... Lekari su mu davali još 6 meseci ali on predrasudama nije hteo da da šansu. Kao stigmatizovan tinejdžer, kome je bilo zabranjeno da pohađa nastavu, javno je istupao i borio se da živimo u društvu jednakih ljudi, u kome prevagu odnose činjenice. Borio se za društvo gde će svaki dečak i devojčica imati pravo da se školuju i druže... Borbu protiv predrasuda je dobio, za sve nas, ovu drugu nažalost nije...

Hvala Rajn na istrajnosti i borbi. Nadam se da si 32 godine na nekom boljem mestu...
 
Da, krijumčarili su iz Meksika u SAD te prve lekove kao što je bio AZT... Ne sećam se tačno razloga zašto, al odgledaću film, deluje zanimljivo...

Evo par korisnih informacija, pa ako nije adekvatno mesto mogu da budu premeštene gde treba...

U okviru Instituta za javno zdravlje Vojvodine može se obaviti savetovanje i testiranje na:

HIV
hepatitis B i C
sifilis


Razgovor sa savetnikom i testiranje možete obaviti u zgradi Instituta SVAKOG RADNOG DANA u periodu od 7 do 13 časova.

Savetovalište se nalazi na drugom spratu u sobi 54 i 69.

Za dolazak u savetovalište, odnosno za testiranje na HIV i druge PPI, nije potreban uput lekara, nije potrebna zdravstvena knjižica, nije potrebno zakazivanje, a savetovanje i testiranje je potpuno BESPLATNO.

Ne može bolje, a najbitnije za sve ove infekcije je otkriti ih na vreme tako da, nema izgovora...
 

Preminuo Rajko Petrov Nogo


1669625741-Rajko-Petrov-Nogo-900x504.jpg


Pesnik, esejista, književni kritičar i član Udruženja književnika Srbije Rajko Petrov Nogo preminuo je jutros u 77. godini, objavio je portal Večernjih novosti.

Nogo je rođen rođen u Zagorju, u Hercegovini, školovao se u Sarajevu, gde je diplomirao Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na sarajevskom Filozofskom fakultetu, a magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Iz Sarajeva u Beograd preselio se 1982. godine, a od 2000. godine predaje poeziju i kritiku na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu.

Za dopisnog člana Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske izabran je 27. juna 1997, a za redovnog 21. juna 2004. godine.

Upravni odbor Udruženja književnika Srbije ga je 30. marta 2012. godine predložio za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti.

Član je prvog saziva Senata Republike Srpske od 1997, a ponovo je izabran 9. aprila 2009. godine.

Dobitnik je 23 nagrade, a do kraja 2007. godine objavio je 52 knjige.

 

POGINUO MIODRAG JEŠIĆ: Fudbaler i trener Partizana stradao u nesreći kod Rume​

U saobraćajnoj nesreći kod rume poginuo je bivši udbaler i trener Partizana Miodrag Ješić.

Pre 20 godina, Ješićeva ćerka je takođe poginula u saobraćajnoj nesreći kad je imala 19 godina.

Ovo je četvrti fudbaler iz iste generacije koji nas je napustio prerano, nakon Dragana Mancea, Zorana Čave Dimitrijevića i Neboje Ušketa Vučićevića.

jesic.jpg
 

Preminuo je Siniša Mihajlović



1671200119-Sinisa-Mihajlovic-1024x682.jpg


Tužne vesti za srpski i svetski fudbal stižu iz Italije ovog petka. Nakon duge borbe sa leukemijom, u 54. godini je preminuo Siniša Mihajlović.

Siniša Mihajlović rođen je u Vukovaru 20. februara 1969. godine.

Prve fudbalske korake napravio je u Borovu gde je i započeo seniorsku karijeru. Usledio je 1988. godine prelazak u Vojvodinu, a zatim 1990. u Crvenu zvezdu.

U Crvenoj zvezdi tog 10. decembra 1990. dočekali su ga, uz trenera Ljupka Petrovića, Dejan Savićević, Robert Prosinečki, Vladimir Jugović… Saigrači sa kojima je pokorio Evropu i svet i osvojio Kup šampiona i Svetsko klupsko prvenstvo.

