Hram Svetog Save

[milanobelgrade]

Један од скоро изграђених руских храмова..није лоше да се упореди...

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=SeDXiDnR9Ck[/youtube]

 

[Sarajevska]

Био јуче у Храму, отворен је био приступ и са севера (поред стандардног са запада), и могло је да се уђе у Крипту и приступи "старом" делу, па сам посетио и гроб патријарха Иринеја и први пут ушао тамо. Изгледа прилично лепо, боље него на фотографијама и далеко боље од "златног" дела крипте.

Олтари у припратама су симпатични и малени (колико нешто у Храму може бити мало) и јако су ми се допали, премда нису завршени:

 

[Прле]

Како иду подови?

 

[Sarajevska]

Прле » 30 Nov 2020 05:55 pm[/url]":2fnlr543]Како иду подови?

Рекао бих врло добро. Од центра је кренуло, и стигло је скоро до краја ка све три припрате, једино ка олтару чини ми се да се намерно не иду до краја за сада.

Ево још мало мозаичарског рада:

Композиција скидања Исуса са крста, из јужног лука:









Свети Димитрије и наши владари, са пилона:

 

[cooyseeteam88]

Ја сам у суботу био да "посетим" Патријарха и искрено, непријатно сам био изненађен колико има непокривених делова Храма, типа зидови код улаза у крипту, они сводови у самом броду Храма, ја заиста не знам зашто се прича да је мозаик завршен, завршен је 80% али верујте, тих 20% јако вриште. Питао сам момка који ради у Храму када би све могло бити завршено, он ми је рекао за Божић, али како ја видим, дај Боже да и за Васкрс буде готово.

 

[Прле]

Добро је. Важно да је има посла, да се не огулушимо о Патријарха Павла који еј рекао да се храм треба градити док има живог Србина!

 

[ShortPoem]

Jako je lepa kombinacija zlatne i ove tamno zelene.

Ono što mi se sviđa u Carigradskim crkvama je što je zlatni mozaik uglavnom za krovne tj. kupolaste oblike.

Dok su stubovi i zidovi uglavnom od blokova mermera, sivog, zlatnog, zelenog, crvenog.

Sa jasnom granicom prema zlatnom polju kupole!

Zlato i simbolizuje teološko nebo, pa je nekako bolje postignuta ta simulacija/iluzija/predstava: da je krov običnije fizičke građevine - drugačiji, nepostojan i natprirodan.

Kad je sve od zlata i bez zacrtane granice, onda se takva predstava i gubi.

Tako da bi mi bilo lepše da je u srednjem segmentu enterijera Hrama, iako ritmično ima sve više belih reljefa, - stavljeno još manje zlatnih mozaika.

..

Nova kripta mi je generalno suvišna. Akcenat je trebao ostati na glavnom prostoru Hrama, bez konkurencije i dodataka.

 

[Uroš985]

Jesam li ja to dobro shvatio da postoji neverovatna paralela našeg Hrama sa Sagrada familiom? Potpuno neplanirana tako da kažem

Ako se ne varam obe građevine imaju po 18 krstova.
Hram ima jedan centralni, 4 manja na zvonicima, 8 na malim kupolama (po dve na svakoj strani sveta). To je 13.
Najmanjih 5 krstova je smešteno na kupolicama iznad oltarske apside. Znači 18.

Ako neko zna za Sagrada familiu tačan podatak, neka kaže

 

[Duleban97]

Jedno off topic pitanje.

Моžda je banalno i glupo možda nije ali pitaću pod rizikom da ispadnem glup. Sedim i gledam neke lepe stare dokumentarce na RTS o srpskim manastirima, i padne mi na pamet pitanje, žašto je baš manastir Sv. Arhangela u Prizrenu, Dušanova zadužbina u potpunosti srušena, da maltene imamo samo delove poda i temelja. Baš je zanimljivo i to da "glavnu" zadužbinu Cara Dušana najmoćnijeg vladara srednjovekovne države, možemo samo da hipotetički rekonstrušiemo u nekim današnjim modernim programima.
Elem, svestan sam većine užasnih stvari koje su Turci radili, i kakve su sve razne sudbine naše svetinje doživljavale, ALI me zanima opet koji je to razlog što je baš taj manastir danas sravnjen sa zemljom. Manastir za koji možemo tvrditi da je bio "najmonumentalniji" od svih, najbogatije ukrašen, što i nije nešto preterano čudno s obzirom da samo tada na vrhuncu moći u svakom smislu. Kako to da su naši manastiri Studenica, Sopoćani, Visoki Dečani, Đurđevi stupovi,Manasija itd itd Ostali čitavi tokom vekova, ili neki od njih polusrušeni, opustošeni ali i dalje "stojeći" pa smo neke od njih i uspeli u 19. i 20. veku da popravimo/rekonstruišemo/restauiramo.

