Šta je novo?
Od:
Filteri

Forumski kviz

Пошто се не зна ко следећи поставља питање, јер претходно није одговорено, а нико се не јавља да постави ново поставићу ја једно питање. Уосталом знао сам одговор на претходно :)

Питање је лагано. Најстарији платан у Београду?
 
paradox polje je napisao(la):
Пошто се не зна ко следећи поставља питање, јер претходно није одговорено, а нико се не јавља да постави ново поставићу ја једно питање. Уосталом знао сам одговор на претходно :)

Питање је лагано. Најстарији платан у Београду?
Kliknite za proširenje...
Pa koji god da je odgovor, Terazije ili Senjak, u oba slucaja je Vozd pogodio, tako da se zna ko sledeci postavlja.
 
Nisam znao za Senjak iako sam se dosta motao po Užicu.
 
Тачно, уопште нисам сконтао да је г-дин @Вожд написао тачне одговоре, моје извињење, не пратим добро на часу.

GOJE je napisao(la):
Платан испред конака кнеза Милоша.
Kliknite za proširenje...
Наравно тачан одговор.

Сад направих збрку па не знамо да ли ГОЈЕ и Вожд треба да поставе питање, ко пре ђевојци његова ђевојка.
 
Ево, ја сам први стигао, и наравно препуштам питање Вожду, јер је имао тачан одговор пре мене.
 
Хвала, али то што сам навео тачан одговор је више производ нагађања него знања, могли сте и ви поставити следеће питање.

На које историјске личности или догађаје се односе стихови песме..?

Slušajući srpske doseljenike u okolini Napulja, Italijanski pesnik, Rođeri de Pačijenca di Nardo je 1497. zapisao jednu pesmu na njemu nepoznatom jeziku, oslanjajući se isključivo na sopstveni sluh. Taj zapis u originalu izgledao je ovako:

Orauias natgradum smereuo nit core
nichiasce snime gouorithi nego Jamco
goiuoda gouorasce istmize molimtise
orle sidi maolonisce dastobogme
progouoru bigomte bratta zimaiu
pogi dosmederesche dasmole slauono
mo despostu damosposti istamice
smederesche Jacomi bopomoste
Jslaui dispot pusti Jsmederesche
tamice Jatechul napitati seruene
creucze turesche bellocatela vitescocha.
Kliknite za proširenje...

Rođeri de Pačijenca je ove stihove uvrstio u svoj spev „Balzino“, koji je posvetio napuljskoj kraljici.
Kliknite za proširenje...

Rekonstrukcija ove pesme akademika Miroslava Pantića izgleda ovako:
“Orao se vijaše nad gradom Smederevom.
Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
”Molim ti se, orle, sidi malo niže
(Sidi malo niže) da s tobome progovoru.
Bogom te brata jimaju, pođi do smederevske gospode
Da s’ mole slavnomu despotu da m’ otpusti
(Da m’ otpusti) iz tamnice smederevske.
I ako mi Bog pomože i slavni despot pusti
iz tamnice smederevske,
Ja te ću napitati črvene krvce tureške,
Beloga tela viteškoga.”
Kliknite za proširenje...
Kliknite za proširenje...
 
Говори о Јаношу Хуњадију и Ђурђу Бранковићу. Хуњади је био један од највећих бораца против Турака, али је потучен на другом косовском боју, у коме Ђурађ није учествовао. Не знам да ли је Јанош баш био у тамници код деспота.

Едит: Хвала Вожде на овој песмици, врло је занимљива.
 
Честитам ГОЈЕ, одговор је тачан.

У јунаку који разговара с орлом није било тешко препознати Јаноша Хуњадија, угарског племића кога је наша епска поезија запамтила као Сибињанин-Јанка. И догађај о коме се пева добро је познат у историји. По повратку из битке на Косову 1448. године, Сибињанин-Јанка заробио је српски деспот Ђурађ Бранковић и затворио га у смедеревску кулу, у граду у ком је столовао. Ђурађ је казнио Хуњадија за пустошење земље.
После договора да му причињену штету плати, деспот Ђурађ пустио је Хуњадија из заточеништва.
Орао, птица гласник, достојан је саговорник и чест помагач епских јунака, а неретко као награду добија крваву гозбу коју му обећава и Сибињанин Јанко. Прича о тамновању испевана је у још два старија епска записа: „Кад је Ђурађ деспот ставио Јанка војеводу у тамницу”, а помиње се и у песми о женидби будимског краља.
Kliknite za proširenje...


Нема на чему.
 
Poslednja izmena:
Како би се звала особа, чије се име, средње име, и презиме састоји од средњег имена последња три америчка председника, по реду ступања на дужност? Молим само потпуне одговоре.
 
Kako se zove visoravan na Romaniji koja je dala ime kulturi starijeg gvozdenog doba?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh