Za ta ulaganja skoro da vazi pravilo da ulosis koliko si spreman da izgubis. Ko sme da se kocka sa jedinih 100k evra koje ima.
Sve je to nesigurno a i oduzima previse vremena i zivaca. Ti kada ulozis 100e u nesto sto raste i pada, svaki dan si opsednut pracenjem sta ce biti, koliko raste, koliko pada.
Porez ide i preko 30% i obavezan je, dok za izdavanje stana u Srbiji znamo da bas i nije toliko obavezan ako ti neko placa na ruke, tako da eto jos jedne pogodnosti.
Mislim da je u index fondove najbolje ulagati periodično na dug vremenski rok, kako je tvorac prvog index fonda i zamislio.gde vidite vrednost najlikvidnijeg i najveceg fonda na svetu za godinu dana?
Daj link do ovog grafika goreMislim da je u index fondove najbolje ulagati periodično na dug vremenski rok, kako je tvorac prvog index fonda i zamislio.
Da odgovorim na pitanje, očekujem da će dalje da pada, verovatno i do vrednosti pre pandemije, jer mi se čini da je previše brzo porastao, kao što je @_MC pisao, ali to nikako ne mogu da znam.
ja znam:Plus dosli smo do toga da ne znas hoce li se bull nastaviti ili ce biti meko ili tvrdo sletanje.
Daj link do ovog grafika gore
Hvala!Backtest Portfolio Asset Allocation
Analyze and view backtested portfolio returns, risk characteristics, standard deviation, annual returns and rolling returnswww.portfoliovisualizer.com
I naravno, niko ne kaže da ne treba da se kupi nekretnina za život, ali možda nije loše ulagati i u ovako nešto, umesto što se kupuje po 10 stanova?
@agnostoxxxIF we get ZERO month-on-month inflation every month, from now until the end of the year, the year-end CPI will be … <drum rolls > ….
6% YOY ….
Да, знам за њега, нисам га дуго посећивао...Na ovom forumu ima puno materijala na temu: https://www.bogleheads.org/forum/viewtopic.php?t=88005
Разумем, зато ће и они ове и сл. год. имати бруталан drawdown.Ovaj primer je više da se pokaže da je najpasivniji i najjednostavniji moguću način u prošlosti donosio ~9.5% godišnji prinos (~6.5% računajući inflaciju), na period od 30 godina. Više kao neko ulaganje za penziju. Kako se bliži penzija malo se prespe u obveznice i povlači se 3-4% godišnje i troši se. Umesto S&P se prati svetski indeks zbog bolje diversifikacije. Na ovome su zasnovani mnogi penzioni fondovi u Americi.
Корелација није директна веза... Написао сам 'директна веза'. Питање си поставио: Зашто није било значајне инфлације иако су пумпали?, ја ти напишем да није у директној вези, а више страна уназад сам и писао зашто, али ево опет јер сам јебени ...
@Ljuba82
Није, ако повећаш количину новца за 40%, укупни раст потрошачких цена неће бити 40%... Зато није директна веза. Новац мора да доспе на стварна тржишта да би дошло до повећања потрошачких цена. А, чак ни тад не мора.
Цена је директан однос(функција) понуде и тражње.
Нпр. Ако је количина на страни понуде иста, а вишак новца доспе на страну тражње, онда претпостављамо да ће се потрошити и да ће доћи до веће тражње, самим тим ће страна понуде осетити и подићи ће цене како би максимизовала профит. Ово је под условом да количина на страни понуде остане иста. Ми смо имали ситуацију где је понуда уништена, а тражња најмање остала иста, или се нагло повећала стимулансима. Људи ништа нису радили месецима, па и годинама, а државе су их плаћале кроз пакете помоћи, а ти пакети су се финансирали кроз штампање. Наравно да ће доћи до скокова у ценама...
Да ли је у директној вези са штампањем? Није. Да ли штампање на индиректан начин подстиче инфлацију? Да.
Треба само мало пажљивије читати, а не скакати.