http://www.glas-javnosti.co.yu/clan...-2007/jos-zagonetnija-uloga-mig-u-kupovini-rk
napisao Matthew Greenburgh >>> vidi na netu ko je taj lik
Izvor: PolitikaБеоградска берза први пут основана 21. новембра 1894. године у „Грађанској касини”
Зграда Београдске берзе
(Фото Л. Адровић)
Београдска берза данас слави Аранђеловдан, у знак сећања на 21. новембар 1894. када је у кафани „Грађанска касина” у Београду одржана оснивачка скупштина прве берзе на Балкану.
Било је то време великог привредног успона младе балканске краљевине, чији је виспрени, образовани и кочоперни „европејски” оријентисан краљ Милан потписао Закон о јавним берзама, који је Народна скупштина усвојила 3. новембра 1886, да би осам година доцније берза била и основана. И то у елитној престоничкој кафани.
Заслуга за стварање Београдске берзе припада трговцима окупљеним око ондашњег Српског трговачког друштва и надахнутим уверењем да је „извор моћи једне државе и благостања њеног народа у добро уређеној трговини и напредној народној привреди, без чега ниједна држава не може напредовати, нити јака бити”.
Статут Берзе потврђен је у Министарству привреде 3. октобра 1894. године, а већ два дана касније објављен је позив за упис у чланство нове институције, којем су се одазвали сви виђенији српски трговци.
Пошто је на Нову годину свечано освећена и отворена, Берза је рад почела 2. јануара 1895. године на првом спрату старинске куће у којој је била кафана „Босна” у Савамали. Упркос трњем посутом путу, Берза се постепено успињала, о чему сведоче подаци по којима је у првој години пословања обрт био 10.582.396,15 динара, 1904. године - 30.048.314,80 динара, а од оснивања до уочи Првог светског рата (краја 1913. године) обрт је износио укупно 549.839.058.83 динара.
Рад прве београдске берзе прекидали су ратови, а 6. април 1941. означио је и прекид пословања који је потрајао готово пола века.
У априлском бомбардовању Београда уништена је Народна библиотека Србије, а у њој су, уз остало благо, страдали дупликати годишњих извештаја, курсних листа и других берзанских публикација и докумената.
Архива Београдске берзе, како наводи Милко Штимац у књизи „Српско берзанско пословање”, по свему судећи „завршила је као огрев” у првој поратној београдској зими 1944-1945. године.
Тиме су, добрим делом, затрти и докази о власништву над знатним иметком предратних акционара.
Еутаназија Београдске берзе, која је пре тога била у пословној клиничкој смрти више од деценије, извршена је, одлуком Владе Србије, 1953. године, а њена имовина се, изгубивши титулара, претворила у друштвену.
Под именом Југословенско тржиште капитала, које су основале 32 банке из СФРЈ у време владе Анте Марковића, берза васкрсава 27. децембра 1989. године, кад је одржана оснивачка скупштина, док је први берзански састанак био 27. фебруара 1990. године, тако да ове године, кад је коначно прорадило званично берзанско тржиште - листинг А, берза постаје пунолетна.
Традиционалном имену Југословенско тржиште капитала се вратило 28. маја 1992. године кад је поново названо - Београдска берза.
Весна Арсенић
[објављено: 21.11.2007.]
Raspitao sa se kod 'nadležnih' :HenkMan":1pwgoex3 je napisao(la):
Izvor: B92
Izvor: Politika Online„Југоекспортов” локал плаћен 32.000 евра по квадрату, а досадашњи рекорд држао локал у згради „Албанија” од 86 квадрата који продат за 1,5 милиона евра или 17.400 евра по квадрату
Ко тргује робом за жене не може да пропадне
(Фото Д. Ћирков)
Недавном продајом „Југоекспортовог” локала у Кнез Михаиловој улици у Београду, на популарној „штрафти”, постигнута је досад највећа цена по квадратном метру пословног и трговачког простора у Србији. На лицитацији за продају „на парче” овог некадашњег спољнотрговинског гиганта, фирма „Радикс”, власник ланца парфимерија „Јасмин”, понудила је чак нешто више од 15 милиона евра. С обзиром на то да поменути локал има 485 квадратних метара, произлази да је цена достигла чак 32.000 евра по квадратном метру.
