Formiranje novih opština u Beogradu

[shmeksi]

Beograd treba da se bori da postane ekonomska, kulturna i sportska prestonica u sledecoj oblasti: Slovenija, Hrvatska, BiH, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Rumunija i Bugarska. Sa Budimpestom i Atinom nemamo sta da trazimo u borbi, ali zato vrlo lako mozemo pobediti Zagreb, Bukurest, Sofiju u privlacenju novih investicija i kompanija. Kada bi napokon zavrsili kargo centar i autopututnu mrezu kroz Srbiju, odmah bismo mogli da postanemo glavni distributivni centar, velikih kompanija, koji bi pokrivao trziste od cirka 55 milona ljudi (koji sa izuzetkom albanije i rumunije govore vrlo slicne jezike).

Prosto je neverovatno koliko tracimo sopstveni potencijal na neke trivijalne stvari i cupkamo u mestu dok svi oko nas napreduju. Povodom teme topika, treba napomenuti da veliki sistemi koji funkcionisu u beogradu (tipa telekom i slicno), dele teritoriju na dva dela, beograd 1 (gradska naselja) i beograd 2 (prigradska naselja) i taj model se pokazao u nekim kompanijama kao krajnje produktivan, mogla bi se napraviti neka ozbiljnija analiza kako bi se slican sistem mogao primeniti i u lokalnoj samoupravi, ali avaj ovde ce se stalno prvo gledati da li to politicki odgovara strankama pa tek onda korist gradjana i opstina tj. grada/drzave.

 

[dragan]

shmeksi, ovaj put se slažem sa celim tvojim postom - nemam primedbe ni na interpukciju.

Po nekim rangiranjima, Beograd ima treći najbolji položaj na svetu - iza Ria i Istambula.
Kada se opametimo i počnemo da radimo, brzo ćemo biti i centar takvog pomenutog regiona.

Ali, dobro si primetio, problem je u našim uskogrudim trenutnim političarima i strankama.
Nijedna opština nije podnela 'Inicijativu' da se odvoji od Grada i postane samostalna.
Političarima je važnije da mogu da uđu u gradsku Upravu i odlučuju o celoj teritoriji Grada
o čemu uopšte nisu stručni, pa tako nap.neko iz Maladenovca odlučuje o Borči ili N.Beogradu.
Sa druge strane neko iz Zemuna ili Voždovca odlučeje o Obrenovcu ,Grockoj, Sopotu, Lazarevcu....

Najbolji primer je izdavanje građ.dozvola za objekte preko 800kvm. koji radi isključivo Grad.
Isto tako sve DUP- ove i ostale planove radi samo Grad, kao da oni iz prigradskih opština
nisu sposobni da to rade sami - što naravno nije tačno, a vidi se na primeru Inđije ili S.Pazove.

Kada bi svako 'uređivao samo svoje dvorište', bilo bi svima bolje, a nadam se da ćete vi mlađi
koji pratite ovoj sajt, jednog dana kad dođete na vlast, izvršiti decentralizaciju i novu organizaciju.

 

[bigvlada]

Potencijal Beograda za gradnju
Milioni kvadrata tek će se graditi
Autor: Svetlana Palić | 04.06.2008 - 10:00

Beograd ima najveći potencijal za gradnju nekretnina u regionu. Za desetak godina on će u svom razvoju stići i prestići Bukurešt, Sofiju i Budimpeštu i postati ono što sad geografski jeste - centar jednog od evropskih makroregiona - uveren je Aleksander Petric, direktor „Immorenta“. Ova moćna austrijska firma sponzor je sajma nekretnina „Rebec“ koji će se održati od 23. do 25. juna u „Sava centru“.

