Šta je novo?
Od:
Filteri

Hotel Jugoslavija [ Hotel ]

Ova orjentacija je u pitanju..u drugoj polovini januara krece sledeca pretprodaja sa pocetnim cijenama od 8000 eur po m2
Screenshot_20241219_195840_Samsung Internet.jpg
 
4 meseca rada, ko zna koliko dnevnica, sati rada građevinskih mašina, goriva... ?

Zaista mislim da bi bilo jeftinije da su angažovali minere, makar ih zvali iz inostranstva, da to sruše za jedan dan i da ne bude prašine ovoliko skoro svaki dan. Plus, snimanje takvog rušenje je uvek zanimljivo, pa bi tu moglo i da bude neki vid reklame jer bi se sigurno javili Discovery, NG i slični da to snime.

Jedan dan, bude prašine malo (ne može baš da se sve zaštiti zastorima...)

Opet, možda ne bi smelo toliko prašine odjednom da se ispusti zbog VRO, ali opet, ne verujem da su ovde uopšte traženi uticaj na životnu sredinu ovog rušenja.
 
Pošto je sad već izvesno po novim renderima da ćemo dobiti samo malo sređeniju varijantu nekadašnjeg hotela, mene zanima koliko je bilo teško ostaviti hotel i pristupiti samo temeljnoj rekonstrukciji istog uz izgradnju kula sa strane?
 
Zezeljko je napisao(la):
Pošto je sad već izvesno po novim renderima da ćemo dobiti samo malo sređeniju varijantu nekadašnjeg hotela, mene zanima koliko je bilo teško ostaviti hotel i pristupiti samo temeljnoj rekonstrukciji istog uz izgradnju kula sa strane?
Kliknite za proširenje...
Ovaj tekst je dobro objasnio razloge za rušenje hotela Jugoslavija. Ostalo je samo nejasno kako je bilo moguće rekonstruisati hotel Metropol koji je građen u isto doba kao i hotel Jugoslavija, a hotel Jugoslavija nije mogao biti rekonstruisan nego je odlučeno da se poruši.
Postavlja se pitanje koji je razlog za rušenje bisera novobeogradske moderne, nekad najelitnijeg hotela bivše Jugoslavije.

Prodaja hotela „Jugoslavija“ je dosta negativno odjeknula, kako u stručnim, tako i u širim krugovima. Po poslednjim informacijama, novi vlasnik će zasigurno rušiti hotel, zidati novi, ali i dve masivne kule.

Ali koji su razlozi ovakvog (ne)slavnog epiloga?

Od jedne do dve kule​

Nakon konkursa iz 2010. godine, i pobede srpskog Biroa VIA, projektno rešenje je podrazumevalo da hotel „Jugoslavija“ bude rekonstruisan, a da uz njega bude izgrađen aneks sa poslovnom kulom.

Od ovog rešenja se odustaje, a već 2014. godine pojavljuje se novi projekat, sa dve poslovne kule, pod nazivom „Dunavske kapije“, koji potpisuje domaći biro CEP, ali nešto kasnije i rešenje portugalskog biroa Promontorio, koje takođe podrazumeva dve, nešto modernije, kubičnije kule.

Na svim projektima se vidi da je hotel Jugoslavija zadržao svoju postojeću zgradu, ali da je manje ili više dograđen sa aneksima i kulama. Međutim, poslednje rešenje podrazumeva da hotel mora biti srušen i iznova građen, ali u sličnim gabaritima.

Šta je ključni problem i razlog rušenja bisera novobeogradske moderne, koji potpisuju arhitekte Lavoslav Horvat, Kazimir Ostrogović i Mladen Kauzlarić?

Prevaziđeni standardi​

Rušenje hotela uslovljeno je prevaziđenim standardima veličine soba, po kojima hoteli viših kategorija ne mogu imati malu kvadraturu soba, kakvu sada poseduje „Jugoslavija“.

Nije jasno kako to nije predstavljalo problem prethodnim investitorima (možda su imali računicu da spajaju sobe), ali to jeste istina, sadašnje sobe su veoma male i pored kreveta jedva da ima prostora da se ubaci ostali nameštaj.

