Šta je novo?

IMT

Par slika, koliko sam mogao d a uhvatim jer blize je bila policija i vatrogasci.

Pozar je tacno na parceli buduceg green line projekta.
20240803_172848.jpg
20240803_171621.jpg
20240803_171812.jpg
 
Da li je država dužna da sruši objekte i raščisti teren u ovom slučaju?
 
Ja išao bajsom ka Dekatlonu i par minuta posle prvog gustog dima su krenuli vatrogasci iz nove stanice. Ali nisu išli pored Rodića, nego okolo preko Bulevara Heroja sa Košara (ne znam zašto kada može da se prodje i pored Rode, ili čak i pored Medicine rada.)
IMG_3053.jpeg
 
Ja išao bajsom ka Dekatlonu i par minuta posle prvog gustog dima su krenuli vatrogasci iz nove stanice. Ali nisu išli pored Rodića, nego okolo preko Bulevara Heroja sa Košara (ne znam zašto kada može da se prodje i pored Rode, ili čak i pored Medicine rada.)Pogledajte prilog 207100
Очигледно су намерно ишли том трасом да би пожар направио што већу штету. Друго објашњење немам.
 
Ono sta mene interesuje, da li je koriscen azbest u gradnji IMT'a il u nekom delu proizvodnog postrojenja.
 
Taj luksuz gde je pola bloka zeleno je mogao postojati za vreme socijalizma, sada privatnik kad kupi parcelu hoće da zaradi pare. Ironično, to zapravo čini cene stanova nižim, jer kad bismo imali toliko zelenila koliko ljudi na ovom forumu žele, cene kvadrata bi bile 5k evra prosečno.
Privatnik ima da pravi onoliko zelenila koliko ga obavezuju GUP i PDR. I spratova takođe samo koliko sme.

Ako je potrebno da cena bude 12k/m² da to bude isplativo onda će cena biti 12,000€/m². Stanovništvo sa kupovinom moći da to pokrije očigledno postoji. Nećeš kupiti 3 investiciona stana po ceni od 4000 nego jedan za 12.

E sada, što su gradski i opštinski urbanistički planovi saučesnici u korupciji i investitorskom urbanizmu, to je već druga stvar. Ako su mogli da na Vračaru dozvole 12 spratova i 0% zelenila na parceli mogu svugde.

Inače, ko je leti bio u Parizu zna kako taj okean cigle i betona lepo greje. Ko je ranije brojao je zaboravio mala i trivijalna Polja Marsa ali nebitno, po mnogim ulicama ima premalo ili nimalo zelenila i kada se ugreje strašno je pakleno. A i u stanovima i kućama jer oni bar poštuju istorijsko nasleđe pa ne možeš da samo rokaš klime po fasadi.
 
Privatnik ima da pravi onoliko zelenila koliko ga obavezuju GUP i PDR. I spratova takođe samo koliko sme.

Ako je potrebno da cena bude 12k/m² da to bude isplativo onda će cena biti 12,000€/m². Stanovništvo sa kupovinom moći da to pokrije očigledno postoji. Nećeš kupiti 3 investiciona stana po ceni od 4000 nego jedan za 12.

E sada, što su gradski i opštinski urbanistički planovi saučesnici u korupciji i investitorskom urbanizmu, to je već druga stvar. Ako su mogli da na Vračaru dozvole 12 spratova i 0% zelenila na parceli mogu svugde.

Inače, ko je leti bio u Parizu zna kako taj okean cigle i betona lepo greje. Ko je ranije brojao je zaboravio mala i trivijalna Polja Marsa ali nebitno, po mnogim ulicama ima premalo ili nimalo zelenila i kada se ugreje strašno je pakleno. A i u stanovima i kućama jer oni bar poštuju istorijsko nasleđe pa ne možeš da samo rokaš klime po fasadi.
Ima puno drveca, moze bukvalno da se vidi na svakih sat ili dva na svim kanalima koji prenose olimpijadu.
 
Imaju drvorede po ulicama, ali nemaju zelene površine osim ona dva parka u centru.
 
Zelenilo uopste, ispravljam se, kada kazem zelenilo mislim i na zelene povrsine i na drvorede.

Tri parka + mali parkici.
 
imt.JPG

Jel zna neko sta je planirano ovde da se gradi(ako je nesto uopste planirano)? Znam samo da ce ovaj deo sa isprekidanom zutom linijom biti bulevar.
 
Ovo je i više nego fenomenalno. Samo što se ja nikako ne bi zadržao na jednoj kuli, pogotovo ne na 160 m već bi išao na bar 200-250 m, ako ne i na svih 300 m.
Bolje i jedna da pretegne 200 nego da se sprdaju s "Beogradom ispod 160" i "Beograđanima metar i žilet", mada moram priznati da bi viša zgrada pre godila okolini bloka 42 nego Gandijevoj. Problem je što po čitavom gradu planiraju da grade isto oko 150m, umesto da visina gravitira centru sa najvišom cenom zemljišta.

