To je ono što ekonomisti nazivaju
stagflacija, em rastu cene, em opada privredna aktivnost čak i zbog minimalnog zatezanja! Moguć ishod u nekom ipak kraćem periodu, tipa par meseci, godinu dana, jer ako krene ozbiljnija deflacija (a čak neće doći ni do toga možda, jer trenutno imaju ozbiljan inflatorni bafer, dovoljno je da vide iz meseca iz mesec usporavanje inflacije), sve države će biti primorane da ponovo stimulišu! U teoriji na svim ekonomskim fakultetima, cilj Cbanaka je cenovna stabilnost. U praksi već 50 godina vidimo da se uvek bira spašavanje privrede uz puštanje inflacije koliko treba dok se ne ispegla dug i vrati u matematički održivo stanje. Dakle imao si ozbiljnu intervenciju i stimulisanje 2020. što je sa nekim lagom izazvalo opasnu inflaciju, države su primorane da dižu kamate, time hlade tražnju, a samim tim usporavaju privrednu aktivnost. Jednostavno ljudi zbog većih cena ne mogu više da priušte neke stvari, prodaje se manja količina, no kako je veća cena, nominalni rast GDP (cena x količina) za sada velike većine zemalja je debelo pozitivan.
Ono što sam ja primarno očekivao još pre 3 godine je neki da kažemo nulto-pozitivni rast (to je ovo kad političar izađe i kaže da smo imali rast 2.2% npr), negativne realne kamate, tj par procenata veća od projektovane inflacija (u stvari prava inflacija je još par % veća od one statistički priznate) uz netaknute (nulte tada) kamatne stope! Upravo to se i dešava, s tim što su kamate nešto minimalno veće, ali veća je i inflacija, tako da taj očekivani paritet ostao isti, kao i negativne kamate! To je da kažemo neki soft landing scenario gde mi svi jednostavno moramo svojim kupovnim standardom da platimo celu ovu igranku, novac će vredeti manje, ali nominalni pokazatelji rasta će ostati netaknuti (ili će čak rasti minimalno). Dakle to je ono što je po meni očekivano i za sada se uz male korekcije odvija i ja očekujem da se taj trend nastavi kroz celu dekadu, uz neka blaža variranja.
Onda tu imaš dve, po meni podjednako neverovatne ekstremne mogućnosti, veliku depresiju sa jedne i hiperinflaciju sa druge strane. Tako je, postoje ooogromne deflatorne (dug koji si pomenuo npr) i inflatorne sile i sa jedne i sa druge strane koje se bore i kojima CB mogu da manipulišu sa nekim svojim instrumentima (kamate, ponuda novca itd...). Da su CB ostale monetarno neutralne 2020. godine i da nisu reagovale kako su reagovale, imali bi nezapamćenu depresiju, nikad viđenu. Lančane bankrote pojedinaca, firmi, država, tj prevedeno na nivo običnog čoveka, podigao si kredit za stan od 1000 eur/kv, a sada on zbog opšte depresije vredi 500 eur/kv, a ti plaćaš i dalje tih 1000 eur + kamate, a posla nemaš. E pa oni su preterali sa stimulisanjem i sada imaš suprotno, na neki način su spasili dužnike, obezvredili novac, stimulisali investiranje keša! Cilj nije ni jedno, ni drugo dakle, nego neko
fino balansiranje, ali kako efekti npr monetarne politike laguju i po 6 meseci, godinu, uvek može da se desi nešto što će kreatore politike naterati na ekstremne mere u drugom pravcu. Eto to 2020. je bilo upravo to, s tim što bi sa ovim nivoima duga oni to svakako morali da urade pre ili kasnije na ovaj ili onaj način (što otvara neke druge teme i opravdano ili ne zadire već u teorije zavera).
Jako lepu ideju za to što želim da objasnim mi je dao 1 moj drugar koji se slupao pri 120 km/h na starom obrenovačkom putu i srećom ostao živ, nije mu falila dlaka sa glave. Kaže,
izlećem sa puta levo, ja vraćam volan na desnu stranu, nekako i uspem, ali sad izlećem sa druge, desne strane i ja još agresivnije motam na levu stranu i to traje i traje i traje i na kraju čak i to uspeva, ali onda izleće sa puta levo između dve bandere i zaustavlja se 2 metra od Save na krovu. Džabe što je on još agresivnije pokušao da vrati desno, kasno je bilo. E tako je isto i u ekonomiji ovo, ne znam bolji primer.
Koga ne mrzi i ko voli da razmišlja, može da pažljivo pogleda ovo, sve epizode, staro je 10 godina, ali lepo stari i vrlo je aktuelno sada, biće mu apsolutno jasno šta se dešava!
www.zerohedge.com
www.dairyherd.com
