Hram Svetog Save

[orjen]

Kvalitetno zelenilo je skupo, i zahteva konstantno odrzavanje. Mozda na Mediterranu i Asiji imaju smisla za to - nisam to nesto primetio ni na zapadu ako su javne povrsine u pitanju. Izuzetak su mozda Englezi - oni su nerds za gardening i razume se izvrsno i u taksonomiju trave. Trave su jako bitne u mikroklimatologiji grada - dok mi ne stignemo da to ozbilno shvatimo - a izgled je nerealan - ostavio bi to buducim generacijama. Dobar travnjak je izbor dobrih travnih vrsta - mi propustamo prirodi da sama odluci - a najizgled u srpskim gradovima dominiraju jednogodisnje trave (tkzv. terofiti), koje su sve nekvalitetne. I ako svi trave morfolsosko izgledaju dosta slicno - ekolosko se mnogo razlikuju. Poput travnjaka u stdionima - za koje FIFA ima stroge propise - naivno nije. U Svajcarskoj je strog kriterijum za taksonomski izbor u potravnjanju pratecih padina uz autoputeve. Nek neko pokaze da postoji slican dokument za srpske niskogradevinske projekte. Nije Srbija uredena ni za travnjake - pa mislim da je po tom pritanju ovo bolje resenje sto ne podrazumeva novi intelektualni izum.

 

[Piccolo]

Sumnjiv komentar - sta je tu preslikano kad je ovo razraden plan a doskorasnje stanje platoa je sve sem sredeno. Ko voli travnjake, Vojvodina je stepska regija pa neka povrati prvobitni izgled.Pogledajte prilog 230874

Doskorašnje stanje platoa je odraz ove vlasti i SPC jer dinara nisu uložili da ga održavaju, da bi sada ceo park izbetonirali (i ponavljam opet BEZ DOZVOLA I NEZAKONITO). Samo uređenje tih postojećih površina je odlično i samo je zahtevalo srediti staze i eventualno zamenitu mobilijar, nikada nisam čuo da je taj prostor nekome smetao. Za ovaj naredni post ne vredi ni komentarisati, ti se praktično zalažeš da popločamo sve zelene površine...

 

[solecar]

Kvalitetno zelenilo je skupo, i zahteva konstantno odrzavanje

Svako zelenilo osim samoniklog je skupo i zahtevno za održavanje kod nas.​

 

[Дошљак]

Kvalitetno zelenilo je skupo, i zahteva konstantno odrzavanje. Mozda na Mediterranu i Asiji imaju smisla za to - nisam to nesto primetio ni na zapadu ako su javne povrsine u pitanju. Izuzetak su mozda Englezi - oni su nerds za gardening i razume se izvrsno i u taksonomiju trave. Trave su jako bitne u mikroklimatologiji grada - dok mi ne stignemo da to ozbilno shvatimo - a izgled je nerealan - ostavio bi to buducim generacijama. Dobar travnjak je izbor dobrih travnih vrsta - mi propustamo prirodi da sama odluci - a najizgled u srpskim gradovima dominiraju jednogodisnje trave (tkzv. terofiti), koje su sve nekvalitetne. I ako svi trave morfolsosko izgledaju dosta slicno - ekolosko se mnogo razlikuju. Poput travnjaka u stdionima - za koje FIFA ima stroge propise - naivno nije. U Svajcarskoj je strog kriterijum za taksonomski izbor u potravnjanju pratecih padina uz autoputeve. Nek neko pokaze da postoji slican dokument za srpske niskogradevinske projekte. Nije Srbija uredena ni za travnjake - pa mislim da je po tom pritanju ovo bolje resenje sto ne podrazumeva novi intelektualni izum.

Значи да баталимо сво зеленило? Да поплочамо скроз порте свох цркава?
Немамо на шумарском факултету пејзажну архитектуру? Немамо ЈКП Зеленило и ЈКП Паркови?
Да ли треба и парк у Београду на води поплочати, као и сво остало зеленило тамо?

 

[orjen]

Izbor vrsta drva i izbor vrsta trave nisu slicni. Drva su maltene slicne sto se odrzavanje tice, trave zbog mehanicne obrade travnjaka i nacina kako se posebne vrste razmoze (pozeljene su one koje imaju podzemni izdanci i stvaraju tepisi poput Poa supina) i kako su izdrzljive na cestu secu zahtevaju veci stepen strucnosti. Sumnjam u kvalitet radnika u JKP Zelenilo i Parkovi. Isto ovde u nemackoj. Za gradsko zelenilo valja imati botanicku struku a ne zanatlijsku.

 

[Дошљак]

ЈКП Паркови нема раднике, они ангажују приватнике за радове које плаћају.
ЈКП Зеленило има добре раднике али лош менаџмент.
Зашто немамо у круг око платоа храма нпр. живу ограду, па око ње ред лаванде или ред ружа?
Плашим се да се иза оволике поплочане површине крије профит добављача материјала.