Više od 250m je overkill za perifriju NBG, što se za Manjež opkoljen BNV kredencima, NBS i KCS krmačama i Telekom betonjerkom (umesto koje bi kula nalik NTT Docomo Yoyogi preporodila kraj) baš i ne može reći. Tamo treba da se istakne, mada zavisno od stila i ne mora biti previsoka što se može videti na primeru Tokyo Metropolitan Government Building (h=243m) koja bi idealno čučnula na mestu grozomorne daske "Erkondišn Ministarstva".

Kakva, bre, gusta gradnja, to je totalno nehumano! Samo zaparložene livade, da palimo strnjiku, da crtamo po zidovima slabašno osvetljenih špilja magijske slike.

Ko bi želeo i da poseti ovakav grad, nekmoli u njemu da živi:

Pogledajte prilog 206095

Ekstremna vračarizacija, sve zbrda-zdola, ne zna se red, investitorski urbanizam, kvadrati, kvadrati, samo trpaj:

Pogledajte prilog 206096

Ili, ne dao bog, ovaj užas, ti Španci baš nemaju meru, klaustrofobija, čovek ne može da diše dok gleda ovu sliku:

Pogledajte prilog 206097
Meni kod takve mračne srednjovekovne arhitekture (ruku na srce savršeno prikladne pomenutom dobu) najviše bodu oči previsoka spratnost u odnosu na širinu ulice i gotovo nepostojeća distanca između objekata. Ništa od toga ne bi predstavljalo ozbiljan problem da su u pitanju prizemne kuće duž proširenih pešačko-magarećih trotoara, ili danas niske zgrade sa setbekom od drugog sprata.

Ovako ti nazovi humani gradovi (ustvari utvrđenja bez zidina) jesu "prepešačljivi", ali uz to još i mračniji, skučeniji, zagušljiviji i gotovo lišeni privatnosti i zelenila. Vade ih samo sporadični izvorno nehigijenski pijačno-giljotinski trgovi ispred katedrala, danas prenamenjeni u bučne mamce za naivne turiste (pored kafića kao stecišta hijaluronsko-mafijaškog šlhama).

Nazovi tradicionalni evropski centri poput Budimpešte, Beča, Barselone samo su hipertrofirane, ispolirane varijante kasaba kudikamo bolje prilagođene konjskom zaprežnom saobraćaju, svojevremeno miljama ispred magarećeg. Kad se dotakoh istog, podzemni metroi savremeni su simbol šminkanja babe na samrti iz krajnjeg očaja bezobzirnim zatrpavanjem živog naroda pod zemlju, sve u cilju zadržavanja idile vokabilnosti evropskih metropola, ironično alaudirajući na kolone besnih kola pokraj kafića pod nečijim prozorom.

S tim u vezi iako se kritika betoniranja Vračara svodi na očuvanje arhitekture, javnih površina, vegetacije i infrastrukturnih kapaciteta, ipak uzurpacija Novog Beograda poprima urbanističke i društvene razmere. Nigde pojam urbicida nije toliko evidentan kao na tereitoriji istopimene opštine.

Šine pod zemlju, asfalt na sunce, ljude pod zemlju i kaveze nad parkinzima, drveće u pilanu. Možda neka nova "nazadna stranka" ponudi balans.

Velika površina parcele i veći broj stambenih jedinica, uslovio je da se u planu detaljne regulacije predvidi i jedna osnovna škola, u okviru bloka 1, jedan vrtić, u okviru bloka 2, ali i da se u tri stambene jedinice, unutar samih meandara, pojave tri manje predškolske ustanove, kao dodatni kapaciteti u prizemnim etažama objekata. Takođe, u okviru bloka 2, predviđen je i jedan manji objekat isključivo kulturnog sadržaja, a čija će konačna funkcija biti naknadno određena.


Deluje i ovaj zeleni koridor od 800m veoma dobro.
Projekat je bez poslovnih kula idealan za Mitrovo brdo (sa sve metroom) ali nikako za blokove, posebno kada se uzme u obzir gabarit stambenih kula koje bi i kod okretnice 26 trebalo da budu "mršavije". Aneksi su ok za Novi Beograd, ali opet primereniji centralnim blokovima nego bežanijskim.

Stojčiću treba zahvaliti što Japansku seče, Vlahović trpa u Blok 64 a gore legalizuje umesto da sedne u bager. Ali neka, pre će Kurti da razmišlja šta će da sruši nego naše pijavice.
 
Poslednja izmena:
Леп дизајн, вуче на ИМТ и ИМР, можда су само требали округла предња светла. Како су замислили да реше проблем мотора?
 
Pa da, trebalo bi da se uvezu iz francuske fabrike u Beauvais.
 
Poslednja izmena:
Vrh