Супротно од тог очекивања, свакодневни живот нам показује да некада безобзирни људи много боље пролазе од обзирних, нарочито када је у питању професионални или пословни успех. Можемо се запитати зашто је то тако.
Први разлог је што су безобзирни људи искључиво фокусирани на свој интерес као циљ ка којем иду. Они проблемима у интеракцији с другим људима не приписују посебну пажњу тако да их то не деконцентрише на њиховом путу ка циљу.
Други разлог је што су они социјално продорнији. То је последица тога што обзирни људи безобзирне опажају као опасне људе с којима не желе да улазе у конфликте. Због тога безобзирни не наилазе на значајнији социјални отпор у остварењу својих намера и циљева. То се односи и на „вертикално напредовање” јер њихово застрашивање даје им ореол особе с ауторитетом, вође којем се други подређују, тако да су виђени за руководиоце.
Трећи разлог је што су често успешнији у пословним и другим преговорима. Како су фокусирани на сопствени интерес и жељу да извуку максималну добит, без емпатије за позицију супротне стране, они често у преговорима другу страну немилосрдно уцењују и „сатерују у ћошак”. Њима није циљ резултат да обе стране добијају, а који је пожељан када је реч о дугорочној сарадњи, већ им је циљ да они победе, а да друга страна изгуби.
Четврти разлог је то што њима није важно шта људи мисле о њима. Они знају да остављају негативан утисак на друге и да их се други плаше, али, или им то није важно, или им је драго да имају такав имиџ јер га схватају као знак моћи и ауторитета.
