Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

[chiki]

Ne vidim nacin da efikasno investiram u zlato. Ako kupim zlato kod zlatara u formi nekih plocica, ili ne daj boze zlatnika, odrace me (na ciklusu kupovine i prodaje gubis barem 20%, ako ne i vise, posebno za zlatnike), a da investiram u neku firmu koja za mene kao kupuje investiciono zlato, dosta je tesko naci pouzdanu firmu u tom segmentu i uloziti - posebno iz Srbije.

Prvi put imas taj trosak od par % i posle toga možeš raditi OTC trgovanje gde toga više nema. "Zlatno" pravilo je diverzfikacija pa je zlato nephodnost

 

[Пантограф]

Глупо питање - да ли се још некоме, осим фирми од које си купио плочице, оне могу продати по једнакој цени?

 

[zainteresovan]

Trebalo bi da se otvori posebna tema o trgovini zlatom u Srbiji. Licno sam uvek smatrao da je to kod nas besmislena prica, ali mozda i gresim.

Глупо питање - да ли се још некоме, осим фирми од које си купио плочице, оне могу продати по једнакој цени?

Naprotiv, pravo pitanje. I ja koliko znam da ta provizija od par % vazi samo kod onoga kod koga si kupio. Problem je sto su to vecinom firme iznikle u poslednjih 2-3 godine, a tako ce naprasno verovatno i da nestanu. Kod ostalih prodavaca ces proci pod uslovima koje oni diktiraju, a kod zlatara - dranje 20-30%.

 

[Ljuba82]

1 od ozbiljnih instrumenata za manipulaciju cene zlata je i ta premija na spot cenu. Ko želi da sačuva vrednost na dugi rok, sačuvaće, ali nema prinosa.
O trgovini papirića kojim se dokazuje vlasništvo da ne pričam. Smatra se da ima od nekoliko desetina do nekoliko stotina istih koji dokazuju vlasništvo nad recimo 1g zlata. Nešto slično kao sa finansijskim derivatima.

@Mikie

Misliš na paritet usd u odnosu na ostale valute (i ako je to zašto?) ili na generalno fiat?

Zavisi šta ti je long

Na par godina, dekadu, tj ceo ciklus, fiat svakako ide dole, može samo da ostane isti paritet između valuta. E sad, istina je da se očekuje kratkoročno da će vrednost sporije da mu pada, možda i bude kratak period pre pivota gde će mu rasti vrednost u odnosu na ostale asete, pa da se pojavi prilika da investiraš.

 

[vradovic]

Trebalo bi da se otvori posebna tema o trgovini zlatom u Srbiji. Licno sam uvek smatrao da je to kod nas besmislena prica, ali mozda i gresim.



Naprotiv, pravo pitanje. I ja koliko znam da ta provizija od par % vazi samo kod onoga kod koga si kupio. Problem je sto su to vecinom firme iznikle u poslednjih 2-3 godine, a tako ce naprasno verovatno i da nestanu. Kod ostalih prodavaca ces proci pod uslovima koje oni diktiraju, a kod zlatara - dranje 20-30%.

U sustini ne znam za Srb ali generalno provizija svaako nije 20-30% to je samo kod zlatara ali ima i kod nas investicionih poluga da se kupe. Provizija je par %.
To ranije nije bio slucaj ali sada je omoguceno.

Premium Gold SRB - Premium Gold SRB

pgsr.rs

 

[PetarPetrovic]

Da li je neko poredio cene ?
Da li je ista cena u "Premijum gold SRB" i recimo u Austriji ili Švajcarskoj?Kolika je razlika?

 

[vradovic]

po meni malo je losije kod nas u odnosu na US. Mada i to dosta sve varira u zavisnosti od brenda itd. Treba bas da se udje u materiju sa bi se lepo uporedilo.

 

[Bender Rodriguez]

Banksteri, kancer čovečanstva i jedno od najvećih zla ikad izmišljenih:

Trećina banaka zatvoreno, ukidaju se šalteri: Zaposleni uvek imali "dobre" plate​

Broj banaka je smanjen za trećinu, a digitalizacija zatvara šaltere.

