Hram Svetog Save

[Садко]

Хвала на прилогу Орјен али и свим информацијама постављеним на енглеској Вики, одличан је посао за видљивост. Штета је што људи код нас погрешно размишљају мислећи да је Википедија неки тамо дилетантски пројекат а не највећа енциклопедија у историји човечанства.

Хтео сам да питам да ли је отварање на јесен 2020. сигурно или можемо очекивати још једно одлагање?

 

[orjen]

@Sadko Hvala ti, da prvo sam uredio nemacki pa sada i engleski. Te strane o hramu su sada mnogo vece nego ista na srpskoj wikipediji. Naravno da mi imamo vrlo vredne domace publikacije o hramu, jedna sa cak 600 strane od Branka Pesica. Wikipedija je takode lep vodic a moze se otvoriti na svakom telefonu pri poseti hramu.
Mislim da ce stici da otvaraju hram 2020. Cim dobije ikonostase moze se smatrati gotovom. Ali radovi ce se oko hrama nastaviti nova patrjarsija, bogosluzni fakultet i uredivanje Svetosavskog platoa i parka.

 

[Sarajevska]

Садко » 25 Dec 2019 02:09 am[/url]":29rub1ou]
Хтео сам да питам да ли је отварање на јесен 2020. сигурно или можемо очекивати још једно одлагање?

Ако мене питате, морам да дам кратак увод.

Прво, да погледамо досадашњу диманику радова, не рачунајући припрему површина зидова Храма за мозаик, што је најраније почело.

- крај 2016: у Русији почиње израда мозаика за куполу
- пролеће 2017: први делови мозаика за куполу стижу у Београд и полако креће монтажа
- децембар 2017-јануар 2018: завршени радови на куполи (1250 м2), креће размонтиравање скела, свечано откривање у фебруару 2018.
- лето 2018: у Русији почињу радови на олтарској апсиди, источној конхи итд, претходно разрађени од стране Мухина и Максимова...
- новембар 2018: први делови за олтар и источну конху стижу у БГ
- лето 2019: добијамо назнаке из Журнала московске патријаршије и са инстаграма да се ради на композицији која је ван овог олтарског дела и пендентифа
- крај 2019: готово 2000 м2 у олтару, источној конхи, пендентифи

Дакле, од краја 2016. до краја 2019. урђено је 3250 м2 (вероватно и нешто више од тога). То је укупно три године. Ради се активно на мозаицима, знамо да су неки делови стизали скоро у БГ. Али, све то је премало времена за преосталих сигурно преко 5000 м2, а можда и до 9000 м2. Постоји и олакшавајућа околност - преостали мозаици уграђују се на, у просеку, све ниже и све равније повшине. Такође, под и иконостас су тек на почетку (још увек се ради подно грејање).

Опције су:

1. Отварање заказано за јесен 2020. ће бити одложено, јер се Храм теоријски не може завршити до тада. По мени боља оцпија. Треба држати узде, али не треба оптерећивати уметнике нереалним роковима.

2. Отварање ће бити одржано крајем 2020, али биће лажно. Народу ће се рећи да је Храм "завршен", а да су остали "мањи" делови да се "дораде". Храм би у овом случају био отворен са нешто више од пола завршених мозаика, али гомила мањих површина би остале празне. Вероватно би стигли да збрзају до тад и под и иконостас. Ово носи са собом две опасности. Прва је да се остатак површина никад ни не живопише мозаиком, јер је храм "готов" и неко можда заврне славину са ловом. Ту би временом вероватно дошле фреске, и целокупни утисак био би слабији. Хипотетишем само. Или би мозаик наставио неко ко није Мухин. Односи Србије и Русије, међународне игре и политика, све игра улогу. А друго, после се оштећује под и остале готове ствари, ако врате скеле да наставе мозаике.

 

[Садко]

Сарајевска, све нешто мислим да ће бити друга опција. Са њом ће неки појединци моћи да кажу "за време нашега мандата је завршен Храм". А ту нам и избори.

По приложеној хронологији је практично немогуће да буде ваљано готов за десетак месеци.

