Hram Svetog Save

[Damian]

Evo i slike sa drugog ulaza

 

[Прле]

Коначно!

 

[Uroš985]

Да, дивне вести заиста!

Ако се не варам, овде се види да су делови фасаде скинути. Вероватно их скидају ради обраде па се онда враћају на исто место.

Нек ме неки исправи ако грешим...

 

[Прле]

Ја би рекао да се нови каче само на стару

 

[Igormartin]

Danas neki light show na glavnim vratima. Neka proba za nešto, neko dešavanje će biti skoro.

Poslano sa mog M2007J3SG koristeći Tapatalk

 

[Uroš985]

Možda lajtšou za julijansku Novu godinu. Mislim za doček iste.

 

[Elnamor]

Baš slatko, možda će Porfirije da ordenuje Cecu, ili Daru Bubamaru pa se pripremaju..

 

[Uroš985]

https://www.youtube.com/watch?v=8ryVSXmxzOg&t=464s

Na 1:36 se vidi na završecima lukova (u nižem delu) kod Sv. Save i Sv. Simeona da je malo započeta ornamentika. To je zapadni ulaz.

Na 2:08, mislim da je to južni, vidi se lepše i vidi se da je skoro ceo luk urađen. Mislim da je ovo Sv. Ermil, a tamo gde su skele je Sv. Stratonik.

 

[orjen]

Na pocetku videa se cuje burdon zvono (g0) sa pratecim velikim zvonima (a0, c1, d2), na kraju karilliion. Dobro je ovo smisljeno . Mozete da simulirate istu kombinaciju (g0 - a0- c1 - d2) na sajtu grassmayera - koji je i izvodac Svetosavskih zvona: https://www.grassmayr.at/index.php?id=143&L=3%27

 

[blagoje]

Na snimku se od 3:15 do 4:05 naziru radovi na ukrašavanju južnog ulaza u hram.
Vide se i elementi koji se ugrađuju. Na osnovu viđenog, rekao bih da se skidaju stari elementi i ugrađuju novi - ukrasni.

https://www.youtube.com/watch?v=bVA_attCp88&t=318s

 

[Прле]

Баш ми је драго што ће бити и украси. Све више ме подсећа на Студеницу.

 

[Uroš985]

Tako je. Sada će Hram zaista da postane 3. izraz tog koncepta belih mermernih fasada sa kamenom plastikom kod nas: Studenica - Oplenac - Hram

 

[Прле]

Одлично! После овога могло би решење да се тиражира по српским земљама.

 

[vranac]

Nadam se da je to samo pocetak, i da ce cela fasada biti obogacena ornamentima, i na kraju biti uklonjeni braon venci i olukovi.

 

[Прле]

Мислим да неће. Орнаметни око врата и то је то. Браон ормамени му дођу ко обрве, дају карактер, Без тога изгледало би некако швапски, албино.

 

[vranac]

U ovom trenutku nece. Ali jasno je da se Hram stalno doradjuje. Tako da nikad ne reci nikad.

Ona braon mi previše odudara od mramorno bele. Što ti je HHS u Moskvi Albino.

 

[Igor]

Videćemo kako će izgledati kada se uklone skele. Nadam se da neće odavati utisak naknadno nalapljenih fasadnih elemenata a tu boja igra značajnu ulogu.

 

[Sarajevska]

Igor » 07 Dec 2021 04:21 pm[/url]":3jh74ph0]Videćemo kako će izgledati kada se uklone skele. Nadam se da neće odavati utisak naknadno nalapljenih fasadnih elemenata a tu boja igra značajnu ulogu.

Сигурно ће одударати и то прилично. Већ сад видимо на местима где су оштећене фасадне мермерне плоче замењене новим недавно - разлика је драстична. Кад сам то видео, схватио сам по први пут размере старења мермера и утицаја загађења, односно да Храм више није онако млад ни изблиза бео као што је био 2003/04.

 

[Igor]

Možda uraditi pranje fasade.

 

[Прле]

Мермер је хигроскопан и временом жути. Они стубови Акропоља су у ствари мермерни.

Могуће је импрегнирати мермер како не би купио површинску влагу. Али тај слој треба периодично обнављати.

 

[Igor]

Jasno, ne bih to ni u ludilu predlagao da nije ovih naknadnih radova.

 

[Uroš985]

vranac » Uto Dec 07, 2021 2:33 pm[/url]":2pn36sjx]Nadam se da je to samo pocetak, i da ce cela fasada biti obogacena ornamentima, i na kraju biti uklonjeni braon venci i olukovi.

Ako se ispoštuju davnašnji planovi, osim ukrasa oko portala trebalo bi da se uradi i ornamentika rozeta - na fasadama iznad portala.

Ono što bi bilo zaista lepo i dostojno Hrama je da se rozete urade raskošno, da se nalgase i prošire. Mi imamo u tradiciji prelepe i zaista velike rozete. A trenutno jedan maleni Kalenić ima veću i raskošniju rozetu od Hrama... Prostora za to ima.

Možda bi bilo interesantno i da se međusobno razlikuju. Da svaka od fasada ima svoju rozetu. Južna, zapadna i severna. Nešto slično fasadama na Sagrada familia u Barseloni...
Crkva Kurtea de Arđeš u Rumuniji ima 64 različite rozete ako se dobro sećam. Inače podseća veoma na naš moravski stil. E ona je baš albino - cela je bela. Ustvari u tim krem nijansama. I krov i sve...

 

[Strahinya]

Definitivno, kada bude završen enterijer, treba poraditi na dorađivanju fasada, koja je, kad je rađena čini mi se, više urađena kao privremeno rešenje. Prva zamisao izrade fasade, bila je daleko skladnija i raskošnija. Druga stvar koja mi nije jasna, zašto se okolina Hrama na uredi prema pprojektima autora Hrama, a ne da se ubacuju ova skarabudžena rešenja nekih kvazi arhitekata, koji umesto da naprave raskošnu okolinu kakava je Uvatikanu i Moskvi, prave neke kockaste šume, igrališta i neke savremen kaskade koje priliče novobeogradskim blokovima, a ne takvom svetom mestu.

 

[Strahinya]

Strahinya » Pet Dec 10, 2021 12:28 pm[/url]":cb3xw4em]Definitivno, kada bude završen enterijer, treba poraditi na dorađivanju fasada, koja je, kad je rađena čini mi se, više urađena kao privremeno rešenje. Prva zamisao izrade fasade bila je daleko skladnija i raskošnija. Druga stvar koja mi nije jasna, zašto se okolina Hrama na uredi prema projektima autora Hrama, a ne da se ubacuju ova skarabudžena rešenja nekih kvazi arhitekata, koji umesto da naprave raskošnu okolinu kakava je u Vatikanu i Moskvi, prave neke kockaste šume, igrališta i neke savremene kaskade koje priliče novobeogradskim blokovima, a ne takvom svetom mestu.

 

[Sixto]

Strahinya » Pet Dec 10, 2021 9:28 pm[/url]":6f2c0bhg]Definitivno, kada bude završen enterijer, treba poraditi na dorađivanju fasada, koja je, kad je rađena čini mi se, više urađena kao privremeno rešenje. Prva zamisao izrade fasade, bila je daleko skladnija i raskošnija. Druga stvar koja mi nije jasna, zašto se okolina Hrama na uredi prema pprojektima autora Hrama, a ne da se ubacuju ova skarabudžena rešenja nekih kvazi arhitekata, koji umesto da naprave raskošnu okolinu kakava je Uvatikanu i Moskvi, prave neke kockaste šume, igrališta i neke savremen kaskade koje priliče novobeogradskim blokovima, a ne takvom svetom mestu.

Treba imati na umu da je kolonadu Sv.Petra radio Bernini koji je najveci genije barokne arhitekture i skulpture. On je jedan od desetak mozgova koji su stvorili umetnost Evrope kakvu je znamo danas. S druge strane Sv.Sava je (ako izuzmemo mozaike i kapitele zelenih stubova galerija) zgrada radjena najvecim delom na CNC masini. Sv.Sava sam po sebi nije zgrada koja bi trpela dekorativnije resenje jer jao kao izradjena od plocica za kupatilo. Toliko toga, malte ne generickog, estetski jeftinog, ali ipak novcano preplacenog. Kakvo je, dobro je, jer je moglo ispasti i mnogo gore ko je dizajnirao i narucio.