Sledi opsežno i pre nekoliko dana obećano objašnjenje o tome zašto sam promenio stav o (ne)izlasku na izbore i kako razmišljam.
U suštini, vrlo ogoljeno, na ovim izborima dolazi do sučeljavanja tri političke opcije:
1. Aktuelna vlast: čine je Srpska napredna stranka i njeni sateliti, pri čemu samo SPS izlazi na zasebnoj listi (Vacića ne računam, on je sprdnja);
2. Izmenjena i dopunjena bivša vlast: tu ubrajam DS, SDS, Novu Srbiju, Novu Stranku, Narodnu Stranku, Šapićev pokret, PGS, + DJB i "Dveri" (kao dopunu);
3. Posebna grupacija: male stranke i politički pokreti, od kojih šansu da se "potuče" za cenzus ima donegde samo NDBGD.
E, sad evo kratkog pregleda ko šta nudi i ko je šta činio. Krenuću retrogradno:
3. Male stranke i pokreti
Ujedno i najkraće: čini mi se da im je ovog puta nedostajalo političke vizije. Barem tri pokreta/stranke su imali mogućnost da se priključe većim grupacijama i time ne ugroze poverenje u njih same. Ovako, vrlo verovatno niko od njih neće preći cenzus. DSS je najveće razočaranje novije političke scene. Od skoro 50% početkom prošle decenije do jedva 2-3% je, kao što se da videti, nedug put. SRS je od odlaska Naprednjaka politički mrtav. Šešelj ga je nakratko uključio na aparate svojom "pobedom u Hagu", ali nemaju oni više šta da traže na političkoj sceni. "Beli"... moj izbor prošlih izbora. Da je ostao u svom pokretu, svašta bi moglo da bude, ovako, i on će ostati ispod crte. Što reče Kesić: "i predsednička kandidatura je bila repriza", no imala je smisla, jer je sa Mladenovca transponovana na republički nivo. Sada mi apsolutno nije jasno šta taj momak traži - ako je hteo da prenese poruku o apsurdu političke scene, preneo je. Konačno, "Ne davimo Beograd"... Bojim se da njih čeka političko samoubistvo i to je loša vest. Očito nisu mogli drugačije da izađu na ove izbore nego sami, ali... da li je uopšte bilo potrebno da "patkica uđe u gradsku skupštinu"? Vanparlamentarna borba je sasvim legitiman vid ispoljavanja političkog stava. Sve i da se desi čudo, pa da uspeju da dobace do 5+%, SNS će nesrazmeru u glasovima koristiti kao argument da ospori sve na čemu pokret insistira od 2014. godine. Osim toga: premladi su. Nije da mislim kako su godine ključni faktor za učešće u politici, ali igraju veliku ulogu. Ostali, sa izuzetkom Bastaća, nisu vredni ni pomena.
Bakićeva ideja o "promeni sistema i gašenju svih partija" nije realna. Nije se nigde dogodila u skorijoj prošlosti, a i tamo gde jeste ranije se završavalo uz hektolitre krvi.
Može li mala Srbija to da prinese na žrtvu?
2. Izmenjena i dopunjena bivša vlast
Ovo "poglavlje" vredi otpočeti kroz niz retoričkih pitanja.
-Da li je prethodna vlast donosila pogrešne odluke za grad? Jeste. Mnoštvo.
-Da li je bilo iracionalnog trošenja novca (npr. za Most na Adi)? Naravno.
-Da li je bilo i određenih nehumanih odluka (npr. raseljavanje Roma ispod Gazele bez prethodnog rešavanja njihovog socijalnog pitanja)? Da.
-Da li je bilo grešaka prilikom projektovanja pojedinih saobraćajnica (Bulevar Kralja Aleksandra)? Bilo je.
-Da li je bilo finansijskih malverzacija? Jeste.
-Da li su neki od štetnih projekata ove vlasti koncipirani u njihovo vreme? Moglo bi se reći.
DOS i stranke proistekle iz njega su građanima doneli veliko razočaranje. Mnogi projekti koji su odlagani od ranije su opet odlagani, a fantaziralo se i o nekim novim (od kojih opet nije bilo ništa). Da postoji bilo kakva, makar i za trunčicu bolja opcija od ove, trebalo bi je bez "ali" šutnuti u zapećak istorije.
Međutim...
1. Aktuelna vlast
Lično smatram da u istoriji glavnog grada nije bilo štetnije uprave od aktuelne, i to zato što njenu okosnicu čini niz okorelih prevaranata, nasilnika i kriminalaca, počev od Siniše Malog, preko Gorana Vesića, pa sve do velikog broja odbornika i sekretara.
Ova vlast predstavlja ekspozituru aktuelnog republičkog režima Aleksandra Vučića, mislim da se oko toga slažemo. To je vlast čiju udarnu grupu čine obični ulični kriminalci, koji ruše u Savamali: ne kažem to zbog samog rušenja "nekoliko baraka" (koje verovatno jesu bile zrele za odlazak pod mač), već zato što to sutra, po nečijem ćefu, mogu ponoviti bilo gde i bilo kad. Isti režim koji je do nekoliko meseci pre izbora najstrašnije zapostavljao ovaj grad, da bi tek kada su najavljeni izbori otpočeo sa taktikom Potemkinovih sela mackanjem fasada, širenjem pešačkih zona, uništavanjem gradskih trgova površnim rešenjima i fantaziranjem o metrou za tri godine, iako nijedan ašov nigde nije poboden. To je režim čiji jedini rezultati je izgradnja urbanističkog rugla gde mu mesto nije, koje menja istorijsku sliku Beograda. U rezultate se ubraja jedan most, čija gradnja je počela za vreme prošlog režima, jedna saobraćajnica, čija gradnja je počela u vreme prošlog režima i ideja da se ukloni Stari savski most: nešto što ni Nemcima nije pošlo za rukom. To je režim koji nema nikakvu savest i svest o ovom gradu.
Hajde da proširimo: to je ekspozitura istog režima, koji je stvorio takvu atmosferu na Severu Kosova, u kojoj je kao "dobar dan" ubiti jednog pristojnog čoveka i dobrog Srbina, kakav je bio Oliver Ivanović. Da, to je taj isti režim, koji će, kroz koji mesec, de facto priznati da Kosovo nije deo Srbije. To je isti režim koji je "štednju" zasnovao na smanjenju plata i penzija, koji je zbog potrebe za senzacionalizmom pojedinih članova kabineta poslao helikopter sa bebom i izuzetnim lekarima i vojnicima pravo u smrt, koji je blokirao sve medije, kako se ne bi čulo drugačije mišljenje, kome je jedini cilj sopstveni opstanak na vlasti i nečinjenje ničega konkretnog.
To je režim kakav nije postojao ni u antičkim istočnim despotijama.
U tom smislu, u ozbiljnom ste mentalnom i moralnom problemu ukoliko ne vidite suštinsku civilizacijsku razliku između aktuelnog i bivšeg režima.
Ja je vidim, a video sam je čak i do pre nekoliko nedelja, kada nisam hteo da izlazim na izbore. Da, pripadnici bivšeg režima jesu bili korumpirani, učestvovali su u malverzacijama i činili razne gluposti... Ali, to su činili u onoj meri kakva postoji u svim zemljama. Nema opravdanja, ali je činjenica. Gledajući ovu rascepanost, fragmentisanost opozicije, ja sam bio spreman da bojkotujem izbore. Da, smatram da bi bilo daleko bolje da su izašli svi zajedno, jer tada niko ne bi dovodio pobednika u pitanje. Mislim da su sada autsajderi. Još uvek im zameram tu vrstu neodgovornosti, zbog koje sam bio voljan da preporučim svim ljudima (što sam već činio ovde) da ne izađu.
Ali... ubistvo Olivera Ivanovića me je još jednom podsetilo protiv čega se vredi boriti. Daleko više od toga za šta se treba boriti.
Ukoliko pobede, ne znam koliko će obećanja ispuniti pripadnici opozicionih stranaka i spreman sam da progutam tu vruću knedlu. Znam da nije pametno to preindicirati, ali svakako, amoralniji, divlji i neodgovorniji od aktuelne vlasti ne mogu biti. To je kredit koji od mene dobijaju. Dobijaju ga uz premisu da ću uvek kritikovati sve što ne bude valjalo, a da su oni dužni da mene i sve neistomišljenike saslušaju. Dužni su, dakle, da vrate gradske institucije građanima.