 

[orjen]

Zvona Hrama: cetiri klateca sa Dur-motivom: g0, a0, c1, d1. Jos 45 zvona u karijonu (jedini na balkanu, u rusiji ima ga dva u Petersburgu). Najvece od 6,1 t daje burdon g0. Rumuni su takode kupili od Grasmajera u Insbruku ali su isli na c0, c1, e1, e1, g1, a1, c2 (6 klateca zvona sa jednom od 25 tona). Njihovo zvono c0 nije harmonicno, g0 (npr. "Pretiosa" u katedrali u Kelnu), e0 (npr. "Gloriosa" Dom u Erfurtu) ili f0 ("Emmanuel" Parisu Notre Dame) daju cistiji zvuk. Impresantno jeste, ali sam zvucni kvalitet izostaje sa nekim od najpoznatijim zvonama. Zvana Sv. Sava zvuce inace jako lepo. Za rumunsku crkvu https://www.youtube.com/watch?v=hlfP4cIX0NQ
za Sv Savu https://www.youtube.com/watch?v=4_Rb683v_Cc

 

[Otis.Driftwood]

Ja bih ogulio i zamenio celu fasadu. Izgledaju kao neke plocice iz kuhinje

 

[orjen]

malo lepih fotki sa neta

 

[vranac]

Daleko lepše od sadašnje ogoljene fasade. Ali ovo se može i sprovesti uz određene izmene u budućnosti.

 

[Ventilator_BGD]

Neverovatno mi je da je ovaj projekat toliko unakazen u odnosu na originalne varijante, svojski su se potrudili da upropaste svaku monumentalnost koju je ova crkva imala prema svim izvornim resenjima.

 

[lukarts]

Mislim da na hramu ima mesta za unapredjivanje spolnjog izgleda. Ovako sa 80% bele boje mi deluje kao nedovrseno......

 

[orjen]

@vranac @ventilator_BGD Problem nestorovicevog konkursnog rada 1931 su dimenzija centralnog kvadrata i funkcionalnost gradevine. Zvonici su smesteni ne na cetiri stubova kupole nego u nizem kvadratu. Smanjila bi se dimenzija glavnog kvadrata i kupole. Kupolni kvadrat naosa meri 31 m, a diagonala stubova 39 m sto je i precnik naosa. Kupola iz konkursnog rada 1931 imala bi precnik 20 m sa precnikom naosa od 20 m = 35 % manje korisne povrsine. Nestorovic i Deroko su se odlucili za funkcionalisticni pristup. Konkursni projekt iz 1931 bilo je skromno resenje po principu geometrije i harmonije, cak provincijalno uspored danasnje monumentalne gradevine. Obazrili su se autori na klasicna iskustva i objedinjeni unutrasnji prostor sto ga cini razlicitim od uobicajnih u sirem smislu (ne samo kod nas). Koncept pociva na nepostojanju vizuelnih barijera unutrasnosti, drugi pristup se bavio elementima dileme koncepcije "Gracanice" za uzor. Sadasnja gradevina je po sebi originalna i ne pokusava da mesa unutrasnju lepotu Sv Sofije i spoljnu Gracanice.

 

[orjen]

Idejni projekt i izveden projekt.

 

[orjen]

Deroko noted that two guiding principles were followed in designs for the Church of Saint Sava – the imperative of functionality of planning, and the monumentality of space and form (Deroko, Vreme, 1933). Looking back at the start of construction, Deroko commented on the challenges of designing a functional space for 10.000 people, which was done with reference to the Architects’ Data, the seminal handbook by Ernst Neufert. Deroko also noted information about the thirty meter diameter of the dome, making an obviously important comparison with the dome of St. Sophia in Constantinople. Although the size is not necessarily associated with monumentality in Deroko’s opinion, the complete appearance and size of the St. Sava’s church obviously were of utmost importance.

 

[orjen]

Nema govora da je konkursni projekt 1931 bio monumentaniji od idejnog projekta 1932, naprotiv. U daljoj evoluciji je nestorovic povecavao sirinu lukova i sirinu prostora oko biforija, povecao dijameter kupole i visinu tambura, produzio zapadni narteks, dodao konhu za rozetu u svakom narteksu i povecao raspon i visinu cetiri mermernih stubova (3 umesto 4 lukova) i visinu galerija. Pesic je povecao visinu kupole i oblikovao spoljnu galeriju. Gradevina je postala sve monumentalnija i masivnija. Unutrasnji prostor je stratificiran u razlicite zone: mermerni zidovi 7 m, galerije 12 m, kameni venac i biforije 22 m, konhe 36,4 m, tambur 40,5 m i kupola 64,45 m. Hram ima jedinstveno uskladene i vertikalno stratificirane prostorije. Rezultat je obimnih revizija konkursnih i idejnih projekta. Sa sigurnoscu je velicina hrama bila nosenja intenzitetu opste i kriticne diskusije, ambicija crkve i drzave i zanosom Beogradana da se ovde gradi najveci pravoslavni hram. Krenulo se gradevinom od 60x60 pa izaslo na 80x90. U zadnjem casu je gradevina preskocila 4000 m². Krenulo se od 2.500 m², a izveden Hram Sv. Sava ima 4.500 m², sasvim impresivno.

 

[spatiotecte]

Orjen podpisujem svaku tvoju reč, pohvale za detaljnu analizu evolucije hrama kroz vreme i projektovanje.
+1

 

[Ventilator_BGD]

Nisam mislio na njegovu gabaritnu monumentalnost vec onu koja se tice samih detalja, proporcija i materijala. Odabir mermera za oblogu je tragican kao plocice na toaletu prokopa, pojedini detalji i ornamentika jasno jos nisu zavrseni ali se vidi pokusaj pojednostavljenja npr. ulazni timpanon narteksa umesto lucnog, kolonade stubova i nepromisljeni pristupi hramu, o bobicevom parteru sa onim stubovima koji kobajagi simbolisu kapiju manastira. Katastrofa. Sveukupni utisak je uzasan.

 

[Садко]

Мени се уопште не чини унакаженим. Мислим да се временом схватило да је основна замисао тешко достижна и да се неке ствари моју скресати да би се уопште икада завршио пројекат.

Сасвим је пристојна фасада и никакаву асоцијацију на купатилске плочице не видим. Треба их повремено очистити да би била што светлија нијанса и то је све.

Храм Светог Саве ми изгледа далеко више избалансирано и складно од рецимо бугарске варијанте која је посвећена Александру Невском.

 

[Ventilator_BGD]

Садко » 26 Dec 2019 04:54 pm[/url]":3nziesgl]Мени се уопште не чини унакаженим. Мислим да се временом схватило да је основна замисао тешко достижна и да се неке ствари моју скресати да би се уопште икада завршио пројекат.

Сасвим је пристојна фасада и никакаву асоцијацију на купатилске плочице не видим. Треба их повремено очистити да би била што светлија нијанса и то је све.

Храм Светог Саве ми изгледа далеко више избалансирано и складно од рецимо бугарске варијанте која је посвећена Александру Невском.

https://www.google.com/maps/@55.7442208 ... 912!8i3456

https://www.google.com/maps/@42.6955106 ... 080!8i3040

Zanemarimo detalje poput ovih kapitela, kupole i vence, pretpostavljam da ce im pasti na pamet da treba da ih obloze ili urade inklinacije, bifore u kojima ce da skinu ove odvratne aluminijumske prozore ili rozetne na procelju (rozetna na glavnom procelju je disproporcionalna ulazu i suvise mala i neuocljiva. Kupole nisu radjene na pandantifima vec na 8ugaonicima sto je ispalo malo trapavo, kao da 8ugaonik lezi na modernistickom stubu kvadratnog preseka kao ovde nad praskomidijom ili sta vec bese:

https://www.google.com/maps/@44.7979895 ... 240!8i5120

Ali timpanon na ulazu bez izrazenog venca, a jasni venci uokviruju klasicnu gradevinu poput navedenih primera u sofiji i moskvi, nisam preterano istrazivao originalan projekat hrama, ali venci su po meni svedeni na dekoraciju koja po proporcijama podseca na neotradicionalne stilove koje danas gledamo u pokusaju modernizovanja klasicnih stilova. Pogledaj proporciju okvira ovih bugarskih trifora i njihovu promisljenost:

https://www.google.com/maps/@42.6955106 ... 080!8i3040

I onda uporedi sa jadnim biforama hrama svetog save koje su puskarnice u odnosu na velicinu hrama i totalno zanemarljivi arhitektonski elementi.

https://www.google.com/maps/@44.7979895 ... 240!8i5120

A onda se vrati na onaj projekat gore i u to sve dodaj spoljasnje kolonade koje su sa projekta odstranjene. A drugo ocigledan je utisak koji odaje mermer sa sve fugama. Prevashodno ne odaje osecaj koji se naslanja na klasicne, pa cak ne ni na moderne vec na postmoderne stilove. Sta znam, prvo sto mi pada na pamet, mitrovic:

https://www.google.com/maps/@44.8199506 ... 312!8i6656

Milunovic:

https://www.google.com/maps/@44.8177121 ... 312!8i6656

https://www.google.com/maps/@44.7988648 ... 312!8i6656

 

[vranac]

Ovako nešto bi se moglo uz ne mnogo velika ulaganja uraditi

 

[orjen]

@vranac na sta konkretno mislis. Najveca razlika je u materijalu belovodski pescar (1935) i mermer (1985). Pescar je osetljiviji na gradsku atmosferu, pa je Pesic preradio plan i koristio mermer. Odskace ali je prednost sto ne stari. Primena mermera na fasadi nije izuzetak u vizantijskoj tradiciji. Neki najznacajni hramovi su poploceni mermerom fasadom. Kod nas Studenica, u Carigradu Presveta bogorodica kraj svetilnika tkzv. Pharos kapela u velikom carskom dvoru (unistena). Mermer je po svemu poseban. Vezuje se za misticke i teoloske misli. U pescaru nema visi simbolizam. Ako posmatramo fasadu u tom kontekstu onda dobija drugu dimenziju.

 

[Ventilator_BGD]

Eto, cak je i proporcija mnogo bolja sa podignutom soklom. Jel ovo izvorno vs izvedeno stanje? U kojoj meri ce biti prilagodjeno projektu levo? Ima ovde samo na fasadi jos 5 godina rada.

 

[vranac]

Nije problem sam mermer, nego nedostatak ikakvih detalja na fasadi. Pogledaj otvore za zvonike sa leve strane, pogledaj svetlarnike, vence, reljef izmad ulaza, različitu veličinu ploča ...da ne govorimo kako ovaj braon kamen je bio potpuno neodgovarajući, trebalo je svuda beli mermer koristiti. To su sitni detalji ali u lepoti hrama prave veliku razliku.

 

[Ventilator_BGD]

vranac » 27 Dec 2019 09:23 am[/url]":1pyizkrd]Nije problem sam mermer, nego nedostatak ikakvih detalja na fasadi. Pogledaj otvore za zvonike sa leve strane, pogledaj svetlarnike, vence, reljef izmad ulaza, različitu veličinu ploča ...da ne govorimo kako ovaj braon kamen je bio potpuno neodgovarajući, trebalo je svuda beli mermer koristiti. To su sitni detalji ali u lepoti hrama prave veliku razliku.

Najveci deo toga ce tek da bude uradjen, evo zavrseni su kapiteli npr:

https://www.google.com/maps/@44.7979905 ... 296!8i3648

 

[orjen]

Ventilator_BGD » 27 Dec 2019 10:10 am[/url]":10d7j788]Jel ovo izvorno vs izvedeno stanje? U kojoj meri ce biti prilagodjeno projektu levo? Ima ovde samo na fasadi jos 5 godina rada.

Da jeste, levo Nestorovic, desno Pesic. Pesic je preradio projekt i nece se prilagoditi izvornom projektu Nestorovica.

 

[Ventilator_BGD]

orjen » 27 Dec 2019 09:33 am[/url]":3k1nzt9s]

Ventilator_BGD » 27 Dec 2019 10:10 am[/url]":3k1nzt9s]Jel ovo izvorno vs izvedeno stanje? U kojoj meri ce biti prilagodjeno projektu levo? Ima ovde samo na fasadi jos 5 godina rada.

Da jeste, levo Nestorovic, desno Pesic. Pesic je preradio projekt i nece se prilagoditi izvornom projektu Nestorovica.

Tako sam i mislio. O Branku Pesicu nisam znao nista do sada, osim toga da je ispodprosecni arhitekta kome je dodeljena uloga nekoga ko treba da razume klasicne stilove, a obrazovan je da se naslanja na postmodernu. Crkva na cukarickoj padini dosta govori o njegovom senzibilitetu. Pitam se ko je mogao u posleratnom periodu da potvrdi da je dovoljno dobar poznavalac necega da bi on bio taj ko bi ispravljao jednog nestorovica?