Sopoćani su bili 200 godina bez krova, u raznim manastirima imamo po 20-30% živopisa ostalo je uništeno, drugi manastire smo dozidali i približili originalu što je bliže moguće kao Đurđeve Stupove, ali me ta sudbina Dušanove zadužbine ipak kopka... Na koji način je uništena i zašto baš taj manastir?
Ako je bio najbogatiji i grandiozniji zar nije bilo "logičnije" da bude pretvoren u džamiju? Koliko znam Turci kakvi god da su bili, i kad su osvojili Carigrad najmonumentalnije crkve nisu srušili već su ih konvertovali u džamije, Aja Sofija, Aja Irena itd itd.

Bogorodicu Ljeviška koja se takođe nalazi u Prizrenu nije uništena, čak je i funkcionisala kao crkva dugi niz godina po osvajanju, a tek je u 18. veku pretvorena u džamiju kako su se srbi iselili iz tih krajeva. I dalje me kopka sve ovo, žasto baš ta crkva je sravnjena sa zemljom?
Baš ironija sudbine da zadužbina našeg najmoćnijeg i najvećeg vladara je uništena do temelja, i da nemamo maltene nikakvu predstavu o toj crkvi a koja po svim svedočenjima iz tog vremena je opisivana kao najbogatija i najlepša crkva na tim prostorima što ima i smisla.

 

[ГЛАС ПРИРОДЕ]

Постоји одговор, а постоји и повезаност приче са Храмом...

...zadužbina је zadržala svoj velelepni izgled nešto više od veka, od 1352. do 1455. godine.

Turska stihija u junu 1455. prvo je srušila odbranu Novog Brda, vodeće evropske rudarske-metalurške metropole, a za njom pada i Prizren s kastelom Višegradom koji je štitio Svete arhanđele.

Manastir je sa svojim donjim i gornjim gradom razoren i opljačkan tako da je potpuno opusteo.Srbi su uprkos opasnosti grubo opravili zidove u koje su ugradili delove polomljene kamene plastike i mramornog ikonostasa.

Sinan-paša, poznat po tome što je spalio mošti Svetog Save, srušio je do temelja Dušanovu zadužbinu u 16. veku, оd materijala razrušene crkve podigao je džamiju u Prizrenu. Na njoj se i danas jasno vide ogromni monolitni stubovi i kubeta sa crkve, kao i kameni ukrasi kakvi u islamskoj arhitekturi ne postoje.

Тако да имајући у виду када и ко је срушио манастир, највероватније је да је повод - Банатски устанак Срба.

 

[Прле]

Колега ГЛАС је дао одличан одговор, ја бих само додао:

Сви храмови који су одраз политике моћи и који су грађени тако, како историја показује (не само српска) врло често су у случају окупације били девастирани баш зато јер су били живи споменик претходне власти.

Велики Душан није ствар за помињање, јер је директна конфронтација свима који и да владају Србијом и јогунастим Србима даје свакакве идеје...

А Синан паша биће да је српскога рода, јер много је зла направио, и то тако да пљуне у душу. Странац то неможе тако...

 

[platonist]

Прле » Sre Dec 02, 2020 3:07 pm[/url]"h1ru2oy]Колега ГЛАС је дао одличан одговор, ја бих само додао:

Сви храмови који су одраз политике моћи и који су грађени тако, како историја показује (не само српска) врло често су у случају окупације били девастирани баш зато јер су били живи споменик претходне власти.

Велики Душан није ствар за помињање, јер је директна конфронтација свима који и да владају Србијом и јогунастим Србима даје свакакве идеје...

А Синан паша биће да је српскога рода, јер много је зла направио, и то тако да пљуне у душу. Странац то неможе тако...

Управо тако. Чак су и сами византијски цареви рушили Цркве и манастире својих претходника па градили нове на истим местима не би ли направили нешто "боље и лепше" од оних пре уз то што би им затирали траг. Пола цариградских цркава је рецклирано од 6 до 14ог века.
Налетех на ту инофрмацију у једној врло занимљивој књизи о животу у Цариграду. Не сећам се имена аутора али књига се зове: Живот у Граду
и углавном је састављена од разних византијских хроника чак и од описа крсташа и њиховог дивљења и зависти кад су угледали Цариград.

