Светски трговци чекају боље плате у Србији
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac ... ji.sr.html
Просечна зарада од најмање 500 евра за велике светске трговце је златни стандард и они не долазе ако овај предуслов није испуњен што показује картa држава региона и њихово позиционирање
Да ли је обимна и компликована бирократска процедура, на коју се ових дана пожалила саветница шведског амбасадора, објашњавајући недолазак „Икее” у Србију, главни разлог или само изговор што нас трговине светског формата избегавају? Истраживање „Потрошача” показало је да је тренутно стандард одлучујући фактор те не чуди што су се у нашој последњој анкети трговци попут Биле, Шпара па чак и Волмарта изјаснили да у скорије време немају никакве планове за Србију.
Ако погледамо карту држава региона и позиционирање великих трговинских ланаца у њима јасно је да је куповна моћ пресудна. Довољно је упоредити просечне зараде и закључити чиме су се велики трговински ланци водили започињући послове у региону. Наравно, ни отежано добијање грађевинских дозвола и локација и висок ризик пословања не треба искључити. Како незванично сазнајемо доња граница да би једну државу разматрали за улагања је просечна плата од најмање 500 евра.
У Србији су расположива средства за потрошњу по домаћинству око 250 евра, што је изузетно низак ниво потрошње, око шест до седам милијарди евра. То је, каже Драгован Милићевић, државни секретар у Министарству трговине, слаб подстицај за велике играче попут „Икее” или других трговинских ланаца тог формата.
– Просечна зарада од најмање 500 евра је за велике светске трговце златни стандард, не долазе ако овај предуслов није испуњен. Средња класа нема довољно пара и они то знају, снимили су одавно наше тржиште – истиче Милићевић, додајући да је истина да смо и закомпликовали добијање грађевинских дозвола и да је то, уз неефикасну државну администрацију, велики проблем.
Професор Економског факултета, др Стипе Ловрета истиче да Србији недостаје дисконтни ланац попут Лидла који је познат по ценовној конкуренцији. То је и једини формат трговине који нам недостаје, а који би сигурно донео промене које би потрошачи осетили. – Лидл на свим тржиштима на којима послује има за око 20 одсто ниже цене од конкуренције. Његова политика је већи обрт и ниже цене, међутим, било би занимљиво видети како би се постојећи трговци прилагодили тим новим условима и да ли би хипермаркети покушали да се изједначе по ценама и у којој мери – каже Ловрета. Србија је, према његовом мишљењу, одавно отворила тржиште и не постоје никакве препреке да се и код нас нађу велики играчи.
– У малопродаји имамо релативно видну конкуренцију мислим да следи укрупњавање трговине. Лидл купује локације, јер они на ново тржиште улазе са више објеката одједном, Карфур има план да уђе на Балкан и то је већ почело да се реализује, постојећи ланци су се добро позиционирали и сигурно ће бити занимљиво у годинама пред нама – истиче проф. Ловрета.
Јелица Антељ, Ивана Албуновић
објављено: 24.03.2014.