Šta je novo?
Od:
Filteri

IMT

Naravno, bio sam i u jednom i u drugom, obožavam ih.

Najviše mi prijaju "natrpani" gradovi, tu život vri. Recimo, italijanski, s uličicama u kojima jedva možeš da se mimoiđeš s čovekom, gde ni najmanji auto teško može da prođe a da ne očeše zidove, gde se ljudi rukuju preko terasa...
 
Poslednja izmena:
Velika površina parcele i veći broj stambenih jedinica, uslovio je da se u planu detaljne regulacije predvidi i jedna osnovna škola, u okviru bloka 1, jedan vrtić, u okviru bloka 2, ali i da se u tri stambene jedinice, unutar samih meandara, pojave tri manje predškolske ustanove, kao dodatni kapaciteti u prizemnim etažama objekata. Takođe, u okviru bloka 2, predviđen je i jedan manji objekat isključivo kulturnog sadržaja, a čija će konačna funkcija biti naknadno određena.

www.gradnja.rs

Green Line: Kompleks na mestu IMT-a sa kulom visine 160 metara (video)

Novi Beograd dobija naselje kojim će osim visinskih orijentira dominirati i 800 metara dug zeleni koridor sa parkovima, teretanama i fontanama. Kada su Le Korbizjeove ideje Atinske povelje počele da se realizuju u Jugoslaviji, njegovi projekti za tromilionski grad i sva druga slična arhitektonsko
www.gradnja.rs www.gradnja.rs

Deluje i ovaj zeleni koridor od 800m veoma dobro.
 

Prilozi

  • Untitled.png
    Untitled.png
    1,2 MB · Pregleda: 120
Da ne bude zabune, meni se ovaj projekat transformacije IMT-a uopšte ne sviđa: radi se o prevaziđenom urbanizmu skoro pa sovjetskog tipa, s kič-arhitekturom postsovjetskih azijskih gradova. Čitavu priču sam započeo isključivo zbog drvlja i kamenja na "guste" urbane zajednice - osnova održivog grada jeste u što gušćoj gradnji.
 
U madridu nisam bila. U parizu postoji metro i ima puno zelenih povrsina u centru, saobracaj savrseno funkcionise, ne kapiram sta si hteo da postignes ovime.

Postoje naravno delovi grada u istorijskom jezgru/centru gde je gusca gradnja, ali to stoji tu par vekova, nece sigurno rusiti stare zgrade, daleko od toga da je to pravilo u svim delovima pariza.
 
Isključivo sam se dotakao gustine kao nepoželjnog urbanističkog parametra. Naravno da se podrazumeva da takav grad mora da ima pametno rešen saobraćaj (ne "smart") i prijatne urbane oaze, to nimalo nije sporno.
 
Da, baš Pariz ima 'puno zelenih površina u centru', jedne Tiljerije ispred Luvra i Luksemburški park (koji baš i nije u centru).

Zeleniji je Beograd 50 puta.

Dosadni ste.

Najveći problem ovoga na mestu IMT-a i jeste voljena 'širina zelenog pojasa'.
 
Minnheima je napisao(la):
Isključivo sam se dotakao gustine kao nepoželjnog urbanističkog parametra. Naravno da se podrazumeva da takav grad mora da ima pametno rešen saobraćaj (ne "smart") i prijatne urbane oaze, to nimalo nije sporno.
Kliknite za proširenje...

Au brate, pa ta gustina je gustina niskih zgrada/kuca koje tu stoje kao sto rekoh par vekova. Ne razumem da li kapiras sta si napisao, vracarizacija bi bila kada bi te niske objekte krenuli da ruse i grade zgrade od 5 6 7 8 spratova.

Sanzelize, kod ajfelovog toranja polja marsa, plus manji parkovi, zelenilo po ulicama/drvece, ...
 
Alisa_Bg je napisao(la):
I meni je neobican post, ne bih ga ocekivala od sutraw, nisam citala clanak ali i bez toga saobracaj i nedostatak zelenih povrsina su realan problem. Nerealno je ocekivati da se tu ne gradi nista za stanovanje ali, kao sto uvek ponavljam, mogao bi sigurno neki balans da se uspostavi?!
Kliknite za proširenje...

