Šta je novo?

IKEA Srbija i AVA shopping park

Ne razumem kakav problem ima IKEA? Toliki strani investitori i trgovinski lanci su došli pa nisu imali problema dugih 7 godina. U čemu je fora? Da li je problem oko konverzije zemljišta ili nešto tome slično?
 
Не, него што си јако озбиљан и поткован информацијама. Једноставно, изазиваш страхопоштовање као човек који о свему има мишљење, а нема елементарну задршку да процени треба ли на овом форуму да дели све што му проструји кроз главу, ма колико банално било.
 
Дакле због година, а ту су старији да ми скрену пажњу. Требао си то једноставно раније да ми кажеш , јер очигледно нисам видео да смарам/спамујем.
 
Шоми не, погрешно си разумео Сизифа. Једноставно речено, твоје мишњење које изказујеш коментарима на темама је много зрелије од неких мишљења чланова који су старији од тебе.
 
Светски трговци чекају боље плате у Србији
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac ... ji.sr.html

Просечна зарада од најмање 500 евра за велике светске трговце је златни стандард и они не долазе ако овај предуслов није испуњен што показује картa држава региона и њихово позиционирање

polpr240311.jpg


Да ли је обимна и компликована бирократска процедура, на коју се ових дана пожалила саветница шведског амбасадора, објашњавајући недолазак „Икее” у Србију, главни разлог или само изговор што нас трговине светског формата избегавају? Истраживање „Потрошача” показало је да је тренутно стандард одлучујући фактор те не чуди што су се у нашој последњој анкети трговци попут Биле, Шпара па чак и Волмарта изјаснили да у скорије време немају никакве планове за Србију.

Ако погледамо карту држава региона и позиционирање великих трговинских ланаца у њима јасно је да је куповна моћ пресудна. Довољно је упоредити просечне зараде и закључити чиме су се велики трговински ланци водили започињући послове у региону. Наравно, ни отежано добијање грађевинских дозвола и локација и висок ризик пословања не треба искључити. Како незванично сазнајемо доња граница да би једну државу разматрали за улагања је просечна плата од најмање 500 евра.

У Србији су расположива средства за потрошњу по домаћинству око 250 евра, што је изузетно низак ниво потрошње, око шест до седам милијарди евра. То је, каже Драгован Милићевић, државни секретар у Министарству трговине, слаб подстицај за велике играче попут „Икее” или других трговинских ланаца тог формата.

– Просечна зарада од најмање 500 евра је за велике светске трговце златни стандард, не долазе ако овај предуслов није испуњен. Средња класа нема довољно пара и они то знају, снимили су одавно наше тржиште – истиче Милићевић, додајући да је истина да смо и закомпликовали добијање грађевинских дозвола и да је то, уз неефикасну државну администрацију, велики проблем.

Професор Економског факултета, др Стипе Ловрета истиче да Србији недостаје дисконтни ланац попут Лидла који је познат по ценовној конкуренцији. То је и једини формат трговине који нам недостаје, а који би сигурно донео промене које би потрошачи осетили. – Лидл на свим тржиштима на којима послује има за око 20 одсто ниже цене од конкуренције. Његова политика је већи обрт и ниже цене, међутим, било би занимљиво видети како би се постојећи трговци прилагодили тим новим условима и да ли би хипермаркети покушали да се изједначе по ценама и у којој мери – каже Ловрета. Србија је, према његовом мишљењу, одавно отворила тржиште и не постоје никакве препреке да се и код нас нађу велики играчи.

– У малопродаји имамо релативно видну конкуренцију мислим да следи укрупњавање трговине. Лидл купује локације, јер они на ново тржиште улазе са више објеката одједном, Карфур има план да уђе на Балкан и то је већ почело да се реализује, постојећи ланци су се добро позиционирали и сигурно ће бити занимљиво у годинама пред нама – истиче проф. Ловрета.
Јелица Антељ, Ивана Албуновић
објављено: 24.03.2014.
 
