Нису СМЕЛЕ, претпостављам, да поруше започети храм, као што нису смеле још много шта - да не би непотребно прешле границу, јер је било прошло време неконтролисаног убијања, необуздане пљачке, отимања и свакојаког малтретирања, да не би непотребно биле на удару међународних фактора од којих су СВЕ ВРЕМЕ финансијски и на друге начине зависиле, да не би квариле углед који су стекле (највише због међународног положаја и политике еквидистанце према блоковима него што их је неко стварно ценио, сем, прагматично, Броза), зато што су били свесни да је Југославија трула, економски неуспешна, немогућа, и да ће се кад-тад распасти. То је стајало у анализама страних служби још у то време. Тога је био свестан Броз. То су знали и осећали сви они неопијени идеологијом, на основу много јасних показатеља. Неки су се све време спремали "за оно после" и кад се један од два блока распао, кренули у остварење својих интереса. За разлику од већине залуђених Срба, који и данас мало шта од тога знају и разумеју, и још живе у махом непромењеном систему.
Затим, било је чак и међу српским комунистима оних који су били за наставак изградње Храма, за либерализацију, демократизацију, било је критика поделе Србије и Устава, али су се устручавали због других република, шта ће оне да кажу, и крхкости целе те неодрживе творевине у којој се Србија све време повлачила, извињавала, трпела, пристајала на све.
Тако, једни су, вероватно, својим ставом и испотиха чували то што се могло сачувати, а други су били тврдокорни, били за оштар приступ, ако не може рушење, бар да им заклонимо то тамо, да буде јасно да смо за науку и знање, а не за назадну веру и цркву ... Требало је ставити на знање и Цркви и грађанима - иако постоје тежње да се Храм изгради (стручњаци, Црква, емиграција, грађани који су одолели комунистичкој идеологији и политици), тихе критике и сигнали иностраних фактора и општи притисак цивилизованог света - да то неће лако проћи, да ће се они потрудити колико могу да то осујете и покваре ... У Србији је то кварење пролазило, чак и подела Србије на три дела, исто тако НАМЕРНО, с циљем, другде није.
У Србији и данас има много оних који срцем и душом подржавају, без обзира на вербалне обланде, такву идеологију и политику. Сасвим законито смо пали на дно цивилизоване Европе због тога, у готово свему. Опет имамо једног вођу, једну партију и једну истину, а сви који другачије мисле су непријатељи.
