Hram Svetog Save

[Прле]

Ја нисам љубитељ сени, али нека буде дуг традицији, као и веза ако ништа друго са Холандаром.

Иначе сен још зову Кувуклија, што претпостављам да и јесте главна аналогија, на гроб Господњи.

 

[Uroš985]

Evo, vladika Stefan na kraju kaže da se nada da će pre Božića (7.jan. 2021. po novom kal.), odnosno krajem Božićnog posta kako on kaže, Hram biti gotov.

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/srpsk ... io/dm43130

 

[Igor]

Drago mi je što je pomenuo nekadašnjeg protneimara dr Vojislava Milovanovića

 

[Sarajevska]

Јако ми је жао што да уђе у завршени Храм неће дочекати митрополит Амфилохије, који је имао значајну улогу у покретању мозаичког украшавања, а у Београду је дочекао и прве комадиће. Покој му души!

 

[Agiorites]

Оном Храму кога се удостојио овај свакако не може прићи!
Нека се радује у вечности.

 

[Uroš985]

Da li neko zna da li će biti postavljeni i gde tačno na Hramu - jarboli za državnu i crkvenu zastavu?

 

[Прле]

Надам се да неће

 

[Uroš985]

Mogu onda niz zvonike da se puste na dole. Makar to...

 

[Vox91]

Ako će stvarno da uklanjaju crvene romboide, da vidimo kakvo alternativno rešenje može inspirisati Muhina. Imamo primer iz Aja Sofije, gde su naspram zlatnih mozaika postavljeni zelenkasti mermeri. Pošto i u Hramu imamo zelene stubove i zelene delove u budućem podu, možda bi slično rešenje bilo odgovarajuće:

 

[Vox91]

Reklo bi se ipak da je Muhinova glavna inspiracija bila u venecijanskoj Crkvi Svetog Marka. Videli smo delove poda koji je već ugrađen u našem Hramu, pa se u geometrijskim šarama mogu uočiti isti detalji kao u Veneciji:

Neko je ovde napisao da je Muhin crvene romboide hteo da zameni sivim mermerom. Opet, primer iz Venecije:
Na kraju možda dobijemo neku sivo-zelenu kombinaciju.

 

[Прле]

Па може, а црвену онда у под...

Са оно шаром можда и не би лоше изгледали.

 

[Uroš985]

Dobro, a gde će završiti beli orlovi onda?

 

[Uroš985]

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/porta ... om/9gqqbz0

 

[Agiorites]

Поставља се под, а киворијум је изгледа завршен

 

[Vox91]

Kao da ima crvenkastih trouglića u podu, ili mi se samo čini..

 

[Uroš985]

Da. Crveni ili smeđi. Tako deluju...

 

[Sixto]

Ima li zvezda takvog oblika neko religiozno znacenje ili je random?

 

[Плусквамперфекат]

Обично представља Витлејемску звезду

 

[Sarajevska]

Пет од шест зидова из три велике галерије (недостаје још само Васкрсење Лазара из мртвих у северној галерији):

 

[Elnamor]

Ima li zvezda takvog oblika neko religiozno znacenje ili je random?

Već je negde pomenuto u novinama da se misli na Vitlejemsku zvezdu...
Meni lično je to mnogo lepa priča u prostoru, gde zvezda (Božićna) na podu predstavlja Hristov ulazak u ovaj svet, Logosovo ovaploćenje. Polijelej njegovo raspeće, stoga imamo Krst, koji je okružen Simvolom vere i svetiteljima, što predstavlja njegovu Crkvu, a na kraju u kupoli imamo njegovo Vaznesenje. U tim elementima bukvalno imamo celo Jevandjelje. Ta vertikala od poda do kupole sadrži priču Hristovog života na zemlji, ali i plan za naš put ka našem Vaznesenju, tj. našem oboženju (Theosis). Da od našeg rodjenja, kroz svetlost Hristovog učenja i njegove Crkve, dodjemo u Njegovo jedinstvo. Bar meni to tako deluje, možda lupam gluposti...ali je zanimljivo da je Hram prepun "metafora" za čitanje

 

[Прле]

Одлично примећено!

 

[LaHire]

Elnamor » Uto Nov 03, 2020 3:07 pm[/url]":30v75vei]

Ima li zvezda takvog oblika neko religiozno znacenje ili je random?

Već je negde pomenuto u novinama da se misli na Vitlejemsku zvezdu...
Meni lično je to mnogo lepa priča u prostoru, gde zvezda (Božićna) na podu predstavlja Hristov ulazak u ovaj svet, Logosovo ovaploćenje. Polijelej njegovo raspeće, stoga imamo Krst, koji je okružen Simvolom vere i svetiteljima, što predstavlja njegovu Crkvu, a na kraju u kupoli imamo njegovo Vaznesenje. U tim elementima bukvalno imamo celo Jevandjelje. Ta vertikala od poda do kupole sadrži priču Hristovog života na zemlji, ali i plan za naš put ka našem Vaznesenju, tj. našem oboženju (Theosis). Da od našeg rodjenja, kroz svetlost Hristovog učenja i njegove Crkve, dodjemo u Njegovo jedinstvo. Bar meni to tako deluje, možda lupam gluposti...ali je zanimljivo da je Hram prepun "metafora" za čitanje

Супер анализа

 

[orjen]

U pravu si, danas kviorijum nije fokalno mesto liturgije. Imamo jednu dobru rekonstrukcije liturgije u Sv. Sofiji za vreme cara Iustiniana. Liturgija u Sv. Soviji je imala tri fokalne celine, ambo, kivorijum i mesto gde se poljubio patrijarh i car (levo od kivorijuma). Sve u matematickom prostoru.

 

[Uroš985]

Ovakvi ranohrišćanski visoki amvoni su prilično napušteni. I to bez nekog posebnog razloga. Mada je nestajanjem Vizantije nestao i istočno-romejski car, i ceremonijal, i sjaj Svete Sofije kao pravolsavne katedralne crkve...
Ustvari, verovatno i zato što bi ovako vioski amvon zaklanjao pogled na oltar. To bi moglo da se reši time da ne mora da bude baš ovako visok. Obično su i bili niži (samo dva-tri stepenika). Sem toga, rešenje je to što oltar može malo da se uzdigne. Što je čest slučaj - da do njega imamo dva- tri stepenika sa soleje (prostor ispred ikonostasa).
Ne znam da li bi imalo smisla da se amvon izmesti malo levo ili desno. Na našem Bogoslovskom fakultetu đakoni nikad nisu stajali pravo ka oltaru, na sredini (kako se inače stoji), nego uvek malo u stranu i iskošeno (pod uglom, delimično okrenuti ka narodu). Možda je tu negde rešenje.

Sve hipotetički naravno. Sumnjam da će praviti amvon ove vrste u Hramu. Ali možda negde...

 

[Duleban97]

Može li mi neko na slici pokazati ili naznačiti koji su delovi Aja Sofije dodavani naknadno, na spoljašnoj fasadi? Pošto gledam neke slike tj. animacije na internetu i dalje mi nije jasno, svi mi nekako deluje natrpano i nisam siguran koji su "originalni" elemnti tj. izvorni crkve a koji su kasnije dodavani (zbog dodatne stabilnosti od strane prvo Vizantijaca samih) a onda i od strane Turaka. Naravno ne pitam za minarete koji su očigledni, već me najviše zanimaju ovi neki elementi koji liče na nekakve potporne zidove? Takođe da li je Aja Sofija kao ckrva imala i dvorište koje ako mogu da primetim izueztno podseća na dvorišta u džamijama danas, jesu li možda oni to takođe preuzeli ili ipak nije to?