Ikea: Dolazimo ali ne žurimo
Ponedeljak, 14. april 2014.
"Ikea" će ovog leta otvoriti prvu robnu kuću u Zagrebu, nakon čega je planirana izgradnja prvog objekta u Beogradu, kažu za RTV u "Ikeinom" sedištu za region.
http://www.yu-build.rs/index.php/201404 ... zurimo.htm

Švedska kompanija "Ikea", koja je 2006. ponovo došla na tržište Srbije i regiona jugoistočne Evrope, ima u planu da otvori pet robnih kuća u našoj zemlji, ali u tom poslu nigde ne žuri, kažu za Radio-televiziju Vojvodine u toj kompaniji koja se bavi proizvodnjom nameštaja i kućne opreme.

Švedski proizvođač nameštaja i opreme za kuću "Ikea", čiji je regionalni centar u Beogradu, prvu robnu kuću na ovim prostorima otvoriće u Zagrebu.

"Krajem leta ove godine, u avgustu ili septembru ćemo imati robnu kuću u Zagrebu, koja sada finišira sa izgradnjom, a onda se nadamo da će treća biti u Beogradu", kaže Igor Štefanac, predstavnik "Ikee" za Jugositočnu Evropu.

Jedan od problema su neuređene zemljišne knjige, ističe Štefanac i navodi da "Ikea" ne žuri sa investicijom u Srbiji.

Političari se godinama bave dolaskom "Ikee", a to je za B92 poslednji komentarisao i odlazeći ministar trgovine Rasim Ljajić.

"Ništa od nas ne zavisi hoće li doći. To mnogo više zavisi od lokalnih vlasti, koje izdaju te dozvole. Nikakvih formalnih prepreka nema i više puta smo sa 'Ikeom' razgovarali", rekao je Ljajić gostujući u "Kažiprstu" RTV B92.

U Ministarstvu privrede ističu da će se otvaranje "Ikeine" robne kuće ubrzati nakon formiranja nove vlade.

Ekonomista Goran Nikolić ističe da mu nije jasno zašto je to tema, ako se zna da dolazak novih trgovinskih lanaca još više povećava uvoz.

"U suštini meni bi bila vest da 'Simpo' otvara u Švedskoj svoju prodavnicu ili više prodavnica i ja bih se tome radovao", kaže Nikolić.

RTV podseća da "Ikea" planira izgradnju dve robne kuće u Beogradu, po jednu u Novom Sadu i Nišu i jednu u centralnoj Srbiji.
Izvor: B92
 
milos.tro":3m0404cl je napisao(la):
Светски трговци чекају боље плате у Србији
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac ... ji.sr.html

Просечна зарада од најмање 500 евра за велике светске трговце је златни стандард и они не долазе ако овај предуслов није испуњен што показује картa држава региона и њихово позиционирање

polpr240311.jpg


Да ли је обимна и компликована бирократска процедура, на коју се ових дана пожалила саветница шведског амбасадора, објашњавајући недолазак „Икее” у Србију, главни разлог или само изговор што нас трговине светског формата избегавају? Истраживање „Потрошача” показало је да је тренутно стандард одлучујући фактор те не чуди што су се у нашој последњој анкети трговци попут Биле, Шпара па чак и Волмарта изјаснили да у скорије време немају никакве планове за Србију.

Ако погледамо карту држава региона и позиционирање великих трговинских ланаца у њима јасно је да је куповна моћ пресудна. Довољно је упоредити просечне зараде и закључити чиме су се велики трговински ланци водили започињући послове у региону. Наравно, ни отежано добијање грађевинских дозвола и локација и висок ризик пословања не треба искључити. Како незванично сазнајемо доња граница да би једну државу разматрали за улагања је просечна плата од најмање 500 евра.

У Србији су расположива средства за потрошњу по домаћинству око 250 евра, што је изузетно низак ниво потрошње, око шест до седам милијарди евра. То је, каже Драгован Милићевић, државни секретар у Министарству трговине, слаб подстицај за велике играче попут „Икее” или других трговинских ланаца тог формата.

– Просечна зарада од најмање 500 евра је за велике светске трговце златни стандард, не долазе ако овај предуслов није испуњен. Средња класа нема довољно пара и они то знају, снимили су одавно наше тржиште – истиче Милићевић, додајући да је истина да смо и закомпликовали добијање грађевинских дозвола и да је то, уз неефикасну државну администрацију, велики проблем.

Професор Економског факултета, др Стипе Ловрета истиче да Србији недостаје дисконтни ланац попут Лидла који је познат по ценовној конкуренцији. То је и једини формат трговине који нам недостаје, а који би сигурно донео промене које би потрошачи осетили. – Лидл на свим тржиштима на којима послује има за око 20 одсто ниже цене од конкуренције. Његова политика је већи обрт и ниже цене, међутим, било би занимљиво видети како би се постојећи трговци прилагодили тим новим условима и да ли би хипермаркети покушали да се изједначе по ценама и у којој мери – каже Ловрета. Србија је, према његовом мишљењу, одавно отворила тржиште и не постоје никакве препреке да се и код нас нађу велики играчи.

– У малопродаји имамо релативно видну конкуренцију мислим да следи укрупњавање трговине. Лидл купује локације, јер они на ново тржиште улазе са више објеката одједном, Карфур има план да уђе на Балкан и то је већ почело да се реализује, постојећи ланци су се добро позиционирали и сигурно ће бити занимљиво у годинама пред нама – истиче проф. Ловрета.
Јелица Антељ, Ивана Албуновић
објављено: 24.03.2014.

Glupost, umesto da se bave uređivanjem države pričaju priče za malu decu. U Rumuniji i Bugarskoj plate nisu ništa bolje nego kod nas pa su im došli i IKEA i Auchan i Carrefour i Cora.
 
spatiotecte":ip8feojv je napisao(la):
A i ova Ikea je pocela da smara, hoce kaki nece kaki...
Istina i meni je pocela da ide na zivce. Ja kad mi nesto treba a u Austiji sam skoknem do ikea_je.
Jedino ne mogu glomazne stvari da uzimam zbog transporta. Ali polako a sigurno pocinju da smaraju.
 
Dve “Ikee“ u Beogradu

Vladislav Lalić, direktor za razvoj švedske kuće za jugoistočnu Evropu: Naše pripreme možda traju dugo, ali tamo gde dođemo, odatle ne odlazimo dugi niz godina

ikea-n-(4).jpg


BEOGRAD je regionalni centar „Ikee“ jugoistočne Evrope još od kraja 2007. godine. I tu promena nema. Naša kompanija nije odustala, niti promenila svoje planove za srpsko tržište. Tako i dalje radimo na tome da u celoj zemlji otvorimo pet prodajnih objekata, kaže za „Novosti“ Vladislav Lalić, direktor za razvoj „Ikee“ za jugoistočnu Evropu.

l Zašto se toliko čeka na ulazak „Ikee“ na srpsko tržište?

- Od 2006. godine kada smo odlučili da se angažujemo na tržištu jugoistočne Evrope i najavili izgradnju robne kuće u Beogradu, pa do sada, nikada službeno nismo govorili o tačnom datumu otvaranja robne kuće. Jer, tome prethodi složena procedura. Uvek kažemo da prvo moramo da završimo postupak kupovine zemljišta i sve što ono uključuje, pre nego što možemo bilo šta detaljnije reći na tu temu. Pre ili kasnije Beograd će dobiti robne kuće „Ikee“. Istovremeno, raduje nas veliki interes koji postoji za naše proizvode u Srbiji.

* Kada konačno nameravate da počnete gradnju prodajnog centra u Srbiji?

- U ovom trenutku, međutim, teško je reći kada će robna kuća u Beogradu biti otvorena. Pre toga treba rešiti mnoga pitanja, jer se radi o ogromnom objektu. Tradicionalno, „Ikea“ ima vrlo detaljan proces analiza tržišta i drugih uslova u zemljama u kojima gradi svoje objekte. To podrazumevane samo samu lokaciju, imovinsko pravne odnose, vlasništva, već i detaljne tehničke, geodetske, infrastrukturne i sve ostale uslove. Naša dugoročna poslovna orijentacijanalaže ovakav pristup, jer kada jednom uđemo na neko tržište, tu želimo da ostanemo dugi niz godina.


KOMŠILUK
* Kakva su iskustva zemalja u ovom delu Evrope gde poslujete?
- U Rumuniji imamo robnu kuću od 2007. godine, ona posluje veoma dobro i ima stalni trend rasta poslovanja. Krajem ovog leta otvaramo robnu kuću u Zagrebu na 38 hiljada kvadrata i nadamo se da ćemo i tamo imati uspeha.