Ok pošto vidim da ljudi ne razumeju šta hoću da kažem, da dodam:
  • Gusta gradnja je bolja za gradove nego beskonačno širenje grada niskim strukturama iz više razloga i to je dokazano različitim studijama koje se bave održivim razvojem.
  • NBG je najbolja i najprilagođenija opština za ovaj tip gradnje u celom Beogradu.
  • Renderi ovog projekta prikazuju izuzetnu količinu zelenih površina za današnji standard investitorskog urbanizma u Beogradu.
  • Saobraćaj je problem u celom Beogradu i ne rešava se tako što prestanu da se grade zgrade. Adresa za taj problem je grad/država koji su odavno trebali da izgrade metro, iluzorno je očekivati da će Beograd prestati da se gradi dok ne rešimo problem saobraćaja.
  • Ovakav kompleks će na kraju dana samo da poboljša situaciju za vlasnike stanova u postojećim blokovima, podići će im cenu stanova i povećaće im ponudu komercijalnih sadržaja.
Slažem se da projekat izgleda bezveze, ali to je potpuno druga vrsta prigovora, ovim ljudima je problem što će se graditi u njihovom kraju umesto da su im zasadili borovu šumu, a tu vrstu kukanja ne registrujem.
 
Kapiram sada, ok, delimicno se slazem, za projekat ako ima vise zelenila nego obicno verujem ti na rec, za saobracaj se ne slazem, mora prvo to da se resi, jednostavno mora ili cemo jednog dana svi da se prosto zaglavimo po saobracajnicama bez mogucnosti da se ikada igde mrdnemo. Tj. taj problem mora da se resava mnogo brze nego gradnja.

Za visinu vs sirinu ne vidim opet zasto ne bi mogao neki balans da se uspostavi, ali ok je da ide u visinu dokle god infrastruktura (ne samo saobracajna!!!) to moze da podnese. A kod nas odavno ne moze, ukljucujuci novi beograd.
 
Alisa_Bg je napisao(la):
Au brate, pa ta gustina je gustina niskih zgrada/kuca koje tu stoje kao sto rekoh par vekova. Ne razumem da li kapiras sta si napisao, vracarizacija bi bila kada bi te niske objekte krenuli da ruse i grade zgrade od 5 6 7 8 spratova.

Sanzelize, kod ajfelovog toranja polja marsa, plus manji parkovi, zelenilo po ulicama/drvece, ...
Kliknite za proširenje...
Vračarizacija se u Parizu desila pre malo više od 150 godina i tada su kućice s (pred)baštama i zgradice sklone padu zamenjene upravo zgradama od 5 spratova plus mansarda. Čak i danas, Pariz se dodatno progušćuje, zagubila im se izgleda negde Atinska povelja.

Baš se sećam, u jeku forumske rasprave o beskprupuloznom kaskadnom trpanju spratova na povučenim etažama, da sam fotografisao dvadesetovekovnu zgradu na par koraka od Jelisejskih polja koja je imala sigurno tri takva nivoa.
 
Alisa_Bg je napisao(la):
za projekat ako ima vise zelenila nego obicno verujem ti na rec
Kliknite za proširenje...

Dovoljno je pogledati primer u blizini Blok 65, koji su urbanistički unakazili i gde zelenila ima eventualno po žardinjerama, naspram toga ovaj projekat izgleda kao Amazonska prašuma. Stvarno ne kapiram na šta ljudi ovde kukaju toliko kad je moglo biti mnogo gore.

Taj luksuz gde je pola bloka zeleno je mogao postojati za vreme socijalizma, sada privatnik kad kupi parcelu hoće da zaradi pare. Ironično, to zapravo čini cene stanova nižim, jer kad bismo imali toliko zelenila koliko ljudi na ovom forumu žele, cene kvadrata bi bile 5k evra prosečno.

za saobracaj se ne slazem, mora prvo to da se resi, jednostavno mora ili cemo jednog dana svi da se prosto zaglavimo po saobracajnicama bez mogucnosti da se ikada igde mrdnemo. Tj. taj problem mora da se resava mnogo brze nego gradnja.
Kliknite za proširenje...

To se neće prvo rešiti jer za to trebaju decenije da se dovede u red, sigurno dotad neće prestati izgradnja grada. I ne treba po mom mišljenju. Ljudi treba malo i da menjaju navike, pogotovo stanovnici NBG bi svi mogli da žive na biciklima i imaju dobro razvijen javni prevoz na opštini. Nego smo mi narod koji voli da sedne u auto više nego išta, pa onda iz auta da kukamo na gužve.
 
