Hram Svetog Save

[bojan7b]

Šta fali crkvi na Čukaričkoj padini?


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[orjen]

@ventilator_BGD Arhitektonski fakultet nije deo Bogdana Nestorovica nego njegovog oca Nikola Nestorovic. Bogdan je dao resenja za Radio Beograd i Tanjug. Pesic je bio ucenik Bogdana Nesotorovica i Aleksandra Deroka. Deroko je jedino Pesicu poverio preostale idejne planove hrama koje je cuvao kod sebe od 1941. Bogdan Nestorovic je roden 1901, Branko Pesic 1921. Nije posleratni model. A da je dao nesto postmoderno, dao je. Zanimljivo je da je otisao 1940 u Minhen na studije (TUM-Tehnicki Unizerzitet Minhen), pa ga tamo zatekao rat. Zvao je tada jugoslavenskog ambasadora u Berlinu, Ivo Andric. Vratio za vreme rata u Zemun. Majka ga je vodila kao dete u Italiju gde se nagledao klasicne arhitekture i naucio da crta. Vrlo obrazovan i napredan covek. Vidi se po tome kako je vodio nastavak gradnje hrama. Monogi su se protivili kad je odlucio da gradi betonom (npr. Amfilohije je trazio da se nastavi opekom) a podrazavao je inovativna resenje poput dizanje kupole lift-slab metodom. U mnogim detaljima je dosta prevazisao svoje dve ucitelje (kupola sa dve ljuske, krst koji je sa Mitricem isplanirao, sasvim moderne instalacije hrama i kupolnu galeriju). Ima dosta zasluge za danasnji hram. Naravno da je i fasada njegov deo.

 

[orjen]

Posta Srbije 2019 - Aleksandar Deroko i plan hrama Na kovertu prvog dana osnova u prvom planu. Bas lepo izgleda!

 

[Otis.Driftwood]

Sanjao sam sinoc da sam sedeo sa gomilom ljudi u hramu Svetog Save. Samo sto nisu bile freske nego mozaici, i delovalo je i dalje poluzavrseno

 

[orjen]

Zanimljivo, povrsina hrama je opsta nedoumica sto se barata razlicitim ciframa, a na sajtu Hrama imamo podatak od 3650 m². Proverio u katastru i merio na ortofotu. Merenje je dalo 4800 m², u katastru parcela 1819/2 u opstini Vracar upisana sa 4830m². Hram je jos veci nego sto se opste misli.

 

[Sarajevska]

Приметих данас у Храму да су кренули да продају роковнике, мараме и кравате са мотивима мозаика из Храма:

 

[orjen]

Pesicev i Trudbenikov izuma dizanje i kacenje kupole. Prvo je islo dizanje cetiri lucnih nosaca pa kupole i na kraju pendentif. Lukovi sa 24 m raspona i unutrasnjom visinom 37,70m. Neponovljivo.

 

[vranac]

Ventilator_BGD » 27 Dec 2019 10:32 am[/url]":lryjhfb6]

Najveci deo toga ce tek da bude uradjen, evo zavrseni su kapiteli npr:

https://www.google.com/maps/@44.7979905 ... 296!8i3648

Ovo je povratak prvobitnom projektu. Nadajmo se da će se koliko je to moguće nastaviti i na drugim mestima. Meni trenutno najvise bodu oci zvonici.

 

[orjen]

Proporcije 1931-1935.

 

[Agiorites]

https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/d ... vetog-Save

 

[dejo2000]

Slucajno videh ovu temu: sta je smisao "hrama"? Duhovno lecenje? Da nas lece popovi kad lekari odu za Nemacku? Mislim, stvarno mi nije jasno da u zemlji u kojoj decu lece sms porukama, gde su bolnice u rasulu, gomila nepismenih, se zida ovako nesto?

 

[orjen]