* Šta je najveća prepreka poslovanja na srpskom tržištu?

- Više je prepreka. To je kombinacija zakonsko-administrativnih izazova, ali nadamo se da će sve te prepreke biti brzo rešene na obostrano zadovoljstvo, kako „Ikee“ tako i kupaca naših proizvoda. Optimisti smo i nema potrebe da u ovom trenutku ulazimo u pojedinosti.

* Kako ocenjujete dosadašnju saradnju sa srpskim firmama i potencijal ovdašnjeg tržišta?

- Saradnja sa domaćim firmama postoji nekoliko decenija i iskustva su pozitivna. Ovaj region generalno ima dobru tradiciju, resurse i znanje, koje bismo rado videli u našem lancu nabavke. Ipak, put do postanka dobavljača za kompaniju „Ikea“ je dugačak, ali kada se jednom uspostavi ta saradnja, održavamo dugoročne partnerske odnose.

* Praksa pokazuje da dolaskom „Ikee“ na neko tržište znatno raste izvoz, kakva je situacija u regionu?

- Dolaskom maloprodajne mreže kompanije „Ikea“ u neku zemlju, rastu mogućnosti i za lokalne dobavljače, ali kao što sam već napomenuo put do postanka dobavljača kompanije „Ikea“ nije tako brz, niti jednostavan. U Hrvatskoj imamo saradnju sa fabrikom TVIN iz Virovotice koja već 32 godine proizvodi za nas.


Новости
 
To sto oni pricaju su gluposti. Oni hoce sve na gotovo i da sve dobiju dzabe kako bi imali maksimalnu dobit na nasem trzistu.

Zasto je KIKA usla na nase trziste, a veca IKEA ima problema? To je sve spinovanje glupostima, jer oni cekaju da im neko na vlasti kaze evo vam sve dzabe, jos cemo i mi da vam platimo izgladnju montazne kutije na terazijama samo vi dodjite da zaradjujete na nama.
 
Bojane, mislim da si pregrub prema Šveđanima. "Ikea" se suočava sa potpuno istim problemima kao i drugi investitori koji žele da ulažu u maloprodajne centre ("Delta", "Plaza centers", GTC, "Aviv arlon"...).

S jedne strane imaš tu birokratsku zavrzlamu sa konverzijom zemljišta, a s druge strane imaš pad kupovne moći stanovništva.

Ovde je problem neobjašnjiva fasciniranost srpske javnosti vestima o "Ikei". Političari stalno najavljuju njen dolazak (kao da je to nešto wow), stalno se recikliraju tekstovi o dolasku "Ikee", a čak se i vesti o "Ikei" na drugim tržištima interpretiraju tako da imaju neku refleksiju na Srbiju, tipa "Ikea niče u Zagrebu, a kada će u Beogradu?", "Dok mi čekamo Ikeu, oni grade hotele"...

I bez obzira što svaka vest o "Ikei" ima gomilu "smorili ste više s njima" komentara, sve te vesti se fantastično čitaju i uvek privlače ogromnu pažnju.
 
Pa i nije mnogo pregrub.

IKEA je jedna od prvih kompanija koja je kao izrazila zainteresovanost da ovde otvori objekat, pa kao traži zemljište, dozvole i nikako ne može da krene jer uvek kao nešto fali.
S druge strane, jeste da kod nas nije sve te dozvola lako i brzo dobiti, ali ako su neke kompanije koje su ušle na tržište to uradile u roku od 2-3 godine od momenta zainteresoavnosti ne vidim zašto oni ne bi mogli koji su sigurno najveća kompanija tog profila, koja ima jače mendžerske i pravne timove i za koju bi pola političara dalo bulju da se slikaju na njihovom otvaranju.

Oni neće da otvore objekat iz nekiih drugih razloga. Nisu sigurno zemljište i dozvole kao što ili javno optužuju državu ili insinuiraju.