 

[Садко]

Прле » Сре Дец 02, 2020 1:07 pm[/url]":2qjyghmp]Колега ГЛАС је дао одличан одговор, ја бих само додао:

Сви храмови који су одраз политике моћи и који су грађени тако, како историја показује (не само српска) врло често су у случају окупације били девастирани баш зато јер су били живи споменик претходне власти.

Велики Душан није ствар за помињање, јер је директна конфронтација свима који и да владају Србијом и јогунастим Србима даје свакакве идеје...

А Синан паша биће да је српскога рода, јер много је зла направио, и то тако да пљуне у душу. Странац то неможе тако...

Синан-паша је био Албанац.

 

[ShortPoem]

Ova slika mi najbolje prikazuje suptilnu lepotu Svete Sofije, i ono o čemu sam pričao o jasnoj granici zlatnog neba, u prethodnom komentaru.

 

[Duleban97]

Short,Poem » Чет Дец 03, 2020 11:49 pm[/url]":2spwptd5]Ova slika mi najbolje prikazuje suptilnu lepotu Svete Sofije, i ono o čemu sam pričao o jasnoj granici zlatnog neba, u prethodnom komentaru.

Apsolutno se slazem, mermer, kapitoli, podovi, prosto savrseno uradjeni i to maltene stapanje i prelivanje razlicitih boja i nijansi mermera je apsolutno divno, takodje pogledajte sare na mermeru, uklapani su kao ogledalo tj. listovi sveske da se dobiju simetricne sare i paterni...
I posle tih galerija i tog tkz. srednjeg dela, ide mozaik i grandiozna kupola koja stvarno odaje utisak da je zakacena sa neba, jos sa onih 40 prozora koji prave jedan prsten svetlosti dodatan koji cini iskustvo ispod kupole neopisivno.
Ostavio sam ovde dole sliku poda u Aja Sofiji, ovo je prosto divno, izgleda kao povrsina vode, SVETLOST je prosto glavna stvar u celoj crkvi i atmosfera koju svetlost pravi je bozanska i stvara upravo tu duhovnu dimenziju kada se udje u crkvu, kad predjes taj prag usao si u jedan drugi svet.
Refleksije od zlatnog mozaika, mermera, poda stvaraju fantasticnu atmosferu i osecaj. Prosto da kazem, je***o su imali ukusa braca Vizantijci xd

 

[abrines]

Садко » Сре Дец 02, 2020 6:50 pm[/url]":27yfpcmn]

Прле » Сре Дец 02, 2020 1:07 pm[/url]":27yfpcmn]Колега ГЛАС је дао одличан одговор, ја бих само додао:

Сви храмови који су одраз политике моћи и који су грађени тако, како историја показује (не само српска) врло често су у случају окупације били девастирани баш зато јер су били живи споменик претходне власти.

Велики Душан није ствар за помињање, јер је директна конфронтација свима који и да владају Србијом и јогунастим Србима даје свакакве идеје...

А Синан паша биће да је српскога рода, јер много је зла направио, и то тако да пљуне у душу. Странац то неможе тако...

Синан-паша је био Албанац.

Скрећем са теме, не можемо ништа тврдити за Синан Пашу, само да нагађамо. И да негде пише Турчин, Арнаут, то не мора да дефинише његово припадништво етничкој групи. Најбоље видим по томе што су моји бабе и деде муслимане из Пазара и Рашке звали Турци. А признаћемо, ретки су били прави Турци међу њима. Такође, мој друг из Подгорице за свог пријатеља каже да је Шиптар, иако је православац са Српским именом и презименом. Вероватно да су у неком моменту прелазили у ислам због ситуације па се враћали. То можемо да видимо и данас по неким презименима у српском народу која су да кажем муслиманског порекла али у вери и традицији они јесу Срби. Такође имамо на северу и североистоку Црне Горе Српска имена и презимена а људи су у исламу (лично упознао). О овоме можемо да полемишемо пуно али на некој другој теми.

 

[Sixto]

Ostavio sam ovde dole sliku poda u Aja Sofiji, ovo je prosto divno, izgleda kao povrsina vode, SVETLOST je prosto glavna stvar u celoj crkvi i atmosfera koju svetlost pravi je bozanska i stvara upravo tu duhovnu dimenziju kada se udje u crkvu, kad predjes taj prag usao si u jedan drugi svet.
Refleksije od zlatnog mozaika, mermera, poda stvaraju fantasticnu atmosferu i osecaj. Prosto da kazem, Je**** su imali ukusa braca Vizantijci ...
[/quote]

Pa u HSS ce pod biti s vecom refleksijom nego sto je ovo. Mermer je doveden do nivoa hotelskog poda da ne da gledati u sebe.

 

[ShortPoem]

Duleban97 » Pet Dec 04, 2020 12:54 am[/url]":3qv96hdh]

Slažem se. Ipak je taj stil tada formulisan i uobličen spontano. Mi koliko god se trudili ipak parafraziramo i interpretiramo sa distance.

I tu se vidi kontinuitet sa antičkim (grčko-rimskim stilom). Rimski mermerni blokovi uz šareniji šmek istočnog dela carstva. A ovaj vizantijski stub se nekako zaboravi kad se priča o 3 klasična jonski, dorski, korintski; po meni je vizantijski stub četvrti.

Logično mi je što smo naš arhitektonski srpsko-vizantijski stil zasnovali na vizantiji, ona jeste post-antika, tj. srednjevekovna kontinuirana antika jer ona nije odjednom umrla! Kao što je po uobičajenoj percepciji. Živela je regularno u Vizantiji.

Zlatni mozaik je prilično i logično rešenje. Šta drugo. U sferu se ne mogu stavjati veliki blokovi i isklesani oblici, mogu samo male kockice, a ako je tako onda nek bude dobar materijal i nešto što koristi sferu da stvara optički efekat.
Što opet nameće zaključak da nema jednake potrebe za zlatnim mozaikom van sfera i kupola, ali eto.

 

[Прле]

Колеги Краткој Поеми велико хвала на коментару, чак и без ове друге слике, кад сам себи представио, стварно је врло логична оподела и правилна! Препуњена смислом.

Што се тиче дневног светла, оно је главни "кривац" зашто се сакрална ахриктектура севера и југа разликују, јер сунце има други положај и другу боју, стога је крајње логично наша блискос са Коснтантинопољем а рецимо велика удаљеност од рецимо Немачке где су огромни прозири и витражно стакло, које такође има своју драж, али не код нас. Сунце је другачије.

 

[trialin]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=wRm_-HkCIdU[/youtube]

 

[Duleban97]

Short,Poem » Пет Дец 04, 2020 1:10 pm[/url]":3f1li42v]

Duleban97 » Pet Dec 04, 2020 12:54 am[/url]":3f1li42v]

Slažem se. Ipak je taj stil tada formulisan i uobličen spontano. Mi koliko god se trudili ipak parafraziramo i interpretiramo sa distance.

I tu se vidi kontinuitet sa antičkim (grčko-rimskim stilom). Rimski mermerni blokovi uz šareniji šmek istočnog dela carstva. A ovaj vizantijski stub se nekako zaboravi kad se priča o 3 klasična jonski, dorski, korintski; po meni je vizantijski stub četvrti.

Logično mi je što smo naš arhitektonski srpsko-vizantijski stil zasnovali na vizantiji, ona jeste post-antika, tj. srednjevekovna kontinuirana antika jer ona nije odjednom umrla! Kao što je po uobičajenoj percepciji. Živela je regularno u Vizantiji.

Zlatni mozaik je prilično i logično rešenje. Šta drugo. U sferu se ne mogu stavjati veliki blokovi i isklesani oblici, mogu samo male kockice, a ako je tako onda nek bude dobar materijal i nešto što koristi sferu da stvara optički efekat.
Što opet nameće zaključak da nema jednake potrebe za zlatnim mozaikom van sfera i kupola, ali eto.

Sto se tice kapitela tj. stubova, ova tri se nazivaju tri osnovna ili klasicna (dorski, jonski i korintski), ali pored tih imamo i rimske kapitele koje su neke njihove varijacije i cesto se sa ova tri spominju i "Toskanski" i Kompozitni kapiteli.
Sto se tice Vizantijskih kapitela to je tema za sebe, postoji mali milion varijacija, samo pogledajte u Aja Sofiji, Solunu, Raveni itd. U sustini to jeste takodje neka vrsta hibrida najcesce jonskih i korintskih obogacena sa divnim isklesanim motivima flore, zivotinja (pogotovo hriscanskih simbola kao sto su jaganjci, ribe, golubovi itd). Ali upravo izgledi tih kapitela pokazuju na kom stupnju razvoja je bila tadasnje Vizantijsko drustvo u poredjenju sa bilo kojim drugim delom Evrope.

Ono sto vidimo na ovim slikama, jeste da su npr. konkretno ovi kapiteli iz Aja Sofije hibrid ili slozeni derivat antickih jonskih kapitela, doduse volute su veoma male. Elem, ono sto je fantasticno kod ovih kapitela jeste umece kamenorezaca i klesara da ovo isklesu. Takodje razni paterni, ukrasi, su veoma veoma duboko isklesani, do mere da postoje senke, stvara se iluzija da je stub u stvari lak i da je vise dekorativnog karaktera a ne sturukturalni elemnt pre svega.
Ova poslednja slika upravo to pokazuje, gde covek gura prst unutar tih duboko isklesanih ukrasa. To je onaj "jastucic" odnosno donji deo kapitela i onda kada se gleda u to, prvo sto nam padne na pamet jeste kako je moguce da stub stoji na tako necem? Izgleda kao pletena korpa.

Sve ovo naravno nije slucajno, niti ima cisto estetsku svrhu.
Gde god da pogledamo kamen u stvari vizuelno porice svoju osnovnu svrhu i posao koji ima, a to je da drzi i podupire razne svodove, lukove itd.
Sva ova deokracija skoro da sugerise da nesto drugo ili "neko drugi" obavlja taj posao i drzi celu ovu gradjevinu.
I tu dolazimo do tog hriscanskog elementa koji se javlja u Vizantiji, i o "bozanskoj intervenciji" pri gradnji hrama. Ovo sve najbolje ilustruje Prokopije (istoricar tog doba i savremenik Cara Justinijana) kada opisuje centralnu kupolu i kada govori kako deluje da kupola se ne odrzava ni na kakvim stubovima, vec maltene da "visi" zakacena sa neba (naravno pohvale za genijalne arhitekte, koji su uspeli skroz da sakriju glavne nosace i lukove kupole). Tu upravo vidimo prodor izmedju ostalog hriscanstva i hriscanske filozofije i teologije kroz primer arhitekture.

 

[ShortPoem]

Fffantastično objašnjenje. Odnosno napravili su odličan spoj religiozne simbolike i vrhunskog umetničkog dometa.

Šarenilo inače odlika i klasične grčke antike. Statue i građevine nisu tada bile bele nego su prštale od šarenila.
Sve više razmišljam da je tadašnji vizantijski stil najdalji kontinuitet antičkog sveta, iako sa sopstvenim specifičnostima. Tek posle pada Carigrada je taj neki egzaktan prekid antika/srednji vek.

 

[Sixto]

Прле » Sub Dec 05, 2020 12:14 am[/url]":2aab6w00]...
Што се тиче дневног светла, оно је главни "кривац" зашто се сакрална ахриктектура севера и југа разликују, јер сунце има други положај и другу боју, стога је крајње логично наша блискос са Коснтантинопољем а рецимо велика удаљеност од рецимо Немачке где су огромни прозири и витражно стакло, које такође има своју драж, али не код нас. Сунце је другачије.

Tako je, u Italiji gotska arhitektura uopste ne postoji.

trialin » Sub Dec 05, 2020 4:22 am[/url]":2aab6w00][youtube]https://www.youtube.com/watch?v=wRm_-HkCIdU[/youtube]

Dopada mi se ova simbolika, prisustvo prodavnica i oltara u pripratama gde postaju jedno najzad objedinjeni u Hramu. Duhovnost na prodaju. Kupimo si dusevni mir.

 

[Agiorites]

Постављају иконе на велики иконостас
Владика Стефан објавио на инстаграму


https://www.instagram.com/p/CIaI1fKJiKK ... fpbjd0yxwj

 

[Прле]

Sixto » Суб Дец 05, 2020 1:59 am[/url]":1you1o2y]

Tako je, u Italiji gotska arhitektura uopste ne postoji.

Није да не постоји, Милано Домо рецимо, али генерално ако погледамо, не доминира као стил. Уосталом Милано је ипак северно, зар не?

Sixto » Суб Дец 05, 2020 1:59 am[/url]":1you1o2y]


Dopada mi se ova simbolika, prisustvo prodavnica i oltara u pripratama gde postaju jedno najzad objedinjeni u Hramu. Duhovnost na prodaju. Kupimo si dusevni mir.

Как бре олрар припрати храма !?

А шта би ти, две трафике испред улаза?

Не разумем овакве ставове појединих чланова. Никакве везе продавница сувенира или свећа нема са библијским истеривање трговаца из Јерусалимског Храма. Друго што туриста што верник, има потребу за неким стварима да купи, то треба организовати, и треће, мада вероватно не и последње, али нико не тера да било шта купиш уколико си дошао да се помолиш. Духовност се не продаје (иако би то много желели) она се добија бесплатно али великим радом на себи.