Šta je novo?

Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

index fondovi poput s&p 500 su ti bukvalno najsigurniji nacin ulaganja u berzu gde ces na duge staze biti u plusu, ne velikom, al vecem od inflacije.
 
Pa jesu, ali padaju i oni, i to vise nego sto stanovi mogu da padnu.
Ulaganje u te fondove je na nivou fantazije za prosecnog coveka.
A i diverzifikovan portfolio ne znaci uloziti u vise fondova, nego uloziti u fondove, nekretnine, zemlju, zlato i ostalo. Niko normalan ne ulaze sve sto ima u fondove i berzu.
 
Bio sam skoro sa čovekom u pedesetim iz Poljske, popustio sa zivcima i usled inflatorne brige uložio skoro celu ustedjevinu sporadicno na berze tokom predhodne dve godine, prvo Varsavska, a onda i indekse po svetu, non stop prati vrednost portfolija, čita zivotopise ljudi koji su pobedili indekse kroz istoriju … kaže cilj je imati portfolio od oko 800k€ koji će ti davati prinos mesečni od 4K€ i da te Bog vidi … ja sam ulagao na BG berzi 2005/2006…toliko od mene… sve u svemu treba pobediti neki indeks 😂
 
koliki je dobitak sp500 od početka godine?
 
gde vidite vrednost najlikvidnijeg i najveceg fonda na svetu za godinu dana?
 
Za ta ulaganja skoro da vazi pravilo da ulosis koliko si spreman da izgubis. Ko sme da se kocka sa jedinih 100k evra koje ima.
Sve je to nesigurno a i oduzima previse vremena i zivaca. Ti kada ulozis 100e u nesto sto raste i pada, svaki dan si opsednut pracenjem sta ce biti, koliko raste, koliko pada.
Porez ide i preko 30% i obavezan je, dok za izdavanje stana u Srbiji znamo da bas i nije toliko obavezan ako ti neko placa na ruke, tako da eto jos jedne pogodnosti.
1660080703613.png

Ovo je S&P 500 sa reinvestiranjem dividendi, ulaganje kvartalno $1000 za ~30 godina. Možda je nekad bilo teško u Srbiji uraditi ovako nešto, danas mislim da je teže kupiti stan, nego ulagati na berzu. Ovo može svako da uradi, da sve automatizuje i da ne potroši ni dan za tih 30 godina. Naravno, ovako je bilo do sad i niko ti ne garantuje da će berza nastaviti da raste ovim tempom, ali ko ti garantuje da će vrednost stanova da nastavi da raste?
I naravno, niko ne kaže da ne treba da se kupi nekretnina za život, ali možda nije loše ulagati i u ovako nešto, umesto što se kupuje po 10 stanova?
 
gde vidite vrednost najlikvidnijeg i najveceg fonda na svetu za godinu dana?
Mislim da je u index fondove najbolje ulagati periodično na dug vremenski rok, kako je tvorac prvog index fonda i zamislio.
Da odgovorim na pitanje, očekujem da će dalje da pada, verovatno i do vrednosti pre pandemije, jer mi se čini da je previše brzo porastao, kao što je @_MC pisao, ali to nikako ne mogu da znam.
 
Ja imam brokerske naloge i kod etrade i kod tdameritrade i iskreno ne bi savetovao da se ulaze neki ne znam kakav novac u berzu. Mozda neki % ukupnot networtha ali ne preterano.
Recimo 10-15%. Meni licno sve preko toga je bas opterecujuce. (a imao sam periode). Plus dosli smo do toga da ne znas hoce li se bull nastaviti ili ce biti meko ili tvrdo sletanje.

Znam lika koji svu svoju imovinu drzi na berzi (sve sta ima). Ne bi voleo tako da zivim iskreno plus mu ujka sem i onako uzme 50% jer mu ode u kratkorocan gain posto trejduje svaki cas.

Pre bi ulozio kapital u neki
mini biznis gde licno odredjujes sta se radi tim kapitalom nego u berzu.
 
Mislim da je u index fondove najbolje ulagati periodično na dug vremenski rok, kako je tvorac prvog index fonda i zamislio.
Da odgovorim na pitanje, očekujem da će dalje da pada, verovatno i do vrednosti pre pandemije, jer mi se čini da je previše brzo porastao, kao što je @_MC pisao, ali to nikako ne mogu da znam.
Daj link do ovog grafika gore
 
Plus dosli smo do toga da ne znas hoce li se bull nastaviti ili ce biti meko ili tvrdo sletanje.
ja znam:
  1. neće se bull nastaviti jer ovo nije bull market, već bear market, a rast cene je samo BMR koji nikad nije samo, već bearovi postaju bullovi. I veoma verovatno da nije najveći rally u ovom bear marketu.
  2. Nema mekog sletanja, ko misli da ima onda se kladi protiv veoma duge istorije koja nam kaze da inflacija preko 5% nije obuzdavana bez recesije. Srećno investiranje...
 
@sundjer_bob Sad bolje za kompom pročitah šta je napisano u vezi sa grafikom :)

Ne mislim da je sjajan način da se ulaže na taj način,.
Zašto nije dobar: Ako sam dobro razumeo, onaj ko ulaže 30 godina, za svaki kvartal 1000 $, što je ukupno investirano 120.000$ za tih 30 god., imaće ukupan prinos od ni 1.000.000$ tim da za tih 30 godina neće videti ni centa od sveg uloženog, a svakih 3 meseca mora da nađe novih 1.000 od kojih će se oprostiti na 120-n tromesečja(n je tromesečje po redu u kom se ulaže 1.000). Oprostiće se i od svake pripadajuće dividende ukoliko se isplaćuje za svakih investiranih 1.000.

Hvala!

Da, pomislih da je logaritamska f-ja.
Logaritamska je obeshrabrujuća kada se povrat uskladi sa inflacijom.

Ali ovo potpisujem:
I naravno, niko ne kaže da ne treba da se kupi nekretnina za život, ali možda nije loše ulagati i u ovako nešto, umesto što se kupuje po 10 stanova?
 
Poslednja izmena:
IF we get ZERO month-on-month inflation every month, from now until the end of the year, the year-end CPI will be … <drum rolls > ….

6% YOY ….
@agnostoxxx
 
Ovaj primer je više da se pokaže da je najpasivniji i najjednostavniji moguću način u prošlosti donosio ~9.5% godišnji prinos (~6.5% računajući inflaciju), na period od 30 godina. Više kao neko ulaganje za penziju. Kako se bliži penzija malo se prespe u obveznice i povlači se 3-4% godišnje i troši se. Umesto S&P se prati svetski indeks zbog bolje diversifikacije. Na ovome su zasnovani mnogi penzioni fondovi u Americi.

@Mikie Koji je način ulaganja i godišnji prinos po tebi dobar? Ako sam razumeo problem sa ovom strategijom je dug period ulaganja? Misliš da neće biti moguć ovakav prinos u budućnosti?

Na ovom forumu ima puno materijala na temu: https://www.bogleheads.org/forum/viewtopic.php?t=88005
 
Ја сам пре за активније улагање, пасивност ми не лежи, али то је мој лични избор.

Наравно, већина људи нема времена ни снаге да се активније баве тиме, па је пасивност предуслов за њих. У том случају свакако улазе разни ETF-ови, проблем са њима је што имају велику бету, па када се догоде велики bear-ови, drawdown је за првобитан ризик превелик. Risk parity ETF се сматрао за најсигурнији у последњих пар година јер је био брутално диверзификован обвезницама, али менаџери истих су класичне бете који имају резултате само када Фед пумпа... Не можемо да се правимо луди на пад од +20% за нешто што прво продајеш као сигурно, а онда и када крене пад продајеш још јаче да је све у реду... То је најобичнија превара...

Мислим да ће један лик који је поприлично успешан у трговини избацити више различитих портфолија када ударимо у дно, где год оно било, а вероватно ће оформити и ETF/HF у које ће моћи да се улаже. Радо ћу поделити то пре него што се деси, он већ увелико то најављује, верујем да је успео да обезбеди солидну првобитну базу, видећемо. Овај bear има још нôгу, тако да има времена.

П. С. Иначе, тај лик има велики удео у успешности ове моје, до сад, краткорочне трговине. Он је још скратио почетком новембра.
 
Да, знам за њега, нисам га дуго посећивао...
Овај портфолијо који се спомиње(The three fund portfolio) би изгубио више од -20% при балансу од 33/33/33(bonds/sp500/EFA)... Тако да...но но за мене.
Ovaj primer je više da se pokaže da je najpasivniji i najjednostavniji moguću način u prošlosti donosio ~9.5% godišnji prinos (~6.5% računajući inflaciju), na period od 30 godina. Više kao neko ulaganje za penziju. Kako se bliži penzija malo se prespe u obveznice i povlači se 3-4% godišnje i troši se. Umesto S&P se prati svetski indeks zbog bolje diversifikacije. Na ovome su zasnovani mnogi penzioni fondovi u Americi.
Разумем, зато ће и они ове и сл. год. имати бруталан drawdown.

У risk-off режиму је победио онај ко је преживео, а преживео је онај ко држи кеш и седи на рукама и чека велики обрт на risk-on.

Најидеалније је скратити, али то је за пасивне велики ризик с обзиром да се тражи активно праћење позиција.
 
Корелација није директна веза... Написао сам 'директна веза'. Питање си поставио: Зашто није било значајне инфлације иако су пумпали?, ја ти напишем да није у директној вези, а више страна уназад сам и писао зашто, али ево опет јер сам јебени 🦜...

@Ljuba82
Није, ако повећаш количину новца за 40%, укупни раст потрошачких цена неће бити 40%... Зато није директна веза. Новац мора да доспе на стварна тржишта да би дошло до повећања потрошачких цена. А, чак ни тад не мора.

Цена је директан однос(функција) понуде и тражње.
Нпр. Ако је количина на страни понуде иста, а вишак новца доспе на страну тражње, онда претпостављамо да ће се потрошити и да ће доћи до веће тражње, самим тим ће страна понуде осетити и подићи ће цене како би максимизовала профит. Ово је под условом да количина на страни понуде остане иста. Ми смо имали ситуацију где је понуда уништена, а тражња најмање остала иста, или се нагло повећала стимулансима. Људи ништа нису радили месецима, па и годинама, а државе су их плаћале кроз пакете помоћи, а ти пакети су се финансирали кроз штампање. Наравно да ће доћи до скокова у ценама...
Да ли је у директној вези са штампањем? Није. Да ли штампање на индиректан начин подстиче инфлацију? Да.

Треба само мало пажљивије читати, а не скакати.

Imaš terminološki problem. Korelacija jeste direktna povezanost dve ili vise varijabli, može biti pozitivna, negativna, linearna, eksponencionalna ili u bilo kojoj drugoj zamislivoj f.-ji. Retko je 1:1 linearan odnos, tj da pomeranje X za 15% npr, uslovljava pomeranje Y za toliko.

Konkretno do 2020. te silne intervencije nisu toliko pogađale potrošačke cene, koliko finansijska tržišta, real estate, kriptosvet...
 
Korelacija je odnos, ne veza u smislu da je jedno uzrok drugom. To sam hteo da razdvojim...

Poenta je da korelacija nije nešto što ti govori da je nešto direktan uzrok nečega, što ste ovde očigledno implicirali.

Ja sam sa MC-jem govorio o potrošačkim cenama jer se njegovo pitanje na to odnosilo.
 
Poslednja izmena:
Наравно, опште је позната "correlation is not causation"...
Далеко од тога да се не слажем да штампање утиче на цене, већ само није тако просто...
 
@sundjer_bob

Odlični primeri lažne korelacije, nikad video. :)
Meni je poznat slučaj inflacije i količine kiše u Britaniji, gde je koeficijent korelacije gotovo 1.

Naravno, ovo o čemu pričamo nije taj slučaj, inflacija je u direktnoj funkciji od upumpane love, samo naravno da nije veza aX+b.

U stvari nekad je sama definicija inflacije bila povećanje monetarne mase (to inflate), pa je vremenom to prešlo na opšte povećanje nivoa cena, prevara na neki način, kao i promena drugih definicija i metodologija da bi se dobili politički prihvatljiviji rezultati.
 
aj budi srce i pokaži tu funkciju o kojoj pričaš
 
Nema tu f.-je, u stvari ima, sigurno u statističkim zavodima proučavaju ekonometrijske serije i regresije. U stvari o ovome što se dešava ove dve godine će se tek pisati u udžbenicima, siguran sam! Moj neki osećaj je da ćemo imati nove '70-e, s tim što će više da se potkrada u smislu da će potcenjivati realnu inflaciju.

Ovo je prosto najosnovnija makroekonomska jednakost mV=pY. Kad menjas, tj povećavaš količinu novca u opticaju, a sa druge strane ga ne prati realan robni autput, dešava se šta se dešava! Direktna zavisnost!
 
Осим што није једнакост, али нема везе...
 
Juče sam čuo do sada najbolji opis Davosa i Svetskog ekonomskog foruma:

''Davos i Svetski ekonomski forum su mesta gde 1% najbogatijih na svetu idu da odglume da imaju savest.''
 
Vrh