 

[ГЕНЕРАЛ]

ЈКП Паркови нема раднике, они ангажују приватнике за радове које плаћају.
ЈКП Зеленило има добре раднике али лош менаџмент.
Зашто немамо у круг око платоа храма нпр. живу ограду, па око ње ред лаванде или ред ружа?
Плашим се да се иза оволике поплочане површине крије профит добављача материјала.

Додао бих од булевара ослобођења према Храму и ред чемпреса са сваке стране.

 

[Дошљак]

Мени је у целом Светосавском платоу најспорнији део до булевара где имамо по пешаке неповољне и неприродне токове на оном троуглу булевар-Небојшина. Боље да Небојшина скреће у булевар оси Пастерове, а да имамо неиспрекидан плато од Булевара до Боре Станковића.

 

[roger34]

Misliš sa se praktično Nebojšina završi u osi Pasterove?

 

[orjen]

Kratka literatura o platou.

 

[Дошљак]

Misliš sa se praktično Nebojšina završi u osi Pasterove?

Да, да не иде до Тиршове.

 

[Ventilator_BGD]

Vuce mi biblioteka ipak tu na neku simetriju pustu, nesto ovog tipa, samo neki negativ, ovaj pravougaonih sto je branislav odradio u drvecu simetricno sa bibliotekom, treba pokriti staklenim krovom koji bi mogao da bude u formi glavnog volumena biblioteke, kao glavni atrijum patrijarsije.

 

[Srdjan1984]

Narodnu biblioteku srušiti! Ovakva kakva je izgraðena za vrijeme komunizma je ružna, tipični predstavnik tadasnje gradnje- samo zidaj i sipaj beton! Bez vinjeta, ukrasa.... kako se gradilo za vrijeme kraljevine Srbije i td. Napraviti ponovo Biblioteku po uzoru na onu koja je srusena na Kosančićevom vencu po projektu Branka Tanazevića i u duhu arhitekture akademizma, nasuprot nje zgradu patrijarsije u istom duhu i stilu pa da onda plato liči na nešto!

 

[ГЕНЕРАЛ]

Храм заслужује да све око платоа буде уклоњено и да се цео Карађорђев парк претвори у порту Храма што би му дало додатну величину и грандиозност. Нивелација целог терена и нека врста капија са стубовима са стране платоа би такође значајно унапредила простор.

 

[sutraw]

Narodnu biblioteku srušiti! Ovakva kakva je izgraðena za vrijeme komunizma je ružna, tipični predstavnik tadasnje gradnje- samo zidaj i sipaj beton! Bez vinjeta, ukrasa.... kako se gradilo za vrijeme kraljevine Srbije i td. Napraviti ponovo Biblioteku po uzoru na onu koja je srusena na Kosančićevom vencu po projektu Branka Tanazevića i u duhu arhitekture akademizma, nasuprot nje zgradu patrijarsije u istom duhu i stilu pa da onda plato liči na nešto!

Hajde da ne rušimo zgrade zato što nemaju fasadne ornamente.

 

[spatiotecte]

 

[zekagradjevinar]

Pogledajte prilog 231095

Ovde se baš vidi koliko je narodna biblioteka uništila ceo koncept platoa.

 

[Ventilator_BGD]

Budimo realni, nece se nikad nista tu rusiti posebno jer i biblioteka ima veliku vrednost, meni licno je to fantasticna zgrada, uradjena bas koristeci tradicionalne elemente sumadijske kuce, i terase sa stubovima na procelju koji se ponavljaju u vidu drvenih stubova kroz celu formu i naravno upecatljiv krov na 4 vode. Enterijer je jos bolji a zgrada nije u najboljem stanju, kad bi se dovela u red bila bi biser moderne arhitekture. Mozda nije idealno ali tematski se nekako uklopio slucajno i hram makar po toj bakarnoj kupoli.

Dakle voleo bih da je ostvaren izvorni navedeni projekat ali nerealno je ocekivati da se sravni celo okolno stanje da bi se doslo do toga. Prosto iskoristiti postojece okolnosti i dovesti ih do nekog njihovog maksimuma. Nije ni hram u potpunosti izveden po izvornoj ideji i posebno spolja je jako tesko ostvariti izvornu plastiku na objektu posebno imajuci u vidu potrebu za zamenom mermera o cemu mogu da mastam - nece se desiti. Al da se ne zalimo, moze i postojece stanje da se znacajno unapredi jednostavnim resenjima.

Jedino sto definitivno treba srusiti je odvratni parohijski dom i potpuno prepakovati koncept te zone trga.

