Šta je novo?

'Građevinska mafija',gradnja mimo zakona,korupcija,...

Žuta štampa ovo najavljuje već neko vreme, navodno se MUP "zainteresovao" kada su prateći tokove novca narko mafije došli do novokomponovanih građevinskih investitora. Što nije daleko od pameti.

Samo se plašim da ne bude kao u slučaju drumske, stečajne, fudbalske....dopunite niz.
 
Srušena nadgradnja u Starom gradu
Beograd -- Po nalogu suda, u Fruškogorskoj ulici u Beogradu uklonjen je deo objekta koji je izgradio biznismen Vukoman Rutović.

Tužbu protiv njega podnela je Tanja Kecman koja se vodi kao naslednica ove zgrade. Rutović kao problem navodi nesuglasice sa Kecmanovom po čijoj tužbi je doneta presuda da se objekat koji je izgradio Rutović sruši.

On kaže da je čak gospođu Kecman čuo kako se, navodno, hvalila da je u dobrim odnosima sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom.

Ipak, kako je Rutović objasnio za B92, ovakav postupak suda mora biti preispitan jer on, kako smatra, nije uradio ništa protivzakonito.

”Ne radi se ni o kakvoj nadogradnji, radi se samo o jednoj nužnoj sanaciji krova koji je bio i pre, uz saglasnost stanara. Imamo sve overeno da su stanari potpisali da su saglasni i ja sam sve to uradio o mom trošku. Čak ja mislim da sam išao nekim regularnim tokom, to je država, pošto je zgrada spomenik kulture, sama trebala da uradi, a ne ja o mom trošku, što me je koštalo 15 000 eura”, kaže Rutović.

Vukoman Rutović, koji zajedno sa bratom u Beogradu poseduje više hotela i ugostiteljskih objekata, najavljuje da će tražiti način da krov koji je srušen ponovo postavi.

“Lično ne volim da se tužakam i da idem po nekakvim sudovima jer je to, po meni, malo i mizerno, ali ću morati da tražim neku saglasnost jer ovo ne može da ostane ovako, jer bi ne samo moj stan ugrozilo, već celu zgradu.”, kaže on.

Naslednica zgrade Tanja Kecman kaže za B92 da je republička inspekcija utvrdila da je ceo postupak gradnje nezakonit jer se na objektu jasno vidi da je Vukoman Rutović bespravno dozidao još jedan sprat stambenog prostora.

“Gospodin Rutović je podigao ceo sprat i dvovodni krov koji ne može da stane na tu površinu, pa je tim drugim krovom prekrio celo zajedničko dvorište, podvukao se pod krov naše kuće i potpuno nam zaklonio komunikaciju sa dvorištem gde ulazimo u podrume”, objašnjava ona.

Kecmanova dodaje da je sporna lokacija zaštićena kao ambijentalna celina, a kuća na kojoj su radovi obustavljeni datira iz 1880. godine i prva je gradska kuća u Beogradu.

“Tim izvedenim radovima od strane Rutovića koji su bespravni narušena je ne samo ambijentalna celina, nego je i umanjena vrednost naše kuće. Nemamo ni svetlo ni vazduh, ni normalnu komunikaciju sa dvorištem koje predstavlja atrijum, a koje sada liči na šupu”, kaže ona.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je juče u emisiji Utisak nedelje da će ovaj, kao i slični slučajevi vezani za problem bespravne gradnje biti rešeni.

“Ljudi moraju da rade svoj posao. Ja već sutra imam sastanak sa šefom inspekcije jer isto sam čitao u novinama da je u Starom gradu žena morala da pokrene postupak kako bi se srušio neki sprat, koji je brat nekog kriminalca napravio i niko ne sme da pisne. To ne može da bude tako. Ima da se sruši odmah. E, sad će neko da ostane bez posla, videćemo ko je kriv, i garantujem da će u tom trenutku svi početi drugačije da razmišljaju”, najavio je gradonačelnik Beograda.

Đilas je napomenuo da je mnogo novca stečenog nelegalnim poslovima prebačeno u građevinu i najavio oštru borbu protiv građevinske mafije.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=08&nav_id=317706
 
Laže ovaj "investitor" živim dva ulaza od zgrade i bio sam juče kod komšinice u toj zgradi.Nadogradnja je takva da je zatvorila zajedničko dvorište i stanari nemaju dnevno svetlo ... nije kompletno ni srušeno.:bash:
 
Bez licence nema trgovine nekretninama
Nacrt zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti predviđa ko i kako može da se bavi trgovinom nekretnina. – Najveću korist imaće kupci, poručuju predstavnici radnih grupa

Budući kupci i prodavci stanova će biti u boljem položaju (Foto L. Adrović) Javni registar agencija, imenik agenata, polaganje stručnog ispita i izdavanje licenci, obaveza potpisivanja ugovora između posrednika u trgovini nekretninama i kupaca samo su neke od novina koje sadrži Nacrt zakona o posredovanju u prometu nepokretnosti. Ovakav zakonski okvir trebalo bi da uredi tržište nekretnina i zaštiti ne samo kupce već i ugled struke, mišljenja je Damir Borić, vođa radne grupe Udruženja posrednika u prometu nekretnina koji su sa predstavnicima poslovnog udruženja „Krov” nekoliko meseci radili na nacrtu.

– Zakon će odrediti ko i kako može da se bavi trgovinom nekretninama. Najveću korist imaće kupci. Otvoriće se prostor za nadmetanje između agencija u kvalitetu usluga, stručnosti agenata, reklamama, strategijom prodaje. Promet bi trebalo da poraste i u tržišnoj utakmici ostaće samo oni koji zadovolje uslove propisane zakonom – objašnjava Borić.

Agencije će usluge moći da pružaju samo ako budu upisane u centralni registar koji će biti dostupan na Internetu. Jedan od uslova za upis u registar jeste da su registrovane u Agenciji za privredne registre i da su osigurane kod osiguravajućeg društva u Srbiji.

– To znači da će se „stati za vrat” mešetarima koji nemaju firmu i nižom provizijom za usluge privlače klijente. Mogućnost da kupci, prodavci ili zakupci nekretnina budu na bilo koji način oštećeni biće svedena na najmanju meru – ističe Borić.

Imenik će sadržati ličnu kartu agenata koji su položili stručni ispit i tako ispunili zakonski kriterijum za obavljanje trgovine nekretninama. Obaveza agencija biće i da vode evidenciju o posredovanju, odnosno sve ono što budu radili njeni agenti.

– Pre polaganja stručnog ispita koji će biti jedinstven za celu Srbiju, agenti će prvo proći teorijsku i praktičnu obuku. To će biti svojevrsno opismenjavanje za ovaj posao i mnogi koji dosad nisu imali nikakve veze sa prometom nekretnina polaganjem ispita dobiće potvrdu ili licencu, odnosno mogućnost da ispeku zanat – kaže Borić.

Agencije neće moći da posluju sa drugim agencijama koje nisu u registru. Posrednička provizija, koja je sada tri odsto i u Beogradu je plaća kupac, a u unutrašnjosti prodavac, biće najverovatnije određena zakonom.

– Provizija je danas trn u oku brojnim klijentima, ali verujemo da će oni vremenom steći poverenje u agente i shvatiti da su agencije filter koji sprečava različite oblike brojnih prevara – veli Borić.

