Kad smo kod toga ko je šta rušio u Beogradu, treba podsetiti da je porušeno više zgrada za vreme 1945-1991 nego u prvom i drugom svetskom ratu zajedno.
Naravno da se tada najviše rušilo kada:
1) je posle rata bilo brdo oštećenih objekata
2) je bilo brdo udžerica, straćara a i nelegalnih ili neregulisanih objekata koji nisu zadovoljavali ni najosnivnije norme
Sve to ulazi u statistiku i onda uvek može da se nađe neko pametan (ne mislim na tebe) i da kaže aha! eto vidite, komunjare su najviše rušile. Kao što neko može da uzme statistiku da je od 1991. do danas izgrađeno fazon 300.000 nelegalnih objekata, prećuti činjenicu da su nelegalni, i napravi priču kako se u Srbiji gradi više nego ikad. Ali bez ulaženja u kvalitet i kontekst svega toga.
Ovo inače ne znači da ih branim niti da opravdavam njihovu lenjost i zatucanost da posle rata vrate/ostave ukrase na mnogim zgradama. Uostalom, moj stav jeste da su sve srpske političke garniture od 1920ih u stvari jedan niz slepaca i štetočina, sa pojedinim izuzecima i izletima normalnih.
Ali sam umoran od slušanja raznih narativa i demagogija koje kažu kako je Srbija bila raj do 1941. onda je usledilo kameno doba do 2012. i sad je opet na putu da ponovo postane raj pod vođstvom ovog mesije našeg nasušnog.
Srbi su većinski jedan opičeni narod sa graničnim poremećajem, koji sve vole da teraju u ekstrem i da dele na dobro i loše. Jer njihov dečiji, nezreli mozak jedino tako ume da rezonuje. Odnosno plaši se mogućnosti da nije sve na svetu tako prosto (crno i belo i dobro i loše) i da ipak nešto zavisi i od njih samih i od sadašnjosti, a ne od Vatikana, Čerčila, Tita, Kralja i šta ti ja znam pre 80, 60, 20 godina... Lukavi smrad na vlasti to zna i koristi i tu činjenicu do maksimuma da vlada što jače i duže. Pritom koristeći čak i korisne id.ote koji načelno nisu za njega, ali tim tupim graničarskim srbendaškim narativima i održavanjem podela daju vetar u leđa ovoj mašineriji klošara i propaliteta koji vladaju zavodeći krezube neobrazovane gluperde koje se plaše da uzmu uzde svog života u ruke nego im uvek treba neki kralj, neki Tito, neki Sloba, neki Vučić da ih vodi kroz sve u životu...