Šta je novo?

Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

Rekao sam "veliki profit". Sajam jeste javno dobro i pored toga sto predstavlja privrednu i trzisnu instituciju, on sluzi i da se obicni ljudi upoznaju sa savremenim dostignucima. Ako se budu odrzavali samo oni sajmovi koji cenom svoje karte ili akotizacije mogu da donesu VELIKI PROFIT, onda slobodno mozemo da se oprostimo od svih manifestcija manjih od sajma knjiga, automobila i gradjevinarstva.
 
Ne, samo ta firma koja poseduje veliki sajam ce organizovati stvari sa velikim profitom (to oni odredjuju u stvari, ali znam ljude koji rade u industriji konvencija, i profiti bas i nisu grande)... a neke druge firme ce naci trziste za manje sajmove sa manjim profitima i manjim investicijama... drzava ce samo da kupi (sto manji moguci, nadam se) porez i da radi ono za sta je placamo...

Manje drzavne ingerencije nad privredom = manje korupcije = laksa kontrola javnih sredstava
 
vrachar":363md4bo je napisao(la):
Rekao sam "veliki profit". Sajam jeste javno dobro i pored toga sto predstavlja privrednu i trzisnu instituciju, on sluzi i da se obicni ljudi upoznaju sa savremenim dostignucima. Ako se budu odrzavali samo oni sajmovi koji cenom svoje karte ili akotizacije mogu da donesu VELIKI PROFIT, onda slobodno mozemo da se oprostimo od svih manifestcija manjih od sajma knjiga, automobila i gradjevinarstva.
Na ozbiljnim sajmovima u svetu nije ni predvidjeno prisustvo ljudi van branse. Cene ulaznica su ogromne, a mogu da ih kupe samo ljudi iz privrede i to cesto konkretne privredne grane. Eventualno se ostavi jedan show day kada moze da dodje bilo ko. Tako je to svuda i nema razloga da ne bude i ovde. Sajmovi sluze za sklapanje velikih poslova a ne da sinovi i tate probaju kako izgleda sedeti u kolima iz snova. Velike guzve koje stvara obican svet negativno uticu na sklapanje velikih poslova.
 
Zar ovi koji su bili u poseti nisu Englezi, mislim engleska firma ?

Naravno da sajam treba što pre privatizovati. Onda postojeća banda neće moći da za sajam tehnike naplaćuje prostor kao da je u pitanju CeBit. Zapitajte se kada smo imali poslednji dobar IT sajam? Ja mislim 1996. godine. Zbog alavosti postojeće uprave se i dešava da ljudi u toku godine idu u velikoj većini slučajeva samo na sajam automobila i sajam knjiga.
 
Privatizacija sajma moze samo da poboljsa ponudu istog, a ne da je umanji. Ljudi koji sada vode sajam su zaposleni od strane Grada, tako da ih sudbina sajma dotice u domenu odradjivanja svoga posla u smislu dobijanja svoje plate. Kada privatnik to preuzme, a pogotovo strana firma sa dobrim multinacionalnim kontaktima, njima ce i te kako biti vazno da imaju sto vise manifestacija kako bi vise zaradili, a i kako bi istovremeno Beograd prezentirali u svetu kao svoju novu lokaciju.
Drugo, ako sajam preuzme neko sa dobrim kontaktima, onda je to za nasu zemlju odlicna stvar, posto ce firme i ljudi kojima Beograd i Srbija ne bi ni pali na pamet bili "dovuceni" da izlazu.
 
Za danas zakazana prodaja fabrike „Dimitrije Tucović 1898“
Šećeranu na Čukarici nema ko da kupi
Autor: S. PALIĆ | 16.06.2008 - 08:29


U prostorijama Agencije za privatizaciju, za danas u 11 sati najavljena je prodaja Stare šećerane na Čukarici, kao i njenog drugog dela, nove fabrike šećera u Padinskoj skeli. Međutim, kako „Blic“ nezvanično saznaje, nema zainteresovanih kupaca.

Za plac u Radničkoj 3, sa sedam objekata (18.000 kvadrata) smeštenih na 7,4 hektara, i novu fabriku iz 1982. godine, smeštenu u Padinskoj skeli na 102 hektara sa 68 objekata, Agencija traži kao početnu cenu nešto više od 5,9 milijardi dinara ili oko 74 miliona evra.

Otkup dokumenatcije koštao je 400 hiljada dinara i, kako saznajemo, do 9. juna, do kad je bio rok, niko se nije pojavio da je otkupi niti da položi traženi depozit od 2,3 milijarde dinara ili 29,7 miliona evra.

Stara šećerana, osnovana pre 110 godina, nalazi se na veoma atraktivnoj lokaciji preko puta Ade Ciganlije. Investitori znaju da je plac vredan, ali je njegovu tačnu cenu teško utvrditi.
- Plac je vredan onoliko koliko na njemu može da se gradi - kaže Kaća Lazarević iz Agencije „Alka“ i dodaje da, ukoliko bi se tu gradili stanovi, početna cena, prema sadašnjim tržišnim uslovima, ne bi bila manja od 2.500 evra po kvadratu.

Prema Generalnom urbanističkom planu, na ovoj lokaciji nije predviđena stambena izgradnja.
- To je mesto predviđeno za komercijalno poslovne objekte: šoping molove, poslovni prostor...Lično mislim da tu ne bi trebalo graditi stanove jer je veoma prometno mesto. U podnožju je prometna Radnička ulica, a u blizini treba da prođe i trasa Unutrašnjeg magistralnog poluprstena- kaže gradski arhitekta Đorđe Bobić, ali ne isključuje mogućnost da se investitoru ipak dozvoli, kroz budući detaljni plan regulacije, da manji procenat gradnje bude stambeni.

Stara šećerana radila je do 1982. godine kada proizvodnja prelazi u novu fabriku u Padinskoj skeli. U području grada koje predstavlja industrijsku zonu, na prodaju su 102 hektara sa 68 infrastrukturno opremljenih objekata, od glavne hale, magacina, energane, preko silosa šećera, rezervoara za mazut i melasu do industrijskih koloseka i pumpne stanice.

KPGT od aprila ne plaća komunalije
U halama Stare šećerane, poslednjih desetak godina nalaze se brojni zakupci, od kojih je najpoznatije alternativno pozorište KPGT koje je osnovao pozorišni reditelj Ljubiša Ristić, bivši predsednik JUL-a.
- Pozorište u Šećerani još radi, a bićemo tu dok možemo. Iz Agencije nam šalju ogromne račune za zakupninu i na taj način žele da nas isteraju. Nije njih briga ni za šta - rekao je, u kratkoj izjavi za „Blic“, Ljubiša Ristić.

U Agenciji za privatizaciju ističu da će zakup KPGT-u biti otkazan onog trenutka kad fabrika bude prodata, a ukoliko se ponovi nekoliko neuspešnih tendera, možda i pre prodaje.
- Od aprila ne plaćaju komunalije. Dug se gomila - kažu u Agenciji i napominju da će eventualna potraživanja KPGT za do sada uložena sredstva u renoviranje hala Šećerane koje koriste biti predmet rada Trgovinskog suda.
izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=45711
 
Prodaja zgrade Jugoeksporta 23.09.
Beograd -- Agencija za privatizaciju objavila je da je prodaja Jugoeksportove zgrade u centru Beograda zakazana za 23. septembar.

Zgrada ima 508 kvadrata i nalazi se u ulici Majke Jevrosime, a prodaje se po početnoj ceni od 162,6 miliona dinara. Za učešće na licitaciji zainteresovani kupci treba da uplate depozit od 65 miliona dinara.

Jugoeksport je u stečaju od juna 2001. godine zbog dugovanja bankama. Zbog davanja u zakup poslovnog prostora tog preduzeća po cenama nižim od tržišnih uhapšeno je nekoliko stečajnih upravnika Jugoeksporta, u aferi nazvanoj "stečajna mafija" i protiv njih se vodi postupak u Specijalnom sudu u Beogradu.

Najveći deo imovine Jugoeksporta prodat je na licitaciji u novembru prošle godine, za ukupno 1,4 milijarde dinara. Najskuplje je prodata zgrada u Knez Mihailovoj ulici, za 1,27 milijardi dinara, Radivoju Draževiću, čija je firma "Radiks" većinski vlasnik lanca parfimerija "Jasmin". Početna cena je bila 271,3 miliona dinara.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=07&dd=24&nav_id=309953
 
Ponude za IMR do 5. septembra
Beograd - Tender za prodaju 90 odsto kapitala Industrije motora Rakovica u restruktruriranju biće zatvoren u petak, 5. septembra, kažu u Agenciji za privatizaciju Srbije i dodaju da za sada nema najave o eventualnom novom produžavanju trećeg pokušaja tenderske prodaje IMR-a. Treći tender za prodaju IMR-a raspisan je 29. novembra 2007. godine, a rok za dostavljanje ponuda potencijalnih kupaca, produžavan je četiri puta, poslednji put u julu ove godine. Beogradske berza najavila je i da će 8. septembra organizovati prvo trgovanje akcijama IMR-a po početnoj ceni od 1.000 dinara, što je i nominalna vrednost akcija. U trgovanje na vanberzanskom tržištu po metodu preovlađujuće cene biće uključeno ukupno 236.214 akcija IMR-a.
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
Prva srpska šećerana 23. avgusta po drugi put na aukciji
Autor: Beta | 07.09.2008. - 13:01
secerana-v.jpg


Agencija za privatizaciju Srbija najavila je da će na aukciji 23. septembra po drugi put ponuditi na prodaju imovinu šećerane "Dimitrije Tucović" u stečaju, po neopromenjenoj ceni od 5,94 milijarde dinara (oko 77 miliona evra).