- Beograd vidimo kao centar Jugoistiočne Evrope, regiona od oko sto miliona stanovnika. Taj region, koji će biti jedan od šest-sedam u Evropi bez granica, proteže se od Slovenije do Rumunije i od Slovačke do Grčke, u krugu od 500 kilometara. Beograd je veliko raskršće i, što je veoma važno, rečna luka koja se nalazi tačno na pola puta od Beča do Crnog mora. Taj geografski položaj iskoristiće mnoge velike kompanije da ovde smeste svoj logistički centar, umesto da budu prisutne u svakoj državi pojedinačno - smatra Petric.
Pored geografskog položaja, Beograd ima još mnogo potencijala. Jedna od njih su ljudi, smatra Petric.
- Srbija je i u vreme Jugoslavije bila otvorena zemlja, Odavde su ljudi išli u svet i vraćali se donoseći znanja. Takvu prednost nemaju Rumnija ni Bugarska, jer su bile izolovane zemlje - kaže Petric i dodaje da u Beogradu ima zavidan broj obrazovanih ljudi što je još jedan prednost strpske prestonice.
- U Beogradu ima veći procenat akademskog kadra nego u Austriji, Nemačkoj, a da ne pominjem Ameriku - kaže Petric.
Tržište nekretnina u Beogradu tek ima potencijal, mnogo veći od drugih gradova u okruženju. U Beogradu postoji veoma velika potražnja za svim oblicima nekretnina, stanovima, poslovnim prostorom, nedostaje najmanje 700.000 kvadrata maloprodajnog prostora.
- Tržište nekretnina u Beogradu je sazrelo i primamljivo je za investitore bez obzira na trenutnu političku nestabilnost - rekao je juče Aleksandar Opsenica, direktor i glavni i odgovorni urednik magazina „AG nekretnine“, ujedno i organizator prvog „Rebec“ sajma nekretnina koji će se održiti od od 23 do 25 juna u „Sava centru“. Organizovanje ovog sajma nekretnina novi je pokušaj da u Beogradu zaživi kvalitetna manifestacija ove vrste, poput čuvenih sajmova nekretnina u Minhenu, Beču ili Kanu. Nadu da će to možda i da se desi daje najava da će na ovaj sajam nekretnina doći organizatorka Kanskog sajma, najuglednijeg od svih evropskih, sa idejom da proveri potencijal izgradnje hotela u Beogradu. Izvenso je da će sajam u „Sava centru“, koji će imati i konferencijiski i sajamski deo, posetiti poznati golf arhitekta Peter Haradine. Više informacija o ovom sajmu na www.rebec.rs

Poređenje Beograda i Beča
Beograd
- oko dva miliona stanovnika
- na jedan kvadrat poslovnog prostora pet stanovnika (potencijal 10 miliona kvadrata)
- smeštajni kapaciteti hotela - 15.000
ležajeva (potencijal još 45.000)
- prosečna porodica od četiri člana živi u 60 kvadrata (15 kvadrata po čoveku)
- mladi do 30-te ostaju u stanu sa roditeljima - potencijal za gradnju stambenog prostora 30 miliona kvadrata
- 380.000 kvadrata postojećih šoping molova

Beč
- oko dva miliona stanovnika
- na jednog stanovnika pet kvadrata poslovnog prostotra
- smeštajni kapaciteti hotela 60.000 ležajeva
- prosečna tročlana porodica živi u 90 kvadrata (30 kvadrata po čoveku)
- mladi sa 18 godina odlaze iz roditeljskog stana
- deset miliona kvadrata postojećih
šoping molova

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=44289

 

[GOJE]

Ljudi, Beograd ima 1,2 miliona stanovnika, kao naseljeno mesto (ne računajući Grocku, Lazarevac, Mladenovac i Obrenovac i slično). Kad uračunate sve one koji tu žive neprijavljeno ili borave privremeno, ne možete nikako dobiti više od 1,7 miliona. Sa ekonomskim razvojem zemlje, razvijaće se i drugi gradovi valjda. Natalitet ubrzano opada, iseljavanje raste, Beograd u narednih 30 godina nikako neće imati više od 1.5 miliona stanovnika, a sa privremeno naseljenim preko 2,2. Nema teorije.

 

[dragan]

Za desetak godina on će u svom razvoju stići i prestići Bukurešt, Sofiju i Budimpeštu ....

Vrlo 'veseli' članak sa poređenjem Beograda i Beča?! .. .. 'bilo bi smešno, da nije tužno'.
Takve su želje nakog pubertetlije, a ne ozbiljnog čoveka.

Potrebe Beča i Beograda za poslovnim prostorom su kao 'nebo i zemlja'.
Već sada se oseća zasićenje, a tek će biti sledeće god. kad se u Bgd.
završe svi početi i planirani objekti - i to je realnost, nažalost.

Nema ni potreba da se mi poredimo sa njima ( nek se oni porede sa nama), već
bi trebalo da organizujemo Grad i Opštine oko njega kako bi se bolje i brže razvijali.

 

[Igor]

Apsolutno se slazem sa ovim sto je Dragan rekao. Nazalost moramo biti realni i na pravi nacin sagledati nase trenutne i srednjerocne potrebe. Nazalost jos uvek nismo toliko atraktivna zemlja za ulaganje a tu pre svega mislim na ozbiljne investicije u proizvodnju. Trenutno zadovoljenje potreba se uglavnom svelo na bankarski sektor koji je doziveo najveci razvoj sto je i ocekivano za zemlju u pocetku tranzicije.
Sa druge strane smatram da je u javnosti previse isforsirana prica o nedostatku stambenog prostora sto za posledicu nosi velike i nerealne cene. Jednostavno nasa kupovna i kreditna moc je na dosta niskom nivou sto rezultuje poremecajem na trzistu nekretnina.

Grad i ljudi koji ga vode jednostavno moraju shvatiti potrebe i prioritete i ponasati se u skladu sa tim inace cemo ostati na trenutnom nivou razvijenosti.

Upravo zbog toga neophodna je bolja preraspodela nadleznosti prema prigradskim ali i gradskim opstinama sto bi u velikoj meri povecalo efikasnost i razvoj.

 

[Homer Jay]

Ne, znate kako, Beograd moze da postane najznacajniji grad od Beca do Istanbula, ali pitanje je da li je kadar tu sansu da iskoristi. Trenutno, mislim da nije. Sto, opet ne znaci da takvu ambiciju treba sputavati.

 

[dragan]

.. Beograd moze da postane najznacajniji grad od Beca do Istanbula, ali pitanje je ...

Može, ali da se ovde dosele japanci i iskoriste njegov položaj na Balkanu.

Sve dok smo Mi stanovnici ovog Grada - teško će to ići i Beogradu i Nama.

 

[jovanovm]

Sreca pa ima nekih 500,000 nas "japanaca" otislih 90-tih koji ce se vratiti

 

[dragan]

^^^^ ... Ajd 'iz tvojih usta u božije uši'.

 

[Nenad]

Predsednik opštine Palilula Danilo Bašić smatra da inicijativa građana leve obale Dunava za dobijanje statuta opštine ima društvenu i ekonomsku opravdanost
Svoju kuću najbolje će graditi sami

Još pre pet godina, nekoliko mesnih zajednica i grupa građana pokrenuli su inicijativu da se leva obala Dunava, odnosno palilulska naselja Ovča, Borča, Krnjača, Kotež, Reva, Padinska skela, Besni fok, Kovilovo, Glogonjski rit, Jabučki rit, Vrbovski, Preliv i Dunavac, odvoje od matične opštine Palilula i formiraju svoju, 18 po redu, gradsku opštinu.
Za razliku od ostalih predsednika opština, gde mesne zajednice i udruženja građana imaju sličnu ideju, kao naprimer Čukarica, Zemun ili Voždovac, koji smatraju da ideja o "nezavisnosti" neće doneti građanima bolji životni standard, Danilo Bašić, predsednik opštine Palilula, smatra da inicijativa meštana sa leve obale Dunava ima brojne, objektivne i opravdane razloge.
- Ne verujem da predsednici opština, koje imaju sličnu situaciju kao Palilula, imaju nešto protiv takve ideje. Mislim da sam zauzeo objektivan stav, jer smatram da postoji potreba za širenjem gradskih opština zbog nadolazećeg trenda naseljavanja teritorije na levoj obali Dunava. Pored toga, da bi se realizovala takva ideja, treba proći dugu i temeljnu proceduru - kaže Danilo Bašić.
Dragan Mladenović, predsednik nekadašnjeg udruženja, a od pre dve godine registrovane stranke "Dunavski venac", smatra da su razlozi za stvaranje nove opštine na levoj obali Dunava višestruki.
- Najveći je problem nedostatak kanalizacije, zbog čega još uvek imamo septičke jame koje se često izlivaju, a to nije nimalo prijatna slika za jedno naselje. Zbog toga smo imali čak i slučajeve epidemije žutice. Ne treba ni pominjati stanje trotoara i ulica, zatim nova, divlja naselja, koja su izolovana od civilazcije u smislu nedostatka bilo kakve infrastrukture - kaže Mladenović.
Na pitanje koliko zapravo stanovnika, od njih 100.000, koliko živi na levoj obali Dunava, stvarno želi da stanuje u novoj opštini, a ne na Paliluli, Mladenović odgovara da su građani informisani putem skupova, tribina i predavanja, o prednosti koje sa sobom donosi status opštine Dunavski venac.
- Na levoj obali Dunava živi veliki broj stanovnika opštine Palilula, koji čine 30 odsto biračkog tela opštine. Uz pomoć profesora Ekonomskog fakulteta uradili smo studiju ekonomske i tehničke izvodljivosti, čije rezultate smo predali opštini Palilula pre više od dve godine. Godišnji budžet Beograda iznosi oko 800 miliona evra, a većina od tog novca odlazi na šminkanje centra grada, doterivanje parkova i zgrada, a o nama niko i ne misli. Problemi se gomilaju, a opština Palilula uvek izglasava ulaganje para u Karaburmu recimo, jer najveći broj odbornika živi u gradskom delu opštine - ističe Mladenović.
Bašić, sa druge strane smatra da je funkcionisanje jedne nove, velike opštine, moguće jedino pod uslovom da se ispune brojni tehnički uslovi.
- Funkcionisanje nove opštine moguće je ako se ispune određeni tehnički uslovi, koji podrazumevaju novu zgradu opštine, to jest objekat koji planiramo da gradimo na opštinskoj zemlji i čija je površina 1200 kvadrata, zatim rešavanje pitanja buduće administracije, pitanje ljudi koji će činiti opštinski kadar i slično. Očekujem da će Grad podržati ovu inicijativu, i da će se sledeći izbori održavati ne u jednoj, već u dve opštine - kaže Danilo Bašić, predsednik opštine Palilula.
U stranci "Dunavski venac" tvrde da su svesni svega što stvaranje opštine sa sobom nosi, i da su na sve mislili i isplanirali, čak i detalje kao što je sastav budućeg opštinskog odbora.
- Udruženje građana "Dunavski venac" zapravo čine tri nekadašnja udruženja. Oni su prikupili oko 17.000 potpisa za svoju inicijativu, ali pošto na levoj obali Dunava živi bar deset puta više ljudi, kada za to dođe vreme, raspisaćemo neku vrstu referenduma ili javnog izjašnjavanja, koje će pokazati koliko zapravo ljudi želi da živi u novostvorenoj opštini. Šta god da bude odlučeno, opština Palilula će to podržati i neće biti na šteti, jer će njen budžet uvek biti prilagođavan njenim potrebama - zaključuje Danilo Bašić. P. Soha