Последњи је лицитациону палицу подигао Радивоје Дражевић, власник „Радикса”, али ни осталих 12 конкурената нису много заостајали за њим. Будући да су се за локал на најатрактивнијој локацији надметали „Фешн енд ко.” Милије Бабовића, ланац дрогерија „Лили” и компанија „Зекстра” која је заступник неколико брендова светски познате модне куће „Макс Мара” – изгледа да је било суђено да се у њему (локалу) продају најлуксузније ствари за жене. Астрономска цена потврђује овде добро познату новокомпоновану пословицу да онај ко тргује робом за жене не може да пропадне.
Продаја невеликог „Југоекспортовог” локала у Кнез Михаиловој за астрономских више од 15 милиона евра изненадила је јавност и под лупу ставила и неке друге продаје у овој зони. Примера ради, „Центротекстил” је са својом зградом од шест спратова, два су касније дозидана, само ћошак даље на почетку исте улице, а на углу са Сремском, продат не тако давно на тендеру швајцарској фирми Филипа Цептера за 18,9 милиона евра. У овом случају ради се о канцеларијском простору, али се ипак тиме не објашњава знатно нижа цена него код купопродаје локала у истој зони.
Они који су, по природи посла, добро упућени у цене локала и њихову понуду на популарној „штрафти” кажу да постигнута цена од чак 32.000 евра за квадрат није ни тако неочекивана јер се ради о последњем локалу у тој зони до кога се куповином могло доћи. У београдској чаршији Кнез Михаилова је већ названа Делтино или Мишковићево сокаче јер је овај српски бизнисмен куповином „Обућиних” и „Бетексових” продавница већма загосподарио трговином на „штрафти”. И остали Дражевићеви лицитациони конкуренти ту су добро позиционирани.
Генерални директор „Радикса” Данијела Лучић каже да су они куповином овог локала, иако му је цена висока, направили добар пословни потез. Јер, према захтевима модерног тржишта нове парфимерије се не отварају у локалима мањим од 150 метара квадратних. Малопродајну мрежу „Јасмина” стално проширују сада и ван Београда, припремајући се тако за евентуалну страну конкуренцију.
„Очекивали смо високу цену за локал, јер су оне у овој зони у последње три године сумануто повећане, практично десет пута. За нас је ово исплатива инвестиција уколико се пореде цене закупа на истој локацији које за много мањи локал достижу 40.000 евра месечно, а то је ипак новац који се баца кроз прозор. Ми стабилно послујемо, имамо добар кредитни рејтинг и задуживање код банке за ову исплату нам није проблем”, каже Лучићева. „Радикс” иначе држи половину српског тржишта увозних козметичких и парфемских производа почев од, како она каже, јефтинијих марке „макс фактор” па све до најскупљих „шисеида” и „шанела”.
Милан Павловић из агенције „Амбасадор М” која се бави продајом луксузних некретнина каже да није изненађен постигнутом ценом, али да је она ипак виша од тржишне.
„Цене локала на тој локацији су последњих година вишеструко увећане. Ипак није то толико фрапантно скупо уколико се пореди с ценом закупа на истој локацији која за локал од 100 квадратних метара достиже 30.000 евра и уколико се узме у обзир да је то место практично центар Балкана. Прогнозирао сам да ће цене локала на таквим локацијама осетно порасти, а тврдим да ће се то наставити. При том мислим и на локале у булевару Краља Александра до Вуковог споменика, Пожешку улицу на Бановом брду, Главну у Земуну. И најлуксузније стамбене некретнине на Дедињу, Сењаку, Врачару ће за две године достићи 5.000 евра по квадрату”, каже Павловић, додајући да би нови власник ако би за годину дана препродао поменути локал, зарадио пет милиона евра.
Иначе, досадашњи рекорд у скупоћи држао је локал у згради „Албанија” од 86 квадрата који је приватник продао за 1,5 милиона евра или 17.400 евра по квадрату.
Јована Рабреновић
[објављено: 01.12.2007.]
Izvor: B92
Izvor: B92
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=01&dd=14&nav_id=280364
Kako brzo čovek daje oprečne izjave!
izvor Politika
