Naravno da bi se mreže Monorail isprojektovala po potrebnim: Pravcima, Kapacitetu voza, Učestalosti polazaka, Reljefu terena i da ne idem dalje u detalje dizajna i sl.
Na adresi:
www.monorails.org koja je web stranica udruženja imaju pored istorije i aktuelna dešavanja o primeni Monorails-a u svetu. Prikazaću par primera koja imaju sličnosti sa našim reljefom terena i kapacitetom prevoza.
Ovo je primer u Japanu, grad Tama, kapacitet je 92 700 putnika dnevno, dužine je 16km i ima 19 stanica
Primer kako bi izgledao ulazak pod zemlju, to je kod nas npr. brdo ispod Terazija i Trga ili npr. Banovo brdo
Primer uzbrdice sa saobraćajnicom ispod Monorail.
Tražeći cenu izrade našao sam ove primere:
Cena izgradnje je kako piše na sajtu 333 miliona $ za 24km dužine sa 30 stanica u gradu
Daegu u Južnoj Koreji ili primer iz Irana koja treba da se otvori ove godine je 120 miliona $ za prvih 6,2km dužine sa 8 stanica u gradu
Qom, Iran.
Izgled unutrašnjosti kabine kompozicije koja će se koristiti u Iranu.
Proizvođač je iz Italije.
Ovako izgleda spajanje novih linija (nova linija je u izgradnji na slici) sa starim pravcima u Japanu grad
Tokyo.
Jedan od većih kapaciteta kompozicije u svetu.
Kako se ponaša kada je sneg, našao sam primer u
Moskvi od 2004 god.
Jedan primer iz grada
Xi'an, Kina, jednosmerna trasa:
Kada su složeniji zahtevi za postavljenje stubova onda to izvedu u gradu
Daegu, Južna Koreja, ovako:
Ovo je klasičan primer sa saobraćajnicom.
Način gradnje
Qom, Iran
Sao Paulo, Brazil
Njihov voz je većeg kapaciteta, ove godine bi trebalo da puste prvu liniju u rad dužine 26km sa 18 stanica i 48 000 putnika dnevno.
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=ox4EG4KGATA[/youtube]
U centru grada Sydney, Australija, ali su ga zatvorili kako piše na ovom videu. Video sam postavio da bi prikazao šta sve može Monorail, ali treba biti umeren u izgradnji rešenja, ne znam koji je razlog zatvaranja, ali mogu da pretpostavim.
Hteo sam da prikažem izvodljivost projekta u našim uslovima s obzirom da za prvu trasu metroa potrebno 600 miliona €, a pri tome se ukopava u teren na mestima gde to nije baš preporučljivo kao Novi Beograd i pri tome se oštećuje jedva izgrađena i dimenzionisana infrastruktura, kanalizacija, toplovodi, kablovi itd, bušenjem stubova se na par metara to preskače, a putovanje čini čoveku prirodnijim jer nije pod zemljom. Samo opštine Satri grad, Vračar, deo Zvezdare i deo Savskog Venca i deo Čukarice tačnije Banovo brdo zahtevaju izgradnju pod zemljom dok za ostale delove kada se popne na kotu ili spusti može nastaviti iznad zemlje.
Kod nas već sada treba linija Batajnica - Grocka kao i Padinska skela - Sremčica, a tu je i potreba za Surčin - Padinska skela ili Surčin - Rakovica preko Novog Beograda i Čukarice u daljoj razradi. Recimo da Rakovica za sada ima železničku prugu i mogućnost BG voza, ali kroz godine bi i tu bila linija Monorail-a. Namerno sam izabrao ove lokacije jer Beograd odavno nije samo od Bulevara Mihaila Pupina do Ustaničke.