Da sam na mestu države ja bi ozbiljno razmislio da im uvedem moratorijum na billo kakvu investiciju(sem na proizvodnju) na neki period jer štete ugledu države stalno prebacujući odgovornost sa svoje strateške odluke da ne otvaraju objekat ovde na sporost državne administracije(koja ponavljam još jednom jeste spora ali ne toliko spora, a i ne toliko sporija(ako uopšte) od administacija u okolini gde su već otvorili).

Dalje, uopšte mi nije jasna ta opsednutost IKEA-om. U početku oni su ovde najavili i proizvodnju uz prodaju i to mi je bilo super . Bar ta investicija ne bi donosila rastu deviznog deficita i donela bi znatno više radnih mesta nego nekoliko prodajnih objekata gde imate jednog radnika 300-500 kvadrata objekta.

Čemu onda to balavljenje i blamiranje države za IKEA-om. Pozitivan efekat te investicije je veoma mali i to uglavnom za vreme izgradnje objekta.

Da ne budem pogrešno shvaćen. Ja nemam ništa protiv IKEA-e. Sviđa mi se njihov nameštaj. Sviđa mi se veliki izbor(pa i cene uglavnom) i meni kao potrošaču njihov dolazak bi bio veoma pozitivan utisak, ali država kao država kao država nema za čim da balavi i blamira ćutanjem na neke nebulozne izjave ljudi iz IKEA-e kao razloga zašto još nemaju svoj prodajni objekat.
 
Ikea ima zamljiste vec 22 goidne
Ono sto bi drzavs trebala da uradi ako su ovi podnjeli papire za dozvole za gradnju da izadje i kaze ikea je dobila dozvolu broj taj i taj
 
Nemam pojma šta planiraju s tom lokacijom u Pazovi (koju navodno poseduju već 22 godine), niti da li je "prava Ikea" zakupac tog zemljišta ili neko drugo preduzeće (budući da je "Ikea" zvanično otvorila predstavništvo u Srbiji tek 2006. godine).

Trenutno je aktuelna lokacija skladišta RK Beograd na Bežaniji, ali za taj prostor treba da se plati konverzija zemljišta. A kako funkcioniše konverzije zemljišta u Srbiji, najbolje se vidi po citiranom tekstu:

Prema tekstu "Blica" iz oktobra 2013. u Beogradu je do tada izvršeno samo pet konverzija! Za četiri godine od donošenja zakona izvršeno je pet konverzija, a 1.080 zahteva je i dalje u proceduri (pod uslovom da u međuvremenu nije bilo novih zahteva).

Ne kažem da ne treba plaćati konverziju, ali ako je za više od četiri godine od preko 1.000 zahteva izvršeno tek pet konverzija - onda nešto debelo ne funkcioniše. I onda nam ne trebaju nikakvi zli Šveđani da nam "kvare imidž države", jer smo očigledno sami sebi dovoljni da uprskamo stvari.

Pored toga, naravno, na investitoru je da proceni da li mu se trenutno isplati da u Srbiji gradi prodavnicu nameštaja na 30.000 kvadrata, i imaju potpuno pravo da planove zamrznu ili odlože ako ne veruju da im investicija može doneti zaradu. Isto bi postupio svako od nas da je na njihovom mestu.

Kao što rekoh, ovde je problem što su političari napumpali priču o "Ikei" dodeljujući joj gotovo "mesijanski" status, pa su ljudi počeli da iracionalno doživljavaju njihov dolazak kao signal nekakvog neviđenog progresa u državi. Otud i reakcije tipa "staviti moratorijum na njihove investicije". Čemu to? Nije "Ikea" ta koja se svakih mesec dana oglašava, već to rade naši političari i naši mediji koji ih uporno zovu da bi stalno dobijali manje-više isti odgovor: "Izgradnja prve robne kuće je u planu, ali prethodno je potrebno ispuniti određene birokratske uslove na čemu radimo sa srpskim vlastima".
 
petak 6.06.2014.20:48
Ikea zna šta radite ujutru
Izvor: Poslovni dnevnik
http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?y ... _id=857988

Zavirili smo u osam različitih metropola u osam različitih zemlja i stanovnike ispitali kakve su njihove jutarnje navike, rutine i želje, kažu u Ikei.

Švedska IKEA zna šta radite kada se ujutro probudite, kako provodite vreme pre odlaska na posao, pa čak i kada vodite ljubav.

