Šta je novo?
Od:
Filteri

Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

Индекс економске снаге недељника НИН, као и друге релевантне економске анализе показују да је Србија, за време актуелне власти, остварила мало слабије резултате од просека суседних земаља, при чему је у неким годинама била изнад, а у другим испод просека, изјавио је професор Економског факултета Милојко Арсић.
Србија се, мерено НИН-овим Индексом економске снаге осам земаља региона за 2022. годину, налази на претпоследњем месту и само је Северна Македонија гора од Србије, објавио је недељник НИН.

Ovo je odlicna vest jer govori o tome koliko je proevropska ekonomska politka radikalskog sljama pogubna.
 
Dobar razvoj dogadjaja za nas.
Recesija bi mogla da zaustavi investicije (bezpomucnu gradnju kvadrata) i zatvori subvencionisane firme po Srbiji. Dve muce jednom udarcem.
Vreme je da se vecina stanovnika Srbije suoci sa posledicama svojih odluka.


Бројни индикатори указују да би привреда еврозоне могла да се од краја ове и посебно од почетка 2024. суочи са снажним смањењем потенцијала за раст. Оно што је посебно важно, чини се да су проблеми структурни, тј. дугорочне природе.

Откако је евро створен 1. јануара 1999, можда је ово највећи изазов за креаторе економске политике у Франкфурту и Бриселу. Наиме, растуће камате, ограничење државне потрошње, уз повишене трошкове производње услед фактичког прекида енергетске сарадње са Русијом, прете да снизе иначе слаб раст, и то на дужи период.

Компетитивност значајног дела европске индустрије која је била базирана на јефтином гасу, мазуту или нафти је угрожена, што се може видети кроз смањење производње у компанијама које у великој мери користе енергенте као инпуте. На дужи рок то имплицира повећан ризик од неиспуњавања кредитних обавеза, непрофитабилност или чак банкротство многих европских корпорација, посебно у хемијској индустрији, металургији, индустрији грађевинских материјала, агрохемији. Рат у Украјини такође наставља да има значајне ефекте на економију еврозоне и кроз континуиране поремећаје у ланцу снабдевања и повишене трошкове за бројне пољопривредне производе.

Горан Николић: Привреда Европске уније у време другог Хладног рата - Суморне економске перспективе еврозоне

Бројни индикатори указују да би привреда еврозоне могла да се од краја ове и посебно од почетка 2024. суочи са снажним смањењем потенцијала за раст. Оно што је посебно важно, чини се да су проблеми структурни, тј.
91.222.7.144 91.222.7.144
 
Nisu investicije jednake gradnji kvadrata.

Naš problem je ogroman deficit i platni bilans. Ogroman odliv se donekle pegla doznakama i investicijama i za sada sve to raste. Sada je na sceni zaduživanje, prodaja porodičnog srebra (EPS i sl). Teoretski ako bi investicije stale u nekom trenutku, imaš dve katastrofalne opcije, korišćenje deviznih rezervi koliko god treba da se održi fiksiran kurs ili devalvacija dinara i klizanje kursa. Ovo drugo sada nisam siguran koliko je moguće izvesti, imajući u vidu zaduženost privrede i domaćinstava. Gradnja kvadrata bi bio najmanji probem na ulicama...
 
Немачки канцелар Олаф Шолц потврдио је да држава неће омогућити субвенције за струју за индустрију.
Према његовим речима, држава не може да приушти трајне субвенције на цене електричне енергије.
 
Ljuba82 je napisao(la):
Nisu investicije jednake gradnji kvadrata.

Naš problem je ogroman deficit i platni bilans. Ogroman odliv se donekle pegla doznakama i investicijama i za sada sve to raste. Sada je na sceni zaduživanje, prodaja porodičnog srebra (EPS i sl). Teoretski ako bi investicije stale u nekom trenutku, imaš dve katastrofalne opcije, korišćenje deviznih rezervi koliko god treba da se održi fiksiran kurs ili devalvacija dinara i klizanje kursa. Ovo drugo sada nisam siguran koliko je moguće izvesti, imajući u vidu zaduženost privrede i domaćinstava. Gradnja kvadrata bi bio najmanji probem na ulicama...
Kliknite za proširenje...

Zar nizak kurs ne bo stimulisao domacu proizvodnju?
Zar niska kupovna moc ne bi prekinula zaduzivanje gradjana (stedeli bi)?
 