„Pamtim dobro taj meč. Mislim da je to bilo najdosadnije finale u istoriji Kupa šampiona. Otkriću vam nešto: čak nas sedam iz prvog tima je samo nekoliko sati pred meč dobilo kasete sa utakmicama Olimpika. Sećam se da je tada Ljupko Petrović rekao: „Ukoliko ih napadnemo, ostavićemo im mesta za kontranapade“. Odmah sam ga pitao šta da radimo onda, da bi on kazao: „Kada imate loptu, vratite im je“. Proveli smo 120 minuta na terenu skoro bez pipanja lopte. Otišlo je kasnije u penale, a Amoros je promašio prvi, dok smo mi pogodili svaki. Da smo se nadigravali sa njima, onda bismo sigurno izgubili. Ne zbog toga što su oni bili jači od nas, već zbog toga što su navikli da igraju takve mečeve. Imali smo u timu decu od 21, 22 i 23 godine i nisu nam davane velike šanse. Bilo je teško čuti trenera koji nam govori da bi trebalo da im prepuštamo loptu. Ipak, prihvatali smo svi trenerovu reč, jer je to moralo da se poštuje. To je stvar kulture. U Istočnoj Evropi, uključujući i Rusiju, nije bilo toliko demokratije koliko je bilo u Italiji i Španiji. Igrači su bili kao vojnici. Ipak, ja sam drugačiji od velikog Petrovića. Ja uvek pripremam ekipu da ide na pobedu, čak i protiv boljih timova od Fjorentine. Očigledno je to veliki rizik, ali to je moja filozofija“, sećaće se Miha svog velikog uspeha sa Crvenom zvezdom.

Dve godine kasnije seli se u Romu, a u Italiji je nosio dres i Sampdorije, Lacija i Intera.

Za reprezentaciju je igrao od 1991. do 2003. godine, kako god da se ona zvala – SFRJ, SRJ, SCG – i upisao je 63 nastupa uz deset postignutih golova. Igrao je na Svetskom prvenstvu 1998. i na Evropskom prvenstvu 2000. godine.

Bio je jedan od najboljih izvođača slobodnih udaraca na svetu. Uz Đuzepea Sinjorija jedini je igrač koji je u Seriji A na jednoj utakmici tri puta zatresao mrežu iz slobodnjaka. Sa Andreom Pirlom deli rekord Serije A po broju golova iz slobodnog udarca – ukupno 28.

Sa Crvenom zvezdom osvojio je Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup. Sa Laciom je slavio u Kupu pobednika kupova i UEFA Superkupu, tri puta je bio prvak Jugoslavije – jednom sa Vojvodinom i dva puta sa Crvenom zvezdom. Dva puta je bio šampion Italije – po jednom sa Lacijom i Interom. Kup Italije osvojio je četiri puta – po dva puta sa Lacijom i Interom. Osvojio je i tri Superkupa Italije – dva puta sa Lacijom i jednom sa Interom.

Igračku karijeru Miha je završio 2006. godine, a već tada je u Interu postao pomoćni trener Robertu Manćiniju..

Od 2008. je krenuo u samostalnu trenersku karijeru koja je počela i završila se u Bolonji. Redom je vodio Bolonju, Kataniju, Fiorentinu, Sampdoriju, Milan, Torino i na kraju se vratio Bolonji. Trenersku karijeru tako mu je iz evropske vizure obeležilo lansiranje tada 17-godišnjeg Đanluiđija Donarume na golu Milana.

Bio je selektor reprezentacije Srbije godinu dana, od 2012. do 2013. Klupu reprezentacije napustio je nakon neuspeha u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo (u konkurenciji Belgije i Hrvatske).

Pre tri godine počela je njegova borba sa okrutnom bolešću. Kao i u svemu što je radio, tako i u ovome, bio je iskren i hrabar i jedno vreme je imao sigurno vođstvo. Ipak, na kraju ga je bolest savladala.

Iza Mihajlovića su ostali supruga Arijana i petoro dece, Viktorija, Virdžinija, Miroslav, Dušan i Nikolas.

Adio, Miha!

 

Mediji: Preminuo tekstopisac Milan Radulović, sin pokojne Marine Tucaković


1671542542-1671541818-1635676590-NMN_1542-scaled-900x600.jpg


Tekstopisac Milan Laća Radulović, sin pokojne Marine Tucaković i kompozitora Aleksandra Fute Radulovića, iznenada je preminuo danas.

Novosti pišu da je Aleksandar Futa Radulović potvrdio vest za domaće medije.

Marina Tucaković, Laćina majka, preminula je u septembru prošle godine.

Milan Radulović imao je 36 godina.

I drugi sin Marine Tucaković Miloš Radulović je preminuo – 2008. godine.

 

Preminuo Dejan Tiago Stanković


1671618177-1671614629-1664973329-ZLO8230-900x600.jpg


Pisac Dejan Tiago Stanković preminuo je u 58. godini.

Književnik i prevodilac umro je u svom domu u Lisabonu, gde je i živeo decenijama, potvrdili su nezvanično za Nova.rs prijatelji Dejana Tiaga Stankovića.

Vest o smrti pisca je potvrdila i izdavačka kuća Laguna.

„Sa iskrenom tugom obaveštavamo javnost da je iznenada preminuo pisac i prevodilac Dejan Tiago Stanković. Datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni“, navodi se u saopštenju Lagune.

Dejan Tiago Stanković rođen je u Beogradu 1965. godine.

Kako je sam ispisao u svojoj biografiji, u Beogradu je živeo dok nije diplomirao arhitekturu 1991. godine.

„Ali, arhitekturom se nikada potom nisam bavio. Čim sam okončao školu, a pre nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam svet odselio sam se u inostranstvo, gde nisam nameravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živeo do 1995. godine, kada sam se, umesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal. Obitavam u Lisabonu, dobio sam njihovo državljanstvo i gledaju me kao svog“, zabeležio je svojevremeno pisac.

Objasnio je i kako je „naučio da piše“.

„Spisateljski zanat naučio sam od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio sam nevelik broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski, tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovedaka ‘Odakle sam bila, više nisam’ i roman ‘Estoril’, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru. ‘Zamalek’, moj drugi roman, plod je mojih višemesečnih boravaka u Kairu tokom četiri godine, onoga što sam tamo doživeo i priča koje sam tamo čuo“, govorio je.

Poslednju knjigu „Odakle sam bila, više nisam“ objavio je jesenas za Lagunu. To je bila, kako je isticao, njegova posveta Lisabonu.

„To je priča o mom odnosu sa gradom u kojem živim i koji volim iz sto razloga, ali pre svega jer je lep. A slab sam na lepotu. Likovi jesu Lisabonci, ali su skoro svi dođoši. Tako je ispalo, ali to je valjda što svako piše o sebi i svom svetu, a ljudi koji su presađeni iz jedne kulture u drugu su moj svet“, pričao je Stanković.

Bio je laureat nagrade „Branko Ćopić“, a njegova dela bila su u užem izboru za NIN-ovu nagradu, priznanja „Isidora Sekulić“, „Dušan Vasiljev“… Na portugalski je prevodio dela Andrića, Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića, Dušana Kovačevića, a na naš jezik knjige iz pera Saramaga.

 
^^ Uvek me zanima kad neko ode iznenada, od čega je umro, a često ne objave... Moraš često da tragaš da dođeš do informacije, kao da je sramota pričati o uzrocima smrti. Jako je malo, 36 godina, uvek mi žao bude kad neko tako mlad ode... 😕
 
Od onoga o cemu se kod nas iz nekog razloga i dalje nerado govori. Samonametnuta autocenzura. Valjda istina nekog boli.
 
Ne mislim da je sramota pričati o uzrocima nečije smrti već da je to ulaženje u nečiju privatnost poput gledanja u zdravstveni karton.
 
зар треба то говорити? мислим, ако ће породица рећи, рећи ће, ако неће, не мора нико да зна. најјаче је када се питају од чега је неко 75+ година умро...
 
Ako je od značaja za javnost, treba reći, ako je bila javna ličnost, onda je normalno da je javnost zainteresovana.

Takođe je važan aspekt i taj da se zamisliš. Nekada zbog jedne pročitane vesti da je u pitanju kancer pluća će neko prestati da puši. Možda mu ta vest bude odlučujuća.

Mene uvek zanima iz edukativnog razloga. Da čujem od čega najčešće umiru mlađi ljudi. Uvek može da se napravi balans između uvida u nečiji zdravstveni karton i uzroka smrti.
 
Inače tu se primećuje rekao bih kulturološka razlika jer u stranim medijima, mislim na SAD pre svega, gotovo uvek kažu od čega... Potpuno je normalno, bio je poznat, umro je od toga... To baš jasno i glasno, razgovetno kažu. Inače su nacija koja voli da verbalizuje sve. Dok smo mi sve nešto šu šu šu, sve se nešto šuska... Kao ne priča se, a svi znaju od čega, "javna je tajna" i slično...
 

Preminuo Massimo Savić


Massimo Savić (60) preminuo je u Zagrebu od karcinoma pluća, a tužnu vest potvrdili su iz Aquarius Recordsa.

Tužnu vest na društvenim mrežama potvrdile su i Massimova supruga Eni i ćerka Mirna.

321607961_1269195333643947_8165794013977758663_n.jpg


"Naš tata, suprug, ponos i ljubav, Massimo Savić, napustio nas je nakon kratke, ali herojske borbe. Iako je otišao s ovoga sveta, u našim će dušama živeti večno; nasmejan, topao, snažan, pun ljubavi i satkan od umetnosti. Zauvek ćemo biti tvoje cure. Eni i Mirna", stoji u njihovoj objavi.

 
^
Klip je o Siniši Mihajloviću.
 
Vrh