Kako se navodi na sajtu Agencije, na prodaju su ponuđeni proizvodni kompleksi koji se nalaze na dve lokacije - pored Ade Ciganlije, gde je prva fabrika šećera u Srbiji osnovana 1898. godine, i u Padinskoj Skeli, gde je nova fabrika.


Fabrike su prestale da rade 1982, odnosno 1998. godine. Šećerana se prodaje kao pravno lice, bez dugova. Proizvodno-poslovni kompleks na Čukarici, kod Ade Ciganlije, prostire se na 19.000 kvadratnih metara, a najznačajaniji objekti su upravna zgrada, glavna hala, sušara rezanaca i tri magacina.
Kapacitet fabrika u Padinskoj Skeli je prerada 6.000 tona šećerne repe dnevno, a nalazi se na kompleksu površine 102 hektara na kojem se, pored zemljišta za uzgoj šećerne repe, nalaze glavna hala, magacin šećera, krečana, silosi, rezervoari za mazut i melasu.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=55961

Konačno da nešto urade i sa tom ruinom. Tu bi ispao sjajan elitni rezidencijalni kompleks, sa pogledom na adu, a u padinjaku mogu da nastave sa repom.
 
Saopštenje sa održane prodaja dela imovine stečajnih dužnika, metodom javnog prikupljanja pisanih ponuda
11. 09. 2008. 09:48 CET --
Dana 10.09.2008. godine, u organizaciji Centra za stečaj Agencije za privatizaciju, održana je prodaja pokretne imovine stečajnog dužnika GP „RAD INTERNACIONAL“ doo u stečaju, iz Beograda, ul. Kosovska br. 31 metodom javnog prikupljanja pisanih ponuda, i to:

Preduzeće: GP „RAD INTERNACIONAL“ doo u stečaju, iz Beograda, ul. Kosovska br. 31

Napomena: Celina 1 – Osnovna sredstva-oprema- u Boru
Početna cena: 105.500,00 | Prodajna cena: 178.000,00
Kupac: Mihajlo Živojinović, Smederevska Palanka, ul. Dragovana Đukića br.21

Napomena: Celina 3 - Osnovna sredstva-oprema- u Smederevu
Početna cena: 542.000,00 | Prodajna cena: 710.000,00
Kupac: „DU Integral“ doo, Smederevo, ul. Kajmakčalanska br. 8

Napomena: Celina 4 – Baraka na lokaciji Blok 20, Novi Beograd
Početna cena: 700.000,00 | Prodajna cena: 360.000,00
Kupac: "COLORGRAFX" doo, Beograd, ul. Dragana Jeftića bb


Napomena: Celina 5 –Baraka na lokaciji SC Banjica, Beograd
Početna cena: 700.000,00 | Prodajna cena: 370.000,00
Kupac: Ranko Stojić, Beograd, ul. Molerova br. 17

Napomena: Celina 7 – Baraka u ul. Radnička br. 51, Beograd
Početna cena: 450.000,00 | Prodajna cena: 250.000,00
Kupac: "Kvanteks" doo, Loznica, ul. Marka Radulovića bb
Izvor: Agencija za privatizaciju
Link: http://www.priv.yu/vesti/vesti.php?...godina=&limit=10&sortby=DESC&filter=Prika%9Ei
 
Веома интересантно


Poslovna zgrada u centru grada na licitaciji
„Ineks“ na prodaju
Autor: Svetlana Palić | Foto:G.Milutinović | 12.09.2008. - 09:15
Poslovna zgrada nekad moćnog trgovinskog preduzeća „Ineks Intereksport“ u Kraljice Marije broj 1, biće ponuđena na prodaju krajem septembra za početnu cenu od 3,2 milijarde dinara ili oko 40 miliona eva. Za sada, dokumentaciju je otkupio samo jedan zainteresovan kupac.
ineks-v.jpg

Prodaja licitacijom najavljena je za 23. septembar.
- U ponudi je poslovna zgrada od 12.900 bruto kvadrata, bivši „fri šop“ od 190 kvadrata u Vatinu na granici sa Rumunijom, jedan stan na Banovom brdu i jedan „Jugo“, sve ukupno za 3,2 milijarde dinara. Odvojeno se prodaje poslovni prostor u istoj zgradi ali sa ulazom iz Ulice Starine Novaka. Za njega, kao početnu cenu, tražimo 80,8 miliona dinara. Smatramo da ćemo izdvajanjem iz zgrade za njega postići bolju cenu - rekao je za „Blic“ Mirko Borovčanin, poverenik Agencije za privatizaciju za „Ineks intereksport“.
Firma „Inees interekspor“ osnovana je 1948. godine. Pored „Geneksa“, to je najpoznatija spoljnotrgovinska firma bivše Jugoslavije. Trgovala je sa zemljama Amerike, Afrike, Azije i Evrope.

