Izvor: B92
izvor Politika
izvor PolitikaGradske opštine će do kraja 2010. godine biti upisane u katastar nepokretnosti, a građani će na Internetu nalaziti podatke o imovini koja ih interesuje
Srpska prestonica do kraja 2010. godine biće upisana u katastar (Foto D. Jevremović)
Javno izlaganje katastarske opštine Grocka počinje za petnaestak dana, i u oktobru bi trebalo da Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) budu na raspolaganju i zemljišne knjige Zvezdare i Palilule kako bi počele pripreme za izlaganje ovih katastarskih opština. Tako će posao izrade katastra nepokretnosti za područje Beograda, koji je dosad bio ustrojen na 70 katastarskih opština od 174, ili 40 odsto, biti bliže završetku. Ovaj novi sistem uknjižbe svima će omogućiti da na Internetu dođu do podataka o vlasnicima ili korisnicima nekretnina za koje su zainteresovani, kao i da provere da li je imovina pod sudskim sporom, hipotekom ili je na neki drugi način opterećena.
Na mapi Beograda rezultat je slabiji nego u Srbiji gde je dosad u katastar nepokretnosti upisano gotovo dvostruko više teritorije, objašnjava Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda. Razlozi koji usporavaju ovaj proces u Beogradu su gustina naseljenosti, brojne pravne i tehničke zavrzlame, kao i to što RGZ u ovom projektu objedinjuje podatke iz katastra zemljišta i zemljišnih knjiga. Tesla napominje da brzina izrade katastra zavisi i od ažurnosti zemljišno-knjižnih odeljenja koja RGZ-u dostavljaju zemljišne knjige.
– Srpska prestonica sa površinom od 320.000 hektara do kraja 2010. godine biće upisana u katastar nepokretnosti. To znači da će vlasnici brzo i bez muke dolaziti do lista nepokretnosti na osnovu koga će moći da podignu i hipotekarni kredit – ističe Tesla.
Novi zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti takođe bi trebalo da ubrza proces uknjižbe tako što će nepokretnosti koje nisu sporne moći da budu uknjižene bez javnog uvida i dodatne procedure.
– Ovo će posebno obradovati opštine u kojima je razvojem tržišta nepokretnosti povećan broj zahteva za upis hipoteke zbog dobijanja hipotekarnog kredita. Nova zakonska rešenja, između ostalog, smanjiće gužve u pisarnicama službi, hitrije rešavati zahteve i omogućiće lakši pristup informacijama katastra nepokretnosti – objašnjava prvi čovek RZG-a.
Beograđani tada više neće morati da idu u sudove po izvode i dokaze o vlasništvu kao dosad, već samo u opštinske službe za katastar nepokretnosti RGZ-a.
Katastar je dosad ustrojen za centralne beogradske katastarske opštine Staru Rakovicu, Stari grad, Vračar, Savski venac, Sremčicu, Beli Potok, Kneževac i Pinosavu, a do kraja ove godine biće završen i Novi Beograd.
Uvid u centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti koja će sadržati informacije o parcelama, zgradama i drugim objektima, pomoćnim objektima kao delovima zgrade, stanovima, o njihovom obliku, površini, načinu korišćenja, bonitetu, stvarnim pravima nad njima, trebalo bi da bude dostupan na sajtu RGZ-a u julu sledeće godine za one opštine koje se dotad nađu u katastru nepokretnosti.
– Zahvaljujući modernom informacionom sistemu i izradi softverske aplikacije koji su finansirani kreditom Svetske banke, RGZ će uspeti da zemljišne knjige i drugu građu prevede u digitalni oblik i udovolji zahtevima građana pružajući im efikasnije geoprostorne podatke – smatra Tesla.
Republički geodetski zavod dobio je pre četiri godine za projekat izrade katastra nepokretnosti 30.000.000 dolara kredita od Svetske banke.
-----------------------------------------------------------
Komplikovana procedura
Procedura upisa – uknjižbe prava u katastru nepokretnosti za većinu stanovnika još je komplikovan i mukotrpan posao. Od utvrđivanja statusa nepokretnosti u katastru, za njenu uknjižbu potrebno je prikupiti odgovarajuću dokumentaciju koja se razlikuje od slučaja do slučaja (detaljna uputstva nalaze se na sajtu www.rgz.sr.gov.yu). Na primer, u situaciji kada se upisuje pravo svojine na osnovu ugovora o kupoprodaji, ukoliko je prodavac uknjižen kao vlasnik potrebno je pripremiti: original ili fotokopiju ugovora o kupoprodaji overenu u sudu ili opštini na kome su potpisi ugovorača overeni u sudu, sa pečatom poreske uprave koja potvrđuje da je porez na prenos apsolutnih prava regulisan i bezuslovnom saglasnošću da kupac može da uknjiži pravo svojine – ako je nema u ugovoru, prilaže se saglasnost u posebnoj pisanoj formi na kojoj potpis prodavca mora biti overen u sudu. Ako je kupac pravno lice, potreban je izvod iz Agencije za privredne registre Republike Srbije u originalu ili fotokopiji overenoj u sudu ili opštini. Uz dokumentaciju za podnošenje zahteva za uknjižbu plaćaju se takse i naknade. Administrativna taksa je 520 dinara, a visina naknade zavisi od vrste upisa. Za upis prava svojine plaća se oko 5.300 dinara, upis stana je oko 2.500, a hipoteke oko 8.000 dinara. Nadležna služba ima zakonski rok od mesec dana da odgovori na zahtev.
-----------------------------------------------------------
Pravna sigurnost
Uknjižba nepokretnosti je dokaz pravne sigurnosti imovine i uprkos tome što nije obavezna, važna je jer ima snagu zakona u smislu da se upis smatra istinitim i pravno valjanim dok se ne dokaže suprotno, tvrdi Marija Rabrenović, advokat.
– Zato je važno proveriti i uknjižbu nepokretnosti koja već postoji jer je brisanje nekog upisa dug i spor proces. Tužbom se pokreće postupak utvrđivanja istinitosti uknjižbe. Na primer, ako vlasnik stana koji je već uknjižen dobije tužbu od neke osobe ili institucije koja osporava njegovo vlasništvo, sud može da izrekne privremenu meru i vlasnik neće moći da proda nekretninu ili stavi hipoteku dok postupak ne bude završen – objašnjava Rabrenovićeva.
Neuknjižena imovina nije manje vlasništvo ako nije upisana u katastar nepokretnosti. To znači da ako je nekretnina kupljena na zakonom dozvoljen način, ali nije upisana, vlasnik može da je koristi, izdaje i prodaje.
Daliborka Mučibabić
[objavljeno: 14/09/2008]
извор НовостиM. PRELEVIĆ , 16.09.2008
Klizište progutalo deo Svetoandrejske ulice
KLIZIŠTE koje se u utorak ujutru pokrenulo u Šumicama "progutalo" je pola Svetoandrejske ulice, a dvadesetak žitelja ovog uskog voždovačkog sokaka strepi da će rupa koja se širi sa obližnjeg gradilišta ubrzo stići i do njihovih domova. Deo puta survao se u desetak metara dugačak i čak tri metra dubok ambis, a pukotine su se već pojavile u dvorištima kuća.
- Asfalt je malo popucao u nedelju uveče, ali na to nismo obraćali pažnju. Ali, kada mi je unuk ujutru izašao iz dvorišta i krenuo na ulicu, samo što nije upao u rupu! - širi ruke Branislava Aničić iz kućnog broja 6. - Sada strahujemo da se klizište neće smiriti, i da će nam se srušiti i kuće.
Stanari Svetoandrejske optužuju preduzeće "Pejos", koje na placu ispod, na uglu Strumičke i Mahmuta Ibrahimpašića, već tri meseca gradi četiri stambena objekta. Prema rečima ogorčenih građana, nemar i nestručnost izvođača
radova kumovao je pokretanju klizišta.
- Još smo ranije upozoravali radnike da ne bi trebalo da uklone stare hrastove, čije je debelo korenje sprečavalo bilo kakve odrone, već da samo poravnaju zemljište - priča Branislava Aničić dok pokazuje deblo stogodišnjeg hrasta, nedavno izvađenog iz zemlje. - Nisu nas slušali, nastavili su da kopaju, i vidite šta se dogodilo. Put je podriven, pa je prva veća kiša otvorila rupu na njemu i stvorila nam velike nevolje.
Problem predstavlja i "divlja" kanalizacija, koju su pre desetak godina izgradili sami žitelji, a koju su izvođači premestili nekoliko metara dalje. Građani kažu - prilično nevešto. Radovi su, dodaju stanari, počeli sredinom juna, a sa radnicima je već tada bilo problema. Tako su jednom morali da pozovu policiju, jer je bager radio do duboko u noć.
Sa ogorčenim stanarima u utorak se dugo prepirao Goran Stamenković, rukovodilac radova na gradilištu. Osorno je odbijao da objasni kako će njegova firma rešiti problem, tvrdeći da će struka, odnosno inspektori, "blagovremeno" reći svoje, a da će "Pejos", ako treba, "na sudu dokazati da nije pogrešio". Tužbama je - onako, za svaki slučaj - pretio i okupljenim novinarima.
OPASNOST
CEO kraj je slabo osvetljen, pa rupa vreba pešake, ali i decu, koja se obično igraju baš u mirnom sokaku. Zato je u utorak tu dežurala Saobraćajna policija, a izvođači radova su - prilično nevešto - postavili "barikade" sklepane od dve daske, koje bi trebalo da upozore prolaznike na opasnost.
ODRON
GOTOVO ista situacija dogodila se za vikend i u Ulici Dimitrija Tucovića, kada se dom četvoročlane porodice Arsenović našao na ivici provalije, takođe zbog klizišta koje su izazvali radovi na susednom placu. Na teren je izašla i inspekcija, koja je naložila građevincima da za najviše pet dana saniraju štetu.
извор Блиц
извор Политика
Izvor: B92
Izvor: Vecernje novosti
Izvor: Blic
Izvor: Blic
Izvor: e-NovineAko je Goran Knežević trebalo da bude smaknut zato što pripada „građevinskoj mafiji“, to se moglo uraditi na tih i profesionalan način na koji se sklanjaju zabludele ovčice, odnosno kriminalci koji se otkriju u sopstvenim redovima. Time bi se grad sačuvao od blama i nepovoljne slike i strani investitori ne bi morali o svemu da se obaveštavaju iz hedlajnera
Piše: Vladimir Arsenić
Da se razumemo na početku – Goran Knežević i ostalih devetoro uhapšenih u današnjoj akciji MUP-a daleko od toga da su naivni, naprotiv. Naposletku, o njihovoj krivici će morati da se izjasni Specijalni sud. Ipak, iza ove akcije ostala je gomila nerazjašnjenih pitanja. Pre svega, radi se o tome da se ovo hapšenje vrši uz fanfare i talambase, da mediji o tome obaveštavaju već pola sata nakon završetka akcije, a indikativno je i to što se sa, na sva usta najavljivanom čistkom u sopstvenim redovima, krenulo upravo u Zrenjaninu, gradu koji je u poslednje vreme privukao veliki broj stranih investicija i u koji je, dok mu je bio potreban u izbornoj kampanji, predsednik Tadić rado navraćao.
Jasno je da je najavljeni obračun Borisa Tadića i njegovih demokrata (kojima je iz ove starogrčke složenice ostala samo druga polovina – žudnja za vlašću i to po svaku cenu) sa korupcijom morao da otpočne negde i preko nečijih leđa. Međutim, čim je u igru ubačena sintagma „građevinska mafija“ moglo se pretpostaviti da je u pitanju samo još jedna simulacija kojom se pažnja javnosti skreće sa ogromnih problema koji stoje pred srbijanskim društvom. Pokušajte da se setite s kojom smo napetošću pratili razvoj i uvek odložena razrešenja svih mafijaških slučajeva u Koštuničinoj Srbiji. Afera Indeks – univerzitetska mafija, obračun sa carinskom mafijom – ko se seća ičega u vezi sa ovim kapitalnim slučajevima. Kad, dakle, čujete reč mafija, znajte da će pasti neke trule kruške, ali da se suštinski ništa neće promeniti. Samim tim prirodno je da se o tom početku bune protiv lokalnih dahija mora pevati sinhrona medijska pesma, jer bi bez nje čitava ideja delovala mnogo neubedljivije i providnije.
Ono što, ipak, nije jasno jeste koliki je strah Beograda i/ili Novog Sada od gradova u unutrašnjosti i njihove moći i volje da se prilagode zahtevima stranih investitora. Uzmimo za primer fabriku malih aviona Vizum air. Pre nekih desetak dana u udarnim vestima B92 vlasnica austrijske fabrike hvalila je brzu reakciju Zrenjanina na njihovu ponudu. Oni su (Vizum air) prethodno istu stvar ponudili Novom Sadu, ali tamošnja lokalna vlast nije imala sluha. Zrenjanin i Goran Knežević brzo su se sporazumeli sa Austrijancima i, s obzirom na postojanje infrastrukture u vidu nekadašnjeg vojnog aerodroma u Ečkoj, posao je sklopljen. Ne znam da li je to povredilo gradonačelnika Novog Sada, ali oseća se da je hapšenje zrenjaninske „građevinske mafije“, ma koliko opravdano, ipak mnogo više od obračuna sa kukoljem u sopstvenom žitu.
Pored ovoga, treba pomenuti još neke činjenice koje su odranije mogle da ukažu na to da će neko iz zrenjaninskog odbora DS stradati. Poznato je da je Zrenjanin vrlo slabo prolazio na konkursu za finansijsku podršku projektima u okviru Nacionalnog investicionog plana. Takođe se zna da je mnogima smetao i ambiciozan uzlet gradonačelnika Kneževića koji je u jednom trenutku obavljao funkcije predsednika Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore, ali i predsednika pokrajinskih demokrata. Nakon što je, po principu „ko hoće veće, izgubi iz vreće“, gospodin Knežević smenjen sa svih ovih funkcija i vraćen u svoju zrenjaninsku kancelariju, počela je osveta gradu koja je očigledno motivisana ličnim animozitetima. Pored već pomenutog NIP-a i tragičnog neuspeha Zrenjaninaca na tom nenameštenom i nedirigovanom takmičenju, mora se pomenuti i frapantno odsustvo kadra iz redova zrenjaninskih demokrata u formiranju pokrajinske vlade (nemaju čak ni jedno mesto zamenika sekretara), iako je gradski odbor plavo-žutih jedan od najjačih i najorganizovanijih u pokrajini. Ukoliko je netrpeljivost ljudi iz pokrajinskog vrha prema Kneževiću toliko snažna, mogli su makar građane Zrenjanina da poštede svog besa. Na koncu, moglo se svima staviti do znanja da on nije dobar izbor za gradonačelnika nakon ovogodišnjih lokalnih izbora. Nasuprot tome, poslednjoj skupštini gradskog odbora prisustvovao je Bojan Pajtić, a na njoj je za predsednika zrenjaninskih demokrata izabran Bratislav Tomić, još jedan od uhapšene desetorice. Ne mogu da verujem da se ništa nije znalo i da su upućeni visoki stranački funkcioneri (npr. zamenik ministra policije) pustili da se jedan jak lokalni odbor na ovakav način isprlja i kompromituje. Ako je ova pretpostavka tačna, onda je staljinističko-informbiroovsko-mafijaški karakter ovih hapšenja zabrinjavajuć i nešto se mora učiniti da se takvom sklanjanju nepodobnih stane na put. Sve ovo, naime, suviše podseća na rešenja iz prvog dela Kopolinog Kuma, kad se novopečeni bos Majkl Korleone rešava svojih neprijatelja ubijajući oca deteta koje krsti. Razlika između veštih mafijaša i trapavih srbijanskih proizvođača afera i mafija jeste u količini kolateralne štete.
Kome smeta grad poput Zrenjanina, kao i razvoj Srbije po principu „najspremniji će proći najbolje“? Ako je Goran Knežević trebalo da bude smaknut zato što pripada „građevinskoj mafiji“, to se moglo uraditi na tih i profesionalan način na koji se sklanjaju zabludele ovčice, odnosno kriminalci koji se otkriju u sopstvenim redovima. Time bi se grad sačuvao od blama i nepovoljne slike i strani investitori ne bi morali o svemu da se obaveštavaju iz hedlajnera. Ovako je Zrenjaninu i njegovim građanima učinjena najveća šteta, mada ne treba zanemariti ni onu koju, na primer, uzrokuje izgradnja benzinske pumpe u centru grada, koja, sve i da je njena gradnja potpuno legalna, predstavlja izraz samovolje kojoj se moralo stati na put. Jedini problem je u tome što se na miša pucalo iz topa (verovatno je u pitanju popularna „debela berta“ jer se nišandžija u trenutku okidanja nalazio u Berlinu), pa je i staja u kojoj je on štetovao poprilično uništena. Sve mi se čini da miš i nije bio prava meta, već da se radilo o veličini oružja i zvučnom efektu koji ono proizvodi.
Izvor: Politika