Prosečna plata u bankama u oktobru prošle godine iznosila je 125.117 dinara, prema poslednjim statističkim podacima. Zaposleni u bankama su uvek imali "dobre" plate, međutim činjenica je da se sve manje njih može pohvaliti ovakvim zaradama.

Broj zaposlenih u ovim finansijskim institucijama je u konstantnom je padu. U poslednjih deset godina u bankama je manje za oko 6.000 radnika. Tačnije, na nivou bankarskog sektora, kako pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS) broj zaposlenih od 2012. smanjio se sa 28.394 na 22.550 koliko ih je bilo u decembru 2021. i na 22.154 u novembru 2022.

Manje je i filijala za oko 840. Poređenja radi, u decembru 2012. bilo ih je 2.243, a na kraju novembra 1.402. Glavni razlozi za smanjenje broja zaposlenih su manji broj banaka, odnosno ukrupnjavanje ovog sektora koje je bilo vrlo intenzivno poslednjih godina, ali i digitalizacija.

Trenutno u Srbiji posluje 21 banka, a pre desetak godina radile su 32 što znači da je njihov broj smanjen za 11 ili bezmalo za trećinu. Iz NBS-a navode da je promena broja poslovnica, kao i broja zaposlenih, u određenoj meri posledica promena broja banaka, odnosno procesa konsolidacije.

Banke prednjače u digitalizaciji tako da za veliki broj transakcija odlazak u banku uopšte više nije potreban. Prema podacima Udruženja banaka u trećem kvartalu prošle godine 40.000 ugovora između banaka i klijenata zaključeno je na daljinu, što je 24 odsto više nego godinu dana ranije. Broj korisnika mobilnog bankarstva porastao je na 3,3 miliona, što je takođe uvećanje od 24 procenta. U strukovnom udruženju očekuju povećanje korišćenja digitalnih usluga, jer su klijenti sve više tehnološki obrazovani i spremni da se upuste u digitalno bankarstvo.

U NBS kažu da kanali komunikacije s korisnicima i način pružanja usluga zavise od poslovnih politika banaka, pri čemu razvoj digitalnog i elektronskog bankarstva predstavlja samo dopunu tradicionalnih vidova komunikacije i postojećih usluga u bankama.

"Kao i do sada, najveći broj banka (ali ne i one koje svoj poslovni model zasnivaju na digitalnom bankarstvu od osnivanja) i dalje će imati ekspoziture u kojima je moguće obaviti isplate i uplate, ali i multifunkcionalne uređaje s kojih je moguće podizati odnosno uplaćivati novac u dinarima, a neretko i u evrima. Ukrupnjavanje banaka nije smanjilo kvalitet finansijskih usluga koje one pružaju građanima i privredi, već je, naprotiv, doprinelo većoj efikasnosti i unapređenju kvaliteta, a samim tim i očuvanju stabilnosti finansijskog sistema", navode iz NBS-a.

Trećina banaka zatvoreno, ukidaju se šalteri: Zaposleni uvek imali "dobre" plate

www.b92.net

Komentar:
Dacu vam primer banke u kojoj sam dao otkaz. 10 ljudi ima platu 50.000 3 osobe imaju 70.000 2 osobe imaju 200.000 i sef ima 370.000 i nama je prosek jedinice bio oko 90.000 din. A zapravo 2/3 ljudi GLADNO gospodo. GLADNO. To vam je statistika prosecne plate. O targetima i pritisku i nadrndanim klijentima da ne pricam

 

[Mikie]

@Mikie

Misliš na paritet usd u odnosu na ostale valute (i ako je to zašto?) ili na generalno fiat?

Zavisi šta ti je long

Na par godina, dekadu, tj ceo ciklus, fiat svakako ide dole, može samo da ostane isti paritet između valuta. E sad, istina je da se očekuje kratkoročno da će vrednost sporije da mu pada, možda i bude kratak period pre pivota gde će mu rasti vrednost u odnosu na ostale asete, pa da se pojavi prilika da investiraš.

dolar će jačati dok se dižu stope, a sada je i short squeeze veoma verovatan na USD-u,

mislim na dxy... može da se idealno trguje kroz futures-e, ili manje od idealnog kroz druge derivate

veoma važan pokazatelj za bear market, mada ne determinantan.

ovo je i dalje BMR...

poranio sam sa skraćivanjem...ali ne zatvaram nzm, mozda me stopuje
ajd da vidimo

inače sam skratio i btc, isto poranio
jbg, znao sam da je bilo moguće

za vreme ekstremno niske likvidnosti su kretanja od nekoliko procenata za ES, tj. SPX normalna pojava, bilo na gore ili dole, i to mislim na dnevna kretanja. Najveći cenovni skokovi su se dešavali za vreme bear marketa. Ima ne mali primer kada pojedinačne kompanije u sred rally-ja dostižu svoje istorijske vrednosti ničim izazvano. Bear market je uvek dizajniran tako da i bull i bear gubi pare...

kačio sam dnevne skokove za nasdaq 100... krvavo, retko ko uhvati te skokove... ja sam izgubio nešto para misleći da mogu da ih uhvatim.


poenta je da se definiše rizik. Ko ne definiše svoj rizik kako valja, taj sve radi u mraku.

 

[Mikie]

@Bender Rodriguez nepotreban je veliki broj banaka na ovako malu zemlju. pogotovo ako se banke bave svim i svačim. trebalo bi da se daleko više specijalizuju, ali kod nas nemaš ni za šta da se specijalizuješ, sve je površno.

treba ti samo par desetina miliona da bi otvorio banku i veza kod jorgovanke... kek

 

[Bender Rodriguez]

Za ovako malu zemlju, nepotreban je možda veliki broj banaka.
Ono što je itekako potrebno jeste veći broj poslovnica.

ali kod nas nemaš ni za šta da se specijalizuješ, sve je površno.

Nema kad su sve živo opelješili do te mere da po TVu reklamiraju buvljačke kredite za penzose jer nemaju više od koga da kradu. Sve su živo obrstili. A domaće radnike pootpuštali koliko god su mogli. Štroka kancerogena.

 

[Mikie]

1.da, malo je poslovnica, i još manje bankomata na kojima možeš i da skineš i da uplatiš.

2.pa ne znam, odakle onda onolika pomama za kreditima, kao da pare padaju sa grane... lol
ne znam ko sve nije otvorio firmu, ko sve nije dobio brutalne povišice, ko sve nije uzeo po bar dva stana, da se nađe...treba dvoje za taj tango. alavost i jednih i drugih.

da, može da se kaže da postoji moralna odgovornost bankstera jer ipak imaju pouzdanije izvore informisanja, ali zašto stvarno? zašto da odbiju laku lovu?

prosečnom čoveku je jednako važan i moralni prosperitet i materijalni, radi se o tome što prosečan čovek po pravilu ne ume da se izbori protiv sebe. svi oni pristaju da budu zatupljeni... nema izgovora u vremenima ultra, hiper, giga mega dostupnih informacija. radi se o tome kako ih provučeš kroz sive ćelije.

 

[Mikie]

u drugom delu mislim i na bankstere i na ne bankstere. kao prosečne zatupljene

 

[Bender Rodriguez]

Ja nikad nisam razumeo tu praksu da se krediti i njihove kamatne stope uzimaju kao neki osnovni reper i lakmus papir današnjih ekonomija i BDPa. Znaš ono kad kažu ''očekuje se da kamate rastu'' ili ''da kamate padaju'' pa onda u zavisnosti od toga se izvlače prognoze za 32963973 drugih ekonomskih parametara a sve po sistemu ''izneću 20 prognoza, pa neka će da pogodi''. Ispada da svetska ekonomija i samim tim celokupno čovečanstvo počivaju na kamatama bankstera i tome ko će kako da oceni koju banku odnosno koji kreditni rejting da da i koju kamatu da odredi... Fak stepen proizvodnje, fak ugovoreni poslovi i prodaje, fak prosečne plate, fak cene, fak kupovne moći, predviđenu (ne)zaposlenost, predviđena nova radna mesta, predviđenu razmenu... fak ol det šit. Kamata i banksterski indeksi su jedino što je važno. Meni je to apsurdno. Apsolutno apsurdno.

Ja znam možda dvoje ljudi koji su uzeli kredite. Ostalih 98% jok. Sad, to ne znači da poričem da mnogi uzimaju, očigledno je da ih uzimaju. Samo, ko to sve uzima... pojma nemam. Ja sam još pre 5 godina mislio da su ljudi naučili da - osim ako baš ne moraju - ne sklapaju pakt sa đavolom uzimajući kredite. Očigledno sam pogrešio. Pošto ni posle hohštapleraja sa Koronom (i veštački izazvanim krizama usled nje) ljudi su nastaviti da rade to, i očigledno nisu ništa naučili i vole da ih neko jaše i laže.

Štaviše, što više iz dana u dan posmatram svet kroz tu prizmu da (većina) ljudi vole da ih neko pravi magarcima i da ih laže, to više neke stvari počinju da imaju smisla. Odnosno neke stvari kojima sam se ranije čudio i krstio, sada mi deluju logično i očekivano, otkako sam počeo da uviđam koliko su ljudi zapravo glupi odnosno koliko vole da ih neko čini glupim i voda kao ovce. I stepen otkrovenja je neverovatan, malo malo pa se osetim kao onaj brat u They live koji stavi naočare i vidi horde zombija i glupaka, pored gorke sumorne istine.


P.S.
Najjača stvar od svega je što banksteri dele kredite koristeći novce koji zapravo i nisu njihovi, već klijentu A daju kredit od novca iz depozita i štednje klijenta B. Što samo ponovo potvrđuje da je sve na ''dođem ti i dođeš mi'' i na nekim virtuelnim i kljakavim fundamentima. Budućnost sveta zavisi od toga koliko će Banka A odobriti kredita Osobi B koristeći pare koje i nisu njene nego od osobe C. Budi bog s nama. Ali dobro, neka, kad raja voli hardcore, samo nek se trpa. Ko sam ja da kvarim dobru orgiju.

 

[Mikie]

jbt zvučaću ka Džordan Piterson..

onda kreni od definicije novca, pa redom...

niko ne daje vrednost koju ima za džabe, pa sve i da nema banaka kao institucija. Da imaš pedeset ljudi koji zajedno ulažu novac, neka vrsta zadruge, pa i oni imaju očekivanja na povrat vrednosti u vremenu.

Mada, od kada USD dominira, opšte je poznata cinjenica da postoji jaka korelacija između dizanja stopa i jačanja dolara. beži se u u safe haven, a najveći i najlikvidniji safe haven je USD.

kamatna stopa centralnih banaka definiše cenu novca. Sad, nije takva paradigma uklesana u kamen da je uvek jedina determinanta koja vodi jednom ili drugom toku stvari.. neke druge determinante mogu da nadjačaju, bilo kratkoročno, bilo dugoročno.

Poenta je da su kamate bile ekstremno nisko ekstremno dugo, zajedno sa mnogim stimulansima sa svih strana, i sa štamparijom. Više stope su tu da ostanu, to je ono što je ključno, a mnogo radnih mesta će osetiti taj mač jer ne stvaraju vrednost koja se očekuje usled te povećane cene novca, koja je ekvivalent vrednosti.

 

[vradovic]

Ja nikad nisam razumeo tu praksu da se krediti i njihove kamatne stope uzimaju kao neki osnovni reper i lakmus papir današnjih ekonomija i BDPa. Znaš ono kad kažu ''očekuje se da kamate rastu'' ili ''da kamate padaju'' pa onda u zavisnosti od toga se izvlače prognoze za 32963973 drugih ekonomskih parametara a sve po sistemu ''izneću 20 prognoza, pa neka će da pogodi''. Ispada da svetska ekonomija i samim tim celokupno čovečanstvo počivaju na kamatama bankstera i tome ko će kako da oceni koju banku odnosno koji kreditni rejting da da i koju kamatu da odredi... Fak stepen proizvodnje, fak ugovoreni poslovi i prodaje, fak prosečne plate, fak cene, fak kupovne moći, predviđenu (ne)zaposlenost, predviđena nova radna mesta, predviđenu razmenu... fak ol det šit. Kamata i banksterski indeksi su jedino što je važno. Meni je to apsurdno. Apsolutno apsurdno.

Ja znam možda dvoje ljudi koji su uzeli kredite. Ostalih 98% jok. Sad, to ne znači da poričem da mnogi uzimaju, očigledno je da ih uzimaju. Samo, ko to sve uzima... pojma nemam. Ja sam još pre 5 godina mislio da su ljudi naučili da - osim ako baš ne moraju - ne sklapaju pakt sa đavolom uzimajući kredite. Očigledno sam pogrešio. Pošto ni posle hohštapleraja sa Koronom (i veštački izazvanim krizama usled nje) ljudi su nastaviti da rade to, i očigledno nisu ništa naučili i vole da ih neko jaše i laže.

Štaviše, što više iz dana u dan posmatram svet kroz tu prizmu da (većina) ljudi vole da ih neko pravi magarcima i da ih laže, to više neke stvari počinju da imaju smisla. Odnosno neke stvari kojima sam se ranije čudio i krstio, sada mi deluju logično i očekivano, otkako sam počeo da uviđam koliko su ljudi zapravo glupi odnosno koliko vole da ih neko čini glupim i voda kao ovce. I stepen otkrovenja je neverovatan, malo malo pa se osetim kao onaj brat u They live koji stavi naočare i vidi horde zombija i glupaka, pored gorke sumorne istine.


P.S.
Najjača stvar od svega je što banksteri dele kredite koristeći novce koji zapravo i nisu njihovi, već klijentu A daju kredit od novca iz depozita i štednje klijenta B. Što samo ponovo potvrđuje da je sve na ''dođem ti i dođeš mi'' i na nekim virtuelnim i kljakavim fundamentima. Budućnost sveta zavisi od toga koliko će Banka A odobriti kredita Osobi B koristeći pare koje i nisu njene nego od osobe C. Budi bog s nama. Ali dobro, neka, kad raja voli hardcore, samo nek se trpa. Ko sam ja da kvarim dobru orgiju.

Uzimaju mnogi. Nadji nekog koga licno poznajes da radi kao savetnik i videces. Parovi koji imaju malo veca primanja (pa zajednicki) ili neki sa biznisima i slicno.
Pogresno je misliti da nije dobro da se zaduzuzujes a inflacija 10% a pogotovo kada je kamatna stopa bila fiksno 3% na 30 godina.
Uzmes na kredit 3% sve sto treba je da ti cena ode godisnje up 5-7% i ti si u plusu. Banka ima kamatu a ti dobijes poreske olaksice, amortizaciju i povecanje cene nekretnina. Znaci postoje visestruki benefiti zasto je 3% bilo jako dobar target da se udje u nekretninu. Na 30 godina osim ako ne bude neki mega giga globalni kolaps ces imati rast 5-7% godisnje.