Minnheima je napisao(la):
Vračarizacija se u Parizu desila pre malo više od 150 godina i tada su kućice s (pred)baštama i zgradice sklone padu zamenjene upravo zgradama od 5 spratova plus mansarda. Čak i danas, Pariz se dodatno progušćuje, zagubila im se izgleda negde Atinska povelja.

Baš se sećam, u jeku forumske rasprave o beskprupuloznom kaskadnom trpanju spratova na povučenim etažama, da sam fotografisao dvadesetovekovnu zgradu na par koraka od Jelisejskih polja koja je imala sigurno tri takva nivoa.
Kliknite za proširenje...

Potpuno, ali potpuno neuporedivo, pre 150 godina i danas to prvo, dakle poredjenje baba i zaba u nedostatku boljeg izraza, drugo opet neuporedivo gradovi sa metroom i bez

Kaskade su druga prica necu ovde u to da ulazim uopste
 
sutraw je napisao(la):
Dovoljno je pogledati primer u blizini Blok 65, koji su urbanistički unakazili i gde zelenila ima eventualno po žardinjerama, naspram toga ovaj projekat izgleda kao Amazonska prašuma. Stvarno ne kapiram na šta ljudi ovde kukaju toliko kad je moglo biti mnogo gore.

Taj luksuz gde je pola bloka zeleno je mogao postojati za vreme socijalizma, sada privatnik kad kupi parcelu hoće da zaradi pare. Ironično, to zapravo čini cene stanova nižim, jer kad bismo imali toliko zelenila koliko ljudi na ovom forumu žele, cene kvadrata bi bile 5k evra prosečno.



To se neće prvo rešiti jer za to trebaju decenije da se dovede u red, sigurno dotad neće prestati izgradnja grada. I ne treba po mom mišljenju. Ljudi treba malo i da menjaju navike, pogotovo stanovnici NBG bi svi mogli da žive na biciklima i imaju dobro razvijen javni prevoz na opštini. Nego smo mi narod koji voli da sedne u auto više nego išta, pa onda iz auta da kukamo na gužve.
Kliknite za proširenje...

Nije pitanje ni para cak pitanje je opstanka ali bukvalno, infrastruktura nekad spasi zivot. Dakle nije po meni pitanje ni da li treba ili ne, stvar je u tome sto je ovo neodrzivo bez paralelnog i obavezno ubrzanog rada na infrastrukturi. Dakle tempo mora biti brzi od izgradnje pa da se to u nekom trenutku u buducnosti iznivelise.

Za aute se donekle slazem, najvise zbog toga sto kod nas ne postoji carpooling, nije mi jasno zasto to nikada nije zazivelo, nadam se da hoce. I opet dolazimo do loseg javnog prevoza, to mora da bude prvi korak.
 
Gledam članak u N1 i kritike na projekat. Pola ih se odnosi na uništavanje nekakvog kulturnog industrijakog naaledja. Da li su ti ljudi normalni? Oni bi cuvali one hangare.. i to odvratne zardjale hangare bez ikakve arhitekture…

Izneli su podnosioci primedbi i da su neki drugi evropski gradovi očuvali svoje napuštene industrijske hale da bi se nove generacije sećale šta je tu bilo nekada.
Kliknite za proširenje...

„Svi su uspeli da tako nešto pretvore u posebne centre u kojima daju šansu svojim mladima“, navela je Ljubinka Kaluđerović iz Kreni-promeni
Kliknite za proširenje...
n1info.rs

Umesto fabrike IMT, biće 13 hiljada novih komšija: Kojim će ulicama voziti? Gde će se lečiti i ići u školu?

Stanovnici Novog Beograda uskoro će dobiti nove komšije. Tačnije 13 hiljada novih komšija, na parceli koju je poslednjih 60 godina zauzimala fabrika IMT.
n1info.rs n1info.rs
Ne mislim da bi investitori poslusali i neku konstruktivnu kritiku, ali da smislis uopste ovako nesto, svaka cast…
 
Mnogo jos ima da se tu gradi, ne znam da li uopste moze da se da gruba procena kada ce 64 da za zavrsi? Svakako ce biti bolje za ljude koji tu zive, nece vise biti na gradilistu.
 
"Којим ће се улицама возити" па вероватно булеваром од 6 трака, 3 линије трамваја и 4 линије аутобуса на који су повезани
 
Naravno da će se nakačiti na postojeću ličnu mrežu i tu ja vidim jedini problem. Čak i estetika ovog što su predložili mi nije toliko sporna koliko trpanje toliko hiljada ljudi u saobraćajni čep koji je već otišao dođavola (JG+Tošin).

Lepo je što ljudi ovde pišu da žele da se grad razvija. Sve ovo na NBG poslednjih godina nije razvoj. To je samo zarađivanje novca za one koji furaju priču "razvoja". Kvalitet života se ovde za sve ovime smanjuje, a na kraju će završiti u ćorsokaku.
 
sutraw je napisao(la):
Taj luksuz gde je pola bloka zeleno je mogao postojati za vreme socijalizma, sada privatnik kad kupi parcelu hoće da zaradi pare. Ironično, to zapravo čini cene stanova nižim, jer kad bismo imali toliko zelenila koliko ljudi na ovom forumu žele, cene kvadrata bi bile 5k evra prosečno.
Kliknite za proširenje...
Koji privatnik je kupio parcelu na NBGD? Sve parcele na nbgd su samo date na korišćenje na period od 99 godina, ništa tu nije privatno..
 
Ovo nit je razvoj nit je unapređenje, niti je rešavanje stambenog problema šire populacije:
niti će u tom projektu kupiti stan Kasirka iz Maksija, ni profesor iz mašinske škole prekoputa, niti će student/zaposleni moći da iznajmi.
Dakle jedno gomilanje nekretnina od strane raznih gastarbajtera/biZismena/došljaka, itd kojima će to biti investiciona nekretnina.
Razumem liberalni kapitalizam, ali izazvaće još veće frustracije u narodu.
Našli da porede Pariz gde je Hausmann krajem 19 veka napravio široke bulevare pa ga i Napoleon III pohvalio, ili Peštu sa Andrassy avenijom iz 1880 i neke koja je pod zaštitom UNESCA, ili Madrid sa Retiro parkom i širokim prilaznim ulicama.
Ovde od bloka 65 napravili Kaluđericu sa beskorisnim avlijama, samo zaprežna kola da prolaze, a od zelenila ima fikus na terasi. Tako će i ovde.
Hvala Bogu pa su aktivisti iz svih okolnih blokova itekako živnuli.
 
Mislim da je vreme kad je NBG rešavao stambene probleme šire populacije daleko iza nas. Sad je to opština gde kupuju bogati, i ovakvi projekti i jesu namenjeni takvoj klijenteli.

Kasirka iz Maksija se nažalost rodila 50 godina prekasno da bi ovde živela.
 
Sve do izgradnje savskih blokova, Novi Beograd je bio naselje za povlašćene.

Kasirka je tu mogla da se nastani jedino ako joj je muž bio zastavnik.

Inače, zemlja u kojoj kasirka može da kupi stan u glavnom gradu - ne postoji. Manite se više utopija.

Za ove idiotarije sa N1 i baljezganja iz Kreni-promeni, teško je naći adekvatan iskaz. Jasno je zašto ta ekipa nikada neće smeniti Vučića - jer i ne zaslužuje.
 
Poslednja izmena:
Што се тиче саобраћаја, овај блок ће имати добру везу и преко Ђорђа Станојевића до аутопута или Пупиновог булевара у зависности иде ли се на Газелу или Бранков.
Мени је овде спорна само естетика надоградње.
 
Kasirka treba da kupi stan u gradu u kom zivi i radi, zvao se on glavni grad ili mahala. Mozda u beogradu treba da se zatvore kase i uvedu samousluzne iskljucivo, ali se onda vracamo na problem da polovina ljudi ne ume dalje od pin koda na bankomatu da ukucaju a kamoli da se snadju sa kasom. A i ne ide da nezne ruke novokomponovane elite provlace neke salame i kutije kroz citace kodova.
Znaci kasirke da usluzuju novobeogradjane, da imaju plate na nivou lebana, a na posao putuju nocu da ne smetaju sirokim novobeogradckim bulevarima.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh