Hram Svetog Save

[Dzigi Bau]

Копија, плагијат?

 

[Саша]

Био сам прошле године у Цркви Св. Павла у Лондону - не први пут - и мени се чини да је знатно дужа од нашег Храма квадратних сразмера. Да ли је могуће да је реч о оптичкој варци? Јесте унутрашњи простор Храма огроман, али је Црква у Лондону још и веома дугачка - њена спољашња, највећа дужина треба да је 175 метарa (поређења ради - Базилика Св. Петра у Риму је дугачка 220 м)! Укупна унутрашња површина је око 20.000 квадратних метара.

 

[orjen]

Саша » 20 Nov 2019 06:44 pm[/url]":7fyyl8cp]Био сам прошле године у Цркви Св. Павла у Лондону - не први пут - и мени се чини да је знатно дужа од нашег Храма квадратних сразмера. Да ли је могуће да је реч о оптичкој варци? Јесте унутрашњи простор Храма огроман, али је Црква у Лондону још и веома дугачка - њена спољашња, највећа дужина треба да је 175 метарa (поређења ради - Базилика Св. Петра у Риму је дугачка 220 м)! Укупна унутрашња површина је око 20.000 квадратних метара.

Da razlike su ocigledne, Londonska katedrala je u obliku latinskog krsta, nasa u obliku grckog krsta. Kupola u Londonu je gradena sa 8 stubova, nasa kao Sv. Sofija sa 4. Ali je intrigantno da je veliki kvadrat identican. Naravno da Nestorovic nije kopirao Vrenovu katedralu, ali je elaborirao svoj prvi idejni projekt (1931) u drugi (1932), koji je konacno usvojen. Glavna konstruktivna razlika je u povecavanju velikog kvadrata i kupole na precnik od 30 m. Prvi idejni projekt se razlikuje u tlocrtu. Bilo bi interesantno kako je elaboriran. Nestorovic je samo za taj prvi idejni projekt radio gipsani model. Drugi idejni projekt je zavrsen u geometrijskom smislu. Izmedu te dve varijante ima puno razlike. Morao je proci dosta duboki analiticki proces da je dobio ovo drugo, usvojeno resenje. NIsam nasao neku izjavu sto nije usvojen prvi idejni projekt. Na kojim sugestijama je to dalje elaborirano.

Analogija sa Sv. Pavlom je samo u dimenzijama i kvadratu, ne u spoljasnom izgledu i stilu. Nestorovic je u svakom slucaju dobio svoje resenje, ali mi je zanimlivo kojem putem je na kraju do toga stigao. Unutrasnja visina kupole je inace 64,5 u hramu i 68 u katedrali. Mozda je su ove brojke samo slucajnosti i nisu povezane.

 

[orjen]

Dzigi Bau » 20 Nov 2019 05:42 pm[/url]":3vfvwdku]Копија, плагијат?

Ne, stilski se razlikuju potpuno. Konstruktivno takode. Paralela je u dimenzijama tlocrta.

 

[orjen]

Nestorovicevi elaborati 1931-1932

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Неупоредиво занимљивије, изворније и лепше решење.

 

[Alen RS]

odlicno, dosta ljepse resenje. Kakve su bile dimenzije?

 

[orjen]

Mislim da je evolucija projekta isla ulaznom putom. Izveden projekt ima unutrasnu harmoniju. Spoljasnji ekleticizam idejnog resenja 1931 bi u mnogome imao los izraz na koherentnost unutrasnosti. Takode je dignut precnik kupole a i kvalitet. Sadasnja kupola ima unutrasnju i spoljasnu galeriju (kao i Sveti Pavle u Londonu, drugih primera nema), i blista proporcijom. Mislim da je spoljasnja dinamika izgubila ali gradevina nadmasuje mnoge zgrade po lepoti unutrasnosti. Beograd je takode dobio kupolu sa precnikom iznad 30 m, kao malo gradova Evrope (Rim, Firence, Mosta, St Balasien, Istanbul, Kopenhagen, London, Berlin, Beograd). Ni Paris nema nesto slicno, a Mosta, Kopenhagen i St. Blasien su samo rotunde. Od svih ovih gradevina, samo u Isatanbulu i Beogradu su kupole sa precnikom veceg od 30 m na samo cetiri stubove. Po arhitektonskom kriticaru Paolo Tambourelli, gradevina ne poseduje lepu siluetu, ali unturasnjost je dostojanstvena. Pripada redu gradevina koje su remek dela.

 

[Vox91]

Najbolje i najlepše je izvedeno rešenje, mogla je samo fasada biti bolja.. Ovaj Nestorovićev projekat iz 1931. je kič i pretrpan, previše je svega.. poput Aleksandra Nevskog u Sofiji.

Naš Hram je barem meni, lepši i od sofijske, a i od nove bukureštanske katedrale naročito.

 

[Хаеул]

orjen » 21 Нов 2019 22:38[/url]":3sbvp05p]Mislim da je evolucija projekta isla ulaznom putom. Izveden projekt ima unutrasnu harmoniju. Spoljasnji ekleticizam idejnog resenja 1931 bi u mnogome imao los izraz na koherentnost unutrasnosti. Takode je dignut precnik kupole a i kvalitet. Sadasnja kupola ima unutrasnju i spoljasnu galeriju (kao i Sveti Pavle u Londonu, drugih primera nema), i blista proporcijom. Mislim da je spoljasnja dinamika izgubila ali gradevina nadmasuje mnoge zgrade po lepoti unutrasnosti. Beograd je takode dobio kupolu sa precnikom iznad 30 m, kao malo gradova Evrope (Rim, Firence, Mosta, St Balasien, Istanbul, Kopenhagen, London, Berlin, Beograd). Ni Paris nema nesto slicno, a Mosta, Kopenhagen i St. Blasien su samo rotunde. Od svih ovih gradevina, samo u Isatanbulu i Beogradu su kupole sa precnikom veceg od 30 m na samo cetiri stubove. Po arhitektonskom kriticaru Paolo Tambourelli, gradevina ne poseduje lepu siluetu, ali unturasnjost je dostojanstvena. Pripada redu gradevina koje su remek dela.

У потпуности се слажем. У неку руку жалим што спољашњост храма није ближа Несторовићевом елаборату, али ако је храм и изгубио нешто на својој спољашности, добио је вишеструко више на својој унутрашњости. А допада ми се и тај контраст између сведене спољашности и величанствене унутрашњости, који доживљавам као својеврсну метафору духовности, јер се акценат, баш као и у нашој вери, али и ромејском градитељству уопште, ставља управо на унутрашњост.

Sarajevska » 09 Окт 2019 04:03[/url]":3sbvp05p]Такође, по њему је Храм једини у свету цео у мозаику, не знам колико може неко да лупета.

Буквално није морао да иде даље од Тополе.

orjen » 14 Нов 2019 07:41[/url]":3sbvp05p]crkva u bukuresti je gigantska, poredenje to bas ekstremno potvrduje. tesko da ce biti i lepa gradevina.

Нажалост, традиционални узори на које су се угледали просто не одговарају грађевини тих размера.

Vox91 » 22 Нов 2019 00:02[/url]":3sbvp05p]Ovaj Nestorovićev projekat iz 1931. je kič i pretrpan, previše je svega.. poput Aleksandra Nevskog u Sofiji.

Naš Hram je barem meni, lepši i od sofijske, a i od nove bukureštanske katedrale naročito.

Није потребно да уздижемо своје вређањем туђег. Храм Св. Андреја Невског у Софији је типичан, и величанствен, пример рускох неовизантизма 19. века. Нема ту никаквог кича, баш као ни у Несторевићевом пројекту. Саме грађевине се знатно разликују, тако да не видим никаквог повода за њихово поређење.

Што се тиче букурештанске саборне цркве, нажалост, мислим да је потпун промашај. Изабрали су погрешне узоре и претерали с димензијама.

 

[orjen]

Mozda ce ovako i izgledati

 

[Хаеул]

Те лозе су потпуно сувишне, а не допада ми се ни изглед деисиса. Остатак је у основи пристојан, али волео бих да се мало више акцента стави на саме иконе.

 

[Alen RS]

trazio jos neke slike iz konkursa i nasao ovo?
stvarno Odlicno izgleda

 

[orjen]

Ovo je resenje brace Krstica (kasnije su dali resenje za crkvu Sv. Marka na Tasmajdanu). Sa konkursa 1926. Bilo je medu najboljim, ali nije izabrano. Ima elemente ekspresionizma. Samo su jos Zlokovic i Papkov imali nesto u stilu ekspresionisma.

 

[Dart]

Ovi naši su pozvali Putina sledeće godine u septembru na otvaranje Hrama Svetog Save. Znači to je rok završetka radova.

 

[orjen]

bajkovito

 

[Piccolo]

Samo izdaleka, uživo one staze su horor, a još su stavili one neke svetleće kapije (kič verzija onih iz Taša od prošle godine) koje su dosta niske pa ja koji imam 1,95 m moram da spuštam glavu da bih ih izbegao.

 

[orjen]

komposit crkve

 

[Agiorites]

https://www.argumenti.rs/zavrsen-mozaik ... etog-save/

 

[Sarajevska]

Agiorites » 13 Dec 2019 07:26 pm[/url]":2tigerfn]https://www.argumenti.rs/zavrsen-mozaik-u-hramu-svetog-save/

Хвала пуно на овој вести!

Поново критика за новинаре. Наслов текста гласи "Završen mozaik u Hramu Svetog Save" (што знамо да је немогуће), да бисмо у првом пасусу сазнали "Izrada mozaika u oltarskom prostoru i centralnom dijelu Hrama Svetog Save je završena".

Према тексту, овај нови део, што ће рећи олатрска апсида + источна конха + педентифи + главна источна арка и околни мањи мозаици = 1998 квадрата. Уз 1248 квадрата из куполе то би било 3246 квадрата. Претпостављам да су у 1998 квадрата урачунали и мозаик око тамбуре и "небо" у горњој галерији, који су исто сад рађени.

Жао ми је што нема речи о томе како иде даљи наставак радова. Знамо из оног текста Журнала московске патријаршије, а репортажа је рађена у мају-јуну, да су тада већ увелико биле у изради две монументалне композиције Поклоњења мудраца и Силаска Светог Духа на апостоле. Претпостављам да су то композиције за две од преостале три конхе. На инстаграму сам једном приликом видео фрагмент велике композиције нечега што ми се чинило да најпре може бити приказ Крштења Христа у Јордану, и рекао бих да би то могла бити такође једна од три преостале конхе.

Слика ни од корова. Чак и људи који су раније на истаграму качили по коју фотку су утихнули, неки су и обрисали фотографије, вероватно су сви добили пацке. Што би реко Орјен, као да је реч о тајном оружју.

 

[orjen]

Sarajevska, zasedanje je 18. decembra 2019 u Ruskom domu. Ne radi se samo primarno o umetnickom delu, otislo je u sferu strateskih projekta. Imamo i Putina za glavnog ktitora i zastitnika hrama. Naravno da nece kaciti da bi budilo FSB. Bicemo na vreme obavesteni kad se ovo cudo obelodani. Nisam ni protiv toga, umetniku treba dozvoliti tisinu, a od samog Muhina od 17. januara 2019 ni vise rec. Fascinantno.

 

[Otoro-san]

Da li je unutrasnjost Hrama Svetog Save sada u potpunosti dovrsena ili jos ima da se radi? Super.

 

[Sarajevska]

Otoro-san » 14 Dec 2019 10:15 pm[/url]":ldf4gitw]Da li je unutrasnjost Hrama Svetog Save sada u potpunosti dovrsena ili jos ima da se radi? Super.

Није довршена. Има још пуно да се ради.

Пар слика које направих данас поподне - приводи се крају подно грејање:









Надам се да ћемо у среду, сем протоколарних фотографија из Руског дома, добити нешто и "са терена".

 

[Perkan]

Da li uopšte postoji plan da se konačno sredi plato oko Hrama?

 

[orjen]

Ova isometrijska perspektiva je iz rada Dusana Arbajtera (KMG Trudbenik). Na zalost u maloj rezuluciji i kvalitetu.