Рођен сам у Београду, али ако бих стицајем околности морао да живим у другом граду, изабрао бих неки од ових наведених. Не бих се превише фокусирао на финансијске разлоге живљења у градовима, иако су они ипак увек одлучујући.
Наравно морам поменути Београд - Једина истинска метропола у Србији, град са највише пословних могућности и културних садржаја, пребогат историјом, феноменална тврђава-парк, више јако добро уређених кејева, прилично сигуран обзиром на величину, одлично повезан с остатком Србије (јер све ипак гравитира ка њему), Стари град као најлепша општина у целој Србији, с друге стране бруталистчка дистопија новог бга ко воли. Што се тиче мана, већина је катастрофална попут загађења, инфраструктуре, генералног неодржавања и цене квадрата.
Нови Сад - Централноевропски вајб, лепа архитектура, најлепши трг у Србији који вапи за реконструкцијом, доста сређеније фасаде и улице него у БГ, бициклистичка култура, препун садржаја (био сам сто пута и увек има нешто ново да се види, ради и једе), Фрушка гора која разбија равничарску депресију, виши животни стандард. Што се тиче мана, рекао бих неконтролисана новоградња сумњивог квалитета и порекла, гужве као у Београду, за остале ствари не бих знао.
Ниш - Центар јужне Србије, град изузетне прошлости. Има лепу пешачку зону, која исто води до одличне тврђаве-парка као и у Београду. Архитектура је прилично хаотична, чак ме из неког разлога подсећа на Јапан, ех да нам је њихових архитеката и делић радних навика. Рекао бих да је окружен најлепшом природом, и искрено завидим Нишлијама на близини Суве планине, Сићевачке клисуре, Старе планине, Куршумлије и других лепота јужне Србије. Колико сам чуо, трошкови живота су доста мањи него у БГ или Новом Саду.
Ваљево - Најлепши град јужно од Саве и Дунава, невероватан туристички потенцијал, прелепа природа у виду оближњих планина, разних неименованих брда и бајковите клисуре реке Градац, добра почетна тачка за обилажење западне Србије, доста манифестација. С друге стране, болно ми је да прођем кроз Тешњар и главну улицу и видим апсолутно пропадање тих преживелих чаршија, опет кривицом система, градских власти, криминалног завода за заштиту споменика, али и због сиромаштва нашег народа. Генерално цео град одаје тај утисак распада, уместо да буде туристички бисер Србије. По мени, сређивање старог Ваљева, кеја и ублажавање проблема загађености би сврстало тај град у један од најпривлачнијих у Србији (наравно, и уз пратеће новчане инвестиције).
Можда евентуално још Крагујевац као град у самом географском центру Србије са јако симпатичним градским језгром и јединственим кнежевим арсеналом, идеалан као полазна тачка за индустрију и туризам, онда Крушевац као центар моравске Србије чија околина је начичкана прелепим манастирима и црквама, природом и град по мери човека и као пешака и као возача.
Ови су ми фаворити, не верујем да бих могао да живим у неком од других градова Србије. Што се тиче туризма и посета, скоро сваки град има нешто да привуче посетиоце, па бих поменуо Књажевац који је као и Ваљево град неискоришћених потенцијала, али ипак боље одржаван, онда Суботицу, Сремску Митровицу и Сомбор као изузетно лепе градове за српске стандарде, али мени лично је мана њихова позиција. Ужице град нереалне архитектуре и позиције, Чачак чисто океј, ни мање ни више, али ту је прелепа Овчарско-кабларска клисура. Такође, Шабац ми је оставио осећај пријатаног и одржаваног града пуног живота, као и Пирот плус одличан роштиљ.