Šta je rekao Šoškić, nemam vremena da gledam celi video
Šoškić započinje diskusiju objašnjavajući kako je
Bretonvudski sporazum iz 1944. godine uspostavio dolar kao dominantnu svetsku valutu. Sporazum je doveo do stvaranja fiksnog kursa između dolara i zlata ($35 za uncu), dok su ostale valute bile vezane za dolar. Ovaj sistem je trajao do 1971. godine, kada je predsednik Nikson ukinuo konvertibilnost dolara u zlato, čime je započela era "fiat" valuta.
Šoškić zatim ističe
"ogromnu privilegiju" koju dolar uživa kao svetska valuta. Ova privilegija se ogleda u mogućnosti SAD da štampaju dolare po niskoj ceni, a zatim ih koriste za kupovinu roba i usluga širom sveta. Međutim, on upozorava da ova privilegija može dovesti do problema, kao što su inflacija i prelivanje američke monetarne politike na ostatak sveta.
Profesor Zec se nadovezuje na Šoškićeve argumente, ističući da je
dedolarizacija već u toku. On navodi primere Kine i Rusije, koje sve više koriste svoje nacionalne valute u međusobnoj trgovini. Zec smatra da će se u budućnosti pojaviti novi svetski monetarni poredak, u kojem će dolar imati manju ulogu.
Profesori zatim diskutuju o
faktorima koji doprinose dedolarizaciji. Jedan od ključnih faktora je smanjenje relativnog značaja američke ekonomije u svetu. Takođe, sve više zemalja je zabrinuto zbog američke monetarne politike i zamrzavanja deviznih rezervi. Kao rezultat toga, centralne banke širom sveta diverzifikuju svoje rezerve, uključujući i povećanje kupovine zlata.
Šoškić i Zec se slažu da je
teško predvideti kako će izgledati novi svetski monetarni poredak. Oni razmatraju različite mogućnosti, uključujući stvaranje nove svetske valute ili korišćenje korpe valuta. Takođe, diskutuju o izazovima uvođenja alternativnih sistema plaćanja i kliringa.
Na kraju, profesori zaključuju da je
dedolarizacija kompleksan i dugotrajan proces. Iako je dolar i dalje dominantna valuta, njegova pozicija slabi. U budućnosti možemo očekivati veću diverzifikaciju valuta i smanjenje zavisnosti od dolara.