Kada želite da investirate u hotel od 4 ili 5 zvezdica, ne možete imati standarde od pre šest decenija, jer doslednom rekonstrukcijom najviše što možete dobiti je hotel od 3 zvezdice, čija je udobnost na nivou jugoslovenskih radničkih odmarališta.

Iskustva rekonstrukcije hotela „Metropol“, arhitekte Dragiše Brašovana (autori rekonstrukcije biro Domaa), su drugačija, jer iako je isti projektovan i izveden u slično vreme kada i hotel „Jugoslavija“, njegova rekonstrukcija je bila moguća (sa minornom nadgradnjom), pa je Beograd zadržao jedan od bisera svoje slavne arhitektonske prošlosti.

Pretpostavljamo da je investitor razmotrio sve opcije i procenio da bi rušenje većeg broja konstruktivnih elemenata unutar zgrade, zarad očuvanja fasade, bilo isuviše skupo i možda neefikasno, pa se odlučio za rušenje i izgradnju novog hotela.

Ovo nije nikakav jedinstven (srpski) slučaj, jer je na desetine sličnih hotela (u istočnoj ili zapadnoj Evropi), pogotovo iz ovog perioda, srušenojer njihovi standardi i kapaciteti više nisu mogli biti prepravljani i dograđivani.

Kule se množe i rastu​

Još od prve inicijative da se hotel rekonstruiše i dogradi, od jedne kule došli smo do dve. Očigledno je da svaki investitor želi da izvuče maksimum od svoje lokacije, pa je i prirodno da će se u arhitektonskom projektu ići do samih granica visine objekta i zauzetosti parcela.

Naravno, vidimo da je i država izašla u susret investitoru, dajući mu što povoljnije uslove planom detaljne urbanističke regulacije, što opet nije novost u zadnjih 10-15 godina.

To takođe ne čudi, ako je u pitanju lokacija poput Novog Beograda, gde imate prostora da objekat razvijete i u visinu i u površinu, a nemate dodatne uslove zaštite (hotelu je ona skinuta) jer zidate u zaštićenoj celini ili se pored vaše parcele nalazi zaštićeni arhitektonski objekat.

Iz tih razloga je urbanistička matrica Novog Beograda odavno na udaru novih, privatnih investitora, jer gotovo svi blokovi imaju prostora da se u njima „popunjavaju rupe“ sa nekom novom stambeno-poslovnom zgradom.

Novi Beograd možda poseduje odavno prevaziđen urbanistički koncept, ali je važno da se isti u što većoj meri očuva i da se pored izlaženja u susret novim investitorima, izađe u susret i stanovnicima postojećih zgrada.

Mnogo veći problem je što rastom kvadrata nismo dobili i rast kvaliteta arhitekture. Ako se već izlazi u susret investitoru, da on bar izgradi objekat, koji će ne samo po svojim gabaritima već i po arhitektonskom izrazu biti monumentalan. Međutim, to već neko vreme nije slučaj u Beogradu.

Investitori vrlo malo daju slobode arhitektama, jer su uvideli da klijentela koja kupuje njihove stanove i zakupljuje poslovni prostor, uopšte ne poseduje bar elementarno znanje o kvalitetu zgrada u koje se useljava.

Kada se govori o kvalitetu, ne misli se na valjanost izvedbe završnih građevinskih radova, već o kvalitetu arhitekture, strukture prostora, položaju i orijentaciji zgrade itd. Samo je važna lokacija i eventualno pogled, pa nas ta površnost u odabiru i kupovini/zakupu nekretnina dovodi u sitaciju da investitori samo nabijaju kvadraturu, jer vide da će sve biti prodato.

U slučaju hotela „Jugoslavija“ i dve novoprojektovane kule, vidimo da su arhitekte iz holandskog projektnog tima UNStudio dali zanimljivo, dinamično i nadasve autorsko rešenje hotelske zgrade, ali da u slučaju kula, osim u formi terasa, ne vidimo neku zanimljiviju arhitektonsku formu ili fasadnu strukturu.
Kliknite za proširenje...
 
Зато што нису почели у исто време и контруктивно су драстично другачији.
 
Ustvari, izgleda da je hotel mogao da se rekonstruiše za hotel sa 5 zvezdica, jer je projekat o rekonstrukciji iz 2010. godine to i imao za svoj cilj. Jedino ako se nisu standardi za hotele promenili od 2010 do danas.
„Originalna arhitektura hotela „Jugoslavija“ može se označiti kao vizionarska i uvek savremena, zbog čega nam je bilo izuzetno važno da sačuvamo ne samo originalni oblik, već i originalnu ideju projekta i na taj način ispoštujemo vrlo rigorozne uslove zaštite izdate od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Naravno, bilo je neophodno izvršiti brojna prilagođavanja potrebama savremenog korisnika hotela sa pet zvezdica. Takođe, pratećim maloprodajnim i stambenim centrom, novi hotel „Jugoslavija“ biće maksimalno inkorporiran u intenzivni način života Novog Beograda koji polako prerasta u najznačajniji poslovni centar regiona“, kaže Goran Vojvodić autor projekta rekonstrukcije hotela „Jugoslavija“.
Kliknite za proširenje...
izvor
 
roland je napisao(la):
Ovaj tekst je dobro objasnio razloge za rušenje hotela Jugoslavija. Ostalo je samo nejasno kako je bilo moguće rekonstruisati hotel Metropol koji je građen u isto doba kao i hotel Jugoslavija, a hotel Jugoslavija nije mogao biti rekonstruisan nego je odlučeno da se poruši.
Kliknite za proširenje...

Pa, navedeno je u tekstu koji si linkovao... Inače, igrom slučaja, imao sam neke poslovne veze sa Metropolom baš nakon što je rekonstruisan. I tamo je veliki problem bila veličina soba (većina je bila oko 25m2), čak sam i gledao više soba pre otvaranja - jesu manje površinom. Verovatno su uslove 5* kategorizacije ispunili obezbeđivanjem dovoljnog broja soba veće kvadrature spajanjem, pa imaju jedinice i od 45m2 do 110m2. Problem sa pristupom garaži su rešili ugradnjom auto-lifta i obaveznim "valet parkingom".

Problem u Hotelu YU što su sobe još manje od tih u metropolu, pa je verovatno procena da bi eventualno spajanje i prekrajanje soba bilo preskupo, a rezultat ne bi bio zadovoljavajući sa aspekta kasnije dobiti. Ostaje problem parkinga, pošto ne postoji podzemna garaža. Bazen prekriven daskama na kome je improvizovan kafe bar bi možda nekako i rešili. Ne verujem da je investitor rušio iz hira, već usled ekonomske računice i zakonske mogućnosti.
 
Zezeljko je napisao(la):
I ja sam ubeđen da je rekonstrukcija mogla da se izvede, samo što je očigledno manjkalo volje za takvim poduhvatom, jer jelte cena.
Kliknite za proširenje...
Могло је, али онда се не би могло толико украсти. Empire State Building има preko 8.000 километара разних инсталација уграђених и 73 лифта, укључујући службене лифтове и обесрваторију на 80, 86, и 102 спрату и 1,886 km челичних каблова за лифтове. Изграђен је 1931. године. $550 милиона коштало је реновирање и трајало је десет година од 2009. до 2019. То је €526.775.792,80! Само на побољшање хидроизолације, термоизолације, енергетске ефикасности, грејања, климе и вентилације уложено је $143 милиона. Зграда има 102 спрата, висока је са телевизијским торњем за предајнике 443 метра, а овај стакленик са две куле ће нас коштати €500 милиона, што је $522.043.730,48, а високе су само 150 метара и имају 42 спрата. Ми смо се скоро буквално преплатили за зграде које не вреде толико, а коштаће нас као реновирање ове зграде у Менхетену која је далеко бољег квалитет од овог. Ко је овде луд? Нека ми неко објасни.

200w.gif
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh