Zapravo, meni je jeziva ne samo ovdašnja nego svetska opsesija za neboderima i nehumanim gradovima u kojima se čovek oseća kao mrav i kmet u velikoj odbojnoj mašineriji.
Nije mi jasno da u 2024. godini toliko ljudi se i dalje opčinjava tim gomilama naslaganog betona i čelika, koji se posle nadviju nad ostatkom grada i estetski ga proždiru. Ajde da smo neka zemlja koja nikad nije imala kule, ajde da su 1950te pa su neboderi i dalje raritet u većem delu sveta, ajde da nam ne daju da putujemo pa nam je sve izvan ekskluziva, ajde da nam grad izgleda isto pa čak i "monotono" svuda (u smislu arhitekture, prostora, oblika, dimenzija, da je prosto dosadan i isti) pa i da razumem da neko želi "komadić Menhetna" na desnoj obali Save. Ali ništa od toga nije slučaj. I opet se ljudi lože na sve to. Vauuuu, kula brate!
Ok, i? Ista stvar kao desetospratnica, samo još nehumanije, još ružnije, sa još više gužvi i automobila, još skuplja, još teža za održavanje. Čak unutra teža za svakodnevno funkcionisanje. Ne kapiram šta je tu toliko impresivno posle 100 faking godina. A itekako je štetno po gradove i po nas koji živimo u njima.
Okačiću na temi Urbanizam jedan kratak a poučan dokumentarac o tome kako su megalomanske građevine i kulčine pretvorile moderne gradove u velike, štrokave, bučne i generalno nehumane distopijske košnice.