[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=692271#p692271:29rub1ou je napisao(la):
Садко » 25 Dec 2019 02:09 am[/url]":29rub1ou]
Хтео сам да питам да ли је отварање на јесен 2020. сигурно или можемо очекивати још једно одлагање?
Ако мене питате, морам да дам кратак увод.
Прво, да погледамо досадашњу диманику радова, не рачунајући припрему површина зидова Храма за мозаик, што је најраније почело.
- крај 2016: у Русији почиње израда мозаика за куполу
- пролеће 2017: први делови мозаика за куполу стижу у Београд и полако креће монтажа
- децембар 2017-јануар 2018: завршени радови на куполи (1250 м2), креће размонтиравање скела, свечано откривање у фебруару 2018.
- лето 2018: у Русији почињу радови на олтарској апсиди, источној конхи итд, претходно разрађени од стране Мухина и Максимова...
- новембар 2018: први делови за олтар и источну конху стижу у БГ
- лето 2019: добијамо назнаке из Журнала московске патријаршије и са инстаграма да се ради на композицији која је ван овог олтарског дела и пендентифа
- крај 2019: готово 2000 м2 у олтару, источној конхи, пендентифи
Дакле, од краја 2016. до краја 2019. урђено је 3250 м2 (вероватно и нешто више од тога). То је укупно три године. Ради се активно на мозаицима, знамо да су неки делови стизали скоро у БГ. Али, све то је премало времена за преосталих сигурно преко 5000 м2, а можда и до 9000 м2. Постоји и олакшавајућа околност - преостали мозаици уграђују се на, у просеку, све ниже и све равније повшине. Такође, под и иконостас су тек на почетку (још увек се ради подно грејање).
Опције су:
1. Отварање заказано за јесен 2020. ће бити одложено, јер се Храм теоријски не може завршити до тада. По мени боља оцпија. Треба држати узде, али не треба оптерећивати уметнике нереалним роковима.
2. Отварање ће бити одржано крајем 2020, али биће лажно. Народу ће се рећи да је Храм "завршен", а да су остали "мањи" делови да се "дораде". Храм би у овом случају био отворен са нешто више од пола завршених мозаика, али гомила мањих површина би остале празне. Вероватно би стигли да збрзају до тад и под и иконостас. Ово носи са собом две опасности. Прва је да се остатак површина никад ни не живопише мозаиком, јер је храм "готов" и неко можда заврне славину са ловом. Ту би временом вероватно дошле фреске, и целокупни утисак био би слабији. Хипотетишем само. Или би мозаик наставио неко ко није Мухин. Односи Србије и Русије, међународне игре и политика, све игра улогу. А друго, после се оштећује под и остале готове ствари, ако врате скеле да наставе мозаике.