Stimulisao bi izvoz, jer bi naša roba bila jeftinija tamo, a istovremeno bi bila skuplja uvozna, što je po meni ok ako je to potrošna roba koja može i ovde da se napravi. Fora je što ne može, veliki deo toga je neophodan, energenti i sl. Druga strana je što ljudi ovde platu primaju u dinarima, a zaduženi su u stranoj valuti, to bi bio pokolj i to ugl najproduktivnijih delova stanovništva. Pa kad krene inflacija kući...

Kažem, zli investitori bi bili najmanji problem.
 

Банке су у другом тромесечју 2023. наставиле са благим пооштравањем стандарда по којима су одобравале кредите привреди, а оцена банака је да су привредници, укупно посматрано, благо повећали тражњу за кредитима током овог периода, наводи се у извештају о кредитној активности који је објавила НБС.​

 
Skok prodaje polovnih stvari u nekim zemljama - indikator pravca u kojem ide svetska ekonomija.


30615.jpeg
 
Tužno je i zastrašujuće kuda ide svetska ekonomija. Gledam i slušam povremeno razne svetske političmare i "stručnjake" kad laprdaju na te teme. Nijedan pojma nema kako će se sve to završiti. Bukvalno lažna nauka, na nivou gatanja. South park ih je odlično opisao u onoj epizodi Margaritaville.

Jedino što je izvesno je da će bogati postati još bogatiji a siromašni još siromašniji. To je jedina konstanta u kvazi nauci ekonomije.
 
Ovo je ziva istina mada su zarade rasle ipak nesto vise. Mozda ako je inflation adjusted.
 
„Ovde se radi o stanju na kreditnim karticama. Radi se o studentskim kreditima, za koje znamo da će doći u fokus u narednih mesec ili dva, auto kreditima, hipotekama“, rekao je Adrijan Mičel, koji je Maci's glavni finansijski direktor i glavni operativni direktor „Dakle, mi samo verujemo da je kupac pod pritiskom jer su to nove realnosti sa kojima moraju da nastave da se bave dok prolazimo kroz polovinu ove godine i prelazimo u sledeću godinu.“

https://www.zerohedge.com/economics...tudent-loans-macys-crashes-consumer-situation

Kriza u USA.
Nadam se da ce se sto pre reflektovati na domace investitore.
 

Prilozi

  • 1692738877387.png
    1692738877387.png
    326 bajta · Pregleda: 167
Bender Rodriguez je napisao(la):
Tužno je i zastrašujuće kuda ide svetska ekonomija. Gledam i slušam povremeno razne svetske političmare i "stručnjake" kad laprdaju na te teme. Nijedan pojma nema kako će se sve to završiti. Bukvalno lažna nauka, na nivou gatanja. South park ih je odlično opisao u onoj epizodi Margaritaville.

Jedino što je izvesno je da će bogati postati još bogatiji a siromašni još siromašniji. To je jedina konstanta u kvazi nauci ekonomije.
Kliknite za proširenje...

Generalno Bendere ne mislim da si toliko "objektivan i umeren" koliko smatras da jesi, a ostale prozivas za pogranicne poremecaje i ekstreme. Nisi ekonomista, i ne razumes se u tematiku sto pokazujes kroz komentare, tako da narodne baronije poput "izvesno je da će bogati postati još bogatiji a siromašni još siromašniji" su na nivou rednecks iz amerike koji psuju wall-street i banke a da pritom nemaju osnovno pojma o bankarskom sistemu i ekonomiji. To sto nesto ne razumes ne znaci da je "lazna nauka" ili "kvazi nauka". Ogorcenost razumem, ali je presmesno citati kako se pozivas na umerenost i onda napises post kao da je neki Qanon "space is fake" Amer uzeo da analizira ekonomiju i njenu realnost.

I da, "the rich get richer while the poor get poorer" je glupa prezvakana neistina koja je vise puta vec empirijski dokazana da nije tacna. Populizam mrzi nauke, a jedna od tih nauka je ekonomija (koliko god te to pogadjalo).
 
Posle svake moderne svetske "krize" broj milijardera se uvećao dok je kupovna moć običnog čoveka umanjena. Tako je bilo 2008, tako je bilo 2020, tako je bilo 2022. Svaki put je tako. Pametnom dosta.
BalkanRoyale je napisao(la):
psuju wall-street i banke a da pritom nemaju osnovno pojma o bankarskom sistemu i ekonomiji
Kliknite za proširenje...
Sami bankari i ekonomisti nemaju pojma o bankarskom sistemu i ekonomiji. To se vidi svakih par godina, kad se "desi" još jedna kriza a niko nikad ne odgovara i nikad se ništa ne nauči iz nje.
BalkanRoyale je napisao(la):
To sto nesto ne razumes ne znaci da je "lazna nauka" ili "kvazi nauka"
Kliknite za proširenje...
Kvazi nauka koja uči ljude neodrživim modelima i antisocijalnim ponašanjima, koja nikad nema odgovor na to šta će biti rezultat nakon unesenih promenljivih, i u kojoj niko nikad ne odgovara ni za šta. Nešto kao nadrilekarstvo, samo prihvaćenije i uglađenije.
BalkanRoyale je napisao(la):
I da, "the rich get richer while the poor get poorer" je glupa prezvakana neistina koja je vise puta vec empirijski dokazana da nije tacna.
Kliknite za proširenje...
Naravno. Zato svake godine kupovne moći niže i srednje klase rastu a bogatstva više klase i superbogatih opadaju. Važi.
BalkanRoyale je napisao(la):
Populizam mrzi nauke, a jedna od tih nauka je ekonomija (koliko god te to pogadjalo).
Kliknite za proširenje...
Nit' je ekonomija nauka, niti bilo šta od ovoga ima veze sa populizmom. Ima veze sa time da ovakav model puca svakih par godina i da nije održiv.

A mene to ne pogađa, štaviše najviše pogađa upravo ekonomiste i njihove drvene advokate koji uvek ćute kada izbije njesra a javljaju se samo kada treba da brane tu pogrešnu školu misli i lakrdiju. I to rečima i frazama koje se svode na "ne razumete vi to". Ok, recimo da i ne razumemo. Opet niko od tih branilaca i zastupnika nikada ne uspe da objasni šta se zapravo desilo, i ko je odgovoran. Što na kraju opet dokazuje da to nije prava nauka, a ni oni koji se njome bave, zapravo ne znaju šta se dešava.

Kad padne avion, stručnjaci i veštaci iz relevantnih oblasti u stanju su da otkriju svaku tačku i faktor u sledu događaja koji su do toga doveli, i da sve to objasne, kako ostatku struke tako i običnim ljudima i javnosti. Kad padne ekonomija, ne samo da nema egzaktnog i logičnog objašnjenja za javnost, nego čak ni "stručnjaci" jedni druge ne razumeju i ne veruju jedni drugima šta se desilo i svako ima svoju verziju. Opet, jer niko ni nema pojma. Jer je sve to kvazi nauka fundirana na faličnim uverenjima izgrađena u jednu naherenu kulu šarlaranstva.
 
Poslednja izmena:
"Nauka" koja u zadnjih 30 godina nikad ništa nije objasnila, a još manje predvidela.

Jedino što se može predvideti iz nje (ne zahvaljujući njoj, nego iz nje, posmatrajući je) jeste da je osuđena da puca svakih 5-10 godina. Problem je samo što se svet još uvek nije oporavio ni od onog pucanja pre 15 godina a u međuvremenu su se desila još dva. Gledajući kupovnu moć običnih ljudi, trendove u poslovima, trendove među korporacijama i generalno opšti sentiment, rekao bih da svet ima "fore" za još dva takva pucanja i posle gotovo.

Naravno, koga je istinski ne dotiču predviđanja i bulažnjenja nekog tamo Qanon-a sa alu-kapicom ispred dragstora, njega to ne bi trebalo da pogađa i može da se vrati radovanju budućnosti i predviđanjima sve lepšeg i boljeg sveta koji nam predstoji u narednim decenijama. Ekonomisti i drugi ideologijama opterećeni ljudi na ovom forumu stalno forsiraju imidž da su potpuno indolentni na pričanja i bulažnjenja pijandura ispred dragstora a opet se non stop osvrću na nas i bave nama. Kao da je toliko bitno šta pijandure i fijuci misle i kažu. Pogotovu što se stalno tvrdi kako nisu/nismo u pravu. A opet svaki put kad krene neka diskusija, eto fokusa na nama. Možda zato što je istina ono što rekoh ranije, da ekonomisti ne umeju da objasne šta se zaista dešava. Pa je lakše održavati fasadu mudrosti i znanja nadmudrivanjem sa pijancima ispred dragstora. To je kul. Samo, to neće spasiti svetsku ekonomiju niti učiniti Ekonomiju pravom naukom.

Istina je zapravo da maltene svi osećaju/ osećamo da ovo ne može još dugo da traje ovako. Zato se ekonomisti više i trude da ućutkaju svakog pesimistu i kritičara nego da objasne šta se zapravo dešava i kuda sve ovo vodi. Jer su i sami svesni da ovo vodi u propast, a i da ne poznaju materiju da bi bilo šta realno objasnili.
 
Poslednja izmena:
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh