Šta je novo?

Hram Svetog Save

Врата су доста увучена, али чини ми се да опет кисну.

Узгред, капители изгледају прелепо.
 
Deluje da vrata kisnu i kao da su povukla vlagu a i da se rđa sliva na dnu stubova.
 
Дефинитивно кисну, и то не само при дну. Бринем и због капитела, који су од мермера; мермер је доста порозан материјал, а ваздух је добрим делом године загађен. Чак и ако се вода не задржава превише, због косине итд., довољно је кисела да нанесе штету.

Надам се да ће нанети заштитни слој.
 
ТВ-прилог поводом Мухиновог 65-ог рођендана:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=IHsoqJxiNOc[/youtube]

О Храму се говори од 1:50, али то су све познате приче и кадрови, све до момента 3:30 па до краја прилога, када имамо прилику да чујемо пар нових реченица (не знам руски, али мислим да сам разумео скоро све), а и да видимо неколико до сада невиђених углова из плана мозаичког живописања Храма, као и решење пода и полијелеја. Јасно је рекао на пример за полијелеј да је у српској традицији, са двоглавим орловима (плус серафими, херувими и иконе). Такође сам схватио да је композиција "Гостопримство Аврамово" коју сам окачио на претходној страни, заправо из неке од припрата, а не из лунете галерије како сам мислио, а изгледа да ће јој сестринска композиција са друге стране, мада се на прилогу не види најјасније, бити Христос као "Старац дана".
 
Ево и једне фотке која је морала настати некад зимус. Сцена Рођења Христовог из северне конхе; са 268 м2 једна од 5 највећих композиција у Храму:

 
@Sarajevska odlicno si postavio video, imamo dodatne informacije o horosu (polijelej) - bice simbole srpske drzavnosti - dvoglavni orlovi, herubini i serafini i jos ikone na njemu - kao sto je vec Igor saznao precnik a 20 m. Imamo sada i snimak poda. Sarajevska, obrati paznju na ovaj motiv u apsi, rodenstvo hrista. Postavio si sliku sa poda, sada je jasno gde mu je i mesto :) Severna apsida. Hvala na informaciji.
 

Prilozi

  • horos.jpg
    horos.jpg
    177,6 KB · Pregleda: 5.243
Двоглави орао се често среће на хоросима на Светој Гори. Али Херувиме и Серафиме нисам виђао. Виђао сам рајске птице, иконе светитеља, стилизоване крстове, орнаменте али њих не. Једва чекам да видим у металу.
 
Тако је, орјене.

Као што рекох, ту су и по први пут нека решења из припрате, претпостављам западне:

 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=747940#p747940:as3d5al3 je napisao(la):
Sarajevska » 14 Jun 2020 07:31 pm[/url]":as3d5al3]Ево и једне фотке која је морала настати некад зимус. Сцена Рођења Христовог из северне конхе; са 268 м2 једна од 5 највећих композиција у Храму:

Izgleda da je uzor uzet sa freske u Kraljevskoj crkvi u manastiru Studenica. Prvo me podsecalo na Sopocani - ali je scena Milutinovoj crkvi blizi.
 

Prilozi

  • studenica kraljevska crkva.JPG
    studenica kraljevska crkva.JPG
    73,6 KB · Pregleda: 5.189
Verovatno je vec raspravljamo o nekoj zutoj rdji koja sa krova curi na beli mermer sa strane?Zaista ruzno izgleda.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=749081#p749081:a3qwlkxv je napisao(la):
dragisha » 18 Jun 2020 11:43 am[/url]":a3qwlkxv]Verovatno je vec raspravljamo o nekoj zutoj rdji koja sa krova curi na beli mermer sa strane?Zaista ruzno izgleda.

Шта је то "зута рдја"? Волео бих да чујем, пошто до сада нисам чуо за те речи у нашем језику.
 
Лепо од министраства, које још није спровело обећане мере заштите ћирилице, баш као што није испунило ни безброј других обећања.

Узгред, са званичне презентације СПЦ:

До сада је у храм Светог Саве на Врачару достављено и плаћено 85 процената мозаика, те да се у наредна два месеца очекује испорука и монтажа преосталих 15 процената мозаика.

Ово је за мене новина. Нисам могао ни сањати да је више од пола мозаика већ достављено, и пред монтажом.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=749542#p749542:3l2px5jj je napisao(la):
Хаеул » Пет Јун 19, 2020 6:57 pm[/url]":3l2px5jj]Лепо од министраства, које још није спровело обећане мере заштите ћирилице, баш као што није испунило ни безброј других обећања.
Није до Министарства, на нивоу Владе није одобрен предлог. Претпостављам да су помислили да може да делује превише српски западним партнерима.
 
Скоро сам разговарао са једним каменоресцем који ми рече да ће постављање мермера из грчког увоза у Храму трајати најмање наредних 15 година. :?:
 
Možda ako on sam bude radio :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=749566#p749566:hxaupkdd je napisao(la):
Садко » Pet Jun 19, 2020 8:55 pm[/url]":hxaupkdd]Скоро сам разговарао са једним каменоресцем који ми рече да ће постављање мермера из грчког увоза у Храму трајати најмање наредних 15 година. :?:
Možda ako ga bude nogama postavljao :lol:
 
Смејте се, па кад после десет горина будемо коментарисали да ли је нова тура камена утребила форму претходне ја ћу подсетити на овај дан.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=749565#p749565:6g06kvzo je napisao(la):
Садко » 20 Јун 2020 03:53[/url]":6g06kvzo]
Није до Министарства, на нивоу Владе није одобрен предлог. Претпостављам да су помислили да може да делује превише српски западним партнерима.
Које владе? Оне чији jе министар део? Заправо, штовани министар у целу ту причу није уложио ништа више од пар рекламних гостовања у медијима, чији је циљ био представити лажну слику о тобожњој националној оријентацији режима чији је део. Није било намере да се ишта конкретно предузме.

Уосталом, проф. др је у својој полемици с министром (не)културе јасно разобличио дотичнога, па му препуштам реч:
- https://stanjestvari.com/2020/05/26/lom ... avljevicu/
- https://stanjestvari.com/tag/%d0%bc%d0% ... %b0%d1%80/
 
Имао сам дивну привилегију да у петак се попнем у Храм. Све у свему изгледа апсолутно невероватно. Посебно је интересантан приказ Мојсија без браде као један од само неколико у свету. Свети Никола и два приказа Светог Саве ("стандардни" и остарели Сава) су невероватни.

Ппреносим неке интересантне информације...

- Готово је око 90% мозаика

- Отварање у октобру је поново актуелно. Иако сви радници тврде да је то скоро немогуће, можда их чак убаце у шесту брзину у раде 24 часа до октобра да се заврши. Долази Путин па да се уприличи

- Корона је направила велики проблем јер тек у наредних неколико дана долази још 15-20 мозаичара из Русије који ће убрзати радове. Са друге стране, корона је направила већи проблем око набавке материјала. Одређени материјал, нисам запамтио који, потиче из Италије и иде у Русију на радове па се враћа у Србију на монтирање. Због епидемије у Италији па каснијој у Русији транспорт материјала је скоро непсотојећи. У Храму је допремљено доста мозаика који се сада уграђују. У међувремену су уграђиване инсталације, противпожарна заштита и слично. Очекује се уградња туристичких лифтова

- Чека се допремање нових, ливених, врата из Немачке. Мермер за под долази убрзо из Кине, док је припремљена подлога за уградњу пода.

- Мени посебно драго да ће бити обележена имена свих људи који су учествовали у подизању Храма од самог почетка.

- Тренутно је у припреми монографија о Храму која ће бити објављена заједно са отварањем Храма.
 
Драги Јаковљевићу, хвала пуно на овим утисцима и информацијама! :)

Имао бих само пар питања.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=750555#p750555:zet8rfnl je napisao(la):
Jakovljevic » 22 Jun 2020 06:19 pm[/url]":zet8rfnl]Посебно је интересантан приказ Мојсија без браде као један од само неколико у свету. Свети Никола и два приказа Светог Саве ("стандардни" и остарели Сава) су невероватни.

Да ли сте можда запамтили позиције ових мозаика који су вам се свидели? Тј. да ли су већ били на својим позицијама, или сте их видели пред постављање, док су на поду Храма?

"Мојсије без браде" претпостављам да га приказује у младости.

