Аполон » Pet Nov 20, 2020 3:55 am[/url]":d4c4wohi]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=794578#p794578:d4c4wohi je napisao(la):
Elnamor » Сре Нов 18, 2020 9:38 pm[/url]":d4c4wohi]
то је зато што не видиш харомнију и лепоту у овоме:
Ја је видим, али то не значе да ме простори какве сте представили духовно надахњују, у духу вере којој припадам. Где је хришћанство у свему овоме? Један крстић, омања статуета.. то је све. Ови објекти би подједнако могли послужити као исламске богомоље, и управо у томе и јесте проблем. У њима нема скоро ничега што их чини
хришћанским.
Ви овде говорите о архитектури, али верујућима су потребни Јеванђење, жртвеник, богослужбене књиге, мошти, иконе, кандила, мирис тамјана.. архитектонска форма је споредна у целој тој причи. Да, лепо је када храм изгледа лепо, када задовољава естетске критеријуме, и када се човек може подичити његовим изгледом, али оно што је важно верујућима јесте да задовољава оне духовне. А, неретко, омање и трошне манастирска црквице то чини боље од велелепних грандских храмова.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=792447#p792447:d4c4wohi je napisao(la):
Sixto » Чет Нов 12, 2020 11:38 am[/url]":d4c4wohi]Par komplementarnih boja? Da li si ti ikad bio u Vatikanu i ako jesi u sta si gledao?
Јасно је да није - бар не отворених очију.
Ренесансно и барокно грађевинарство Ватикана тешко да ико може окарактерисати као сведено што, наравно, не доводи у питање његову уметничку вредност.
Мада ово није теме, занимљиво је да посета Ватикана на мене није оставило никакав духовни утисак.. и сад, неко ће можда рећи, „па, да, ти си православац, ниси део те традицјие”, или чак, „то је последица твојих предрасуда”, и мада не претендујем на неку претерану непристрасност кад је реч о Ватикану, не бих рекао да је то посреди. Улазио сам и у друге инославне богомоље, од протестантских и римокатоличких, до будистичких и таоистичких, и рушевина бивших паганских храмова, и свуда сам осетио нешто. Просто, као верник, не могу да не осетим ништа на местима која отелотворују човеково стремљења као Божанском. Али масивна архитектура Ватикана, чини ми се, пре одише неком, помало стерилном, световном силом, у чијој се маси верски неутралних архитектонских и декоративних елемената губе сви хришћански елементи сачињени од сразмерно малих натписа, представа светитеља, обредних предмета итд.
Зато се усуђујем рећи да уметнички стилови неговани на Западу, без обзира на њихову уметничку вредност, неретко нису задовољавали реалне духовне потребе верујућих, јер је оно духовно неретко стављано у други план. Огољене лутеранске цркве су најдрастичнији пример тога у архитектури, а потпуно непримерене представе светитеља у сликарству. Мислим да се то данас види на примеру инославних хришћана који прибегавају употреби православних икона, или одређених аспектима сопствене традиције из ранијих епоха, чиме несвесно одговарају на унутрашњу духовну потребу.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=794662#p794662:d4c4wohi je napisao(la):
stf » Чет Нов 19, 2020 11:19 am[/url]":d4c4wohi]Што се тиче самих објеката, апсолутно је небитно за Веру како они изгледају и комуникација са Богом не зависи од њих претерано. Какви ће бити верници и да ли ће они живети морално или бити грешни, да ли ће разумети Реч Божију зависи само и искључиво од црквених лица и њихове способности да допру до духа својих парохијана а не од тога да ли црквени објекат има мозаик или је белих зидова.
На крају, што се тиче самог обликовања црквених објеката, апсолутно сам ЗА очување традиције јер Цркву не треба модернизовати на тај начин, већ модернизовати однос између црквених лица и верника.
Рекли сте доста тога што свакако стоји. То што је наша света Црква истинска Црква Христова, не значи да је у оном световном аспекту савешена. Наша Црква, као световна инситуција, заиста мора да поради на доста тога - и то већ чини. Далек смо ми пут прешли, од мрака османског ропства, до оног под безбожничким режимом, и садашњем, у коме имамо веронауку у школама, црквене медије итд. Ипак, посао приближавања Бога човеку захтева стални напор, како црквеног клира, тако и свих верујућих.
Стоји и да су многи протестанти, и уопште, инославни хришћани, велики верници итд. Али, никако не стоји да форма није битна. Напротив. Не треба потцењивати значај визуалног. Није без разлога управо тамо где су цркве најогољеније, а где није било неког секуларног прогона цркве - дакле, скандинавске земље - понајмање верујућих. За то није одговорна само форма, разуме се, већ и садржина саме вере, с њеним акцентом на неким проблематичким, па и нехришћанским (у чима нас православних) учењима, али то је већ нека друга прича.