Podatke su prikupili tokom istraživanja jutarnjiih navika svojih kupaca, a koje su objavili u izveštaju "Life at Home".

"Zavirili smo u osam različitih metropola u osam različitih zemlja i stanovnike ispitali kakve su njihove jutarnje navike, rutine i želje", piše u izveštaju.

Anketa se sprovodila u Londonu, Berlinu, Moskvi, Mubmaju, Njujorku, Parizu, Šangaju i Stokholmu. U svakom gradu učestvovalo je oko 1.000 ispitanika, odnosno, ukupno 8.292 osobe iz celog sveta i to u razdoblju od 18-60 godina.

Šta je istraživanje pokazalo?

67 odsto svih ispitanika doručkuje, dok kafu ujutru pije 47 odsto svih ispitanika. Što se tiče seksa, 4 odsto ispitanika reklo je da nakon buđenja vodi ljubav, dok je 55 odsto reklo "ništa za nas ujutro". Ostali su naveli da su samci. Najviše onih koji ujutru vode ljubav je u - Moskvi.

Prosečno ispitanici tehnologiju ujutro koriste 11 minuta, a Njujorčani su ti koji troše najviše vremena za jutarnje ulepšavanje, ali i najviše vremena provedu obavljajući nešto za poslove dok su istovremeno na wc šolji.

Stanovnici Šangaja, njih više od 90 odsto, rekli su kako se ujutro - ne tuširaju.
 
Zorana vatra, Šveđani voda. Saga se nastavlja :roll:

Prva IKEA u Beogradu kod Bubanj potoka - U planu infrastrukturno opremanje lokacije kod naplatne rampe
Sreda, 02. 07. 2014.|14:01 | Izvor: eKapija
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
ikea_2_280612.jpg


Predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture razgovarali su juče sa delegacijom kompanije IKEA o rešavanju infrastrukturnih pitanja, koja su preduslov da do kraja 2016. godine u Beogradu budu otvorene prve robne kuće najvećeg svetskog lanca za prodaju nameštaja.

Tim Ministarstva na čelu sa državnim sekretarom Dejanom Trifunovićem naglasio je da je otvaranje proizvodnih, distributivnih i prodajnih kapaciteta IKEA od izuzetne važnosti za Srbiju. U cilju efikasnije realizacije narednih koraka predloženo je da Ministarstvo, zajedno sa nadležnim javnim preduzećima i Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, potpiše protokol o saradnji sa kompanijom IKEA kojim bi bile definisane obaveze svih strana.

Kako je saopštilo Ministarstvo, delegacija IKEA istakla je važnost infrastrukturnog povezivanja lokacija na kojima će se nalaziti budući prodajni objekti kao i izmeštanja naplatne rampe autoputa u Bubanj potoku i izgradnje nove petlje "Tranšped". To su preduslovi da bi što pre počela gradnja prvih objekata kako bi Beograd zadržao status regionalnog centra IKEA za jugoistočnu Evropu.

Vladislav Lalić, direktor za nekretnine i razvoj za jugoistočnu Evropu kompanije IKEA, potvrdio je u razgovoru za "eKapiju" da je održan sastanak u Ministarstvu, ali je istakao da nema novih informacija o realizaciji robne kuće.

- Radni sastanak je bio dobar i konstruktivan, i to je samo jedan u nizu sastanaka sa predstavnicima Ministarstva i Direkcije. Radimo na pripremi projekta, ali u ovoj fazi ne možemo ništa novo da kažemo o izgradnji objekata – rekao je Lalić za naš portal.

Naš sagovornik je potvrdio da osim na lokaciji kod Veletržnice u Novom Beogradu, planiraju i izgradnju robne kuće kod Bubanj potoka.

- IKEA planira otvaranje dve robne kuće u Beogradu, tako da smo razgovarali i o mogućnostima za izgradnju objekta kod Bubanj potoka.

Izvor: eKapija
 
"eKapija"":kxytlkg8 je napisao(la):
...i izmeštanja naplatne rampe autoputa u Bubanj potoku...

Zašto izmeštaju naplatnu rampu u tom delu autoputa?
 
To će da bude neka velika petlja?
Dobro kada je tako.
 
Vrh