Sa uvođenjem sankcija, i ovaj gigant je počeo da propada, da bi otišao pod stečaj 2002. godine, a bankrot je objavljen 31.10. 2005. godine.
- Pre dve godine, Agencija za privatizavciju preuzela od Trgovinskog suda stečajni postupak nad „Ineksom“. Firma je donekle živnula, u zgradu su se uselili zakupci. Nije svojstveno da preduzeće u stečaju vrši ulaganja, ali mi smo i to radili. Na primer, zbog sigurnosti naših zakupaca ugradili smo tri nova teretna lifta. Iako pod stečajem, „Ineks“ ostvaruje dobit. Prihodi su nam veći od rashoda. Dospeli smo i na 132. mesto po uspešnosti firmi u zemlji - kaže Borovčanin.

Da li će bilans poslovanja i cena od 3.000 evra po kvadratu za poslovni prostor u ovoj zgradi od 22 sprata biti dovoljno primamljivo za nekog kupca, znaće se 23. septembra. Cena kvadrata odvojenog poslovnog prostora sa ulazom iz Ulice Starine Novaka je čak 6.000 evra po kvadratu. Trenutna cena zakupa u zgradi „Ineks“ je oko 12 evra po kvadratu.
Iako su pojedini zakupci uložili novac u renoviranje svojih prostorija, ipak je u zgradi ostalo dosta da se uradi. Ulaganja su, pre svega potrebna u sređivanje ventilacionog sistema. Procenjuje se da je, na cenu kvadrata od 3.000 evra, potrebno da se uloži dodatnih 200 evra kako bi ova zgrada u celini imala strandarde evropskih poslovnih prostora.
извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=56582
 
“Ineks“ jeftinije
A. B. M, 27.10.2008

PRODAJA imovine „Ineks intereksport“ biće aktuelna tokom novembra. Već za 18. novembar zakazana je druga aukcija za poslovnu višespratnicu „Ineksa“ u beogradskoj Ulici kraljice Marije.

Umesto prvobitne 3,2 milijarde dinara, ovog puta je početna cena za zgradu sa 21 spratom i 12.900 kvadrata smanjena na 2,72 milijarde dinara. Tako se zgrada „Ineksa“ ceni za 32,4 miliona evra po kursu od ponedeljka, odnosno 2.500 evra po kvadratu. Od ranije je poznato da je prva prodaja bila neuspešna, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.Uslov za učešće na aukciji je otkup prodajne dokumentacije, koja košta 150.000 dinara i uplata depozita od 1,28 milijardi dinara pet radnih dana pre održavanja nadmetanja.

Pored poslovne zgrade prodaje se i poslovni objekat od 190 kvadratnih metara u Vršcu, stan od 33,5 kvadrata u Beogradu i putnički automobil „jugo tempo“. Na istoj aukciji odvojeno se prodaje i poslovni prostor od 165 kvadratnih metara u „Ineksovoj“ višespratnici, a početna cena za taj objekat je 68,7 miliona dinara. Obavezni depozit je 32,3 miliona dinara.

Agencija za privatizaciju objavila je u ponedeljak da je aukcijska prodaja stambeno-poslovne zgrade Fonda „Ineks intereksport“ u Rajićevoj ulici Beograda zakazana za 28. novembar. Početna cena za 782,74 kvadrata je 3,4 miliona evra, a za učešće na aukciji obavezan je depozit od 700.000 evra. Rok za prijavu učešća na nadmetanju je 19. novembar.

Zakazana je i prodaja pet lokala „Ineks intereksporta“ u Beogradu za 5. decembar, a rok za prijavu učešća na toj aukciji je 27. novembar. Lokali se prodaju pojedinačno, a njihove početne cene su od 138.400 do 435.000 evra, koliko košta 72 kvadrata lokala u Beogradskoj ulici. Tako se kvadrat ovog lokala ceni skoro 6.000 evra, što je više nego duplo od prostora u višespratnici. Najnižu cenu od 138.400 evra ima prostor u Sremskoj 2, gde se prodaje 51,25 kvadrata. U ovom slučaju kvadrat košta 2.700 evra.
извор Новости
линк http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=131096&datum=2008-10-28
 
„Jugoeksport” u Kolarčevoj na licitaciji
18.11.2008. - 22:43

STEČAJ Agencija za privatizaciju objavila je da će 16. decembra, po početnoj ceni od 4, 2 milijarde dinara, ponuditi na licitaciji prodaju dela imovine preduzeća „Jugoeksport” u Kolarčevoj ulici. Ukupna površina poslovnog prostora koji čine podrum, suteren, prizemlje, prvi, drugi, treći i četvrti sprat je 5.505,45 kvadrata.

Agencija će na istoj licitaciju ponuditi na prodaju i „Jugoeksportovu” zgradu u ulici Majke Jevrosime od 508,2 kvadrata po ceni od 129, 5 miliona dinara.

„Jugoeksport” je u stečaju od juna 2001. godine zbog dugovanja bankama. Najveći deo imovine prodat je na licitaciji u novembru 2007. godine za 1,4 milijarde dinara. Najskuplje je prodata zgrada u Knez Mihailovoj ulici, za 1, 2 milijarde dinara, a početna cena je bila 271,3 miliona dinara.
извор 24 сата
линк http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=38278
 
Neuspela prodaja imovine još 5 stečajnih dužnika - bez kupca i zgrada "Yugoexporta" u Majke Jevrosime u Beogradu
19. 11. 2008. | 10:42
Na aukciji Centra za stečaj Agencije za privatizaciju, održanoj 18. novembra, nije prodato 5 preduzeća - stečajnih dužnika.

Komisija za sprovođenje prodaje javnim nadmetanjem, proglasila je neuspelim javno nadmetanje organizovano radi prodaje imovine sledećih stečajnih dužnika: DP "Jasko" u stečaju (Jasenovo), Holding preduzeća GIK "1. maj" u stečaju i DOO "Izgradnja" u stečaju (Bačka Topola), EI "Aparati za domaćinstvo" u stečaju (Niš), YES Yugoexport sistem u stečaju (Beograd) i "Inex Interexport" (Beograd).
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/204999

Ovo uopste nije iznenadjujuce uzimajuci u obzir situaciju u svetu...
 
I MPC Properies odustao od kupovine IMT - propao i drugi tender
21. 11. 2008. | 08:34
Tender za prodaju IMT biće proglašen neuspelim jer je i trećeplasirani konzorcijum "Agri investments", u kome su firme "MPC Properties" iz Beograda i "Adriano Corsi" iz Italije, odustao od kupovine.

- Tender još nije zvanično zaključen, ali je poznato da se trećeplasirani izjasnio da odustaje od kupovine - kaže za "Novosti" Slobodan Petrović, generalni direktor IMT. - Već smo razgovarali sa nadležnima u Ministarstvu ekonomije, i pretpostavljam da ćemo razgovore nastaviti i po objavljivanju zvaničnog saopštenja Agencije za privatizaciju u vezi sa sudbinom ovog tendera.

Budućnost IMT, kako ističe Petrović, mogla bi da se razvija u dva pravca.

- Jedan je nalaženje strateškog partnera direktnim pregovorima, kao što je to urađeno u slučaju "Zastave", a drugi je takođe nalaženje strateškog partnera, ali putem tendera, poput ovoga raspisanog za RTB "Bor" - navodi Petrović. - Klasičan tender dva puta je raspisan i nije doneo rezultate, a ne treba zaboraviti ni da je prvoplasirani na tenderu, konzorcijum HASS-SIP, dostavio Agenciji za privatizaciju ponudu za strateško partnerstvo.
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/205412
 
Trenutno definitivno nije povoljan trenutak za kupovinu IMT-a. Steta!
 
Trenutno je katastrofalan trenutak za kupovinu bilo cega. Dobro je sto je Vlada odlucila da produzi rok za zavrsetak privatizacije, posto bi sada samo bacali pare na propale tendere.

IMT nek saceka bolja vremena.
 
Velike zgrade u Beogradu čekaju investitore - neizvesna sudbina "Beka", "Depoa", "Inexa", šećerane "Dimitrije Tucović"
Posle propasti nekadašnjih privrednih giganata ostala su velelepna zdanja, koja su oni gradili na najatraktivnijim lokacijama, a u nedostatku poslovnog i stambenog prostora njihov potencijal nije iskorišćen. Slična sudbina zadesila je i zdanja nekih javnih preduzeća. Tako su, na primer, propala po dva pokušaja aukcijske prodaje šećerane "Dimitrije Tucović" preko puta Ade Ciganlije, kao i "Inexove" višespratnice u Ulici kraljice Marije. Atraktivni prostor Gradskog saobraćajnog preduzeća u Bulevaru kralja Aleksandra, u kome se nalazi tržni centar "Depo", mogao bi, kažu upućeni, da dočeka prenamenu i bolje dane.

Sudbina dve robne kuće "Beko" u Knez Mihailovoj ulici, na brojevima 39 i 44, biće rešena tek kada ovo preduzeće izađe iz stečaja što bi moglo potrajati još pola godine. Dok se ključevi ovih objekata ne nađu u rukama novih vlasnika, brojni zakupci boraviće na ovim adresama.

