Opste je poznato da je broj malignih oboljenja pluca u porastu, sto i ne cudi u kakvom okruzenju zivimo.
Ali, posebno je neobicno sto je veliki broj mezotelioma, tumora pleure iliti plucne maramice. Znam slucaj gde je decko sa 30 preminuo od toga i bio je medju 17 ljudi u svetu koji boluju od te vrste mezotelioma, jedini u Srbiji. Nakon toga sam cuo jos par slucajeva.
Podseticu se tog dobrog decka, ne zamerite mi, tema je preteska.
"Stefan je bio odličan učenik, student, sad je našao posao u dobroj firmi - ambiciozan mladić, sa velikim ciljevima u budućnosti. Nedostajalo je samo da se oženi, dobije dete i da živi život iz snova. A onda se razboleo", ovako za "Blic" o svom prijatelju i njegovoj teškoj sudbini započinje...
www.blic.rs
Ovo postavlja brojna pitanja: Gde mi to zivimo? Zbog cega zivimo ovde? Da li se borimo dovoljno, i da li uopste borba ima smisla?
Rodjen sam u Beogradu, zivim ovde bas dugo, ali ne znam da li je to pametno uopste.
Nesto radimo dramaticno lose i to se oslikava na nase zdravlje. Da li je to azbest, da li olovo, ziva, da li spaljeni kablovi i plastika, mozda gume, a verovatno sve to zajedno.
Kradu se kablovi na prugama, skretnice, sta sve ne, sahtovi... Verovatno se ceka neka havarija vecih razmera da bi iko mrdnuo prstom.
Evo u mom kraju drugovi Romi pale kablove. Kako to resiti?
Da li se iko bori da se ista od navedenog smanji, regulise, sankcionise?
NE. Niko. Ljudi koji su placeni za to nisu zainteresovani. Ne znam sta reci vise.