 

[Strahinya]

Budimo realni, nece se nikad nista tu rusiti posebno jer i biblioteka ima veliku vrednost, meni licno je to fantasticna zgrada, uradjena bas koristeci tradicionalne elemente sumadijske kuce, i terase sa stubovima na procelju koji se ponavljaju u vidu drvenih stubova kroz celu formu i naravno upecatljiv krov na 4 vode. Enterijer je jos bolji a zgrada nije u najboljem stanju, kad bi se dovela u red bila bi biser moderne arhitekture. Mozda nije idealno ali tematski se nekako uklopio slucajno i hram makar po toj bakarnoj kupoli.

Dakle voleo bih da je ostvaren izvorni navedeni projekat ali nerealno je ocekivati da se sravni celo okolno stanje da bi se doslo do toga. Prosto iskoristiti postojece okolnosti i dovesti ih do nekog njihovog maksimuma. Nije ni hram u potpunosti izveden po izvornoj ideji i posebno spolja je jako tesko ostvariti izvornu plastiku na objektu posebno imajuci u vidu potrebu za zamenom mermera o cemu mogu da mastam - nece se desiti. Al da se ne zalimo, moze i postojece stanje da se znacajno unapredi jednostavnim resenjima.

Jedino sto definitivno treba srusiti je odvratni parohijski dom i potpuno prepakovati koncept te zone trga.

Sve ok, ali za jednu nacionalnu biblioteku, to je gabaritima premala zgrada. Ovo bi mogla biti zgrada Univerzitetkse biblioteke ili nek se preuredi u Patrijaršijski dvor. A veliku grandioznu biblioteku po svetskim gabaritima, treba graditi negde dalje. To mora biti zagrada koja će kapacitetima zadovoljiti najmanje narednih 100 godina.

 

[Прле]

Чисто ислустрације ради, чувена "Лењинка" тј највећа библиотека у Русији није једна зграда већ читав кварт.

 

[Srdjan1984]

Ovo su komunisti namjero uradili! Bili su ubjeðeni da se izgradnja hrama više nikada neće nastaviti a da se to kojim slučajem ne bi možda i desilo - ispred samih temelja i obrisa hrama izgradili su Narodnu biblioteku- u svom stilu!
Slažem se u potpunosti sa prethodnim komentarima, u potpunosti kvari vračarski plato i portu hrama, takoðe se slažem da je premala i preobična graðevina za jednu Narodnu biblioteku! Pogledajte samo Nacionalne biblioteke susjednih zemalja, Hrvatske , Bugarske i Rumunije, Maðarsku da ne pominjemo jer to nije ni uporedivo sa ostalim.... Neke su cak izgradjene u modernizmu ali su lijepe, ova srpska je po mom skromnom mišljenju ruglo!
Slike u prilogu: bugarska, rumunska i hrvatska

 

[Piccolo]

Da NBS kvari a ne kvari ono ruglo od Parohijskog doma koje izgleda kao neka investitorska budževina iz 90ih. Pritom oni planiraju tu da celu stranu uz Krušedolsku popune novom zgradom za SPC.

 

[Дошљак]

Pogledajte prilog 231095

Овде се лепо види да је главни прилаз дијагонала. Треба хе само мало померити у осу центра храма.

 

[Ventilator_BGD]

Sve ok, ali za jednu nacionalnu biblioteku, to je gabaritima premala zgrada. Ovo bi mogla biti zgrada Univerzitetkse biblioteke ili nek se preuredi u Patrijaršijski dvor. A veliku grandioznu biblioteku po svetskim gabaritima, treba graditi negde dalje. To mora biti zagrada koja će kapacitetima zadovoljiti najmanje narednih 100 godina.

slazem se, nije ni to losa ideja, imao sam i ja slicne pomisli o tome.

 

[Ventilator_BGD]

Ovo su komunisti namjero uradili! Bili su ubjeðeni da se izgradnja hrama više nikada neće nastaviti a da se to kojim slučajem ne bi možda i desilo - ispred samih temelja i obrisa hrama izgradili su Narodnu biblioteku- u svom stilu!
Slažem se u potpunosti sa prethodnim komentarima, u potpunosti kvari vračarski plato i portu hrama, takoðe se slažem da je premala i preobična graðevina za jednu Narodnu biblioteku! Pogledajte samo Nacionalne biblioteke susjednih zemalja, Hrvatske , Bugarske i Rumunije, Maðarsku da ne pominjemo jer to nije ni uporedivo sa ostalim.... Neke su cak izgradjene u modernizmu ali su lijepe, ova srpska je po mom skromnom mišljenju ruglo!
Slike u prilogu: bugarska, rumunska i hrvatska
Pogledajte prilog 231135Pogledajte prilog 231136Pogledajte prilog 231137

Slazem se da ima boljih primera od nase, ali primeri koje si naveo su daleko ispod vrednosti nase biblioteke.