Šećerana "Dimitrije Tucović"

Dva pokušaja Agencije za privatizaciju, u junu i septembru, da na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 5,9 milijardi dinara, oko 74 mil EUR, proda najstariju srpsku šećeranu "Dimitrije Tucović" u Beogradu, kao i njen deo – fabriku šećera u Padinskoj Skeli, nisu urodila plodom. Na obe licitacije niko se nije pojavio. Ništa nije bilo ni od najava, pred septembarsku aukciju, da je nekoliko velikih igrača zainteresovano za 18.000 m2 poslovnog prostora u Radničkoj ulici na Čukarici i za 102 hektara sa 68 objekata u Padinskoj Skeli.

Kompleks Stare šećerane gradili su Nemci od 1899. do 1901. godine i zaštićen je kao spomenik kulture. To znači da će novi gazda imati obavezu da za sve radove dobije odobrenje gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Bez obzira na poteškoće, budući da se zemljište nalazi na atraktivnoj lokaciji preko puta Ade Ciganlije i u blizini Hipodroma, kupac može da očekuje da će mu se ulaganje višestruko isplatiti. Šećerana se nalazi u poslovno-komercijalnoj zoni, koja nije predviđena za gradnju stanova, a prema Generalnom urbanističkom planu prostor je namenjen za izgradnju poslovnih objekata. Tek kada se uradi plan detaljne regulacije za ceo kompleks, možda će biti dozvoljeno i podizanje stanova.

Tržni centar "Depo"

Dragan Pušara, novi direktor "Gradskih pijaca", nedavno je za "Politiku" izjavio da Gradsko saobraćajno preduzeće planira prodaju zgrade u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se već godinama nalazi tržni centar "Depo", a u zakupu je preduzeća na čijem je on čelu. I Dragoljub Đakonović, gradski sekretar za saobraćaj, ovih dana je potvrdio da su u prisustvu gradonačelnika Dragana Đilasa nedavno organizovani nezvanični pregovori o prenameni zdanja u kome se nalaze dve hale TC "Depo", na koje se naslanja garaža GSP-a.

– Ništa zvanično nije odlučeno, samo smo razgovarali o tome i koliko mi je poznato dosad se niko nije raspitivao za kupovinu ili preuređenje GSP-ovog prostora preko puta opštine Zvezdara. Inicijator ideje je novi direktor GSP-a Radoslav Nikolić – objasnio je sekretar Đakonović.

Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, takođe je siguran da taj prostor neće zauvek ostati tržni centar. Izdat je na neko vreme "Gradskim pijacama" ali bi, kako kaže, bilo nelogično da tako i ostane jer, prema Generalnom urbanističkom planu, na toj lokaciji je dozvoljena gradnja zdanja do 10.000 m2.

– Apsurdno bi bilo da se takav prostor troši na izdavanje tezgi, a najverovatnije će gradska uprava da raspiše konkurs za ideje šta bi tu moglo da bude i izabere najbolje rešenja, dok bi novac koji se dobije mogao da se iskoristi za obnovu voznog parka GSP-a. Sve je za sada samo predlog, ali ova uprava je veoma efikasna i mislim da će uskoro nešto biti od cele priče – istakao je Đukanović.

"Inex" višespratnica

"Inexova" višespratnica u Ulici kraljice Marije po ceni od 3.000 evra za kvadrat nije bila primamljiva kupcima na dve aukcije, u septembru i prošle nedelje. Osim zgrade u centru grada od 12.900 kvadrata, u ponudi su stan na Banovom brdu, automobil "jugo" i poslovni prostor od 190 kvadrata u Vatinu za 3,2 milijarde dinara ili oko 40 miliona evra. Poslovni prostor od 165 kvadrata (ulaz iz Ulice Starine Novaka) prodaje se posebno za 6.000 evra po kvadratu.

Da li zbog ulaganja koja su neophodna u zgradu od 22 sprata koju je projektovao Uroš Martinović, ili zbog nedostatka parking mesta, ovaj objekat još čeka novog vlasnika.

"Inex sistem", jugoslovenski spoljnotrgovinski gigant, osnovan je 1948. godine. U zlatno doba imao je pedesetak firmi i predstavništava u svetu. Osim spoljne i unutrašnje trgovine, bavio se turizmom i ugostiteljstvom, imao je rentakar firme i aviokompaniju.

Robne kuće "Beko"

Od velelepnih zdanja nekadašnjih privrednih giganata investitorima posebno za oko zapadaju dve atraktivne zgrade preduzeća "Beko" u Knez Mihailovoj ulici na brojevima 39 i 44. Sudbina ovih zdanja ostaće neizvesna sve dok "Beko" ne izađe iz stečaja, što bi moglo da potraje još oko pola godine.