Inicijatori nacrta smatraju da će donošenjem zakona sa tržišta nestati svi oni koji se nepošteno bave prometom nepokretnosti. Neke će kažnjavati zakon, a druge će klijenti izbegavati, pa će biti prinuđeni da promene delatnost. Nacrtom su propisane novčane kazne od 200.000 do 800.000 dinara za fizička lica i preduzeća ukoliko ne posluju u skladu sa zakonom. Za obavljanje posla u suprotnosti sa pravilima i običajima struke biće kažnjeni i direktori agencija kao odgovorna lica sa 5.000 do 100.000 dinara.

– U sudu časti privrednih komora Beograda ili Srbije rešavaće se međusobni sporovi između agencija, prvenstveno medijacijom. Ako problem ne bude rešen sporazumno, sud časti ima odrešene ruke da izrekne opomenu, pa i da privremeno ili trajno zabrani rad određenom posredniku u trgovini nekretninama – kaže Borić.

Na predstojećem međunarodnom sajmu nekretnina i investicija BelRE u Beogradu, 31. oktobra biće organizovana panel diskusija na kojoj će zvanično biti predstavljen ovaj nacrt.

Daliborka Mučibabić
[objavljeno: 12/09/2008]
izvor Politika
link http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Bez-licence-nema-trgovine-nekretninama.lt.html
 
Zbog kriminala i mutnih radnji treba napraviti registar investitora i izvođača radova, nešto slično Agenciji za privredne registre, gde će biti objedninjeni podaci o poslovanju i projektima koje je firma radila, i da ti podaci budu dostupni svima na tržištu. Ništa od toga nije poverljivo, a itekako može da bude korisno.
Najbolji način da se uvede neki red i spuste cene kvadrata.
 
Uknjižba imovine uskoro bez muke
Gradske opštine će do kraja 2010. godine biti upisane u katastar nepokretnosti, a građani će na Internetu nalaziti podatke o imovini koja ih interesuje
Beograd.jpg

Srpska prestonica do kraja 2010. godine biće upisana u katastar (Foto D. Jevremović)

Javno izlaganje katastarske opštine Grocka počinje za petnaestak dana, i u oktobru bi trebalo da Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) budu na raspolaganju i zemljišne knjige Zvezdare i Palilule kako bi počele pripreme za izlaganje ovih katastarskih opština. Tako će posao izrade katastra nepokretnosti za područje Beograda, koji je dosad bio ustrojen na 70 katastarskih opština od 174, ili 40 odsto, biti bliže završetku. Ovaj novi sistem uknjižbe svima će omogućiti da na Internetu dođu do podataka o vlasnicima ili korisnicima nekretnina za koje su zainteresovani, kao i da provere da li je imovina pod sudskim sporom, hipotekom ili je na neki drugi način opterećena.

Na mapi Beograda rezultat je slabiji nego u Srbiji gde je dosad u katastar nepokretnosti upisano gotovo dvostruko više teritorije, objašnjava Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda. Razlozi koji usporavaju ovaj proces u Beogradu su gustina naseljenosti, brojne pravne i tehničke zavrzlame, kao i to što RGZ u ovom projektu objedinjuje podatke iz katastra zemljišta i zemljišnih knjiga. Tesla napominje da brzina izrade katastra zavisi i od ažurnosti zemljišno-knjižnih odeljenja koja RGZ-u dostavljaju zemljišne knjige.

– Srpska prestonica sa površinom od 320.000 hektara do kraja 2010. godine biće upisana u katastar nepokretnosti. To znači da će vlasnici brzo i bez muke dolaziti do lista nepokretnosti na osnovu koga će moći da podignu i hipotekarni kredit – ističe Tesla.

Novi zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti takođe bi trebalo da ubrza proces uknjižbe tako što će nepokretnosti koje nisu sporne moći da budu uknjižene bez javnog uvida i dodatne procedure.

– Ovo će posebno obradovati opštine u kojima je razvojem tržišta nepokretnosti povećan broj zahteva za upis hipoteke zbog dobijanja hipotekarnog kredita. Nova zakonska rešenja, između ostalog, smanjiće gužve u pisarnicama službi, hitrije rešavati zahteve i omogućiće lakši pristup informacijama katastra nepokretnosti – objašnjava prvi čovek RZG-a.

Beograđani tada više neće morati da idu u sudove po izvode i dokaze o vlasništvu kao dosad, već samo u opštinske službe za katastar nepokretnosti RGZ-a.

Katastar je dosad ustrojen za centralne beogradske katastarske opštine Staru Rakovicu, Stari grad, Vračar, Savski venac, Sremčicu, Beli Potok, Kneževac i Pinosavu, a do kraja ove godine biće završen i Novi Beograd.

Uvid u centralnu bazu podataka katastra nepokretnosti koja će sadržati informacije o parcelama, zgradama i drugim objektima, pomoćnim objektima kao delovima zgrade, stanovima, o njihovom obliku, površini, načinu korišćenja, bonitetu, stvarnim pravima nad njima, trebalo bi da bude dostupan na sajtu RGZ-a u julu sledeće godine za one opštine koje se dotad nađu u katastru nepokretnosti.

– Zahvaljujući modernom informacionom sistemu i izradi softverske aplikacije koji su finansirani kreditom Svetske banke, RGZ će uspeti da zemljišne knjige i drugu građu prevede u digitalni oblik i udovolji zahtevima građana pružajući im efikasnije geoprostorne podatke – smatra Tesla.

Republički geodetski zavod dobio je pre četiri godine za projekat izrade katastra nepokretnosti 30.000.000 dolara kredita od Svetske banke.

-----------------------------------------------------------

Komplikovana procedura

Procedura upisa – uknjižbe prava u katastru nepokretnosti za većinu stanovnika još je komplikovan i mukotrpan posao. Od utvrđivanja statusa nepokretnosti u katastru, za njenu uknjižbu potrebno je prikupiti odgovarajuću dokumentaciju koja se razlikuje od slučaja do slučaja (detaljna uputstva nalaze se na sajtu www.rgz.sr.gov.yu). Na primer, u situaciji kada se upisuje pravo svojine na osnovu ugovora o kupoprodaji, ukoliko je prodavac uknjižen kao vlasnik potrebno je pripremiti: original ili fotokopiju ugovora o kupoprodaji overenu u sudu ili opštini na kome su potpisi ugovorača overeni u sudu, sa pečatom poreske uprave koja potvrđuje da je porez na prenos apsolutnih prava regulisan i bezuslovnom saglasnošću da kupac može da uknjiži pravo svojine – ako je nema u ugovoru, prilaže se saglasnost u posebnoj pisanoj formi na kojoj potpis prodavca mora biti overen u sudu. Ako je kupac pravno lice, potreban je izvod iz Agencije za privredne registre Republike Srbije u originalu ili fotokopiji overenoj u sudu ili opštini. Uz dokumentaciju za podnošenje zahteva za uknjižbu plaćaju se takse i naknade. Administrativna taksa je 520 dinara, a visina naknade zavisi od vrste upisa. Za upis prava svojine plaća se oko 5.300 dinara, upis stana je oko 2.500, a hipoteke oko 8.000 dinara. Nadležna služba ima zakonski rok od mesec dana da odgovori na zahtev.

-----------------------------------------------------------

Pravna sigurnost

Uknjižba nepokretnosti je dokaz pravne sigurnosti imovine i uprkos tome što nije obavezna, važna je jer ima snagu zakona u smislu da se upis smatra istinitim i pravno valjanim dok se ne dokaže suprotno, tvrdi Marija Rabrenović, advokat.

– Zato je važno proveriti i uknjižbu nepokretnosti koja već postoji jer je brisanje nekog upisa dug i spor proces. Tužbom se pokreće postupak utvrđivanja istinitosti uknjižbe. Na primer, ako vlasnik stana koji je već uknjižen dobije tužbu od neke osobe ili institucije koja osporava njegovo vlasništvo, sud može da izrekne privremenu meru i vlasnik neće moći da proda nekretninu ili stavi hipoteku dok postupak ne bude završen – objašnjava Rabrenovićeva.

Neuknjižena imovina nije manje vlasništvo ako nije upisana u katastar nepokretnosti. To znači da ako je nekretnina kupljena na zakonom dozvoljen način, ali nije upisana, vlasnik može da je koristi, izdaje i prodaje.

Daliborka Mučibabić
[objavljeno: 14/09/2008]
izvor Politika
link http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Uknjizba-imovine-uskoro-bez-muke.lt.html
 
Skliznulo pola ulice
M. PRELEVIĆ , 16.09.2008

123-KLIZISTE.jpg

Klizište progutalo deo Svetoandrejske ulice

KLIZIŠTE koje se u utorak ujutru pokrenulo u Šumicama "progutalo" je pola Svetoandrejske ulice, a dvadesetak žitelja ovog uskog voždovačkog sokaka strepi da će rupa koja se širi sa obližnjeg gradilišta ubrzo stići i do njihovih domova. Deo puta survao se u desetak metara dugačak i čak tri metra dubok ambis, a pukotine su se već pojavile u dvorištima kuća.
- Asfalt je malo popucao u nedelju uveče, ali na to nismo obraćali pažnju. Ali, kada mi je unuk ujutru izašao iz dvorišta i krenuo na ulicu, samo što nije upao u rupu! - širi ruke Branislava Aničić iz kućnog broja 6. - Sada strahujemo da se klizište neće smiriti, i da će nam se srušiti i kuće.

Stanari Svetoandrejske optužuju preduzeće "Pejos", koje na placu ispod, na uglu Strumičke i Mahmuta Ibrahimpašića, već tri meseca gradi četiri stambena objekta. Prema rečima ogorčenih građana, nemar i nestručnost izvođača
radova kumovao je pokretanju klizišta.
- Još smo ranije upozoravali radnike da ne bi trebalo da uklone stare hrastove, čije je debelo korenje sprečavalo bilo kakve odrone, već da samo poravnaju zemljište - priča Branislava Aničić dok pokazuje deblo stogodišnjeg hrasta, nedavno izvađenog iz zemlje. - Nisu nas slušali, nastavili su da kopaju, i vidite šta se dogodilo. Put je podriven, pa je prva veća kiša otvorila rupu na njemu i stvorila nam velike nevolje.

Problem predstavlja i "divlja" kanalizacija, koju su pre desetak godina izgradili sami žitelji, a koju su izvođači premestili nekoliko metara dalje. Građani kažu - prilično nevešto. Radovi su, dodaju stanari, počeli sredinom juna, a sa radnicima je već tada bilo problema. Tako su jednom morali da pozovu policiju, jer je bager radio do duboko u noć.

Sa ogorčenim stanarima u utorak se dugo prepirao Goran Stamenković, rukovodilac radova na gradilištu. Osorno je odbijao da objasni kako će njegova firma rešiti problem, tvrdeći da će struka, odnosno inspektori, "blagovremeno" reći svoje, a da će "Pejos", ako treba, "na sudu dokazati da nije pogrešio". Tužbama je - onako, za svaki slučaj - pretio i okupljenim novinarima.

OPASNOST
CEO kraj je slabo osvetljen, pa rupa vreba pešake, ali i decu, koja se obično igraju baš u mirnom sokaku. Zato je u utorak tu dežurala Saobraćajna policija, a izvođači radova su - prilično nevešto - postavili "barikade" sklepane od dve daske, koje bi trebalo da upozore prolaznike na opasnost.

ODRON
GOTOVO ista situacija dogodila se za vikend i u Ulici Dimitrija Tucovića, kada se dom četvoročlane porodice Arsenović našao na ivici provalije, takođe zbog klizišta koje su izazvali radovi na susednom placu. Na teren je izašla i inspekcija, koja je naložila građevincima da za najviše pet dana saniraju štetu.
извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=128679&datum=2008-09-16
 
Krkobabić najavio lakše izdavanje građevinskih dozvola
Autor: Beta | 24.09.2008. - 20:16

Zamenik gradonačelnika Beograda Milan Krkobabić najavio je danas da će izdavanje građevinskih dozvola biti pojednostavljeno kako bi investitorima bio olakšan posao.

Kako je saopšteno, Krkobabić je na skupu u Privrednoj komori Beograda rekao da će na taj način indirektno biti otklonjeni i uzroci korupcije.On je na skupu o strategiji razvoja grada rekao i da će iz gradskog budžeta biti izdvojena sredstva za izgradnju obilaznice oko Beograda, izgradnju mostova, železničke stanice Prokop i uređenje Savskog amfiteatra.
извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=58240
 
Caruje bespravna gradnja
Nedavni odroni zemljišta na gradilištima u Svetoandrejskoj i Ulici Dimitrija Tucovića potvrđuju, po ko zna koji put, da vlada haos u graditeljstvu

Odgovorni na gradilištima u Svetoandrejskoj i Ulici Dimitrija Tucovića 74 gde su nedavno, usled odrona zemljišta, u opasnosti bili stanari u susednim kućama, završili su najveći deo posla, zatrpali temeljne jame, popravili kanalizacione cevi i bar zasad sprečili nova oštećenja, tvrde u Gradskoj građevinskoj inspekciji.

– Projekat sanacije na gradilištu na Zvezdari uradiće profesori sa Građevinskog fakulteta. Gradnja može da bude nastavljena tek kada stanje bude stabilno i kada se overe izmenjeni projekti sanacije, ali i izgradnje – kaže Dragana Pešić, glavni gradski građevinski inspektor.

Novost nije to što će inspekcija da podnese prekršajne, krivične i prijave za privredni prestup, kako je, kažu i dosad činila. Vest bi bila kada bi se za koji dan čulo da je neko osuđen ili da je Sud časti Inženjerske komore Srbije zabranio rad inženjerima na određeni vremenski period.

Pešićeva kaže da je na nadležnim sudskim organima i struci da istraže uzroke ovih događaja, a informaciju da li je neko kažnjen, inspekcija ne dobija. Sud ih, tvrde, jedino obavesti da nema osnova za podizanje krivične prijave, jer dok predmet dođe na red investitor dobije potvrdu o prijemu radova, bez obzira na to što u trenutku podnošenja krivične prijave nije imao papire na osnovu kojih je mogao da gradi.

– Kao svedoci na sudu obično budemo pozvani najranije posle pet-šest meseci kada su u pitanju slične situacije kao ovih dana. Kada je reč samo o bespravnoj gradnji, bez posledica po život i zdravlje ljudi, pozivi stižu tek posle godinudana. Zapisnike i rešenja redovno dostavljamo i Inženjerskoj komori, ali nas ne obaveštavaju da je neko kažnjen. To uglavnom saznajemo preko medija – kaže Pešićeva.

Ko je zapravo odgovaran za brojne nesreće na gradilištima usled obrušavanja zidova, aktiviranja klizišta, gutanja susednih objekata ili uzrokovanja štete na obližnjim već izgrađenim objektima? Odgovor je uvek isti – onaj drugi. U lancu investitor – izvođač radova – projektant – inspekcija – sud – oštećene komšije greške se teško priznaju. Kao opravdanje za kršenje zakona investitori navode to što se ponekad dešava da predmeti mesecima čame u fiokama iako Sekretarijat za urbanizam ima zakonsku obavezu da u roku od osam dana potpiše rešenje o prijavi radova.Oni se, znajući šta znači kada se izgubi građevinska sezona, a u iščekivanju da će svakog dana dobiti potvrdu o prijemu radova, ipak odlučuju da na osnovu odobrenja za gradnju počnu da zidaju i postepeno izmiruju obaveze prema Direkciji, prikupljajući saglasnosti javnih komunalnih preduzeća.

Oštećeni sugrađani obično se pitaju šta inspekcija radi jer im je nejasno kako „zatvaraju oči” na pojedinim gradilištima uprkos pritužbama komšija. Inspekcija poriče odgovornost tako što tvrdi da ima samo 13 inspektora u gradu (nadležni za 10 gradskih opština i objekte čija površina prelazi 800 kvadrata) ili da ne mogu da znaju baš za svako gradilište jer im Sekretarijat za urbanizam šalje potvrdu da je izdato odobrenje za izgradnju tek kada ono postane pravnosnažno. Nedorečenost Zakona o planiranju i izgradnji u pojedinim članovima takođe im otežava posao. Miroslava Daskalović, pomoćnik gradskog sekretara za imovinsko-pravne poslove, zadužena za sektor građevinske inspekcije, kaže da jedan inspektor u Novom Beogradu kontroliše 80.000 kvadrata i darecimo na Zvezdari trenutno ima 80, a na Lekinom brdu 50 gradilišta.

– Mi nismo nadzorni organ. Naš posao u stvari je da obiđemo gradilište, da nadziremo postoje li potrebni dokumenti, da li su temelji u gabaritu dozvoljene gradnje i da posle, nekoliko puta obiđemo i proverimo da li se od toga odstupilo – kaže Daskalovićeva.

U Sudu časti Inženjerske komore Srbije kažu da će istražiti najnovije propuste, ali i da su dosad izricali kazne. To mogu da budu javne opomene objavljene u novinama, kao i zabrana rada šest meseci, godinu, pet godina i trajno. Poznato je da je posle veštačenja urušavanja potpornog zida na gradilištu u Čuburskoj ulici struka kaznila izvođača i projektanta zabranom rada na šest meseci.

– Licencu smo oduzeli i šefu gradilišta u Ulici 27. marta gde je prošle godine zid pao na radnika. Sve što se dešava je posledica haotične građevinske operative u zemlji, kao što je, na primer, gradnja između dva objekta gde se ne sprovode sve potrebne mere, istraživanja. Investitori su uglavnom nestručni ljudi koji putem novca dolaze do lokacija, a građevinskom profesijom je zavladao voluntarizam – kaže Miroljub Gaon, predsednik Suda časti Inženjerske komore Srbije.

Daliborka Mučibabić
[objavljeno: 25/09/2008]
извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Caruje-bespravna-gradnja.lt.html
 
Smena zbog gradnje

Kako saznaje B92, na inicijativu gradonačelnika Dragana Đilasa smenjena je šefica građevinske inspekcije izvršenja u opštini Stari grad Dubravka Mirković.

Ona je smenjena zbog slučaja nelegalne nadgradnje biznismena Vukomana Rutovića. Naime, Rutović je u Fruškogorskoj 6 nelegalno podigao krovnu konstrukciju od 110 kvadrata i nadzidao stambeni prostor. 15. septembra je, po nalogu Četvrtog opštinskog suda, uklonjen deo tog objekta.

Ljubinka Lazarević, vlasnica susedne zgrade, koja je i zahtevala uklanjanje nadogradnje, tada je izjavila da je podnela krivičnu prijavu protiv Rutovića, a zbog neizvršenja sudskih i opštinskih rešenja, i protiv odgovornih u opštini Stari grad.

Izvor: B92


Bar da se nešto dogodi s vremena na vreme po ovom pitanju.
 
Dok ne počnu i inspektori krivično da odgovaraju, samo će se menjati i nikom ništa...
 
Vest o novom zakonu sve sa delom koji je RAQN vec postovao.

Novi zakon o planiranju i izgradnji
Beograd -- Novi zakon o planiranju i izgradnji biće veoma rigorozan prema opštinama, institucijama i preduzećima koji ne poštuju zakon, kaže ministar Oliver Dulić.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić kaže da će konačno biti rešen problem vlasništva nad zemljištem, što je do sada bila prepreka dolasku investitora, ali i da će sa tržišta biti eleminisane sve građevinske firme koje varaju građane.

Predug proces izdavanja građevinskih dozvola, kao i nedostatak jasnih pravila poslovanja - ono je što odbija investitore od Srbije.

Direktor američke Agencije za međunarodni razvoj Majkl Harvi kaže da je još veći problem što investitori ne mogu da postanu vlasnici zemljišta na kome treba da grade.

"Kada se vozite Beogradom, vidite blokove i blokove lepih zgrada koje se ne upotrebljavaju ili koje su poluzavršene. Razlog je nedostatak sigurnosti vlasništva nad zemljištem, koji je velika prepreka razvoju srpske ekonomije", kaže Harvi.

"Smatram da, uprkos globalnoj krizi, postoje veliki kapital, koji čeka dobru priliku za investiciju. Srbija može da privuče te investitore ukoliko im pokaže da je jasno odredila pravila igre", kaže Harvi.

Smena zbog gradnje

Kako saznaje B92, na inicijativu gradonačelnika Dragana Đilasa smenjena je šefica građevinske inspekcije izvršenja u opštini Stari grad Dubravka Mirković.

Ona je smenjena zbog slučaja nelegalne nadgradnje biznismena Vukomana Rutovića. Naime, Rutović je u Fruškogorskoj 6 nelegalno podigao krovnu konstrukciju od 110 kvadrata i nadzidao stambeni prostor. 15. septembra je, po nalogu Četvrtog opštinskog suda, uklonjen deo tog objekta.

Ljubinka Lazarević, vlasnica susedne zgrade, koja je i zahtevala uklanjanje nadogradnje, tada je izjavila da je podnela krivičnu prijavu protiv Rutovića, a zbog neizvršenja sudskih i opštinskih rešenja, i protiv odgovornih u opštini Stari grad.
Novi zakon o planiranju i izgradnji rešiće problem imovine nad zemljištem, a ministar Oliver Dulić najavljuje da će rešiti i problem nedostatka prostornih planova, što je do sada bio izvor korupcije.


"Deo novog zakona će biti podsticajan za opštine da izrade planove prema jednom novom tipu hijerahije koji ćemo uspostaviti, ali ćemo uvesti i sankcije prema onim opštinama koje ne poštuju zakonske rokove", kaže Dulić.

Opredeljenje Ministarstva jeste smanjenje regulative i povećanje kontrole, a to praktično znači da će inspekcije imati veće nadležnosti i da će moći na licu mesta da zaustave izgradnju bez mogućnosti nastavka.

"Ovo ministarstvo će preuzeti i određene mere koje treba da eliminišu preduzeća i pojedince koji varaju građane uzimajući im čitavu ušteđevinu, za koju su ceo život radili", kaže on.

"Došlo je vreme da se zna ko je investitor, ko može da gradi i po kojim standardima mora da se ponaša da bi bio i dalje investitor u Srbiji", kaže Dulić.

Nadležno ministarstvo će inicirati i pravljenje "bele knjige" investitora, a takođe je najavljeno i bolje definisanje uslova pod kojima će poslovati agencije za promet nekretnina, čime će se konačno odrediti ko može da prodaje nekretnine i po kojim pravilima.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=25&nav_category=9&nav_id=320537
 
Ukrali 900 miliona evra
VREDNOST stanova u prestonici u koje se vlasnici nikada nisu uselili za proteklih 15 godina popela se na oko 900 miliona evra. U ovu cifru ulazi i sadašnjih preko 43 miliona evra koliko košta spornih oko 40.000 kvadrata koje su platili članovi Udruženja 1.000 oštećenih.
Kako objašnjava Mića Đoković, direktor agencije "Old rojal sistem", da bi se približno izračunala sadašnja cena nikad useljenih stanova, neophodno je uzeti u obzir niz faktora. Od 1993. godine do danas, procene su da ima oko 15.000 oštećenih građana. Prema Đokovićevim rečima, prosečan stan koji se u Beogradu kupuje je između 40 i 50 kvadrata.
- Kada se uzme u obzir da je prosečna cena kvadrata na nivou prestonice 1993. godine iznosila od 350 do 500 maraka, računajući godišnji porast cena i inflaciju, danas taj prosek iznosi oko 1.200 evra - objašnjava on. - Naravno, nije moguće dati tačnu cifru jer u računicu ulazi niz drugih faktora, međutim, makar i ovako okvirna, govori mnogo. Pre 15 godina počelo se sa gradnjom na lokacijama Žarkovo, Karaburma, Medaković i Vidikovac, a kasnijih godina kreće pojačana ekspanzija izgradnje u drugim delovima, svakako, nedovoljna s obzirom na potražnju.
Prema rečima Nikole Dragaša iz Udruženja 1.000 oštećenih, ukupna površina spornih objekata u naselju Filmski grad iznosi 40.219 kvadrata, od čega 824 stana imaju površinu od 35.517 metara kvadratnih.
- Ukupna vrednost stanova, lokala, garaža, restorana iznosi preko 43 miliona evra, a prodato je oko 88 odsto sadržaja - ističe Dragaš. - Kada smo kupovali stanove "Stankom" ih je prodavao po cenama između 950 i 1.100 evra. Platili smo, a kvadrati su "nestali". Mnogi su svoje životne ušteđevine potrošili, a sad moraju da žive kao podstanari jer su prevareni.
Ukoliko budu primorani i ako gradska i republička vlast ne bude reagovala, Dragaš ističe da će Udruženje zaštitu tražiti pred evropskim institucijama.
- Na ovom ispitu može pasti i gradska vlada, a ukoliko se "Stankomu" nastavi davati podrška u sudu, Zavodu za veštačenje i drugim institucijama, pravdu ćemo potražiti pred evropskim institucijama - kaže on, i napominje da je ovo isprobana "formula" pomenutog investitora, ali da su ovaj put uzeli zalogaj koji ne mogu progutati.

BROJKE
204 radna dana potrebno je za dobijanje građevinskih dozvola
60 kvadrata prosečna veličina spornih stanova u naselju Filmski grad
40 sporova je u toku u Drugom opštinskom sudu u aferi "1.000 oštećenih"

STATISTIKA
ZA prosečan stan od 50 kvadrata, stanovnik prestonice treba da ulaže celu svoju zaradu oko 15 godina, što je 180 mesečnih plata, tvrde stručnjaci. Građanin Skoplja, za stan iste kvadrature treba da štedi 20 godina, Podgorice oko 16, Sarajeva 14, Zagreba oko 13, a Ljubljane nešto manje od 12 godina.

OD KUĆE SA 30
SA 18 godina mladi u Austriji odlaze od kuće i imaju svoj stan, dok je kod nas to sa oko 30 godina. U Austriji na 90 kvadrata u proseku živi troje ljudi, dok u Srbiji na 60 više od četvoro. Dakle, kod nas na jednu osobu ide oko 15 kvadrata, a u austrijskoj prestonici je to 30. Da bi se dostigao ovaj prosek, potrebno je, po rečima stranih investitora, u narednih 20 godina u Beogradu podići blizu 30 miliona kvadrata stambenog prostora.
Izvor: Vecernje novosti
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=129201&datum=2008-09-25
 
Država borcima protiv korupcije ne da čak ni radni sto
Država nije obezbedila osnovne uslove za rad nijednoj nezavisnoj instituciji u Srbiji koja je formirana da bi zaustavila korupciju, kontrolisala trošenje državnog novca ili obezbedila poštovanje prava građana. Direktori ovih institucija tvrde za „Blic“ da ih država onemogućava da u punoj meri rade svoj posao. Bez njihovog efikasnog rada neće biti moguće zaustaviti korupciju u Srbiji, ali nećemo moći ni da konkurišemo za novac iz evropskih fondova.

Državna revizorska institucija, poverenik za informacije od javnog značaja, Uprava za javne nabavke, Komisija za zaštitu prava, zaštitnik prava građana, Savet za borbu protiv korupcije... Nijedna od ovih institucija nema dovoljan broj zaposlenih, ni odgovarajuće prostorije, čak ni telefone i opremu koji bi im omogućili da obavljaju svoj posao.

- Nijedna nezavisna institucija čija je ustavna i zakonska uloga da se bori protiv korupcije ne može da ispunjava svoju osnovnu funkciju jer nema osnovne uslove za rad. Državna revizorska institucija je svakako u najlošijem položaju. Što se tiče zaštitnika građanskih prava, recimo, Skupština Srbije ni posle godinu dana nije izabrala četiri zamenika koje sam predložio. Prostor u kome radimo nije dovoljan ni za polovinu stručnih službi. Zaposleno je oko 30 ljudi, a prema sistematizaciji je potrebno 68. Realno, vlast sužava našu efikasnost. Mislim da na najvišem državnom nivou nema opstrukcije našeg rada. Međutim, na svim nižim nivoima ima onih kojima nije u interesu da mi radimo naš posao i opstruiraju ga - kaže za „Blic“ Saša Janković, ombudsman.
U najtežem položaju je Državna revizorska institucija od čijeg rada zavisi, kako to za „Blic“ kaže švedski ambasador u Beogradu Hakon Bankenborg, „međunarodno poverenje“.
- Državna revizija, odnosno kontrola javnih finansija, jedna je od ključnih funkcija u svakoj zemlji i preduslov je za poverenje građana u institucije, kao i za međunarodno poverenje - naglašava ambasador Bankenborg.
Vlast je u Srbiji do sada sve učinila da rad ove važne institucije onemogući. Zakon o osnivanju DRI donet je pre tri godine i mada je, po njemu, savet DRI trebalo da bude izabran u roku od šest meseci, predsednik, potpredsednik i još dva člana izabrani su tek pre godinu dana. Tu nije bio kraj opstrukciji, jer Vlada ni za tih godinu dana nije uspela da im obezbedi prostorije, već rade u jednoj od sala Doma Narodne skupštine. Skupština Srbije trebalo je da decembra prošle godine usvoji i poslovnik DRI, međutim, to ni do danas nisu uradili.
- Potrebna je politička volja da pomogne tu instituciju. Nije dovoljan samo zakonodavni okvir, inače sve ostaje samo na deklarativnoj osnovi i tada teško može da se govori o efikasnom sistemu kontrole vlasti. U Sloveniji 130 zaposlenih radi na kontroli oko 3.400 subjekata, a u Srbiji postoje 9.504 subjekta - kaže Igor Šoltes, direktor slovenačke revizorske institucije.
Nasuprot evropskim iskustvima, srpska DRI za sada ima svega deset zaposlenih i po svim stručnim procenama moći će da adekvatno uradi kontrolu završnog računa državnog budžeta tek za godinu dana, i to samo pod uslovom da joj se pod hitno obezbede osnovna sredstva za rad, počev od kancelarija.
- U ovom trenutku mi nismo u mogućnosti da obavimo nijednu reviziju jer nemamo potreban kadar. Bez toga evropska sredstva neće naći put ka Srbiji - kaže Radoslav Sretenović, predsednik Saveta DRI i generalni državni revizor.
Čelni ljudi nezavisnih institucija koje bi trebalo da zaustave korupciju pisali su nedavno predsednicima Vlade i Skupštine i zahtevali da im se omoguće osnovni uslovi za rad.
- Nijedna nezavisna institucija nema uslova za rad. Služba poverenika za informacije ima sedam zaposlenih, a po sistematizaciji radnih mesta trebalo bi da nas je 21. Možete misliti šta to znači kad radimo sa 5.000 predmeta - kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, za „Blic“.
Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“ smatra da vlast pokazuje nizak stepen političke volje za borbu protiv korupcije.
- Prosto je neverovatno da i pored stalnih apela javnosti i izveštaja ovih institucija stalno ostaju nerešeni jedni te isti problemi. Pri tom, ne govorimo o podršci za ostvarivanje njihovih odluka, mada je i to problem, već o obezbeđivanju osnovnih uslova za rad. Dobro je što sve ove nezavisne institucije, kao četvrta grana vlasti, sarađuju i vrše pritisak na vlast, ali to nije dovoljno. Uz ovakav odnos vlasti prema nezavisnim institucijama, njihov rad neće biti održiv i neće biti moguća efikasna borba protiv korupcije - kaže za „Blic“ Nenadić.

Stranke troše novac bez ikakve kontrole
- RIK je pre nekoliko dana Državnoj revizorskoj instituciji naložio da sprovede kontrolu kako su stranke skupile i trošile novac tokom parlamentarnih izbora, iako nema na to pravo. RIK je već prekršila svoju obavezu da u roku od 90 dana sprovede tu kontrolu. U situaciji kad DRI ne može čak ni da izvrši reviziju završnog računa budžeta, nije moguće očekivati da DRI kontroliše stranke. Istovremeno, buduća agencija za borbu protiv korupcije koja bi to trebalo da radi neće biti formirana još najmanje godinu dana- kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić.

Revizori
Revizori u evropskim zemljama imaju dugu tradiciju. Državna revizorska institucija u Francuskoj radi već 250 godina, u Engleskoj 150, a u Hrvatskoj i Sloveniji već 15, odnosno 14 godina. Plate državnih revizora u Švedskoj „takmiče sa platama zaposlenih u privatnim firmama“ - kaže Igor Šoltes, direktor slovenačke revizorske institucije.

Ugrožena bezbednost zaposlenih
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke:
- Nas je ukupno 40 zaposlenih, zajedno sa Komisijom za zaštitu prava. Uprava radi u nepunih 200 kvadrata prostora koji nema ni grejanje zimi, ni hlađenje leti. Praktično smo smešteni u jedan malo veći funkcionerski stan. Nemamo ni kvalitetne telefonske veze. Bezbednost zaposlenih je na tako niskom nivou da neretko razni nezadovoljni ponuđači dolaze i fizički prete. To sve nisu odgovarajući uslovi za službu koja treba da kontroliše četiri milijarde, koliko je prosečna vrednost javnih nabavki u Srbiji. Obraćali smo se vladinoj komisiji koja je bila dužna da nam obezbedi prostor i oni za šest godina nisu uspeli da nam izađu u susret. To je bez presedana i jasno govori o odnosu države prema nama. Komisija za zaštitu prava nema čak ni svoj budžet. Budžetska inspekcija ne radi svoj posao. Sudije, posebno sudije za prekršaje, izbegavaju da se bave našim slučajevima, a bez kazni ne možemo imati efikasnu primenu zakona. Pokušaji da se borimo protiv korupcije zbog svega toga izgledaju kao kad bi se vaterpolo utakmica, umesto sa pet, igrala sa dva igrača.


Mere za efikasnu borbu protiv korupcije
* Omogućavanje rada nezavisnih institucija
*Donošenje zakona o borbi protiv korupcije, zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, zakona o javnim nabavkama, zakona o finansiranju stranaka
*Oduzimanje imovine stečene krivičnim delima
*Samostalan rad pravosuđa, pre svega tužilaštva
*Hitna primena novog Zakona o prekršajima, kojim bi se utvrdila stalnost funkcije sudija za prekršaje i smanjio uticaj izvršne vlasti na njihov izbor i odluke
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=58540
 
Uhapšen gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević
Granonačelnik Zrenjanina Goran Knežević uhapšen je u sklopu policijske akcije protiv članova "građevinske mafije", prenosi B92. Agencija Beta navodi da je u toku hapšenje desetak osoba osumnjičenih za malverzacije u vezi sa građevinskim zemljištem.

Osim Kneževića uhapšeni su i načelnik odeljenja za urbanizam opštine Zrenjanin Halas Nikola, kao i vlasnik novosadske firme "Gvozden" Grgur Uglješa, navodi B92.
Grupa se, prema tim informacijama, sumnjiči za nameštanje tendera za izgradnju i malverzacije sa građevinskim zemljištem.

"Gardonačelnik s vizijom"
Goran Knežević je rođen 12.05.1957. godine u Banatskom Karlovcu. Osnovnu školu i Gimnaziju završio je u Zrenjaninu, a ekonomiju je diplomirao na Beogradskom univerzitetu. Oženjen je i otac četvoro dece, navodi se na sajtu Goranknezevic.org.
Igrao je košarku u Proleteru – Zrenjanin, Partizanu – Beograd i Vojvodini – Novi Sad. Sa Partizanom, u sezoni 1978/79, osvojio je prvenstvo Jugoslavije, kup Jugoslavije i evropski kup Radivoja Koraća.
Bio je predsednik Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore od 2005. do 2006. godine.
Do 2000. godine je radio u Kombinatu „Servo Mihalj“ u Zrenjaninu. Od 2000. do 2004. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Zrenjanin, a za predsednika opštine Zrenjanin građani su ga izabrali 2004. godine.
Bio je narodni poslanik u skupštini Srbije u sazivu od 2003. do 2007. godine. Član je predsedništva Demokratske stranke. Gradonačelnik Zrenjanina je od 04.06.2008. godine.
Knežević je dobitnik nagrade "Gardonačelnik s vizijom", kao najbolji lider lokalne samouprave u Srbiji, a Zrenjanin, na čijem je čelu, proglašen je za "grad budućnosti".
Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/hronika.php?id=59127

p.s. sad bi mogli malo i po bg-u da krenu
 
evo jos malo o ovome:

Od 2006. do početka 2008. godine, pod Kneževićevim vođstvom, Zrenjanin je sklopio više od 20 ugovora o „grinfild“ investicijama, čija ukupna vrednost prelazi 400 miliona evra.

Na USAID-ovom takmičenju lokalnih samouprava o ostvarenim uslovima za poslovanje “Investirajte u Srbiju” 2006. godine Zrenjanin, na čijem je čelu, osvojio je zvanje najatraktivnijeg grada za investiranje u Srbiji.

2007. godine Zrenjanin je proglašen za grad budućnosti, a godinu dana kasnije ovaj grad Svetska banka rangirala na prvo mesto među gradovima u Srbiji u pogledu ukupno oranizovanog poslovnog ambijenta.

Zbog sve intenzivnijeg razvoja, Zrenjanin poslednih godina postaje meka za građevinare. Cene kvadrata vrtoglavo rastu, gradilišta niču na sve strane, a u javnosti su se čule spekulacije da se veliki broj tih poslova obavlja nelegalno.

Goran Knežević je inače dobitnik nagrade "Gradonačelnik s vizijom", kao najbolji lider lokalne samouprave u Srbiji za 2007.
cela vest na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?order=hrono
 
E kad ce da pocne cistka u Beogradu. Ta grana kriminala je definitivno jedna od najunosnijih kod nas.
 
Ma ja mislim da je ovo hapsenje samo zamazivanje ociju ili je covek nekom zasmetao. SITNA RIBA. A ove glavne nikada nece uhapsiti!!!
 
Ne bi bas rekao da je sitna riba. Isto tako ce vreme pokazati da li je to zamazivanje ociju ili ne. Borba protiv gradjevinske mafije koja je najavljena se, nadam se ne zavrsava hapsenjem jednog vaznijeg coveka. Kao sto sam napomenuo dok ne pocnu da prave cistku u BG-u nista od te borbe... ako je uopste i bude.
 
Zanimljiv stav:

Objavljeno: Čet, 02. 10. 2008. 14:03
Pucanj u prazno
TOPOM NA MIŠA

Ako je Goran Knežević trebalo da bude smaknut zato što pripada „građevinskoj mafiji“, to se moglo uraditi na tih i profesionalan način na koji se sklanjaju zabludele ovčice, odnosno kriminalci koji se otkriju u sopstvenim redovima. Time bi se grad sačuvao od blama i nepovoljne slike i strani investitori ne bi morali o svemu da se obaveštavaju iz hedlajnera

Piše: Vladimir Arsenić

Da se razumemo na početku – Goran Knežević i ostalih devetoro uhapšenih u današnjoj akciji MUP-a daleko od toga da su naivni, naprotiv. Naposletku, o njihovoj krivici će morati da se izjasni Specijalni sud. Ipak, iza ove akcije ostala je gomila nerazjašnjenih pitanja. Pre svega, radi se o tome da se ovo hapšenje vrši uz fanfare i talambase, da mediji o tome obaveštavaju već pola sata nakon završetka akcije, a indikativno je i to što se sa, na sva usta najavljivanom čistkom u sopstvenim redovima, krenulo upravo u Zrenjaninu, gradu koji je u poslednje vreme privukao veliki broj stranih investicija i u koji je, dok mu je bio potreban u izbornoj kampanji, predsednik Tadić rado navraćao.

Jasno je da je najavljeni obračun Borisa Tadića i njegovih demokrata (kojima je iz ove starogrčke složenice ostala samo druga polovina – žudnja za vlašću i to po svaku cenu) sa korupcijom morao da otpočne negde i preko nečijih leđa. Međutim, čim je u igru ubačena sintagma „građevinska mafija“ moglo se pretpostaviti da je u pitanju samo još jedna simulacija kojom se pažnja javnosti skreće sa ogromnih problema koji stoje pred srbijanskim društvom. Pokušajte da se setite s kojom smo napetošću pratili razvoj i uvek odložena razrešenja svih mafijaških slučajeva u Koštuničinoj Srbiji. Afera Indeks – univerzitetska mafija, obračun sa carinskom mafijom – ko se seća ičega u vezi sa ovim kapitalnim slučajevima. Kad, dakle, čujete reč mafija, znajte da će pasti neke trule kruške, ali da se suštinski ništa neće promeniti. Samim tim prirodno je da se o tom početku bune protiv lokalnih dahija mora pevati sinhrona medijska pesma, jer bi bez nje čitava ideja delovala mnogo neubedljivije i providnije.

Ono što, ipak, nije jasno jeste koliki je strah Beograda i/ili Novog Sada od gradova u unutrašnjosti i njihove moći i volje da se prilagode zahtevima stranih investitora. Uzmimo za primer fabriku malih aviona Vizum air. Pre nekih desetak dana u udarnim vestima B92 vlasnica austrijske fabrike hvalila je brzu reakciju Zrenjanina na njihovu ponudu. Oni su (Vizum air) prethodno istu stvar ponudili Novom Sadu, ali tamošnja lokalna vlast nije imala sluha. Zrenjanin i Goran Knežević brzo su se sporazumeli sa Austrijancima i, s obzirom na postojanje infrastrukture u vidu nekadašnjeg vojnog aerodroma u Ečkoj, posao je sklopljen. Ne znam da li je to povredilo gradonačelnika Novog Sada, ali oseća se da je hapšenje zrenjaninske „građevinske mafije“, ma koliko opravdano, ipak mnogo više od obračuna sa kukoljem u sopstvenom žitu.

Pored ovoga, treba pomenuti još neke činjenice koje su odranije mogle da ukažu na to da će neko iz zrenjaninskog odbora DS stradati. Poznato je da je Zrenjanin vrlo slabo prolazio na konkursu za finansijsku podršku projektima u okviru Nacionalnog investicionog plana. Takođe se zna da je mnogima smetao i ambiciozan uzlet gradonačelnika Kneževića koji je u jednom trenutku obavljao funkcije predsednika Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore, ali i predsednika pokrajinskih demokrata. Nakon što je, po principu „ko hoće veće, izgubi iz vreće“, gospodin Knežević smenjen sa svih ovih funkcija i vraćen u svoju zrenjaninsku kancelariju, počela je osveta gradu koja je očigledno motivisana ličnim animozitetima. Pored već pomenutog NIP-a i tragičnog neuspeha Zrenjaninaca na tom nenameštenom i nedirigovanom takmičenju, mora se pomenuti i frapantno odsustvo kadra iz redova zrenjaninskih demokrata u formiranju pokrajinske vlade (nemaju čak ni jedno mesto zamenika sekretara), iako je gradski odbor plavo-žutih jedan od najjačih i najorganizovanijih u pokrajini. Ukoliko je netrpeljivost ljudi iz pokrajinskog vrha prema Kneževiću toliko snažna, mogli su makar građane Zrenjanina da poštede svog besa. Na koncu, moglo se svima staviti do znanja da on nije dobar izbor za gradonačelnika nakon ovogodišnjih lokalnih izbora. Nasuprot tome, poslednjoj skupštini gradskog odbora prisustvovao je Bojan Pajtić, a na njoj je za predsednika zrenjaninskih demokrata izabran Bratislav Tomić, još jedan od uhapšene desetorice. Ne mogu da verujem da se ništa nije znalo i da su upućeni visoki stranački funkcioneri (npr. zamenik ministra policije) pustili da se jedan jak lokalni odbor na ovakav način isprlja i kompromituje. Ako je ova pretpostavka tačna, onda je staljinističko-informbiroovsko-mafijaški karakter ovih hapšenja zabrinjavajuć i nešto se mora učiniti da se takvom sklanjanju nepodobnih stane na put. Sve ovo, naime, suviše podseća na rešenja iz prvog dela Kopolinog Kuma, kad se novopečeni bos Majkl Korleone rešava svojih neprijatelja ubijajući oca deteta koje krsti. Razlika između veštih mafijaša i trapavih srbijanskih proizvođača afera i mafija jeste u količini kolateralne štete.

Kome smeta grad poput Zrenjanina, kao i razvoj Srbije po principu „najspremniji će proći najbolje“? Ako je Goran Knežević trebalo da bude smaknut zato što pripada „građevinskoj mafiji“, to se moglo uraditi na tih i profesionalan način na koji se sklanjaju zabludele ovčice, odnosno kriminalci koji se otkriju u sopstvenim redovima. Time bi se grad sačuvao od blama i nepovoljne slike i strani investitori ne bi morali o svemu da se obaveštavaju iz hedlajnera. Ovako je Zrenjaninu i njegovim građanima učinjena najveća šteta, mada ne treba zanemariti ni onu koju, na primer, uzrokuje izgradnja benzinske pumpe u centru grada, koja, sve i da je njena gradnja potpuno legalna, predstavlja izraz samovolje kojoj se moralo stati na put. Jedini problem je u tome što se na miša pucalo iz topa (verovatno je u pitanju popularna „debela berta“ jer se nišandžija u trenutku okidanja nalazio u Berlinu), pa je i staja u kojoj je on štetovao poprilično uništena. Sve mi se čini da miš i nije bio prava meta, već da se radilo o veličini oružja i zvučnom efektu koji ono proizvodi.
y165173384247801388.jpg
Izvor: e-Novine
Link: http://www.e-novine.com/sr/stav/clanak.php?id=17472
 
Trenutno se u Beogradu ne izdaju gradjevinske dozvole jer su se doticni malo utronjali da ce i oni doci na red.
 
Knezevic je onako spektakularno sklonjen po nalogu svog najveceg rivala Bojana Pajtica. Njih dvojica se vec odavno kolju za prevlast u pokrajni, a ovo poslednje je, cini se, Pajticev konacni udarac. Naravno, sasvim je izvesno da Knezevic ima putera na glavi (malo njih iz izvrsne vlasti nema), ali da li je sve ovo bilo potrebno i ja se pitam. Inace, u sinocnjem dnevniku, posle desetominutne price o hapsenju, u ekonomskom delu pusten je prilog o tome kako Zrenjanin predstavlja jednu od najuspesnijih srpskih opstina sa najvise greenfield investicija. Malo kontradiktorno, ha...?
 
Pa sad, ako je ta korupcija cena (a na zalost jeste, po obrascu, u celom svetu) napredka u vreme tranzicije, onda bolje da je platimo i imamo jedan grad kao sto je Zrenjanin (uzimajuci u obzir sve ono sto je u gradu uradjeno, priliv investicija, odlucno funkcionisanje lokalne vlasti, savrsena komunikacija sa investitorima, velika ulaganja u infrastrukturu, osposobljavanje aerodroma itd. itd. itd.) nego da imamo gomilu zaostalih regiona kao sto su Nis, Leskovac, Vranje, itd. (lista je na zalost dugacka) gde se investicije u prethodnih 25 godina mogu svesti na 50 trafika i tri nova trotoara.

Vidim da je u medijima krenula i neka tiha hajka na Gorana Jesica.

Ako ovakve ljude, koji stvarno mogu da se pohvale rezultatima, pre svega za svoje gradjane, onda sta treba raditi sa Veljama, Vojama, Kosticima itd.
 
Izgleda da je nesto pocelo i u Beogradu:

Сумња на сукоб интереса у случају „Веро”

Републички одбор за решавање сукоба интереса одлучио је да покрене поступак којим ће утврдити да ли се адвокат Ђорђе Мамула нашао у сукобу интереса у случају градње супермаркета „Веро 5” у Улици војводе Степе на Вождовцу. Мишљење одбора је затражила скупштина житеља зграда који протестују због изградње тог пословно-стамбеног објекта. Они су посумњали на сукоб интереса због тога што је Мамула као председник Управног одбора Дирекције за грађевинско земљиште потписивао документа која се тичу градње „Вера 5”, иако је заступао извођача радова, фирму „Меридијан инжењеринг”.

– Мамула је као председник Управногодбора Дирекције одобрио 60 милиона динара за пројектовање и изградњу подземне гараже за станаре који протестују због нелегалне градње „Вера 5”. Сав тај новациз буџета јавне установе потрошен је да би се умирили незадовољни грађани и заташкале нелегалне активности инвеститора. Затим је постао адвокат извођача радова који тужи станаре за милионске суме. Недопустиво је што је Мамула радио као адвокат за било кога док је обављао јавне функције. Упозорили смо га да ћемо га пријавити Одбору за решавање сукоба интереса, али је он одговорио да га то не занима – кажу у скупштини станара улица Војводе Степе 251 и Костолачке 60.

У образложењу одбора констатовано је да је „функционер довео у сумњу поверење грађана у независно и савесно обављање јавне функције”.

Мамула, међутим, тврди да је прихватио ангажман код извођача радова на „Веру 5” тек када је поднео оставку на место председника Управног одбора Дирекције.

– Почетком лета повукао сам се из Дирекције и потом сам преузео случај „Меридијан инжењеринга”. Чак и тада ме није унајмио инвеститор него извођач радова, с којим Дирекција није имала непосредног контакта. Закон о сукобу интереса не налаже да одустанем од своје професије док обављам јавну функцију. То је природно, у свим парламентима седи гомила адвоката – рекао је Мамула.

Светска пракса, међутим, није довољна да одагна сумње одбора за решавање сукоба интереса, у чијем допису је наведено да Кодекс професионалне етике захтева од адвоката да за време обављања дужности у јавним предузећима, уколико се не одлучи за брисање из именика адвоката, затражи од адвокатске коморе мировање професионалних права и дужности. Док не сиђе са функције, обавезан је да уз своје име не истиче звање адвоката.

– Сведоци смо почетка хапшења грађевинске мафије и инсистирамо да се испита препарцелизација земљишта, укњижењепарцеле и издавање дозволе за градњу „Вера 5”. Радови на плацу се настављају, маданије укинута забрана извођења радова коју је прописао Секретаријат за заштиту животне средине док се не изради студија утицаја на животну средину пројектованог објекта. „Београдски водовод” је пре 10 дана затворио довод воде на градилиште јер је утврдио да је „Меридијан инжењеринг”, чији је заступник Мамула, нелегално користио воду из цеви једне од кућа срушених да би био ослобођен простор за „Веро 5”.Против одговорних лица је поднета прекршајна пријава – навели су у скупштини станара.

В. Вукасовић
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Sumnja-na-sukob-interesa-u-sluchaju-Vero.sr.html
 
Vrh