Čeka se novi Statut grada

Iz Skupštine grada poručuju da trenutno ne postoji nijedan dokument na nivou Grada koji uređuje kako nastaje, ili biva ukinuta opština, odnosno da će tu proceduru odrediti novi Statut grada koji je u pripremi. Uz to, gradski čelnici sumnjaju da su građani potpuno upoznati sa tim šta zapravo znači stvaranje nove opštine i sa eventualnim problemima i komplikacijama koje bi mogli da nastanu.

I drugi traže "nezavisnost"

Istovremeno,i stanovnici podavalskih naselja takođe traže da se odvoje od Voždovca i formiraju svoju opštinu koja bi se zvala Avalski venac. Svoju "nezavisnost" traže i žitelji iz čukaričkih naselja Železnik, Rušanj, Sremčica, Velika Moštanica, Umka, Ostružnica i Makiš. Njihova opština, dođe li do odvajanja od Čukarice,zvaće se Posavski venac.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[shmeksi]

Upravo ono o cemu smo pre par postova pricali, Palilula je odlican primer za stvaranje novih opstina.

 

[dragan]

Насеља на левој обали Дунава

На левој обали Дунава постоји осам месних заједница Општине Палилула:

http://www.palilula.org.rs/index.php?option=com_content&task=view&id=18&Itemid=34

 

[Влада]

Između sela i grada

Većina kuća bez kanalizacije, šest osnovnih i jedna srednja škola na 100.000 stanovnika, nedostatak još jednog mosta – slike su koje opterećuju teritoriju Palilule sa leve strane Dunava

Padinska skela (Foto L. Adrović)

Ovča, Borča, Krnjača, Padinska skela – već nasam pomen imena ovihnaselja većina Beograđana ima sumnjičav stav, a zaboravljaju da žitelji tih mesta do centra grada često stižu brže od većine njih. Ono što neki grad čini metropolom nije blizina centra, nego uređena infrastruktura i prateći sadržaji – što ovo područje, nažalost, nema.

Ako se izuzme Borča, koja koliko-toliko ima obrise urbane sredine, ceo potes Pančevačkog rita, kako se još naziva deo prestonice sa leve obale Dunava, više liči na selo nego na glavni grad.

Neplanska gradnja glavni je motiv na slici koja se ugleda kada se pređe Pančevački most. Ljudi koji tu žive kao najveće probleme navode nedostatak mosta koji bi ih povezao sa Zemunom i nepostojanje kanalizacionog sistema, zbog čega se neprijatan miris širi svuda naokolo, ali im nedostaju objekti za sport i kulturu.

Ljubiša Karunc, predsednik udruženja građana „Dunavski venac”, jedan je od pokretača inicijative da se na ovoj teritoriji osnuje posebna opština. On objašnjava da bi, u slučaju da dobije status pravnog lica, ovaj deo Beograda mogao bi da se razvija ravnomerno sa ostalim područjima prestonice.

– Najviše me brine što deca rođena sa ove strane reke nemaju iste mogućnosti za školovanje ilirekreaciju kao njihovi vršnjaci preko Dunava što ih često odvlači u neki porok. Nemamo dovoljno vrtića, škole do četvrtog razreda su bez fiskulturnih sala, tako da deca mogu da se bave sportom jedino u toku prolećnih dana, što nije dobro za njihov razvoj – jada se Karunc i dodaje da na ovom području koje ima oko 100.000 stanovnika postoji šest osnovnih i jedna srednja škola.

Da Pančevački rit, još po nečemu nije deo prestonice potvrđuje i slučaj table sa natpisom „Grad Beograd” koja označava teritoriju grada. Kako ističe Karunc, ova tabla je trenutno postavljena približno na sredini ovog područja, a trebalo bi da stoji ispred naselja Dunavac s obzirom na to da je ono najudaljenije od Pančevačkog mosta, a pripada teritoriji opštine Palilula.

Putnik kojiovamo dođe, nagledaće se svega – od prelepih, porodičnih kuća sa baštama do nepreglednih njiva pšenice. Ali, nešto će sigurno i da „namiriše”...

Većina teritorije Pančevačkog rita nema izgrađen kanalizacioni sistem, pa se stanovnici snalaze tako što prave septičke jame u svojim dvorištima.

– Fekalije se skupljaju u jamama odakle ih nesavesni građani izbacuju u obližnje kanale. Sve velike kuće gube deo lepote kada se zna da im je infrastruktura kao u 19. veku. Za vreme letnjih meseci i vrućina neprijatan miris se širi i život postaje nesnošljiv – objašnjava Ljubiša Karunc.

Svetlih primera i savesnih ljudi ipak ima, i to među onima od kojih bi se mnogi najmanje nadali – uspešnim biznismenima. Tako je preduzeće „Porše” prilikom izgradnje velikog poslovnog centra u potpunosti sredilo kanalizacioni sistem po svim propisima. Oni su otišli korak dalje i novosagrđenom stambenom naselju u blizini centra, takođe, uveli kanalizaciju.

D. Vukotić
[objavljeno: 14/06/2008.]

izvor Politika
link http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Izmedju-sela-i-grada.lt.html

 

[dragan]

Sad zamislite stranca koji dolazi iz pravca Temišvar - Zrenjanin i pita

koje je ovo mesto koje smrdi na fekalije ? .. ( ima tamo farmi svinja ).

I dobije odgovor da je to Beograd - predgrađe. ... ima okrene auto odma.

 

[Homer Jay]

Bolje mesto koje smrdi na svinje, nego varsoshica na Dunavu koja kipi od fasizma!

 

[dragan]

Bolje mesto koje smrdi na svinje, nego varsoshica na Dunavu koja kipi od fasizma!

Kakav,bre, fašizam?! .. saberi se malo.
.................. ...................... ...........................

ps. ... pošto vidim da niko od 'nadležnih' nije reagovao na ovakvu izjavu, onda ću ja

da uzmem u odbranu Grocku, jer u tom kraju ( gročanskom) bilo je ponegde i četnika

ali to je bilo daleko od svakog fašizma ili sl. ... u 'varošici na Dunavu' - Grockoj.

 

[Homer Jay]

Homer + Jay = Homer Jay

eto, sabrao sam se

Kakve farme svinja?!

Eto, to su je takav nivo rasprave. Ako mogu farme svinja da se uzmu kao glavna karakteristika obodnih naselja, onda naklonost ka ultradesnicarskim politickim opcijama moze da se uzme kao karakteristika Zemuna.

Ali to je pogresan pravac diskusije, naravno. Ali, buduci da si, iz tebi poznatih razloga, majstor provokacije na forumu, ocigledno je da se sa tobom moze komununicirati samo takvim jezikom.

Sam Zemun, u kojem zivis, i na koji si, koliko vidim izuzetno ponosan, za sebe vezuje brojne negativne stereotipe. Tu se prvenstveno istice, vec pomenuta, popularnost SRS-a. Pored toga Zemun cesto kod ljudi izaziva asocijacije na divlju gradnju, kioske na svakom cosku, neuredjena naselja itd. Takodje, prva asocijacija na prisvojni pridev "zemunski" je najcesce "klan". Najpoznatija ulica u Zemunu (za ne-Zemunce) je Shilerova, a njeni bivsi rezidenti najpoznatiji Zemunci u zemlji.

Narocito je, smatram, uvredljiva za gradjane Zemuna stereotipna slika koju ostatak Beograda, pa i Srbije, ima o zemunskoj omladini. Tako su 90-ih Zemun u slengu zvali i Dizeldorf, ali ne zbog slicnosti sa tim nemackim gradom, vec zbog popularnosti tzv "dizelaske" subkulture u toj beogradskoj opstini. Danas kruze i izuzetno nekoretni vicevi o Zemuncima (Zasto sneg ne pada u Zemunu? - Jer bi ga ugazili). Slika koju prosecan Srbin ima o mladom Zemuncu je "agresivan nekulturan tip, sa siromasnim obrazovanjem, katastrofalnim fondom reci i sklon ka nelegalnim radnjama".

Samim tim se Zemun u 90-im godinama, uprkos izuzetnoj kulturnoj tradiciji, identifikovao sa turbo-folk stvaraocima. Predstavnici Zemuna u medijim su postali ljudi poput klana Djogani (Funk G, B3 i sl. balavurdija)........