Свети Сава ће се налазити на доста места у Храму.

На екстеријеру изнад левих врата на западу би требало да је у старости:



У ентеријеру знам да исто има један изнад врата, то је она композиција коју је лично Мухин донирао. Требало би да изгледа овако некако:



Трећи знам да се налази у колонади светитеља поред прозора испод источне конхе. Са њим се сликао наш драги Весара:



Претпостављам да се Свети Сава још појављује, па зато питам да ли знате о којим се позицијама ради.

Слично, могуће да се и Свети Никола појављује више од једном. Једна од позиција је свакако исто испод источне конхе:

 
Evo nadjoh na instagramu.
 

Prilozi

  • ttt.png
    ttt.png
    659,6 KB · Pregleda: 2.336
Našao sam i ovaj tekst vezano za trg ispred Hrama, ne znam ako je već objavljeno ovde...nisam proverio...

ОТВОРЕНО ПИСМО АСОЦИЈАЦИЈЕ СРПСКИХ АРХИТЕКАТА
чији је потписник група 11 познатих српских архитеката и вајара

Отворено писмо упућено је:
Кабинету Председника Републике Србије,
Синоду Српске Православне цркве,
Градоначелнику града Београда,
Старешини Храма Светога Саве у Београду

УПОЗОРЕЊЕ О УГРОЖЕНОСТИ ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА НА ТРГУ ХРАМА СВЕТОГ САВЕ У БЕОГРАДУ

Храм Светог Саве и трг испред њега налазе се на најистакнутијем вису београдског Врачарског платоа. Тај простор и објекти око Храма су од изузетног значаја, као духовна вертикала и извор идентитета српског народа. Они су један од симбола Београда, па по свом значају представљају јавни интерес грађана Србије.

Као такав, простор Врачарског платоа заслужује максималну пажњу свих институција, духовних, културних, образовних, уметничких, а посебно политичких и стручних инжењерских, које су одговорне за јавни простор и живот у њему. Оне носе, свака у свом домену, одговорност за досадашње урбанистичке промашаје и будућу успешну реализацију и функционисање овог јавног простора.

Заветни Храм српског народа гради се са прекидима деценијама, за време промене три друштвена система, стално се суочавајући са беспарицом и импровизованим решењима. Из тих разлога су током градње настале многе грешке и искушења. Данас се налазимо пред завршетком унутрашњег уређења Храма, али је уређење околине остало незавршено и нефункционално. За постизање трајног и задовољавајућег решења потребно мобилисати све интелектуалне и стручне снаге Србије.

Искуства и традиција градње Заветних Храмова у свету обавезују нас да поштујемо функционалне и урбанистичке потребе ове врсте грађевина. Функција тргова испред њих је окупљање великог броја верника и грађана. Трг је и канонски неопходан, јер представља отворену припрату храма. Навешћемо неколико сличних тргова у свету: Трг Христа Спаситеља у Москви који може да прими 600-800 хиљада посетилаца, Трг Светог Петра у Риму има капацитет да прихвати више од милион присутних верника, а Трг Христовог Васкресења у Подгорици прима више од 200 хиљада посетилаца. Бројни слични тргови у свету првенствено обезбеђују функционалност, безбедност и монументалност Храма и околног простора. Сетимо се испраћаја Патријарха Павла и Зорана Ђинђића и посете председника Путина, током којих се показало да је површина трга на Врачарском платоу недовољна, претесна.

Амбијент трга на Врачарском платоу пружа далеко веће могућности од оних које смо до данас користили. За уређење тог простора организовано је неколико конкурса, на којима су представљена бројна решења. Изворно решење проф. арх. Александра Дерока и проф. арх. Богдана Несторовића из 1926. предвидело је градњу објеката духовног и културног садржаја. У то време још увек није постојала зграда данашње Народне библиотеке која је саграђена у времену када ни Храм ни трг нису били у фокусу власти. На будућем тргу могу се добити значајне корисне површине намењене потребама Патријаршије, а посебно за садржаје културе града Београда.

Међу урбанистичким решењима Светосавског платоа израђеним протеклих деценија истичемо она познатих српских аутора проф. арх. Михајла Митровића и арх. Марија Јобста. Они су тргу испред Храма припојили зелене површине Парка Милутина Миланковића испред Метеоролошке станице и Дечје клинике, са широком пешачком површином изграђеном преко дела Булевара ослобођења, који је денивелисан у односу на пешачки плато. Спуштање булевара у односу на површину трга омогућиће изградњу две гараже већег капацитета, за потребе Клиничко болничког центра и посетилаца Храма Светога Саве. Новопројектовани трг испред Храма има манифестациони карактер са зеленилом по ободу и Алејом српских великана, док је простор испред Метеоролошке станице озелењен, у функцији дечје игре и разоноде. Овом урбанистичком замисли задовољене су све потребне функције на атрактивној туристичкој тачки Београда.

Постојеће решење Врачарског платоа проф. арх. Владимира Мацуре и арх. Ђорђа Бобића недовољно ангажује простор трга, једнострано се бавећи задовољењем потреба становника Врачара, занемарујући његов духовно-црквени карактер.

Недавно представљено ново урбанистичко решење проф. арх. Бранислава Митровића и проф. арх. Дејана Миљковића, којим доминира идеја садње "шуме" на тргу, непримерено је простору испред нашег Заветног Храма. Вештачки сађена "шума" већим делом заклања визуру на прочеље Храма и ускраћује тргу драгоцени простор испред њега, који је функционално неопходан за окупљање великог броја посетилаца приликом црквених и других манифестација. На тај начин аутори претварају ово духовно седиште у профани простор градског парка, дубоко деградирајући његов историјски, симболички и друштвени значај.

Наша генерација може се сматрати срећном јер се пред њеним очима, из вишедеценијских рушевина, довршава монументални стожер наше духовности. Због тога нам је дужност да пружимо максималан допринос његовом завршетку, али и уређењу амбијента трга и околине, да у пуном сјају пренесемо будућим генерацијама највећи симбол светосавског наслеђа.

Зато, предлажемо да се одустане од реализације пројекта "шуме" на тргу испред Храма Светог Саве и да се вредност урбанистичког уређења ове за српску духовност најзначајне локације провери путем итернационалног или домаћег јавног КОНКУРСА.

У Београду, 17.06.2020.


арх. Слободан Драговић
проф. Миодраг Живковић, вајар
арх. Милош Станковић
проф. арх. Зоран Булајић
арх. Слободан Малдини
проф. арх. Александар Радојевић
проф. др арх. Петар Арсић
др Драган Раденовић, вајар
проф. арх. Димитрије Младеновић
проф. арх. Александар Стјепановић
проф. арх. Светислав Личина
 
Uzevsi u obzir nedavno prilozeno resenje za trg ispred Hrama Sv. Save i trenutno stanje u kom se nalazi mislim da bi idilu predstavilo neko resenje izmedju te dve, zarad nedostatka adekvatnije reci, krajnsoti. Smatram da nov izgled tezi cistom trgu nalik necemu sto se vidja svugde po Evropi kada su u pitanju svetinje, dok trenutni izgled odaje utisak da je prostor minimalno uklapan gde se prosto Hram nalazi u 'nekom' parku.

Ambijent treba adekvatno da se uklapa sa samom gradjevinom, to je jasno ali smatram da bi mogla da se uradi mnogo lepsa inkorporacija zelenih povrsina i drveca naspram trenutne ideje sadjenja jedne krajnje (preterano) simetricne sume, doduse to je svakako napredak u odnosu na dosadasnji pristup projektima i otvorenim porvsinama.

Tekst koje je Elnamor prilozio daje svakako kvalitetan uvid u misljenje ljudi iz struke, mada odaje utisak da je njihova zamisao jedan trg koji ce biti rob Hramu, tako da bilo koja osoba koja je prisutna se iskljucivo bavi i posvecuje Hramu i nijednoj drug aktivnosti. Iako napomenuto da je takav pristup prisutan na mnogim drugim mestima, smatram da bi resenje trebalo da se pozabavi idejom da celina moze svakome da posluzi, ukljucujuci i samom Hramu.

Naravno, sve ovo predstavlja moje razmisljanje na temu i ujedno interesovanje sta drugi misle kako o tekstu (Elnamor-ov post) tako i o (ne?)nadolazecim promenama trgu.
 
Vrh