@dejo2000 odgovor nije jednostavan kao i sustinska pitanja religije. Za tvoje pitanje sta modernom coveku znace hramovi i katedralae da odslikaju transcendentnosti sveta u veri kroz arhitekturu. Preporucujem za to pitanje: Thomas Erne (Urednik) 2012: Kirchenbau (Crkveno gradevinarstvo). U istoj knjizi, Joerg Lauster: Warum gibt es Kirchen. Rom-Jerusalem-Konstantinopel. (Zasta postoje hramovi. Rim-Jerusalim-Carigrad) pp. 23-33. Dubina teoloskih misli su ugradeni u zidanju hramova, pitanje se ne ogranici na sv. Savu, sveopste je. Danas je crkveno gradevinarstvo marginalna pojava, a Sv. Sava, barem u Srbiji, zadnji veliki projekat. Od uvek ga pratila polarizovana misljena. Makar jedno je sigurno. najpolemicna gradevina Beograda je ovaj hram. Sam po sebi je i to retka pojava u modernom svetu. Clanke posveceni ovom hramu su bezkrajni. Kod Aleksandra Ignjatovica ”U srpsko-vizantijskom kaleidoskopu: arhitektura, nacionalizam i imperijalna imaginacija 1878-1941” se u dubini razmatra ovo pitanje http://www.arh.bg.ac.rs/2017/03/02/...1878-1941-dr-aleksandar-ignjatovic/?pismo=lat

 

[Vox91]

Da li je moguće da oni narednih nedelja stvarno završavaju sa postavljanjem svih mozaika??

 

[orjen]

iz navedene reportaze Novosti

 

[dejo2000]

orjen » Čet Jan 02, 2020 5:05 pm[/url]":2ddh44uq]@dejo2000 odgovor nije jednostavan kao i sustinska pitanja religije. Za tvoje pitanje sta modernom coveku znace hramovi i katedralae da odslikaju transcendentnosti sveta u veri kroz arhitekturu. Preporucujem za to pitanje: Thomas Erne (Urednik) 2012: Kirchenbau (Crkveno gradevinarstvo). U istoj knjizi, Joerg Lauster: Warum gibt es Kirchen. Rom-Jerusalem-Konstantinopel. (Zasta postoje hramovi. Rim-Jerusalim-Carigrad) pp. 23-33. Dubina teoloskih misli su ugradeni u zidanju hramova, pitanje se ne ogranici na sv. Savu, sveopste je. Danas je crkveno gradevinarstvo marginalna pojava, a Sv. Sava, barem u Srbiji, zadnji veliki projekat. Od uvek ga pratila polarizovana misljena. Makar jedno je sigurno. najpolemicna gradevina Beograda je ovaj hram. Sam po sebi je i to retka pojava u modernom svetu. Clanke posveceni ovom hramu su bezkrajni. Kod Aleksandra Ignjatovica ”U srpsko-vizantijskom kaleidoskopu: arhitektura, nacionalizam i imperijalna imaginacija 1878-1941” se u dubini razmatra ovo pitanje http://www.arh.bg.ac.rs/2017/03/02/...1878-1941-dr-aleksandar-ignjatovic/?pismo=lat

Kao izvornom i autohtonom verniku, meni je ovoliko ulaganje materijalnih sredstava u gradjevinu bogohuljenje (dok istovremeno bolesni, kao i celo drustvo, nemaju zadovoljene osnove potrebe).
Najveci apsurd je sto se prekuputa nalazi decija bolnica, tj.Tirsova, gde su ogromne guzve, na ultrazvuk se ceka preko par sati, pregled specijaliste isto, strasne guzve u hodnicima (ultrazvucni kabinet je u podrumu !).
Da li je ikome palo napamet da je umesto u ovoliki i ovakav hram, dobar deo sredstava mogao da se ulozi u Tirsovu i Institut za onkologiju?
Ne zaboravite da ljudi koji dolaze u ove dve zdravstvene ustanove predstavljaju najteze bolesnike........tu svake filosofije i "transcedentosti" prestaju.
Da ne bude da smo otisli u off, zgrozen sam spoljnjim izgledom hrama, patrijarsijskim domom (vladicanskim dvorom), izgleda neukusno, posebno zbog mermera i dimenzija. Crkva sv.Marka je po meni mnogo bolje izvedena i resena, kako estetski, tako i prostorno....

 

[orjen]

Izvori finansiranje hrama nisu nikad bili pretezno iz drzavnog budzeta. Od 100 miliona koliko se do danas trosilo, 40 mio je dala Srbija, 10 mio Rusija a ostatak iz privatnih donacija. Nisu to sume koje su sasvim astronomske. Taj novac ce sv. Sava vratiti na nacin kako to cine vazne destinacije, povuci ce turiste. Za veci deo turista je sv. Sava bitan segment svoje posete Beograda, sv. Marko nije toliko na glasilu. Naravno da je tesko porediti gradevnine koje nisu stilsko slicne i sa drugacijim dimenzijama. Po gradevinskoj i istorijskoj kompleksnosti, gradnja sv. Sava spada u velike price. Zato bi rekao da se ne bi trebalo pocenjivati ovu legendu o gradnju hrama. Nemamo nesto slicno - Vogue ga je sa razlogom upordio sa Sagradom Familijom. Ono sto se tice bolnica, u svemu si u pravu, samo ne da je novec sa hrama trebao biti presmeren na bolnice, nije se uzimao za hram i oduzimao od bolnica. To Rumuni drugcije rade, tamo se katedrala iskljucivo finansira iz budzeta pa se oduzima od drugih stavka. sv. Sava se nije gradio kad je bilo tesno, pauziralo se, pa cekalo bolja vremena.

 

[orjen]

u novostima se prica o polijeleja precnika 30 m. U sv. Marku je 10 m.

 

[dejo2000]

orjen » Čet Jan 02, 2020 7:13 pm[/url]":2pg5enmu]Izvori finansiranje hrama nisu nikad bili pretezno iz drzavnog budzeta. Od 100 miliona koliko se do danas trosilo, 40 mio je dala Srbija, 10 mio Rusija a ostatak iz privatnih donacija. Nisu to sume koje su sasvim astronomske. Taj novac ce sv. Sava vratiti na nacin kako to cine vazne destinacije, povuci ce turiste. Za veci deo turista je sv. Sava bitan segment svoje posete Beograda, sv. Marko nije toliko na glasilu. Naravno da je tesko porediti gradevnine koje nisu stilsko slicne i sa drugacijim dimenzijama. Po gradevinskoj i istorijskoj kompleksnosti, gradnja sv. Sava spada u velike price. Zato bi rekao da se ne bi trebalo pocenjivati ovu legendu o gradnju hrama. Nemamo nesto slicno - Vogue ga je sa razlogom upordio sa Sagradom Familijom. Ono sto se tice bolnica, u svemu si u pravu, samo ne da je novec sa hrama trebao biti presmeren na bolnice, nije se uzimao za hram i oduzimao od bolnica. To Rumuni drugcije rade, tamo se katedrala iskljucivo finansira iz budzeta pa se oduzima od drugih stavka. sv. Sava se nije gradio kad je bilo tesno, pauziralo se, pa cekalo bolja vremena.

Sto se Rumuna tice, ne znam kako zidaju hramove, ali znam da im tuzilastva hapse sve koji su umesani u korupciju.
Sto se tice turista, najvise ih ima na Tajlandu i u Bankoku, pogadjas zasto?
Nisam bas siguran da bi ih manje dolazilo da npr.nema hrama.
Suma koju si naveo je ogromna i bas ne razumem argument da "privlaci turiste"? Ako sam dobro shvatio svrha gradnje je sabornos i cilj je da nosi duhovnu poruku, a ne privlaci turiste...

 

[Sarajevska]

Agiorites » 02 Jan 2020 04:43 pm[/url]":3a9wicsx]https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:839102-Cudesne-freske-ucvrstile-bratstvo-Pri-kraju-grandiozni-mozaicki-poduhvat-u-Hramu-Svetog-Save

Vox91 » 02 Jan 2020 05:06 pm[/url]":3a9wicsx]Da li je moguće da oni narednih nedelja stvarno završavaju sa postavljanjem svih mozaika??

Аух људи, колико се порука и вести нагомилало за само пар сати. А таман се вратих у БГ из Истанбула, где ми је круну посете чинио обилазак Аја Софије и цркве "у пољу" - Хоре, и дивљење њиховој архитектури и мозаицима. Аја Софија је инспирисала много тога, од Хоре коју посетих, до Монреалеа и Св Марка у Венецији пар векова пре Хоре и све до нашег Храма. Поуздано знамо из неких интервјуа да су наши мајстори Мухин и Максимов ишли и у Венецију, и у Аја Софију, Хору... спремајући се и радећи на Храму.

Вокс, и ја сам затечен, шта значи да за пар недеља завршавају?? Спреман сам да ми неко докаже да сам све време у криву и да је могуће да ће мозаици бити завршени, али и даље сматрам да је то немогуће не за пар недеља, него уопште у 2020. години. Сем наравно у случају подлог и маркетиншког "завршетка радова", при чему ће неке површине остати неживописане мозаиком за сада (мање површине, пронаоси, све што није директно "на оку" посетиоца), али има Ко ће и томе судити. Заиста се надам да сам ја у криву. Није забрањено да се Храм и без тога отвори, али не може бити реч о "завршетку" радова. Агиоритес, ти си се на форуму јавио два пута, оба пута у вези са Храмом. Молим те јави се ако нешто више знаш тј. ако си инсајдер , не мораш откривати свој идентитет, али нас барем некако додатно информиши. А ако си чак неко ко непосредно ради у Храму, прими моју захвалност за то што радиш за испуњење овог завета наше цркве - завршетак Храма.

Све слике у тексту Новости су тамбура, олтарска конха и апсида, купола - дакле све оно што већ знамо и што се могло видети у медијима и на овом форуму, као на пример оно што окачих пре годину дана, кад је један руски новинар објавио на инстаграму (олтарска апсида):

Sarajevska » 16 Jan 2019 03:31 pm[/url]":3a9wicsx]Да узмем муштулук - ево га првенац!

Друге слике су са ситнијим, мање битним (али свеједно лепим) композицијама.

Међутим, постоји једна слика која открива нешто ново, или је баби мило што јој се снило. Наиме, на овој се види рекао бих мозаик, и то у великм конхама, јужној и западној:



Назире се кроз скеле, зар не? То је свакако одлично!

 

[Vox91]

Ne znam, ali u ovom današnjem tekstu iz Novosti kažu da su svi radovi na mozaicima praktično završeni, da se uskoro postavlja grejanje, osvetljenje, podovi i ikonostas, a kao finale priprema pred osvećenje - urediće se plato.

 

[dejo2000]

Vox91 » Čet Jan 02, 2020 9:17 pm[/url]":wtcg43xx]Ne znam, ali u ovom današnjem tekstu iz Novosti kažu da su svi radovi na mozaicima praktično završeni, da se uskoro postavlja grejanje, osvetljenje, podovi i ikonostas, a kao finale priprema pred osvećenje - urediće se plato.

Pretpostavljam da ce i neki politicar iz zemlje, a boga mi i inozemstva, presece vrpcu i svecano kaze:"hram je otvoren, ziveo hram!"?

 

[Agiorites]

Не знам ништа више од вас
Само са нестрпљењем очекујем да видим како ће све то изгледати
Имам друга који ради као архитекта на храму, али кад год нешто питам, прича се заврши са пљувањем руса, тако да више и не питам

 

[Саша]

Имам два питања из грађевинског домена, молим некога ко зна за одговор, или за везу до чланка где се то може прочитати:

1. Ако сам схватио добро, купола је урађена у две љуске (двострука купола) - зашто, која је сврха тог решења данас? Знам да је тако рађено још од изградње куполе Фирентинске катедрале, али нисам знао да се оно примењује и данас.

2. Купола је подизана кроз сам Храм - како је технички изведено да, прошавши кроз одређен полупречник унутрашњег простора који је морао бити бар мало мањи од њеног полупречника, она буде постављена одозго на њега.
Могу и сам да замислим разна решења, занима ме како је то урађено у Храму.

 

[Vox91]

Ovo pod dva i mene zanima - na šta su "spustili" kupolu?

 

[orjen]

Саша » 02 Jan 2020 11:23 pm[/url]":3irn66es]Имам два питања из грађевинског домена, молим некога ко зна за одговор, или за везу до чланка где се то може прочитати:

1. Ако сам схватио добро, купола је урађена у две љуске (двострука купола) - зашто, која је сврха тог решења данас? Знам да је тако рађено још од изградње куполе Фирентинске катедрале, али нисам знао да се оно примењује и данас.

2. Купола је подизана кроз сам Храм - како је технички изведено да, прошавши кроз одређен полупречник унутрашњег простора који је морао бити бар мало мањи од њеног полупречника, она буде постављена одозго на њега.
Могу и сам да замислим разна решења, занима ме како је то урађено у Храму.

@Sasa pod 1. Spoljasna ljuska ilozuje unutrasnju i stiti od atmosferskih uticaja. Unutrasnja je bila predvidenja da na unutrsanjem delu nosi mosaic. Drugo je redukcija tezine. Izvedena gradevina je ukupno 30 % laksa nego u prvobitnom projektu. Izvedena je kao reskasta stuktura sa prolazom do vrha. Beton unutrsnje ljuske je koliko shavata sa nekih drugih osobina sto je trebao da nosi malter i mosaik.

pod 2: Stubovi nosaci kupole su paralelno sa podizanjem kupoleliveni. Svaki dan se kupola dizala na 2,2 ilii 2.3 m i odgovarajuci delovi nosecih stubova su liveni ispod. 2.2 m stubova je bili moguce ucvrstiti za svaki stepen dizanja. Tek na kraju se i podizao pendentif.