Posle propasti nekadašnjih privrednih giganata ostala su velelepna zdanja, koja su oni gradili na najatraktivnijim lokacijama, a u nedostatku poslovnog i stambenog prostora njihov potencijal nije iskorišćen. Slična sudbina zadesila je i zdanja nekih javnih preduzeća. Tako su, na primer, propala po dva pokušaja aukcijske prodaje šećerane "Dimitrije Tucović" preko puta Ade Ciganlije, kao i "Inexove" višespratnice u Ulici kraljice Marije. Atraktivni prostor Gradskog saobraćajnog preduzeća u Bulevaru kralja Aleksandra, u kome se nalazi tržni centar "Depo", mogao bi, kažu upućeni, da dočeka prenamenu i bolje dane.
Sudbina dve robne kuće "Beko" u Knez Mihailovoj ulici, na brojevima 39 i 44, biće rešena tek kada ovo preduzeće izađe iz stečaja što bi moglo potrajati još pola godine. Dok se ključevi ovih objekata ne nađu u rukama novih vlasnika, brojni zakupci boraviće na ovim adresama.
Šećerana "Dimitrije Tucović"
Dva pokušaja Agencije za privatizaciju, u junu i septembru, da na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 5,9 milijardi dinara, oko 74 mil EUR, proda najstariju srpsku šećeranu "Dimitrije Tucović" u Beogradu, kao i njen deo – fabriku šećera u Padinskoj Skeli, nisu urodila plodom. Na obe licitacije niko se nije pojavio. Ništa nije bilo ni od najava, pred septembarsku aukciju, da je nekoliko velikih igrača zainteresovano za 18.000 m2 poslovnog prostora u Radničkoj ulici na Čukarici i za 102 hektara sa 68 objekata u Padinskoj Skeli.
Kompleks Stare šećerane gradili su Nemci od 1899. do 1901. godine i zaštićen je kao spomenik kulture. To znači da će novi gazda imati obavezu da za sve radove dobije odobrenje gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Bez obzira na poteškoće, budući da se zemljište nalazi na atraktivnoj lokaciji preko puta Ade Ciganlije i u blizini Hipodroma, kupac može da očekuje da će mu se ulaganje višestruko isplatiti. Šećerana se nalazi u poslovno-komercijalnoj zoni, koja nije predviđena za gradnju stanova, a prema Generalnom urbanističkom planu prostor je namenjen za izgradnju poslovnih objekata. Tek kada se uradi plan detaljne regulacije za ceo kompleks, možda će biti dozvoljeno i podizanje stanova.
Tržni centar "Depo"
Dragan Pušara, novi direktor "Gradskih pijaca", nedavno je za "Politiku" izjavio da Gradsko saobraćajno preduzeće planira prodaju zgrade u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se već godinama nalazi tržni centar "Depo", a u zakupu je preduzeća na čijem je on čelu. I Dragoljub Đakonović, gradski sekretar za saobraćaj, ovih dana je potvrdio da su u prisustvu gradonačelnika Dragana Đilasa nedavno organizovani nezvanični pregovori o prenameni zdanja u kome se nalaze dve hale TC "Depo", na koje se naslanja garaža GSP-a.
– Ništa zvanično nije odlučeno, samo smo razgovarali o tome i koliko mi je poznato dosad se niko nije raspitivao za kupovinu ili preuređenje GSP-ovog prostora preko puta opštine Zvezdara. Inicijator ideje je novi direktor GSP-a Radoslav Nikolić – objasnio je sekretar Đakonović.
Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, takođe je siguran da taj prostor neće zauvek ostati tržni centar. Izdat je na neko vreme "Gradskim pijacama" ali bi, kako kaže, bilo nelogično da tako i ostane jer, prema Generalnom urbanističkom planu, na toj lokaciji je dozvoljena gradnja zdanja do 10.000 m2.
– Apsurdno bi bilo da se takav prostor troši na izdavanje tezgi, a najverovatnije će gradska uprava da raspiše konkurs za ideje šta bi tu moglo da bude i izabere najbolje rešenja, dok bi novac koji se dobije mogao da se iskoristi za obnovu voznog parka GSP-a. Sve je za sada samo predlog, ali ova uprava je veoma efikasna i mislim da će uskoro nešto biti od cele priče – istakao je Đukanović.
"Inex" višespratnica
"Inexova" višespratnica u Ulici kraljice Marije po ceni od 3.000 evra za kvadrat nije bila primamljiva kupcima na dve aukcije, u septembru i prošle nedelje. Osim zgrade u centru grada od 12.900 kvadrata, u ponudi su stan na Banovom brdu, automobil "jugo" i poslovni prostor od 190 kvadrata u Vatinu za 3,2 milijarde dinara ili oko 40 miliona evra. Poslovni prostor od 165 kvadrata (ulaz iz Ulice Starine Novaka) prodaje se posebno za 6.000 evra po kvadratu.
Da li zbog ulaganja koja su neophodna u zgradu od 22 sprata koju je projektovao Uroš Martinović, ili zbog nedostatka parking mesta, ovaj objekat još čeka novog vlasnika.
"Inex sistem", jugoslovenski spoljnotrgovinski gigant, osnovan je 1948. godine. U zlatno doba imao je pedesetak firmi i predstavništava u svetu. Osim spoljne i unutrašnje trgovine, bavio se turizmom i ugostiteljstvom, imao je rentakar firme i aviokompaniju.
Robne kuće "Beko"
Od velelepnih zdanja nekadašnjih privrednih giganata investitorima posebno za oko zapadaju dve atraktivne zgrade preduzeća "Beko" u Knez Mihailovoj ulici na brojevima 39 i 44. Sudbina ovih zdanja ostaće neizvesna sve dok "Beko" ne izađe iz stečaja, što bi moglo da potraje još oko pola godine.
Željko Pešut, stečajni upravnik ovog preduzeća, za oko sedam dana najavljuje nacrt završne deobe koja bi trebalo da utvrdi šta je posle namirenja dugova ostalo od nekadašnjeg privrednog moćnika.
– Ove dve zgrade na elitnoj lokaciji predstavljaju najznačajniji deo "Bekove" imovine, a u njima se kao i ranije prodaju tekstilni proizvodi, dok je prizemlje robne kuće na broju 44 izdato trgovcima sportskom opremom. Posle završne deobe konačno će se utvrditi šta će se desiti sa ovim zdanjima – ističe Pešut.
"Beko" je 2. februara 2003. godine otišao u stečaj, a dug je bio oko 23 puta manji od vrednosti imovine preduzeća. Tada je ova vest mnoge iznenadila, pogotovo kada se zna da je ovaj gigant, sa prodajnom mrežom od 39 prodavnica, mogao da podmiri celokupan dug prodajom samo jedne robne kuće u centru prestonice.
Zlatko Kunštek, predsednik UO Udruženja akcionara "Beka", smatra da bi završna deoba mogla da se okonča dosta kasnije nego što to tvrdi stečajni upravnik.
– U "Beku" je vlasništvo raspoređeno tako da 40% pripada državi, a 60% deoničarima. Zbog glomaznosti sistema, realno je očekivati da se završna deoba privede kraju najranije za pola godine. Deoničari su zainteresovani da sve prodaju i na taj način unovče akcije, a zbog državnog udela to mora da se obavi zajedno sa Ministarstvom za ekonomiju i regionalni razvoj – kaže Kunštek.