Željko Pešut, stečajni upravnik ovog preduzeća, za oko sedam dana najavljuje nacrt završne deobe koja bi trebalo da utvrdi šta je posle namirenja dugova ostalo od nekadašnjeg privrednog moćnika.

– Ove dve zgrade na elitnoj lokaciji predstavljaju najznačajniji deo "Bekove" imovine, a u njima se kao i ranije prodaju tekstilni proizvodi, dok je prizemlje robne kuće na broju 44 izdato trgovcima sportskom opremom. Posle završne deobe konačno će se utvrditi šta će se desiti sa ovim zdanjima – ističe Pešut.

"Beko" je 2. februara 2003. godine otišao u stečaj, a dug je bio oko 23 puta manji od vrednosti imovine preduzeća. Tada je ova vest mnoge iznenadila, pogotovo kada se zna da je ovaj gigant, sa prodajnom mrežom od 39 prodavnica, mogao da podmiri celokupan dug prodajom samo jedne robne kuće u centru prestonice.

Zlatko Kunštek, predsednik UO Udruženja akcionara "Beka", smatra da bi završna deoba mogla da se okonča dosta kasnije nego što to tvrdi stečajni upravnik.

– U "Beku" je vlasništvo raspoređeno tako da 40% pripada državi, a 60% deoničarima. Zbog glomaznosti sistema, realno je očekivati da se završna deoba privede kraju najranije za pola godine. Deoničari su zainteresovani da sve prodaju i na taj način unovče akcije, a zbog državnog udela to mora da se obavi zajedno sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj – kaže Kunštek.
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/205705
 
Neuspeh tendera za IMT i zbog finansijske krize
17:03 BEOGRAD, 26. novembra - Direktor "Industrije mašina i traktora" (IMT) Slobodan Petrović ocenio je u izjavi Tanjugu da je jedan od razloga neuspeha tenderske prodaje tog preduzeća i uticaj finansijske krize na poslovanje sektora nekretnina ali i to što ponuđači nisu mogli da obezbede bankarske garancije. Petrović je podsetio na činjenicu da je većina ponuđača IMT "posmatrala ne kao fabriku traktora, već kao posao sa nekretninama" kao i da "kriza usporava te aktivnosti, cene nekretnina padaju pa je i sa te strane cena koju su oni ponudili postala problematična sa stanovišta isplativosti".
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.rs
 
Prodata dva lokala Fonda "Inex Interexport" u Beogradu za 735.600 EUR
05. 12. 2008. | 13:27
Agencija za privatizaciju prodala je 5. decembra na licitaciji dva lokala u centru Beograda, koji su u vlasništvu Fonda "Inex Interexport" u restrukturiranju, za ukupno 735.600 EUR.

Lokal u Makedonskoj ulici, veličine oko 40 m2, prodat je za 300.000 EUR, a početna cena bila je 216.000 EUR, dok je lokal u Beogradskoj ulici prodat po početnoj ceni od 435.600 EUR.

Oba lokala kupio je Marko Purković, koji je rekao da se bavi trgovinom duvanskih proizvoda i da će u tim lokalima otvoriti prodavnice ekskluzivne robe, kao što su piće, cigarete i konditori.

Zamenik direktora Fonda "Inex Interexport" Zoran Vasiljević rekao je da je zadovoljan što je napokon krenula prodaja imovine tog preduzeća i dodao da je u vlasništvu Fonda oko 73 lokala širom Srbije.

Prodaja poslovnog objekta u Ulici Starine Novaka, koji je takođe u vlasništvu Fonda, odložena je za 19. decembar.
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/208082
 
Objavljen tender za Beogradski sajam
Agencija za privatizaciju Srbije objavila je danas tender za prodaju 70 odsto kapitala Beogradskog sajma.
Kako se navodi na sajtu Agencije www.priv.rs, pravo učešća na tenderu imaju kompanije koje su u poslednje tri godine priređivale najmanje po 25 sajmova godišnje i imale prihod od bar 50 miliona evra u 2007. godini.

Prema podacima iz privatizacionog prospekta, kapital Beogradskog sajma procenjen je na 20,5 miliona evra, a profit tog preduzeća koje se bavi organizovanjem sajamskih manifestacije iznosio je 1,5 miliona evra, što je 36 odsto više nego u 2006.

Beogradski sajam se prostire na ukupno 22 hektara, poseduje objekte površine od 106.241 kvadratnog metra, u okviru kojih su i šest sajamskih hala visoke kategorije sa izložbenim prostorom od 53.221 kvadratnog metra.

Preostalih osam sajamskih hala prostiru se na ukupno 16.075 kavadratnih metara ,od čega je 10.566 kvadrata izložbeni postor.

Beogradski sajam je u prošloj godini imao prihod od 15,32 miliona evra, a od 2003. do 2007. godini prihodi od usluga su povećavani u proseku za po 14,2 odsto godišnje.

Ukupna površina otvorenog izložbenog prostora je oko 35.300 kvadratnih metara, a u prošloj godini na Beogradskom sajmu održano je ukupno 35 sajamskih priredbi.

Uslov za učešće na tenderu je i da ponuđač otkupi tendersku dokumentaciju po ceni od 10.000 evra do 27. februara 2009. godine, a na tenderu mogu da učestvuju i konzorcijumi u kojima član koji ispunjava navedene uslove ima najmanje 25 odsto učešća.

Rok za dostavljanje ponuda je 27. mart 2009. godine, a zainteresovani kupci moraju i da uplate depozit ili dostave licitacionu garanciju u iznosu od 500.000 evra.

Interesovanje za učešće na tenderu za Beogadski sajam tokom ove godine izrazili su italijanski Sajam Rimini (Rimini fiera) i austrijski Rid egzibišn (Reed Exibitions). (Economy, Beta 26. decembar 2008.)
извор Economy
линк http://www.economy.rs/vesti/6878/Objavljen-tender-za-Beogradski-sajam.html
 
Je l' su ovi Rimini beše imali u planu da ruše Sajam, da ostave samo halu 1?
 
Prodaja "Geneksove" kule odložena za 27. mart
Autor: Tanjug | 11.02.2009. - 21:54

Prodaja "Geneksove" kule u Novom Beogradu, po početnoj ceni od 20,8 miliona evra, odložena je za 27. mart, objavila je Agencija u izmenjenom javnom pozivu na svom sajtu.

Prethodno je prodaja bila zakazana za 20. februar, ali je Agencija odložila prodaju, ne obrazlažući razloge za tu odluku.
U pozivu je navedeno da je 18. mart novi rok za podnosenje zahteva za kupovinu prodajne dokumentacije, dok je rok za prijave za učešće na javnom nadmetanju 19. mart.

"Geneks" kula, garaža i adaptirano potkrovlje u njenom sastavu, u vlasništvu su kompanije "Generaleksport" u restrukturiranju, a potencijalni kupac je u obavezi da dostavi depozit od 2,08 miliona evra.

Ukupna površina kule je 15.879 kvadratnih metara, garaže se prostiru na površini od 6.445 kvadrata, dok je adaptirani poslovni prostor u potkrovlju kule, površine 216 kvadratnih metara. Prodajom je obuhvaćena i pokretna imovina koja je navedena u prodajnoj dokumentaciji.

U do sada organizovanim prodajama imovine "Generaleksporta" i ICG prodati su hotel "Kontinental" u Beogradu, "Geneksovi apartmani" , energana i teniska hala u Beogradu kompaniji "Delta ril estejt".

Imovina "Geneksa" na Kopaoniku - hotela "Grand" i apartmani "Sunčani vrhovi" prodati su nedavno konzorcijumu koga čine "MK grupa" i austrijska turistička grupa "Falkenštajner Miheler".
извор Блиц
линк http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=78608
 
Prodaja Geneks kule 27. marta
Beograd -- Prodaja Geneksove kule u Novom Beogradu, po početnoj ceni od 20,8 miliona evra, odložena je za 27. mart, objavila je Agencija za privatizaciju.

Prethodno je prodaja bila zakazana za 20. februar, ali je Agencija odložila prodaju, ne obrazlažući razloge za tu odluku. U pozivu je navedeno da je 18. mart novi rok za podnošenje zahteva za kupovinu prodajne dokumentacije, dok je rok prijave za učešće na javnom nadmetanju - 19. mart.

Geneks kula, garaža i adaptirano potkrovlje u njenom sastavu, u vlasništvu su kompanije Generaleksport u restrukturiranju, a potencijalni kupac je u obavezi da dostavi depozit od 2,08 miliona evra.

Ukupna površina Geneksove zgrade kule je 15.879 kvadratnih metara, garaže se prostiru na površini od 6.445 kvadrata, dok je adaptirani poslovni prostor u potkrovlju kule, površine 216 kvadratnih metara. Prodajom je obuhvaćena i pokretna imovina koja je navedena u prodajnoj dokumentaciji.

U do sada organizovanim prodajama imovine Generaleksporta i ICG prodati su hotel Kontinental u Beogradu, Geneksovi apartmani, energana i teniska hala u Beogradu kompaniji "Delta ril estejt".

Imovina Geneksa na Kopaoniku - hotela Grand i apartmani "Sunčani vrhovi" prodati su nedavno konzorcijumu koga čine "MK grupa" i austrijska turistička grupa "Falkenštajner Miheler".
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=02&dd=12&nav_id=344564
 
Vrh