Naravno, iole otvoreniji i obrazovaniji Beogradjanin, pa i gradjanin Srbije, zna da je takva slika o Zemunu poprilicno iskrivljena.

Zato je iznenadjujuce od tebe da se koristis najprimitivnijim stereotipima i predrasudama u diskusiji, narocito na ovu temu.

Pritom, sve sto sam gore nabrojao je moglo podmuklo da se upotrebi kao kontraargument u diskusiji, ali niko se nije latio tako niskih udaraca.

I kao sto si ti ponosan na svoj kraj i stitis ga, ja tako VOLIM svoj kraj. Nisam ponosan na njega, mislim da dosta toga moze da se uradi i da mnogo zaostaje za standardima koje mora da ispuni predgradje jednog evropskog grada, ali ga volim jer je moj. Isto tako, stajem u zastitu svojih prijatelja koji zive u Krnjaci, Zelezniku, Sopotu...

Voleo bih kada bi u svojoj argumentaciji koristio smislenije podatke od toga da "predgradja smrde na svinje" ili da se "tamo glasa za radikale" ili da se "niko tamo ne naziva Beogradjaninom". To su krajnje irelevantan pitanja. Smrad sa farmi svinja je samo jedan gradski problem, kao i nehigijensko naselje ispod Gazele ili klizista u Mirijevu. Dobrom zakonskom regulativom i savremenim tehnologijama, predstavlja problem koji se moze sanirati, nikako argument da se zbog toga krajevi grada u kojima se uzgajaju svinje izkljuce iz gradskog sistema.

Zapravo, krajnje mi je smesan metod "guranja pod tepih" kad aje u pitanju resvanje gradskih problema. Iskljucivanje opstina sa najvecim problemima iz sastava grada Beograda nece resiti nista, vec ce samo tebi doneti mirniju savest da je eto jednom administrativnom odlukom smrad svinja odstranjen iz tvog grada.

A pritom, volimo svi svinjce kada se toplo skine s raznja, zar ne? E kad smo vec kod toga, evo nekih dodatnih argumenata u prilog mojim stavovima:

- obilaznica oko Beograda prolazi kroz prigradska naselja (Batajnica, Dobvanovci, Ostruznica, Zeleznik, Bubanj Potok, Vinca)
- voda koju Beograd koristi dolazi iz prigradskog naselja (Makis)
- struja koju Beograd koristi dolazi iz prigradksih opstina (Lazarevac, Obrenovac)
- smece iz Beograda se odvozi u prigradsku opstinu (deponija u Vinci)
- postrojenje za preciscavanje otpadnih voda ce biti izgradjeno u predgradju (u Velikom Selu)
- Luka Beograd ce biti izgradjena sa leve obale Dunava (nizvodno od Ca-Ca-Ca naselja)

Vec sam u ranijim postovima pomenuo da ogromna radna snaga dolazi u Beograd iz prigradskih naselja, samim tim i veliki deo novca potrosen u gradu dolazi iz ovih krajeva. Budzetski prihodi mozda nisu ogromni, ali su svakako znacajni.

E sad, postavlja se pitanje - sta to Beograd realno pruza prigradskim opstinama? Naravno, blizina grada otvara neverovatne mogucnosti (kvalitetno obrazovanje, zdravstvo, kulturni zivot, nocni zivot, priliku za zaposlenje.....), ali koja je to direktna korist koju ove opstine imaju???

Dakle, koja je to vizija Beograda, grada buducnosti, koju imamo?

Lep centar, sa luksuznim naseljima na rekama, neboderima na Novom Beogradu, divnim restauriranim centrom grada, pesackim zonama, muzejima, koncertnim dvoranama, multipleks bioskopima, shopping mallovima, sirokim bulevarima, ekskluzivnim prodavnicama....

I s druge strane, ogromno pprostranstvo na obodu grada, koje je popunjeno neurbanizovanim naseljima - nabacanim kucama od opeke, bez fasada, bez kanalizacije, bez asfalta, bez javnog osvetljenja. Mesta u kojim dolaze govna iz centra, smece iz centra, a iz kojih u centar idu voda i struja. Mesta sa industrijskim postrojenjima i visokim dimnjacima zavijena u dim. Mesta gde omladina bleji ispred kioska i pije pivo, rola dzointe i nema pametnija posla!

E, to, postovani Dragane, nije Beograd u kakvom ja zelim da zivim. No, ser. Nemojte zmurati na cinjenicu da su neka od ovih naselja na samo 15km od centra. I taj nesretnik iz Temisvara sto dolazi, mozda i okrene kola, kada dozna da je to sto vidi i oseti Beograd koji je Beograd odbacio.

Tako da koliko god bilo tesko za svariti, it's your problem too!

 

[dragan]

Ajd da preskočim opaske o Zemunu i zemuncima ( o tome ćemo u 4 oka )
već da ti skrenem pažnju ( sad kad si sabran) da sve to što si nabrojao kao
relacije Grad - Prigradska naselja ( šta ona daju, a šta dobijaju od grada)
može i treba da funkcioniše i u boljoj administrativnoj ogranizaciji - decentralizaciji.

Objekti za potrebe Grada mogu biti i na drugim opštinama - kao u 'belom svetu'.
Nap. struja je obična roba koja se prodaje na berzi, a žitelji predgrađa će dolaziti
u Beograd kao i danas, jer na tom nivou neće biti nikakve razlike.

Tamo gde mogu da budu poboljšanja su samostalne opštine kao Inđija, koje
bi same vodile računa o svom razvoju, a sa druge strane gradska Uprava ne bi
odlučivala na tako velikoj teritoriji sa raznoraznim problemima, već bi se bavila
poslovima vezanim za gradsko tkivo u kojem su specifični problemi.

Ti ovu diskusiju shvataš na prilično emotivan način, a nećeš ili ne možeš
da izneseš kontra-argumetne predloženoj decentralizaciji na teritoriji Bgd.
Do nje će neminovno doći, samo je pitanje kad i kako će se sprovesti.
.............................................................

ps. .. Evo da ti danas odgovorim i na tvoje pitanje ( Kakve farme svinja?!) u vezi stereotipa.

Te farme nisam pomenuo kao karakteristiku obodnih naselja ( jer to, naravno, i nisu), već
bukvalno kad se prolazi tim putem, pogotovu leti, oseti se 'miris farme' koje se tamo nalaze
kao i kod Batajnice ili iza Surčina - to znaju svi koji su prolazili nedaleko od njih.

Znači to nije nikakav stereotip, već realnost, ali ti si iskoristio priliku da pišeš o stereotipu
koji se odnosi na Zemun i zemunce ( što nema veze sa ovom temom) premda si napisao
da 'iole obrazonavi beograđanin' zna da to nije tačno, jer je obična glupost shvatati
neki grad kroz negativne stereotipe o njemu, pa se slažem da kod obrazovanih beograđana
tvoje viđenje, u gornjem postu,Zemuna i zemunaca neće biti dobro primljeno - naprotiv.

 

[dragan]

Padinjak kao uspavana oaza

Stariji žitelji Padinske skele najviše cene njenu udaljenost od gradske vreve, dok je za mlađe to
najveći problem rodnog kraja Problema sa kojima kuburi celokupno stanovništvo naseljeno sa leve
obale Dunava, nisu pošteđeni ni žitelji Padinske skele.

„Nemamo crkvu i džamiju, ali zato imamo zatvor i ludnicu”, često u šali vole da prokomentarišu žitelji Padinske skele.
Ovo naselje smešteno je pored Zrenjaninskog puta, na samo15 kilometara od centra grada.
Sastoji se od nekoliko delova, a to su Tovilište, Novo, Srednje i Staro naselje.

Zbog nedostatka mosta preko Dunava između Zemuna i Pančevačkog rita, putnik namernik je prinuđen da ovu
razdaljinu prevaljuje zaobilaznim putem, odnosno da od Novog Beograda do Padinske skele putuje oko sat i po vremena.
Direktne autobuske linije nema, pa žitelji Padinjaka i njihovi gosti koriste autobus broj 101
koji na svakih desetak minuta polazi sa okretnice kod Bogoslovije.

– Na sve načine pokušavamo da rešimo probleme kanalizacije i objekata infrastrukture, ali te teme su aktuelne
jedino dok traje izborna trka. Tada se političari nadmeću u obećanjima, ne bi li zadobili naše poverenje i, što im je
mnogo bitnije, naše glasove. Od celog područja Pančevačkog rita, čini mi se da smo u najboljoj poziciji, jer nemamo
toliko kanala, kao na primer Krnjača, pa smo koliko-toliko pošteđeni neprijatnih mirisa koji iz njih dopiru
– ističe Jovan Marković.

U Padinskoj skeli, sem porodičnih kuća postoji i tridesetak stambenih zgrada koje su uglavnom prizemne, kao i
nekoliko sa dva, tri sprata. Ovi objekti su lošeg kvaliteta, ali kada se neki stan u njima nađe na tržištu, prodaje se
bukvalno za dan. Prema rečima upućenih, razlog za to je povoljna cena u odnosu na delove bliže gradu i relativno
mala udaljenost od centra.

ceo text : http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Padinjak-kao-uspavana-oaza.lt.html

To je otprilike ono o čemu sam pisao - treba oformiti opštine koje će rešavati svoje probleme, a ne Grad.

 

[boris73]

наравно да је свако нормалан за тако нешто... али, реално, и да се сутра формира општина- рецимо "дунавски венац", сумњам да би се ти нагомилани проблеми решили за неко догледно време. док све то не би профункционисало, прошле би године и године, да не кажем деценије.
ипак, ако је то први корак у некој децентрализацији, а она нам је и више него потребна, нека се то свим силама прогура у врхове градских и државних институција и нека се да људима бре та општина!!! и она подавалска села такође.
те две "нове" општине су по мени приоритет. питам се само како је то сурчину успело за тако кратко време да се одвоји од земуна...

 

[dragan]

U Zemunu je uvek postojala ideja da se teritorija opštine svede na racionalnu meru, a
ideja o odvajanju Surčina nije baš od juče, ali je procedura malo kočila stvar.
Zemun je dosta pomogao Surčinu da 'stane na noge' i jedno vreme je vršio neke poslove
za Surčin dok se oni nisu sasvim osposobili - sada je ne redu Batajnica sa Ugrinovcima i ostalim.

Kod osnivanja novih opština, Grad i stara ,matična' opština, moraju da pomognu u organizaciji
a i materijalno ( nap.opremanje novih prostorija i njihova izgradnja) iz buđzeta grada.
Može da se odredi i neki prelazni rok u kojem bi se nova opština sasvim osposobila za sve poslove.

 

[Nikola]

vršio neke poslove[/b]
za Surčin dok se oni nisu sasvim osposobili - sada je ne redu Batajnica sa Ugrinovcima i ostalim.

I tu se ispoljavala veleika nesihronizovanost. Moj cale vec evo 3.godinu uredno dobija uplatnice za porez i od Surcina i od Zemuna. Vec 3. godinu gubi 2-3 dana dok to resi i svaki put mu kazu da je sad sve reseno i da ce sledece godine dobiti samo od Surcina uplatnice za naplatu poreza, ali uvek dobije i od jednih i od drugih.

Ovo ne znaci da nije dobra stvar sto je Surcin opstina, samo to pravljenje opstine treba prvo doooobro da se pripremi(infrastruktualno) pa da se tek onda u to upusta.

 

[dragan]

Moj cale vec evo 3.godinu uredno dobija uplatnice za porez i od Surcina i od Zemuna. ...

Naplata poreza nije posao opštine, već Poreske Uprave republike - koja samo ima odelenja po opštinama.

 

[dragan]

Možda neke opštine još nisu 'odrasle' da budu samostalne - za sada :

Zbog nagomilanih dugova, Grocka bi mogla postati prva opština
koja će bankrotirati (?!) - navode opštinske vlasti
Vikendice pod stečajem

Nezvanično, opština ima oko 100.000 stanovnika, stopa nezaposlenosti je devet odsto, ali pretpostavlja se
da bi bila znatno viša ako bi ispitivali i 25.000 neprijavljenih stanovnika.(?!)
........................ ............................

I bez dugova, Grocka nema novca. Sa osam odsto stanovništva prestonice i sedam odsto teritorije grada, opština
ima svega jedan odsto budžeta Beograda, kaže Miladin Sapundžić, opštinski većnik.

Rečice i potočići su zastrašujuće zagađeni, kanalizacija do mnogih kuća još nije stigla, sitno smeće, kućni
aparati i građevinski otpaci su razbacani duž puta. Do grada vozi malo autobusa i čak su i naselja u opštini
međusobno loše povezana javnim prevozom, pa žitelji nekih krajeva moraju putovati do Konjarnika kako bi
uhvatili tu GSP vozilo do dela Grocke koji im je u neposrednom susedstvu.

Priča se da se u naselju krije mnoštvo fabrika za sintetisanje teških opijata i nije čudno što se narkomanija
ne svodi na lenjo uživanje marihuane radi opuštanja. Uklapanje u takvu sredinu brojnim pridošlicama nije
nimalo olakšano i neznanac u pojedinim kafićima ne bi se smeo čuditi ako ga bez razloga ne pretuku i
bace sa terase, kaže Nebojša Marinković, diplomac Više poslovne škole.

O razvoju niko u vlasti ne razmišlja dok ne budu sigurni da Grocka neće postati prva opština koja će bankrotirati.
Puniti budžet je nemoguće pre nego što privatnici legalizuju poslovne objekte i pristanu da plaćaju dažbine.
Privlačiti ulagače je neizvodljivo dok 80 odsto zgrada u naselju, koliko je nelegalizovano, ne bude upisano u karte
kako bi mogao da bude napravljen detaljni urbanistički plan i raspored poslovnih lokacija. ... itd.

http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Vikendice-pod-stechajem.lt.html