Sto se tice banaka. Ne ide bas tako.
TI razgovaras sa svetnikom. On u sustini ne radi nista znacajno on samo priprema svu dokumentaciju za "risko" u Srbiji ili "underwriter" u US.
Underwriter zatim tvoj kredit ocenjuje (pojednostavicu radi lakseg razumevanja) sa AAA, AA, BB, CC i onda se ti krediti se finansiraju ne od strane tvoje banke vec od strane velikih banaka. A one zapravo najcesce novac dobijaju od ECB ilI FED-a. Nema stednje i stednja ne finansira kredite a pogotovo ne u inflatornim godinama. Od stednje banka funkcionise operativno i siri se po malo (jer samo 30-40% treba da imaju u depozitu). prakticno novac se pozajnmljuje preko jedne online (interni bank tool) borkerske platforme a taj novac pre ili kasnije stigne od FED-a ili ECB a onda se na to kalemi provizija banke. (i to ne jedne nego vise u lancu) sad ta kamata u US je 4.1% u US - https://fred.stlouisfed.org/series/FEDFUNDS i na to kada dodas proviziju banke dobijes 6.20% na 30 godina fiksno - https://www.mortgagenewsdaily.com/mortgage-rates/30-year-fixed

Prakticno banke su napravile sistem da plasiraju novi novac i nove kredite svakome ko hoce da se zaduzi a da pritom FED I ECB ne moraju da se zaduze ili da uzmu oroceno nego da jednostavno dodaju nove nule u sistemu. Hocu reci sa ovakvim sistemom gde ti dobijas novac na 30 godina fiksno sa kamatom od 6.20% a oni sve vreme mogu da upumpavaju novac za nove kredite svako ko ne uzme je na gubitku. Ispada da svako ko nije uzeo kredit u periodu od 2012-danas je na gubitku jer si mogao na "leverage" da odigras i da budes u plusu. Naravno to se zove "naknadna pamet". Napravili su sistem da ces mnogo bolje proci ako su i kreditima dugorocnim nego da nisi. Organski rast je prestao da postoji jer Amerika gura mortgages do krajnje granice ludila. Zatim Airbnb Loans??? https://kramcapital.com/airbnb-financing-made-simple/ Najpopularniji su Nindza (No job no income) krediti gde ti bez prihoda i bez posla mozes da uzmes stambeni kredit na 30 godina. Takodje jako su popularni ARM krediti gde ti placas samo kamatu prvih 10 godina a posle ide fiksno na 30 godina. Tako omogucavaju da se svako zaduzi preko 60% debt to income odnosa. Dok kod nas u Srbiji to jos uvek nemoze jer je NBS konzervativna po pitanju zaduzenja.

Po mom misljenju 6.20% je i dalje jako niska kamata kada se pregleda duzi period istorije. Ono sto su realni regionalni izazovi su: Kosovo, otpustanja u US, pretnje sankcijama i slicno. To daje jednu dozu nesigurnosti ali ako odigras (u smislu uletis) i sve bude kako treba ne eskalira rat ili slicno svakako ces na 30 godina sa fiksnom kamatom biti u plusu.

Ja ne mogu da savetujem nekoga da li da uzima ili ne uzima kredit i svako mora da donese sam odluku za sebe. Svakako da je situacija nije bas normalna to stoji. Svako ko je u kreditu profitirao je svako ko nije izgubio je jer mu inflacija prakticno jede novac a neko pored njega ko je uzeo stan na kredit i preko svake mogucnosti je u plusu (ako je fiksna kamatna stopa).

 

[MC_]

moze lie neko da prokomentarise ovo:

Србија је данас пример одговорне фискалне и монетарне политике, није ни чудо што имамо и похвале Међународног монетарног фонда и што је ММФ решио да потпише још један споразум са нама, поручује министар финансија Синиша Мали, у интервјуу за емисију "Око" Радио-телевизији Србије. Истиче да је пројекција Европске централне банке, с обзиром да очекују да је пик инфлације већ достигнут, да ће још једном или два пута повећати каматне стопе, након тога, да би подстакли раст своје економије, јер не вреди држати високе камате заувек, очекује се смиривање и спуштање каматне стопе – еурибора.

 

[vradovic]

moze lie neko da prokomentarise ovo:

Србија је данас пример одговорне фискалне и монетарне политике, није ни чудо што имамо и похвале Међународног монетарног фонда и што је ММФ решио да потпише још један споразум са нама, поручује министар финансија Синиша Мали, у интервјуу за емисију "Око" Радио-телевизији Србије. Истиче да је пројекција Европске централне банке, с обзиром да очекују да је пик инфлације већ достигнут, да ће још једном или два пута повећати каматне стопе, након тога, да би подстакли раст своје економије, јер не вреди држати високе камате заувек, очекује се смиривање и спуштање каматне стопе – еурибора.

Hoce da kaze danas je tesko i zaduziti se zato sto je takva situacija a oni su uspeli a moras to da radis zbog likvidnosti.

A ovaj drugi deo kaze inflacija se usporila i polako ocekuje da padaju kamate (moguce ali ne verujem tako brzo recimo u 2023).

 

[Ljuba82]

dolar će jačati dok se dižu stope, a sada je i short squeeze veoma verovatan na USD-u,

mislim na dxy... može da se idealno trguje kroz futures-e, ili manje od idealnog kroz druge derivate

veoma važan pokazatelj za bear market, mada ne determinantan.

ovo je i dalje BMR...

poranio sam sa skraćivanjem...ali ne zatvaram nzm, mozda me stopuje
ajd da vidimo

inače sam skratio i btc, isto poranio
jbg, znao sam da je bilo moguće

za vreme ekstremno niske likvidnosti su kretanja od nekoliko procenata za ES, tj. SPX normalna pojava, bilo na gore ili dole, i to mislim na dnevna kretanja. Najveći cenovni skokovi su se dešavali za vreme bear marketa. Ima ne mali primer kada pojedinačne kompanije u sred rally-ja dostižu svoje istorijske vrednosti ničim izazvano. Bear market je uvek dizajniran tako da i bull i bear gubi pare...

kačio sam dnevne skokove za nasdaq 100... krvavo, retko ko uhvati te skokove... ja sam izgubio nešto para misleći da mogu da ih uhvatim.


poenta je da se definiše rizik. Ko ne definiše svoj rizik kako valja, taj sve radi u mraku.

Neće jačati, nego će sporije padati. Na dugi rok, ceo ciklus, nema sumnji za mene, samo je pitanje fluktacije pariteta. Zato te i pitam šta je za tebe long. Naravno ne isključujem mogućnost da u kratkom trenutku ojača u odnosu na ostale asete, pre nove runde stimulisanja. Evo vidim kod nas Mali najavio nešto tako i ovde, još jedno ili 2 dizanja, pa spuštanje. Pri tome, nigde ne pominje stanje inflacije, očekujem da će morati tako bez obzira na to. Za sada se sve odvija baš kako sam ti pričao.

Ističe da je projekcija Evropske centralne banke, s obzirom da očekuju da je pik inflacije već dostignut, da će još jednom ili dva puta povećati kamatne stope, nakon toga, da bi podstakli rast svoje ekonomije, jer ne vredi držati visoke kamate zauvek, očekuje se smirivanje i spuštanje kamatne stope – Euribora.

Ti već skoro godinu pričaš da je BMR, a ono sve na malo višim nivoima.
Mislim ja bih voleo da bude tako, da se pojavi neka prilika, ali pesimista sam.

 

[Mikie]

moze lie neko da prokomentarise ovo:

Србија је данас пример одговорне фискалне и монетарне политике, није ни чудо што имамо и похвале Међународног монетарног фонда и што је ММФ решио да потпише још један споразум са нама, поручује министар финансија Синиша Мали, у интервјуу за емисију "Око" Радио-телевизији Србије. Истиче да је пројекција Европске централне банке, с обзиром да очекују да је пик инфлације већ достигнут, да ће још једном или два пута повећати каматне стопе, након тога, да би подстакли раст своје економије, јер не вреди држати високе камате заувек, очекује се смиривање и спуштање каматне стопе – еурибора.

mali nema pojma...

Neće jačati, nego će sporije padati. Na dugi rok, ceo ciklus, nema sumnji za mene, samo je pitanje fluktacije pariteta. Zato te i pitam šta je za tebe long. Naravno ne isključujem mogućnost da u kratkom trenutku ojača u odnosu na ostale asete, pre nove runde stimulisanja. Evo vidim kod nas Mali najavio nešto tako i ovde, još jedno ili 2 dizanja, pa spuštanje. Pri tome, nigde ne pominje stanje inflacije, očekujem da će morati tako bez obzira na to. Za sada se sve odvija baš kako sam ti pričao.

Ističe da je projekcija Evropske centralne banke, s obzirom da očekuju da je pik inflacije već dostignut, da će još jednom ili dva puta povećati kamatne stope, nakon toga, da bi podstakli rast svoje ekonomije, jer ne vredi držati visoke kamate zauvek, očekuje se smirivanje i spuštanje kamatne stope – Euribora.

Ti već skoro godinu pričaš da je BMR, a ono sve na malo višim nivoima.
Mislim ja bih voleo da bude tako, da se pojavi neka prilika, ali pesimista sam.

long za dolar znači da mislim da će rasti relativna vrednost dolara(dxy) u kratkom roku - do 6 meseci, najviše 12. Long znači da mislim da će rasti cena, a ne u kom roku će rasti.

Skoro da je definitivno da sledi short squeeze za dolar.

elem, pričam da je BMR od možda maja, sigurno juna 22... pogledaj vrednosti u kom rasponu su se kretali. Videćeš da nigde daleko nismo otišli. Chop koji će da se završi do početka H2 najkasnije... naravno, možda i grešim. Ovo može da se prolongira, ali veoma malo verovatno.

Ono što znam je da si ti rekao da neće dizati.. i pričaš da će pivotirati... kad će dizanje od 100 bps?
kek

 

[Ljuba82]

mali nema pojma...

long za dolar znači da mislim da će rasti relativna vrednost dolara(dxy) u kratkom roku - do 6 meseci, najviše 12. Long znači da mislim da će rasti cena, a ne u kom roku će rasti.

Skoro da je definitivno da sledi short squeeze za dolar.

elem, pričam da je BMR od možda maja, sigurno juna 22... pogledaj vrednosti u kom rasponu su se kretali. Videćeš da nigde daleko nismo otišli. Chop koji će da se završi do početka H2 najkasnije... naravno, možda i grešim. Ovo može da se prolongira, ali veoma malo verovatno.

Ono što znam je da si ti rekao da neće dizati.. i pričaš da će pivotirati... kad će dizanje od 100 bps?
kek

Znam šta misliš pod long, ali me upravo zanima tvoja vremenska definicija za . Dobro, ti si day trader, moja definicija je 5, 10x toliko.

Verujem da je moguće baš to u tom periodu u kom pričaš (tj nadam se tome, ali sam pesimista), ipak za sada stoji ono što sam rekao, sporiji pad svih fiata (relativno im raste vrednost, ali i dalje gubiš zbog većeg CPI).

Kakvo crno dizanje od 100 bps. Vrlo brzo i 25, pa nazad...

P.S. Ne videh da je MC citirao isto.

 

[Mikie]

rokovi od 6 iili 12 meseci nije day trading. To je kratkoročni horizont koji je saglediv, sve preko je dugi rok u zavisnosti od aseta do aseta. preko može biti i srednji rok, ali ne mora...

Day trading je kupoprodaja opcija sa 0 DTE...

 

[Mikie]

Verujem da je moguće baš to u tom periodu u kom pričaš (tj nadam se tome, ali sam pesimista), ipak za sada stoji ono što sam rekao, sporiji pad svih fiata (relativno im raste vrednost, ali i dalje gubiš zbog većeg CPI).

Kakvo crno dizanje od 100 bps. Vrlo brzo i 25, pa nazad...

nisi bio na času kada sam spominjao otvaranje Kine...

 

[Mikie]

Cash is a temporary state in a Bull Market

Cash is a permanent state in a Bear Market

The reason we keep a big cash pile during Bear markets is to use it when there’s short-term opportunities. Just remember to sell after .

Don’t be stupid.

@agnostoxxx

 

[Mikie]