Gradski izbori 2018.
- Začetnik teme astrodule
- Datum pokretanja
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.834
- Pohvaljen
- 50.026
Moram da čestitam ovim 180.000 koji su juče svesno prdnuli u čabar.
Onima koji su to radili da bi odvukli glasove od opozicije (Ruska stranka, Grčka stranka, Indijanska stranka, Aboridžanska stranka, lažni Saša Radulović, G4S, Gondola, Monorail, kci palci...) čestitam jer su uspešno obavili misiju.
A ovima koji su još mesec dana pred izbore bili savršeno svesni da njihova stranka neće proći, a hteli su da umanje značaj SNS, a opet su glasali za opciju koju nema šanse... mogu samo da vas pitam gde vam je bila pamet?
Ajde razumem one koji su glasali za stranke koje su po procenama pre izbora bile na 3 do 5%. Pa ko veli možda prođe, možda ne. To razumem.
Ali u ovom slučaju, glasati za DSS, Belog, DS, Zelene, ove one za koje je jasno da nemaju šanse... a pričati kako je vreme da se SNS smeni... je čist idiotizam.
Naravno, svako ima pravo da glasa za koga hoće. Ali ako se već svi delimo na dve frakcije: oni koji bi da ostane SNS, i oni koji da ga smene odnosno da mu umanje uticaj i moć... ako neko pripada ovoj drugoj grupi, onda treba da glasaju za one koji imaju šansu da to ostvare. GIK i državu boli uvo šta bi mi voleli i ko nam je gotivan a ko ne. Da li nam je od opozicionara draži Pera ili više cenimo Miku. Nego je bitno ko prelazi cenzus, a ko ne.
Ali izgleda da mnogi ljudi ovde ne znaju ni najelementarnije stvari iz pravosuđa i političkog sistema. O vezivanju za stranku samo zbog lepih očiju kandidata ili isporuke dva keksa i kila brašna da ne govorim. A fala bogu pa su naši političari odlično svesni toga. Pogotovu ovi koji trenutno jašu. I koriste to neverovatno mudro i lukavo.
P.S.
Sad kad razmislim o svemu ovome, nije mi više ni čudno što smo zemlja kartela i monopolista. 200 Srba, 300 ćudi, 500 frakcija. I svako na svoju stranu i svako glasa za sebe. Dođe pametan igrač, dovoljno mu da potkupi 10 glasova ili 5 ključnih ljudi, kaže ok imali ste priliku da birate, pukli ste, nemate konsnzus, ja sam pokupio 10 glasova, moja je većina, ja uspostavljam svoja pravila. Tako je u ekonomiji, tako je sa tržištima, tako je u politici, tako je čak i u društvenim odnosima. Dok se Srbi dele i inate, lukavi koriste i cvetaju.
Onima koji su to radili da bi odvukli glasove od opozicije (Ruska stranka, Grčka stranka, Indijanska stranka, Aboridžanska stranka, lažni Saša Radulović, G4S, Gondola, Monorail, kci palci...) čestitam jer su uspešno obavili misiju.
A ovima koji su još mesec dana pred izbore bili savršeno svesni da njihova stranka neće proći, a hteli su da umanje značaj SNS, a opet su glasali za opciju koju nema šanse... mogu samo da vas pitam gde vam je bila pamet?
Ajde razumem one koji su glasali za stranke koje su po procenama pre izbora bile na 3 do 5%. Pa ko veli možda prođe, možda ne. To razumem.
Ali u ovom slučaju, glasati za DSS, Belog, DS, Zelene, ove one za koje je jasno da nemaju šanse... a pričati kako je vreme da se SNS smeni... je čist idiotizam.
Naravno, svako ima pravo da glasa za koga hoće. Ali ako se već svi delimo na dve frakcije: oni koji bi da ostane SNS, i oni koji da ga smene odnosno da mu umanje uticaj i moć... ako neko pripada ovoj drugoj grupi, onda treba da glasaju za one koji imaju šansu da to ostvare. GIK i državu boli uvo šta bi mi voleli i ko nam je gotivan a ko ne. Da li nam je od opozicionara draži Pera ili više cenimo Miku. Nego je bitno ko prelazi cenzus, a ko ne.
Ali izgleda da mnogi ljudi ovde ne znaju ni najelementarnije stvari iz pravosuđa i političkog sistema. O vezivanju za stranku samo zbog lepih očiju kandidata ili isporuke dva keksa i kila brašna da ne govorim. A fala bogu pa su naši političari odlično svesni toga. Pogotovu ovi koji trenutno jašu. I koriste to neverovatno mudro i lukavo.
P.S.
Sad kad razmislim o svemu ovome, nije mi više ni čudno što smo zemlja kartela i monopolista. 200 Srba, 300 ćudi, 500 frakcija. I svako na svoju stranu i svako glasa za sebe. Dođe pametan igrač, dovoljno mu da potkupi 10 glasova ili 5 ključnih ljudi, kaže ok imali ste priliku da birate, pukli ste, nemate konsnzus, ja sam pokupio 10 glasova, moja je većina, ja uspostavljam svoja pravila. Tako je u ekonomiji, tako je sa tržištima, tako je u politici, tako je čak i u društvenim odnosima. Dok se Srbi dele i inate, lukavi koriste i cvetaju.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.107
Još jedan izorni ciklus prođe i još jednom sam ispao više nego korektan, kako prema forumu, tako i prema vama, forumašima, potpuno se povukavši iz ove teme kada je agitovanje sa svih strana dostiglo vrhunac. Čisto zato što sam ološ i ljudski talog i sve najgore pa da takav ogavan ne nerviram ovde prisutne moralne veličine.
Da se osvrnem na rezultate izbora i analiziram razloge zašto su baš ove četiri liste jedine prešle cenzus a bojim se da to ovde niko ne uviđa.
Ovaj narod jednostavno voli gazdu. Nekog ko će da lupi šakom o sto i vikne "tišina tamo". Predugo smo pod uticajem autoritativnih sistema da bi bilo drugačije. Demokratija je mlada i decenije će proći a to se možda neće promeniti. Od Kneza Miloša na ovamo.
Elem, niko ne spori da je SNS stavio u naziv liste ALeksandra Vučića zbog većeg procenta glasova. Narvno da je SNS dobio više glasova sa njim, nego što bi dobio bez njega. ALI. Ono što većina ovde ispušta iz vida jeste da je, kada govorimo o opoziciji, najviše glasova dobio najmanje demokratski orijentisan lik u celom tom demokratskom miljeu. Đilas je za vreme svog mandata pokazao neverovatne težnje ka diktaturi (doneo je statut kojim je grad maksimalno centralizovan, de fakto je ukinuo Mesne zajednice, a Gradske opštine sveo na nivo Mesnih zajdnica oduzevši im skoro sve nadležnosti) To je učinio kako bi stoprocentno kontrolisao finansije celog Beograda. To je nezapamćeni skadal jednog "demokratskog" lidera. Koketirao je i sa fašizmom prilikom raseljavanja romskih naselja. Ozbiljno koketirao sa fašizmom. Eto, takav lik je na drugom mestu.
Treći lik jeste Šapić. Opet ličnost. On nije autoritativac, ali je LIČNOST.
Četvrta lista je SPS koja je ovim izbornim ciklusom svedena na svoje jezgro. Ispod ovoga oni nikada neće ići. I jedina su stranka, jedina ideologija koja je uspela da preživi.
Dakle, na izborima su najviše glasova dobile LIČNOSTI, tj. GAZDE, a ne stranke. Ne ideologije. Ne programi. Da opozicioni birači iole razmišljau o programima i ideologiji, DS bi bio drugi, SPS treći a DSS četvrti. Ali ne, narodu je potreban GAZDA, i isto misle i glasači Aleksandra Vučića, i Dragana Đilasa, i Šapića. Potpuno isti mentalni sklop.
Na kraju bih čestitao inicijativi Ne davimo BG jer je sa nula infrastrukture uletela u jako grub politički ring i osvojila sasvim pristojan broj glasova.
Da se osvrnem na rezultate izbora i analiziram razloge zašto su baš ove četiri liste jedine prešle cenzus a bojim se da to ovde niko ne uviđa.
Ovaj narod jednostavno voli gazdu. Nekog ko će da lupi šakom o sto i vikne "tišina tamo". Predugo smo pod uticajem autoritativnih sistema da bi bilo drugačije. Demokratija je mlada i decenije će proći a to se možda neće promeniti. Od Kneza Miloša na ovamo.
Elem, niko ne spori da je SNS stavio u naziv liste ALeksandra Vučića zbog većeg procenta glasova. Narvno da je SNS dobio više glasova sa njim, nego što bi dobio bez njega. ALI. Ono što većina ovde ispušta iz vida jeste da je, kada govorimo o opoziciji, najviše glasova dobio najmanje demokratski orijentisan lik u celom tom demokratskom miljeu. Đilas je za vreme svog mandata pokazao neverovatne težnje ka diktaturi (doneo je statut kojim je grad maksimalno centralizovan, de fakto je ukinuo Mesne zajednice, a Gradske opštine sveo na nivo Mesnih zajdnica oduzevši im skoro sve nadležnosti) To je učinio kako bi stoprocentno kontrolisao finansije celog Beograda. To je nezapamćeni skadal jednog "demokratskog" lidera. Koketirao je i sa fašizmom prilikom raseljavanja romskih naselja. Ozbiljno koketirao sa fašizmom. Eto, takav lik je na drugom mestu.
Treći lik jeste Šapić. Opet ličnost. On nije autoritativac, ali je LIČNOST.
Četvrta lista je SPS koja je ovim izbornim ciklusom svedena na svoje jezgro. Ispod ovoga oni nikada neće ići. I jedina su stranka, jedina ideologija koja je uspela da preživi.
Dakle, na izborima su najviše glasova dobile LIČNOSTI, tj. GAZDE, a ne stranke. Ne ideologije. Ne programi. Da opozicioni birači iole razmišljau o programima i ideologiji, DS bi bio drugi, SPS treći a DSS četvrti. Ali ne, narodu je potreban GAZDA, i isto misle i glasači Aleksandra Vučića, i Dragana Đilasa, i Šapića. Potpuno isti mentalni sklop.
Na kraju bih čestitao inicijativi Ne davimo BG jer je sa nula infrastrukture uletela u jako grub politički ring i osvojila sasvim pristojan broj glasova.
Sreda
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.03.2016.
- Poruke
- 346
- Pohvaljen
- 360
Opozicija je svesno prihvatila da izadje na izbore u izrazito nedemokratskim uslovima, tako da sad tu i nema za cim da se zali. Beskrupulozna propagnda i monopol na istu treba da bude jedina tema opozicije u narednom periodu. Citava ova struktura vlasti sazdana je na medijskoj manipulaciji i opseni.
Drugo, treba traziti i promenu mnogih delova politickog sistema (graknuce ovi: pa to su jos zuti napravili) - Sadasnje glasanje za medijske manekene sa republickog nivoa a da se ni posle izbora ne zna ko ce biti gradonacelnik je takodje prevara. Znaci glasanje za glavu koja ce da bude gradonacelnik, ne za stranku ili manekena. I jos nekoliko stvari o kojima sad necu daviti.
Sto se tice stranaka: Djilas lider opozicije, Jeremiceva stranka glavna u organizacionom smislu. Jankovica da skrajnu. Sapicu cestitam na rezultatu ali i dalje mi se ne svidja. Sadasnji DS bolje ne zasluzuje ali mi je zao nademokratskije stranke ikada u Srba. Bosko/Radule daleko im lepa kuca, ne trebaju nam ic. Drago mi je i zbog Cede i Seselja. SPS se polako ali sigurno utapa u SNS. I bas ih briga nakrali su se za bele pcele. Zuta patka - eto vam patka.
Drugo, treba traziti i promenu mnogih delova politickog sistema (graknuce ovi: pa to su jos zuti napravili) - Sadasnje glasanje za medijske manekene sa republickog nivoa a da se ni posle izbora ne zna ko ce biti gradonacelnik je takodje prevara. Znaci glasanje za glavu koja ce da bude gradonacelnik, ne za stranku ili manekena. I jos nekoliko stvari o kojima sad necu daviti.
Sto se tice stranaka: Djilas lider opozicije, Jeremiceva stranka glavna u organizacionom smislu. Jankovica da skrajnu. Sapicu cestitam na rezultatu ali i dalje mi se ne svidja. Sadasnji DS bolje ne zasluzuje ali mi je zao nademokratskije stranke ikada u Srba. Bosko/Radule daleko im lepa kuca, ne trebaju nam ic. Drago mi je i zbog Cede i Seselja. SPS se polako ali sigurno utapa u SNS. I bas ih briga nakrali su se za bele pcele. Zuta patka - eto vam patka.
astrodule
Professional
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=522310#p522310:t9e2z3mq je napisao(la):
Za mnoge od njih imam objašnjenje - ljudi ne razumeju brojeve i ne prate izborna istraživanja.
Čuli su da neka opcija ima 2-3%, znaju da je cenzus 5%, vidi na Fejsu da svi njihovi poznanici podržavaju tu opciju i uvereni su da je 5% nešto što će lako dostići.
Da ne pričam o tome da ljudi nisu svesni šta znači 2%. Misle da je to nešto malo, i da je dovoljno da nateraju kevu, ćaleta i par ortaka da glasaju i da je to tih 2%.
Dalje, ljudi misle da istraživanja javnog mnjenja nisu pouzdana, ali nekoliko izbora unazada, nema velikih iznenađenja u odnosu na predviđanja.
Što se tiče izlaznosti, ona i nije tako loša kako se čini na prvi pogled. Koliko znate ljudi koji nikako nisu mogli da glasaju u juče? Skoro svi koje znamo u inostranstvu se i dalje vode u biračkom spisku (a ja lično ih znam dosta). Postoji dosta njih koji su prijavljeni u Beogradu, a ne žive tu (Crnogorci, dvojna državljanstva...).
Koliko znate u svom ulazu starih osoba koje su slabo pokretne? Za neke smo i zaboravili i setimo se tek kada vidimo čitulju.
Ne znam koji je procenat svih tih koji su upisani u spisak, a zaista ne mogu da glasaju, ali da dam neku procenu da je to možda čak i 10%.
dragan
Professional
PREŠLI CENZUS:
lista "Aleksandar Vučić" - 370.000 glasova
lista Dragan Đilas - 156.000
lista Aleksandar Šapić - 74.000
SPS-JS - 51.000
ISPOD CENZUSA (između 160.000 i 170.000 glasova):
Dveri i DJB - 32.000
Ne davimo Beograd - 29.000
SRS - 19.500
Ljubiša Preletačević Beli - 18.800
DS - 17.900
DSS - 9.500
ISPOD 1%:
Zavetnici - 5.250
Pokret obnove kraljevine Srbije - 4.250
Šta radite bre - Marko Bastać - 4.180
Zelena stranka Srbije - 3.520
Ruska stranka - 3.110
Zelena stranka - 2.700
LDP - 1.970
NOPO - 1.640
Građanska stranka Grka Srbije - 1.560
Muamer Zukorlić - 1.480
Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka - 1.390
Republikanska stranka - 1.150
Jedinstvena stranka pravde - 820
Beogondola - 820
lista "Aleksandar Vučić" - 370.000 glasova
lista Dragan Đilas - 156.000
lista Aleksandar Šapić - 74.000
SPS-JS - 51.000
ISPOD CENZUSA (između 160.000 i 170.000 glasova):
Dveri i DJB - 32.000
Ne davimo Beograd - 29.000
SRS - 19.500
Ljubiša Preletačević Beli - 18.800
DS - 17.900
DSS - 9.500
ISPOD 1%:
Zavetnici - 5.250
Pokret obnove kraljevine Srbije - 4.250
Šta radite bre - Marko Bastać - 4.180
Zelena stranka Srbije - 3.520
Ruska stranka - 3.110
Zelena stranka - 2.700
LDP - 1.970
NOPO - 1.640
Građanska stranka Grka Srbije - 1.560
Muamer Zukorlić - 1.480
Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka - 1.390
Republikanska stranka - 1.150
Jedinstvena stranka pravde - 820
Beogondola - 820
tzoran1
Advanced
Odose u istoriju neke stranke, a nadam se i lideri sa njima (koji su ih uspesno doveli do 1-2%) kao potroseni, neki i kompromitovani politicari .
Valjda vodjeni po onoj de Kubertenovoj.. vazno je ucestvovati.. iako su im ankete signalizirale da su debeli autsajderi usli su u trku i definitivno pukli.
Zanimljivo je da po pisanju stampe o ostavkama slabo razmisljaju... Obraz kao djon.
Valjda vodjeni po onoj de Kubertenovoj.. vazno je ucestvovati.. iako su im ankete signalizirale da su debeli autsajderi usli su u trku i definitivno pukli.
Zanimljivo je da po pisanju stampe o ostavkama slabo razmisljaju... Obraz kao djon.
Vladivoje
Higher intermediate
Lažna opozicija je posle svakih izbora pričala priče kako je pokradena, pa je ponovo i ponovo izlazila na iste takve nedemokratske i neregularne izbore, koji su uvreda za inteligenciju predškolskog deteta.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=522319#p522319:1dpjrata je napisao(la):
Zašto "opozicija" stalno izlazi na izbore koji su nedemokratski i koji se potkradaju (?).
Čak i predškolska deca znaju odgovor na ovo jednostavno pitanje.
Odgovor na jednostavno pitanje je da je to lažna opozicija, koja ima zadatak da rasturi eventualno veći broj opozicionih glasova, kako bi aktuelna vlast odnela pobedu.
Ovu notornu činjenicu zna više od polovine biračkog tela, pa zato i bojkotuje takve debilne izbore.
Sa druge strane, imamo divnu i pametnu omladinu, koja sjajno kapira o čemu se ovde radi i koja će izaći na izbore samo pod uslovom da su fer i demokratski.
Naravno, podrazumeva se postojanje istinske, a ne lažne opozicije koja radi za sve režime od 1990. godine do danas.
DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 6.021
- Pohvaljen
- 7.686
Podeliću prilagođenu verziju mog današnjeg posta sa jednog bloga, a naravno, tu analiziram rezultate izbora.
Da ovi ne odu, a da se oni (nikad) ne vrate
U trenutku dok nemali broj ljudi lamentira nad tužnom sudbinom opozicionih lista, iščuđava se "ko su ti ljudi koji glasaju za Vučića i SNS", najavljuje da će se iseliti iz Srbije i horski ponavlja "ko izađe poslednji, neka ugasi svetlo"... Ja ipak smatram da treba krajnje racionalno pristupiti onome šta se dogodilo juče.
Jer, u krajnjem, niti je sve negativno, niti je sve za šta se čini da je negativno - toliko negativno.
Ključna boljka opozicije na svim izbornim ciklusima od 2014. godine do danas leži u tome što suštinske greške stalno ponavlja, tako da odgovornost za svoje loše rezultate snosi sama.
Na sve izbore izlazi razbacana u bezbroj delova, jer (citiram jednog neimenovanog političara, koji je imao priliku da pre ovih izbora razgovara sa Dragoljubom Dražom Petrovićem) "pa gde ću ja na istu listu s njim". Nije toliko veliki problem medijski mrak (što, naravno, ne znači da je dobro da on postoji). Niti su toliki problem lažne ili oportunističke liste. Opozicija je imala svoju šansu da izbaci jednog kandidata već na predsedničkim izborima, iz prostog razloga što srpski ustav sasvim lepo definiše tu funkciju kao ceremonijalnu. Neki Saša Janković je vrlo lako mogao da bude neutralni kandidat jednog širokog spektra političkih stranaka. No, kako je republički nivo ipak u velikoj meri osetljiv za takve stvari, najkasnije kada je nešto po tom pitanju moglo da se preduzme su bili ovi lokalni izbori.
Jer, kao što sam bezbroj puta navodio na raznim mestima: neće ideologija izgraditi kanalizacionu mrežu u Grockoj.
Ipak, opozicija je veoma uspešno ponovila istu grešku.
Od 2016. do 2018. godine, na izborima su se sukcesivno pojavljivale tri "nove nade" srpske političke scene. Najpre je to bio Saša Radulović, sa svojim pokretom "Dosta je bilo", koji je uspeo da uđe u skupštinu i profiliše se kao najjača opoziciona opcija u tom trenutku, povukavši na ponovljenom glasanju i DS, SDS-LDP-LSV i Dveri. Na nekoliko nedelja je čak izgledalo da će doći do formiranja nekakve tehničke koalicije između svih ovih stranaka, što je najviše priželjkivao, možda, Đorđe Vukadinović, koji je i pre ovih izbora pozivao na jedinstvo.
Naravno, na kraju od toga nije bilo ništa.
Godinu dana kasnije, posle predsedničkih izbora, Saša Janković se iskristalisao kao očiti opozicioni lider. Ovo je donegde bilo "potpaljeno" činjenicom da su desetine hiljada ljudi u aprilu izašli na najmasovnije demonstracije u postpetooktobarskom periodu, a onda...
Najpre, demonstranti nisu imali jasnu hijerarhiju i rukovodstvo, Janković je prekinuo saradnju sa DS-om (na ovu činjenicu ću se vratiti kasnije, jer je ona ili uzrok, ili dijagnoza onoga što se dogodilo juče), potom je načinio nekoliko neshvatljivih propagandnih poteza, njegov pokret je počeo da se osipa, pročulo se čak da je predlagao sebe za premijera u sred masovnih protesta,...
Sve u svemu, od "gotovog posla" je načinio veresiju, barem što se tiče gradskih izbora, a potom prilično urušio opozicionu političku scenu.
Naravno, ostaje pitanje kakav bi rezultat ostvario Janković da tada Vuk Jeremić, krajnje oportuno, nije uleteo u izbornu trku, ponovo deleći "građansko" biračko telo na barem tri dela: Jankovićevo, sopstveno i zbunjene apstinente.
Konačno, dolazimo do nečega što je još uvek aktuelno. Treća "nova" nada - Dragan Đilas.
Voleli mi to ili ne, on je sada na potezu i ostaje da se vidi kako će da odigra.
U suštini, pred njim su tri moguće alternative: osnivanje nove političke opcije, reanimacija neke postojeće stranke i formiranje širokog opozicionog bloka (pri čemu se sve ove varijante mogu kombinovati sa manje ili više uspeha)
Ono što se sigurno neće dogoditi je njegovo ponovno povlačenje sa političke scene, za šta su neki nagađali da bi moglo da se desi. Ako smem da kažem, najnepromišljenije bi bilo da se svojim saveznicima sa ovih izbora (Jankoviću, Borku Stefanoviću i iznad svih Jeremiću, koji je sa samim Đilasom najviše izneo kampanju) zahvali na saradnji i osnuje novu političku opciju, čime bi bio primoran da sam gradi infrastrukturu od nule.
Time se ne bi postiglo mnogo, no čujem da pojedinci analiziraju kako će Đilas upravo to uraditi.
Ukoliko je potrebna infrastruktura, njemu je daleko jednostavnije da preuzme Demokratsku stranku (o čemu je već bilo izvesnih nagoveštaja, a koja je - nazovimo to pravim rečima - politički mrtva).
Ipak, najzad se nadam da je opozicija naučila svoju ključnu lekciju, a ako nije sada, nikada neće: opoziciona scena se mora ukrupniti. Stoga, bilo kakva alternativa formiranju širokog bloka opozicionih opcija (bilo da je reč o koaliciji, bilo da je reč o nekoj stranci ili grupi građana) bi produžila ovu agoniju do beskraja i definitivno stvorila faktički jednopartijski sistem.
Naravno, ključna promena na domaćem planu je ta, što su u nokdaunu, sa izuzetkom SPS-a, sve opcije koje su do pre svega 10 godina činile politički život u Srbiji. DSS je odavno marginalna stranka, sličan mu je nekada strašni SRS, LDP, koji je pre desetak godina bio jedina stranka liberalno-građanske orijentacije, u svom glavnom uporištu ima svega 0,3% glasača, G17+ više ni ne postoji,...
Mada u manjoj meri, i na personalnom planu je došlo do velikih promena: da, još uvek su tu Vučić i Dačić, ali nema više nekada hiperpopularnog Tomislava Nikolića, Vojislav Koštunica je u političkoj penziji,... Juče je time ta tendencija zaokružena: duboko ispod crte je definitivno odleteo oslabljeni DS, i to sa svojim ključnim saveznicima. Dragan Šutanovac, Boris Tadić i Zoran Živković su politički mrtvi. Najbolje što mogu da urade i za sebe lično i za njihove političke opcije je prihvatanje saveza sa zdravim tkivom opozicije, pri čemu sami ne bi smeli da insistiraju na značajnim položajima za sebe same. Grubo rečeno, svako njihovo pojavljivanje smanjuje šanse opozicije da nešto ozbiljnije uradi.
Urušavanje DS-a nije počelo 2012, već najkasnije 2008. godine (a cinici bi rekli 2003). Pristajanje na čudne koalicije i "sporazume o pomirenju" (sa SPS-om), direktne veze sa tajkunima i kriminogenom sredinom (Mišković i Kostić), kršenje ustava (Tadić sa preteranim ovlašćenjima) i zakona (davanje Tomislavu Nikoliću da 2008. godine oformi poslanički klub) su učinili da DS postane to što je postao. Dolaskom SNS-a na vlast je samo došlo do dalje metastaze kancera koji je uveliko bio prisutan u telu. Tako da DS ne treba da krivi ni SNS, ni lošu medijsku sliku, ni Đilasa ili Pajtića za svoju katastrofu već – sopstvenu politiku.
Slobodno rečeno, ono čemu smo juče posvedočili je klinička smrt DS-a, koji u ovom obliku nikako ne može preživeti, kao i definitivna smrt političke scene Srbije iz poslednje decenije 20. i prve decenije 21. veka. Sve ono što je uzrok pogrešne politike, koja je vođena od druge polovine prošle decenije je juče umrlo. Sa sobom su verovatno povukli i neke mlađe političke i kvazi-političke opcije: najverovatnije da pokret "Dosta je bilo" više nema šta da traži na sceni, a od onih koji nisu prešli cenzus, nečemu ozbiljnijem se još donegde mogu nadati "Dveri" i "Ne davimo Beograd".
Naravno, bilo bi pogrešno poverovati da je sve što se dogodilo juče na izborima odraz stanja u javnom mnjenju, a da nikakvog uticaja nije bilo iz inostranstva.
Naime, kada sam pre oko mesec dana otišao na protest ispred RTS-a, posvedočio sam izuzetno maloj posećenosti ovog skupa (koji je primarno organizovala koalicija oko DS-a), posle čega mi je postalo jasno da će vrlo teško doći do "čuda". A kada sam čuo da da dolazi Lavrov, da Vučić ide u Hrvatsku i (manje od nedelju dana pre izbora) u Nemačku, postalo mi je jasno da šanse za promene vlasti nema.
Naime, ne spadam u kategoriju ljudi koja misli da se (baš) sve odlučuje u velikim centrima moći, ali svakako Vučić ne bi postao to što jeste da nije prošao neku vrstu nečije stručne pripreme, odnosno da nije dobio nekakvu podršku od strane Zapada.
Iako su ovo bili „samo“ izbori za Beograd, jasno je da gubitak glavnog grada za te „centre moći“ predstavlja opasnost da se neki njihovi ciljevi ne ostvare.
Najpre, Vučić je vrlo vešto iskoristio situaciju oko ubistva Olivera Ivanovića, deleći pomoć srpskom narodu na Kosovu.
Potom je Kolindi Grabar Kitarović naloženo da ga dočeka u Zagrebu, pružajući mu mogućnost da se pred njegovim biračima pokaže kao „heroj“ koji ide tamo gde drugi ne smeju (iako to, naravno, nije istina). Zatim, u Beograd stiže Sergej Lavrov, verovatno da se uveri da će se posle izbora nastaviti saradnja sa SPS-om. Konačno, Angela Merkel (za koju se lagano već kristalisalo da će dobiti četvrti mandat) prima Vučića u Berlinu.
Ipak, reći da je situacija ista kao 2014, 2016 ili 2017. godine bi bila obmana.
Na pojedine detalje ipak treba obratiti pažnju.
Da su prošlogodišnji protesti ipak privukli nečiju pažnju spolja, svedoči činjenica da su juče na biračkim mestima, posle ko zna koliko godina, bili prisutni posmatrači iz stranih ambasada, pre svega iz američke. Oni će svakako poslati izveštaje sopstvenim ministarstvima spoljnih poslova. Velika Britanija teži da se „povrati“ kao velika sila, takođe i na Balkanu, te se posle nepunih deset godina ponovo otvara redakcija BBC-ja na srpskom jeziku, koju će predvoditi iskusni Dejan Anastasijević. Ruska očekivanja od Srbije se, u ovom momentu, svode na to da Srbija ne treba da joj uvodi sankcije, a "idealno" bi bilo da njihov humanitarni centar u Nišu dobije diplomatski status.
Tako da se, summa summarum, sve svodi na to da će ključnu ulogu u novom balkanskom loncu odigrati Evropska unija (odnosno Nemačka) i SAD. Odlično je primetio Veljko Lalić u uvodniku „Nedeljnika“ da je Vučić u prethodnih šest godina imao relativno malo pritisaka spolja, što je čudno, imajući u vidu da je krajem 90ih bio deo jednog veoma zloglasnog režima. Posle promena 2000. godine, Đinđića je u roku od odmah pridavila Karla del Ponte sa zahtevom da se izruči Slobodan Milošević, kao i da se pronađu Karadžić i Mladić, što ga je automatski suprotstavilo Vojislavu Koštunici, ali i dobrom delu javnog mnjenja; Koštunicu je "ubilo" Kosovo; Tadića Svetska ekonomska kriza i Kosovo (odnosno manjak volje da potpiše Briselski sporazum); a Vučić… on je potpisao Briselske sporazume, ali ipak još uvek nije završio to zbog čega je „doveden“ – nije potpisao pravno-obavezujući sporazum, kojim bi Kosovo postalo deo međunarodne zajednice, bez ikakve neophodnosti da ga Srbija prizna. Kako će on to rešiti: da li nekim referendumom (koji bi sigurno izazvao podizanje obrva od strane svih velikih sila), ili (kako sugeriše Dragoljub Žarković) eventualno, opštim/parlamentarnim izborima na jesen (što bi takođe izazvalo oprečne reakcije), ostaje da se vidi.
Istovremeno, Amerikanci su grogirani činjenicom da njihovi interesi nisu odneli prevagu u Ukrajini (ta zemlja je u haosu posle ruske aneksije Krima i stvaranja nepriznate države na istoku zemlje), kao i da su u Siriji, otvoreno rečeno, izgubili rat, te će učiniti sve da izbace Ruse iz Evrope, a jedino mesto gde Rusija na kontinentu koliko-toliko može nametnuti svoje interese su Srbija i Republika Srpska.
U našem slučaju se ne sme zaboraviti ni uticaj Kine, Turske i UAE, na šta se takođe ne gleda blagonaklono na Zapadu.
Vučića, navodno, stižu i problematične tvrdnje da Srbija poklanja oružje i daje sumnjivo stečen kapital u zamenu za povlačenje priznanja Kosova od strane nekih malih zemalja. Nedavno je Srbija postala i jedina evropska, a jedna od svega devet svetskih zemalja, koje su dospele na listu sponzora terorizma.
Još jedan indikator da nije baš sve isto su i – izveštaji stranih medija o rezultatima izbora. Oni su ranije bili u neutralnom i pozitivnom tonu. Po prvi put su, ovog puta, nosili negativnu konotaciju. Naime, kao da dolazi do "kasnog paljenja" u pojedinim centrima moći i shvatanja da uspostavljanje tzv. „stabilokratija“ (ma šta to bilo) vodi u fašizaciju društava, kojima je ona nametnuta. Tek kada je taj „eksperiment“ počeo da dovodi do toga da se slični sistemi uspostavljaju i u nekim Zapadnoj Evropi daleko bližim državama (Mađarska, Poljska, Slovačka, Austrija, verovatno Italija, a i u Nemačkoj su jaki takvi pokreti), dolazi do shvatanja da je cela strategija, postavljena pre nešto više od pola decenije, verovatno bila – pogrešna. Stoga, Vučićev režim će izgubiti podršku onog trenutka kada ispuni to što je obećao, a ako to ne učini, onda i ranije.
Ne bih išao daleko u nagađanja, ali moglo bi se pretpostaviti da su u tom slučaju Đilas, Jeremić i Janković – možda – prepoznati kao osovina neke nove političke opcije, koja bi mogla da postane kontrateg SNS-u, iz prostog razloga što u ovom momentu to niko drugi ne može da bude, jer je narodu dosadilo da gleda toliko prežvakana lica (da, nisu Đilas i Jeremić naročito nove pojave, ali se dovode u vezu sa drugačijim vetrovima). Cinici bi rekli da je upravo ovo mogući razlog prekida saradnje između Jankovića i posrnulog DS-a.
A kako će novi politički pokret(i) delati, ostaje da se vidi.
Da ovi ne odu, a da se oni (nikad) ne vrate
U trenutku dok nemali broj ljudi lamentira nad tužnom sudbinom opozicionih lista, iščuđava se "ko su ti ljudi koji glasaju za Vučića i SNS", najavljuje da će se iseliti iz Srbije i horski ponavlja "ko izađe poslednji, neka ugasi svetlo"... Ja ipak smatram da treba krajnje racionalno pristupiti onome šta se dogodilo juče.
Jer, u krajnjem, niti je sve negativno, niti je sve za šta se čini da je negativno - toliko negativno.
Ključna boljka opozicije na svim izbornim ciklusima od 2014. godine do danas leži u tome što suštinske greške stalno ponavlja, tako da odgovornost za svoje loše rezultate snosi sama.
Na sve izbore izlazi razbacana u bezbroj delova, jer (citiram jednog neimenovanog političara, koji je imao priliku da pre ovih izbora razgovara sa Dragoljubom Dražom Petrovićem) "pa gde ću ja na istu listu s njim". Nije toliko veliki problem medijski mrak (što, naravno, ne znači da je dobro da on postoji). Niti su toliki problem lažne ili oportunističke liste. Opozicija je imala svoju šansu da izbaci jednog kandidata već na predsedničkim izborima, iz prostog razloga što srpski ustav sasvim lepo definiše tu funkciju kao ceremonijalnu. Neki Saša Janković je vrlo lako mogao da bude neutralni kandidat jednog širokog spektra političkih stranaka. No, kako je republički nivo ipak u velikoj meri osetljiv za takve stvari, najkasnije kada je nešto po tom pitanju moglo da se preduzme su bili ovi lokalni izbori.
Jer, kao što sam bezbroj puta navodio na raznim mestima: neće ideologija izgraditi kanalizacionu mrežu u Grockoj.
Ipak, opozicija je veoma uspešno ponovila istu grešku.
Od 2016. do 2018. godine, na izborima su se sukcesivno pojavljivale tri "nove nade" srpske političke scene. Najpre je to bio Saša Radulović, sa svojim pokretom "Dosta je bilo", koji je uspeo da uđe u skupštinu i profiliše se kao najjača opoziciona opcija u tom trenutku, povukavši na ponovljenom glasanju i DS, SDS-LDP-LSV i Dveri. Na nekoliko nedelja je čak izgledalo da će doći do formiranja nekakve tehničke koalicije između svih ovih stranaka, što je najviše priželjkivao, možda, Đorđe Vukadinović, koji je i pre ovih izbora pozivao na jedinstvo.
Naravno, na kraju od toga nije bilo ništa.
Godinu dana kasnije, posle predsedničkih izbora, Saša Janković se iskristalisao kao očiti opozicioni lider. Ovo je donegde bilo "potpaljeno" činjenicom da su desetine hiljada ljudi u aprilu izašli na najmasovnije demonstracije u postpetooktobarskom periodu, a onda...
Najpre, demonstranti nisu imali jasnu hijerarhiju i rukovodstvo, Janković je prekinuo saradnju sa DS-om (na ovu činjenicu ću se vratiti kasnije, jer je ona ili uzrok, ili dijagnoza onoga što se dogodilo juče), potom je načinio nekoliko neshvatljivih propagandnih poteza, njegov pokret je počeo da se osipa, pročulo se čak da je predlagao sebe za premijera u sred masovnih protesta,...
Sve u svemu, od "gotovog posla" je načinio veresiju, barem što se tiče gradskih izbora, a potom prilično urušio opozicionu političku scenu.
Naravno, ostaje pitanje kakav bi rezultat ostvario Janković da tada Vuk Jeremić, krajnje oportuno, nije uleteo u izbornu trku, ponovo deleći "građansko" biračko telo na barem tri dela: Jankovićevo, sopstveno i zbunjene apstinente.
Konačno, dolazimo do nečega što je još uvek aktuelno. Treća "nova" nada - Dragan Đilas.
Voleli mi to ili ne, on je sada na potezu i ostaje da se vidi kako će da odigra.
U suštini, pred njim su tri moguće alternative: osnivanje nove političke opcije, reanimacija neke postojeće stranke i formiranje širokog opozicionog bloka (pri čemu se sve ove varijante mogu kombinovati sa manje ili više uspeha)
Ono što se sigurno neće dogoditi je njegovo ponovno povlačenje sa političke scene, za šta su neki nagađali da bi moglo da se desi. Ako smem da kažem, najnepromišljenije bi bilo da se svojim saveznicima sa ovih izbora (Jankoviću, Borku Stefanoviću i iznad svih Jeremiću, koji je sa samim Đilasom najviše izneo kampanju) zahvali na saradnji i osnuje novu političku opciju, čime bi bio primoran da sam gradi infrastrukturu od nule.
Time se ne bi postiglo mnogo, no čujem da pojedinci analiziraju kako će Đilas upravo to uraditi.
Ukoliko je potrebna infrastruktura, njemu je daleko jednostavnije da preuzme Demokratsku stranku (o čemu je već bilo izvesnih nagoveštaja, a koja je - nazovimo to pravim rečima - politički mrtva).
Ipak, najzad se nadam da je opozicija naučila svoju ključnu lekciju, a ako nije sada, nikada neće: opoziciona scena se mora ukrupniti. Stoga, bilo kakva alternativa formiranju širokog bloka opozicionih opcija (bilo da je reč o koaliciji, bilo da je reč o nekoj stranci ili grupi građana) bi produžila ovu agoniju do beskraja i definitivno stvorila faktički jednopartijski sistem.
Naravno, ključna promena na domaćem planu je ta, što su u nokdaunu, sa izuzetkom SPS-a, sve opcije koje su do pre svega 10 godina činile politički život u Srbiji. DSS je odavno marginalna stranka, sličan mu je nekada strašni SRS, LDP, koji je pre desetak godina bio jedina stranka liberalno-građanske orijentacije, u svom glavnom uporištu ima svega 0,3% glasača, G17+ više ni ne postoji,...
Mada u manjoj meri, i na personalnom planu je došlo do velikih promena: da, još uvek su tu Vučić i Dačić, ali nema više nekada hiperpopularnog Tomislava Nikolića, Vojislav Koštunica je u političkoj penziji,... Juče je time ta tendencija zaokružena: duboko ispod crte je definitivno odleteo oslabljeni DS, i to sa svojim ključnim saveznicima. Dragan Šutanovac, Boris Tadić i Zoran Živković su politički mrtvi. Najbolje što mogu da urade i za sebe lično i za njihove političke opcije je prihvatanje saveza sa zdravim tkivom opozicije, pri čemu sami ne bi smeli da insistiraju na značajnim položajima za sebe same. Grubo rečeno, svako njihovo pojavljivanje smanjuje šanse opozicije da nešto ozbiljnije uradi.
Urušavanje DS-a nije počelo 2012, već najkasnije 2008. godine (a cinici bi rekli 2003). Pristajanje na čudne koalicije i "sporazume o pomirenju" (sa SPS-om), direktne veze sa tajkunima i kriminogenom sredinom (Mišković i Kostić), kršenje ustava (Tadić sa preteranim ovlašćenjima) i zakona (davanje Tomislavu Nikoliću da 2008. godine oformi poslanički klub) su učinili da DS postane to što je postao. Dolaskom SNS-a na vlast je samo došlo do dalje metastaze kancera koji je uveliko bio prisutan u telu. Tako da DS ne treba da krivi ni SNS, ni lošu medijsku sliku, ni Đilasa ili Pajtića za svoju katastrofu već – sopstvenu politiku.
Slobodno rečeno, ono čemu smo juče posvedočili je klinička smrt DS-a, koji u ovom obliku nikako ne može preživeti, kao i definitivna smrt političke scene Srbije iz poslednje decenije 20. i prve decenije 21. veka. Sve ono što je uzrok pogrešne politike, koja je vođena od druge polovine prošle decenije je juče umrlo. Sa sobom su verovatno povukli i neke mlađe političke i kvazi-političke opcije: najverovatnije da pokret "Dosta je bilo" više nema šta da traži na sceni, a od onih koji nisu prešli cenzus, nečemu ozbiljnijem se još donegde mogu nadati "Dveri" i "Ne davimo Beograd".
Naravno, bilo bi pogrešno poverovati da je sve što se dogodilo juče na izborima odraz stanja u javnom mnjenju, a da nikakvog uticaja nije bilo iz inostranstva.
Naime, kada sam pre oko mesec dana otišao na protest ispred RTS-a, posvedočio sam izuzetno maloj posećenosti ovog skupa (koji je primarno organizovala koalicija oko DS-a), posle čega mi je postalo jasno da će vrlo teško doći do "čuda". A kada sam čuo da da dolazi Lavrov, da Vučić ide u Hrvatsku i (manje od nedelju dana pre izbora) u Nemačku, postalo mi je jasno da šanse za promene vlasti nema.
Naime, ne spadam u kategoriju ljudi koja misli da se (baš) sve odlučuje u velikim centrima moći, ali svakako Vučić ne bi postao to što jeste da nije prošao neku vrstu nečije stručne pripreme, odnosno da nije dobio nekakvu podršku od strane Zapada.
Iako su ovo bili „samo“ izbori za Beograd, jasno je da gubitak glavnog grada za te „centre moći“ predstavlja opasnost da se neki njihovi ciljevi ne ostvare.
Najpre, Vučić je vrlo vešto iskoristio situaciju oko ubistva Olivera Ivanovića, deleći pomoć srpskom narodu na Kosovu.
Potom je Kolindi Grabar Kitarović naloženo da ga dočeka u Zagrebu, pružajući mu mogućnost da se pred njegovim biračima pokaže kao „heroj“ koji ide tamo gde drugi ne smeju (iako to, naravno, nije istina). Zatim, u Beograd stiže Sergej Lavrov, verovatno da se uveri da će se posle izbora nastaviti saradnja sa SPS-om. Konačno, Angela Merkel (za koju se lagano već kristalisalo da će dobiti četvrti mandat) prima Vučića u Berlinu.
Ipak, reći da je situacija ista kao 2014, 2016 ili 2017. godine bi bila obmana.
Na pojedine detalje ipak treba obratiti pažnju.
Da su prošlogodišnji protesti ipak privukli nečiju pažnju spolja, svedoči činjenica da su juče na biračkim mestima, posle ko zna koliko godina, bili prisutni posmatrači iz stranih ambasada, pre svega iz američke. Oni će svakako poslati izveštaje sopstvenim ministarstvima spoljnih poslova. Velika Britanija teži da se „povrati“ kao velika sila, takođe i na Balkanu, te se posle nepunih deset godina ponovo otvara redakcija BBC-ja na srpskom jeziku, koju će predvoditi iskusni Dejan Anastasijević. Ruska očekivanja od Srbije se, u ovom momentu, svode na to da Srbija ne treba da joj uvodi sankcije, a "idealno" bi bilo da njihov humanitarni centar u Nišu dobije diplomatski status.
Tako da se, summa summarum, sve svodi na to da će ključnu ulogu u novom balkanskom loncu odigrati Evropska unija (odnosno Nemačka) i SAD. Odlično je primetio Veljko Lalić u uvodniku „Nedeljnika“ da je Vučić u prethodnih šest godina imao relativno malo pritisaka spolja, što je čudno, imajući u vidu da je krajem 90ih bio deo jednog veoma zloglasnog režima. Posle promena 2000. godine, Đinđića je u roku od odmah pridavila Karla del Ponte sa zahtevom da se izruči Slobodan Milošević, kao i da se pronađu Karadžić i Mladić, što ga je automatski suprotstavilo Vojislavu Koštunici, ali i dobrom delu javnog mnjenja; Koštunicu je "ubilo" Kosovo; Tadića Svetska ekonomska kriza i Kosovo (odnosno manjak volje da potpiše Briselski sporazum); a Vučić… on je potpisao Briselske sporazume, ali ipak još uvek nije završio to zbog čega je „doveden“ – nije potpisao pravno-obavezujući sporazum, kojim bi Kosovo postalo deo međunarodne zajednice, bez ikakve neophodnosti da ga Srbija prizna. Kako će on to rešiti: da li nekim referendumom (koji bi sigurno izazvao podizanje obrva od strane svih velikih sila), ili (kako sugeriše Dragoljub Žarković) eventualno, opštim/parlamentarnim izborima na jesen (što bi takođe izazvalo oprečne reakcije), ostaje da se vidi.
Istovremeno, Amerikanci su grogirani činjenicom da njihovi interesi nisu odneli prevagu u Ukrajini (ta zemlja je u haosu posle ruske aneksije Krima i stvaranja nepriznate države na istoku zemlje), kao i da su u Siriji, otvoreno rečeno, izgubili rat, te će učiniti sve da izbace Ruse iz Evrope, a jedino mesto gde Rusija na kontinentu koliko-toliko može nametnuti svoje interese su Srbija i Republika Srpska.
U našem slučaju se ne sme zaboraviti ni uticaj Kine, Turske i UAE, na šta se takođe ne gleda blagonaklono na Zapadu.
Vučića, navodno, stižu i problematične tvrdnje da Srbija poklanja oružje i daje sumnjivo stečen kapital u zamenu za povlačenje priznanja Kosova od strane nekih malih zemalja. Nedavno je Srbija postala i jedina evropska, a jedna od svega devet svetskih zemalja, koje su dospele na listu sponzora terorizma.
Još jedan indikator da nije baš sve isto su i – izveštaji stranih medija o rezultatima izbora. Oni su ranije bili u neutralnom i pozitivnom tonu. Po prvi put su, ovog puta, nosili negativnu konotaciju. Naime, kao da dolazi do "kasnog paljenja" u pojedinim centrima moći i shvatanja da uspostavljanje tzv. „stabilokratija“ (ma šta to bilo) vodi u fašizaciju društava, kojima je ona nametnuta. Tek kada je taj „eksperiment“ počeo da dovodi do toga da se slični sistemi uspostavljaju i u nekim Zapadnoj Evropi daleko bližim državama (Mađarska, Poljska, Slovačka, Austrija, verovatno Italija, a i u Nemačkoj su jaki takvi pokreti), dolazi do shvatanja da je cela strategija, postavljena pre nešto više od pola decenije, verovatno bila – pogrešna. Stoga, Vučićev režim će izgubiti podršku onog trenutka kada ispuni to što je obećao, a ako to ne učini, onda i ranije.
Ne bih išao daleko u nagađanja, ali moglo bi se pretpostaviti da su u tom slučaju Đilas, Jeremić i Janković – možda – prepoznati kao osovina neke nove političke opcije, koja bi mogla da postane kontrateg SNS-u, iz prostog razloga što u ovom momentu to niko drugi ne može da bude, jer je narodu dosadilo da gleda toliko prežvakana lica (da, nisu Đilas i Jeremić naročito nove pojave, ali se dovode u vezu sa drugačijim vetrovima). Cinici bi rekli da je upravo ovo mogući razlog prekida saradnje između Jankovića i posrnulog DS-a.
A kako će novi politički pokret(i) delati, ostaje da se vidi.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.889
- Pohvaljen
- 19.097
A bre, šta ste oborili noseve.
Pa biće opet izbora, i to možda ranije nego što neki očekuju.
Pa treba ovom manijaku, u nedostatku druge metrike i konkretnih rezultata u radu, da ga biraju i da mu se broje glasovi.... a vala i da mu se hrani sujeta.
Samo, on je na oko 50% izašlih dobio 45%, uz 20% glasova "propalih" ispod cenzusa, uz stanizaciju protivnika na Pinku, Studiju B, Hepiju, tablodima na kioscima, zatim tzv. "sigurnim glasovima"... jeste da je uložen veliki trud u ovakvu "pobedu", ali trezven čovek ne bi smeo da se zavarava.
On nema nikoga ko će mu šapnuti "Memento mori", samo poltrone koji mu se keze sa "svaka čast šefe, bravo šefe, alal vera šefe...".
I namerno pišem "on", a ne "lista SNS". Pa evo, prvi dan posle izbora imamo indicije da prvi na izbornoj listi - neće biti gradonačelnik. Za njega,što se mene tiče, odlično, neka nastavlja da operiše decu, daleko veća korist. Prilično bih se iznenadio kada bi Vesić bio zamenjen.
Nekima je svejedno ko je na vlasti. Ponoviću samo izmenu Ustava koja se sprema, između ostalog hoće da dozvole uticaj na sudije.
Vest od danas, takođe odmah posle izbora
https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1365684
I da, moram da "ispratim" konstataciju člana vladajuće partije koji je upadljivo bio odsutan sa foruma uoči izbora, da ovaj narod "voli gazdu, nekog ko voli da lupi šakom o sto i vikne "tišina tamo"... " Ne, ovaj narod voli bašibozluk, anarhiju i nered pa se zbog toga i ne buni previše... za sada.
Vođu vole oni koji su bez njega niko i ništa, ali to je jedna druga tema, da ne širim.
Pa biće opet izbora, i to možda ranije nego što neki očekuju.
Pa treba ovom manijaku, u nedostatku druge metrike i konkretnih rezultata u radu, da ga biraju i da mu se broje glasovi.... a vala i da mu se hrani sujeta.
Samo, on je na oko 50% izašlih dobio 45%, uz 20% glasova "propalih" ispod cenzusa, uz stanizaciju protivnika na Pinku, Studiju B, Hepiju, tablodima na kioscima, zatim tzv. "sigurnim glasovima"... jeste da je uložen veliki trud u ovakvu "pobedu", ali trezven čovek ne bi smeo da se zavarava.
On nema nikoga ko će mu šapnuti "Memento mori", samo poltrone koji mu se keze sa "svaka čast šefe, bravo šefe, alal vera šefe...".
I namerno pišem "on", a ne "lista SNS". Pa evo, prvi dan posle izbora imamo indicije da prvi na izbornoj listi - neće biti gradonačelnik. Za njega,što se mene tiče, odlično, neka nastavlja da operiše decu, daleko veća korist. Prilično bih se iznenadio kada bi Vesić bio zamenjen.
Nekima je svejedno ko je na vlasti. Ponoviću samo izmenu Ustava koja se sprema, između ostalog hoće da dozvole uticaj na sudije.
Vest od danas, takođe odmah posle izbora
https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1365684
NIje svejedno, ne pokušava baš svako da ovako nešto uradi.
I da, moram da "ispratim" konstataciju člana vladajuće partije koji je upadljivo bio odsutan sa foruma uoči izbora, da ovaj narod "voli gazdu, nekog ko voli da lupi šakom o sto i vikne "tišina tamo"... " Ne, ovaj narod voli bašibozluk, anarhiju i nered pa se zbog toga i ne buni previše... za sada.
Vođu vole oni koji su bez njega niko i ništa, ali to je jedna druga tema, da ne širim.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.889
- Pohvaljen
- 19.097
Osim Miloša Jovanovića iz DSS, ostali su narodni poslanici.... i to će naravno i ostati.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=522331#p522331:67y18ert je napisao(la):tzoran1 » 05 Mar 2018 05:56 pm[/url]":67y18ert]Odose u istoriju neke stranke, a nadam se i lideri sa njima (koji su ih uspesno doveli do 1-2%) kao potroseni, neki i kompromitovani politicari .
Valjda vodjeni po onoj de Kubertenovoj.. vazno je ucestvovati.. iako su im ankete signalizirale da su debeli autsajderi usli su u trku i definitivno pukli.
Zanimljivo je da po pisanju stampe o ostavkama slabo razmisljaju... Obraz kao djon.
Potpis ispod slike:
The Unflushables
Galeks
Advanced
- Učlanjen(a)
- 17.11.2011.
- Poruke
- 2.265
- Pohvaljen
- 2.299
Сем Двери и Не да(ви)мо Београд, нових лица на изборима нема.
Ако мислите да постоји енергија у опозицији онда се гадно варате. У мом окружењу, а оно није мало, много људи је одлучило да не гласа (махом млади) јер не верују опозицији више него што не воле СНС.
СНС је нашао начин да одржава па чак и да увећа своју подршку, што се за друге не може рећи. Решење је потпуно повлачење опозиционих лидера и увођење нових лица на политичку сцену са конкретним идејама. До тада, вртеће се иста плоча.
Моје предвиђање је бољи резултат СНС-а на првим следећим изборима, а надам се и бољи резултат групе око удружења Не да(ви)мо Београд.
Ако мислите да постоји енергија у опозицији онда се гадно варате. У мом окружењу, а оно није мало, много људи је одлучило да не гласа (махом млади) јер не верују опозицији више него што не воле СНС.
СНС је нашао начин да одржава па чак и да увећа своју подршку, што се за друге не може рећи. Решење је потпуно повлачење опозиционих лидера и увођење нових лица на политичку сцену са конкретним идејама. До тада, вртеће се иста плоча.
Моје предвиђање је бољи резултат СНС-а на првим следећим изборима, а надам се и бољи резултат групе око удружења Не да(ви)мо Београд.
tzoran1
Advanced
@Relja
To sto su poslanici samo malo prolongira njihov vek trajanja. Ne znam koje cudo ce ih dovesti u pralamentarne klupe u sledecem sazivu osim da glume manjinske stranke ili postanu naprednjaci ... Ceda i njegovih 1900 glasova, kome on vise treba ?
To sto su poslanici samo malo prolongira njihov vek trajanja. Ne znam koje cudo ce ih dovesti u pralamentarne klupe u sledecem sazivu osim da glume manjinske stranke ili postanu naprednjaci ... Ceda i njegovih 1900 glasova, kome on vise treba ?
U suštini je to tu negde, kako Travolta kaže. Generalno dok je podrške spolja i dok je tu želja da Vucic bude protivteza porastu nacionalnizma u okruženju tako što će slusati šta, pre svega Berlin, kaže, biće i na mestu.
Zapad ne zanima puno njegovo unutrašnje delovanje koliko spoljnopolitičko koje je usmereno umereno.
Naoružavanje polovnim avionima i nekakvo busanje lazarom može da zavara samo informer javno mnenje u vremenu kada su sve zemlje okruženja članice Nato.
Zapad ne zanima puno njegovo unutrašnje delovanje koliko spoljnopolitičko koje je usmereno umereno.
Naoružavanje polovnim avionima i nekakvo busanje lazarom može da zavara samo informer javno mnenje u vremenu kada su sve zemlje okruženja članice Nato.
Ako vas zanima iskustvo nekog sa biračkog mesta predlažem da pročitate ovaj tekst. Moje iskustvo je slično, samo što su kod mene kontrolori DJB i Dveri bili pozitivci kao i donekle Đilasovac.
https://parapsihopatologija.com/forums/ ... nt-4135115
https://parapsihopatologija.com/forums/ ... nt-4135115
paradox polje
Higher intermediate
Мала анализа за оне које воле бројке и статистуку. Ово је табела процената СНС упоредно за парламентарне 2016 и градске 2018.
Приказ је усмерен на пораст гласова и у последњој колони је приказ пораста у процентима и поља су обојена у складу са тим (што већа разлика то тамнија боја).
Ако поделимо општине по типовима: Чисто градске (Стари град, Врачар, Савски венас, НБГ), полуградске (Звездара, Палилула, Раковица, Вождовац, Земун, Чукарица, Раковица), приградске 1 (Барајева, Гроцка, Сопот), приградске 2 (Лазаревац, Обреновац, Младеновац) ситуација је потпуно јаста и одговара бојама. Чисто градсе општине имају готово идентичан проценат гласова за изборе 2016 и 2018, полуградске благи пораст, приградске 1 јачи пораст и приградске 2 изузетно јак пораст (већи од 8%). Једини изузетак је овде Барајево који се уклапа у пораст за општине типа приградске 2.
Приказ је усмерен на пораст гласова и у последњој колони је приказ пораста у процентима и поља су обојена у складу са тим (што већа разлика то тамнија боја).
Ако поделимо општине по типовима: Чисто градске (Стари град, Врачар, Савски венас, НБГ), полуградске (Звездара, Палилула, Раковица, Вождовац, Земун, Чукарица, Раковица), приградске 1 (Барајева, Гроцка, Сопот), приградске 2 (Лазаревац, Обреновац, Младеновац) ситуација је потпуно јаста и одговара бојама. Чисто градсе општине имају готово идентичан проценат гласова за изборе 2016 и 2018, полуградске благи пораст, приградске 1 јачи пораст и приградске 2 изузетно јак пораст (већи од 8%). Једини изузетак је овде Барајево који се уклапа у пораст за општине типа приградске 2.
Ksenija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 11.01.2016.
- Poruke
- 1.623
- Pohvaljen
- 2.779
Sve što si sebi pripisao isključivo je tvoje mišljenje. Ipak, dobro si postupio, a moje uverenje jeste da to nisi uradio principijelno već zato što si bio nesiguran u krajnji ishod. Mišu.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=522315#p522315:2589s27g je napisao(la):
Da ilustrujem:
paradox polje
Higher intermediate
Да додам да сам табелу правио на основу података из Блица где је наведено да су резултати на осново обрађених 60-100% бирачких места у зависности од општине.
dragan
Professional
PUPS je objavio da će dobiti 4 mandata u novoj gradskoj skupštini.
To je otprilike broj mandata za 2,8% dobijenih glasova u koaliciji.
Videćemo koliko će dobiti mandata Ljaić, Karić i ministar vojni Vulin.
To je otprilike broj mandata za 2,8% dobijenih glasova u koaliciji.
Videćemo koliko će dobiti mandata Ljaić, Karić i ministar vojni Vulin.