Šta je novo?

Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

Screenshot_2023-01-18-17-07-19-193.jpg

@MC_ onda kapiraš, mada ti treba vremena za nek stvari 😉

slika je kompresovana, razumljivo... evo je na linku - https://pasteboard.co/yWqpMBhBaICJ.jpg
 
Poslednja izmena:
Konsolidacija zbog pada prihoda. Ako prihod ne nastavi dramaticnije da pada nece se nista narocito desiti.

Ocekujemo rezultate jabuke negde 02. februara. Mislim da ce biti surovo jer su imali supply chain probleme. Doduse akcije su vec pale pa je to
mozda vec priced in. Po meni bice prikazan pad prodaje 20% i onda i njihov lay off za x meseci posle toga.

Ako i posle toga nastavi downtrend a ne bude novog stimulansa to bi bilo onda jasan znak da ulazimo u recesiju (cisto sumnjam). Najrealniji scenario je da ce da se umesaju sa stimulansima cim bude malo jaci pad.
 
zaboravio sam gde sam pročitao...

Kina je sve do covida bila deflatorna, a sada je inflatorna...

Red veličine će biti isti, samo u drugom smeru...samo
 
Kompanije otpuštaju jer su sva ta mesta kreacija centralne banke... odavno znamo da su neproduktivni... QE je mama korporativnog feudalizma... naravno, ništa bez QT-ja...

pod produktivnošću smatram output vrednosti, ali izbalansirani. Međutim, kada stvaraš novac, koji je ekvivalent nekoj vrednosti, stvaraš i iluziju vrednosti jer još uvek nema cenovne inflacije. Pozajmio si od pretpostavljenog output-a vrednosti u budućnosti... novac je samo sredstvo...
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: MC_
Kompanije otpuštaju jer su sva ta mesta kreacija centralne banke... odavno znamo da su neproduktivni... QE je mama korporativnog feudalizma... naravno, ništa bez QT-ja...

pod produktivnošću smatram output vrednosti, ali izbalansirani. Međutim, kada stvaraš novac, koji je ekvivalent nekoj vrednosti, stvaraš i iluziju vrednosti jer još uvek nema cenovne inflacije. Pozajmio si od pretpostavljenog output-a vrednosti u budućnosti... novac je samo sredstvo...

Slazem se.
Svet bi mogao da zivi jos 5 godina bez ijednog novog IT projekta.
Uzmimo recimo MS word. Ta aplikacija je pre 20 godina bila vec sasvim dovoljna za ono za sta sluzi.

U poslednje vreme plate programera sui male neverovatan peak, narocito za poslove u vojnim firmama kao sto je Rayeton ii Boing.
Bruto do 200 000 dolara godisnje.

Sada ce pasti cena rada.
 
Zamolio bih @Mikie i @Ljuba82 da prokomentarisu ove najbovije podatke.
Pisac ovog clanka smatra da je americki potrosac prsao i da je recesija uprvao pred nama i to bez obzira na inflaciju.
Odnosno recesija sa inflacijom.
Da li je tako nesto moguce?
Alternativa je drasticno stampanje novca.





savings%20vs%20credit%20card.jpg



average%20credit%20card%20rate_0.jpg


Kombinacija rekordno visokog duga po kreditnim karticama i rekordno visokih kamata po kreditnim karticama nije ništa drugo nego katastrofalna kako za američku ekonomiju, tako i za ograničenog potrošača koji nema drugog izbora nego da nastavi da kupuje na kredit dok se nada da račun za sledeći mesec nekako neće doći. Nažalost, hoće i u nekom trenutku u bliskoj budućnosti, ovo će se takođe pretvoriti u ogromne gubitke kredita za američke potrošačke banke; tada će Pauel konačno uspaničiti.
 

Република Србија данас је емитовала еврообвезнице деноминоване у доларима рочности пет и десет година, при чему је прикупљено 1,75 милијаради долара.


Takodje, ako mogu @Mikie i @Ljuba82 da prokomentarisu ovo gore:
 
To je ono što ekonomisti nazivaju stagflacija, em rastu cene, em opada privredna aktivnost čak i zbog minimalnog zatezanja! Moguć ishod u nekom ipak kraćem periodu, tipa par meseci, godinu dana, jer ako krene ozbiljnija deflacija (a čak neće doći ni do toga možda, jer trenutno imaju ozbiljan inflatorni bafer, dovoljno je da vide iz meseca iz mesec usporavanje inflacije), sve države će biti primorane da ponovo stimulišu! U teoriji na svim ekonomskim fakultetima, cilj Cbanaka je cenovna stabilnost. U praksi već 50 godina vidimo da se uvek bira spašavanje privrede uz puštanje inflacije koliko treba dok se ne ispegla dug i vrati u matematički održivo stanje. Dakle imao si ozbiljnu intervenciju i stimulisanje 2020. što je sa nekim lagom izazvalo opasnu inflaciju, države su primorane da dižu kamate, time hlade tražnju, a samim tim usporavaju privrednu aktivnost. Jednostavno ljudi zbog većih cena ne mogu više da priušte neke stvari, prodaje se manja količina, no kako je veća cena, nominalni rast GDP (cena x količina) za sada velike većine zemalja je debelo pozitivan.

Ono što sam ja primarno očekivao još pre 3 godine je neki da kažemo nulto-pozitivni rast (to je ovo kad političar izađe i kaže da smo imali rast 2.2% npr), negativne realne kamate, tj par procenata veća od projektovane inflacija (u stvari prava inflacija je još par % veća od one statistički priznate) uz netaknute (nulte tada) kamatne stope! Upravo to se i dešava, s tim što su kamate nešto minimalno veće, ali veća je i inflacija, tako da taj očekivani paritet ostao isti, kao i negativne kamate! To je da kažemo neki soft landing scenario gde mi svi jednostavno moramo svojim kupovnim standardom da platimo celu ovu igranku, novac će vredeti manje, ali nominalni pokazatelji rasta će ostati netaknuti (ili će čak rasti minimalno). Dakle to je ono što je po meni očekivano i za sada se uz male korekcije odvija i ja očekujem da se taj trend nastavi kroz celu dekadu, uz neka blaža variranja.

Onda tu imaš dve, po meni podjednako neverovatne ekstremne mogućnosti, veliku depresiju sa jedne i hiperinflaciju sa druge strane. Tako je, postoje ooogromne deflatorne (dug koji si pomenuo npr) i inflatorne sile i sa jedne i sa druge strane koje se bore i kojima CB mogu da manipulišu sa nekim svojim instrumentima (kamate, ponuda novca itd...). Da su CB ostale monetarno neutralne 2020. godine i da nisu reagovale kako su reagovale, imali bi nezapamćenu depresiju, nikad viđenu. Lančane bankrote pojedinaca, firmi, država, tj prevedeno na nivo običnog čoveka, podigao si kredit za stan od 1000 eur/kv, a sada on zbog opšte depresije vredi 500 eur/kv, a ti plaćaš i dalje tih 1000 eur + kamate, a posla nemaš. E pa oni su preterali sa stimulisanjem i sada imaš suprotno, na neki način su spasili dužnike, obezvredili novac, stimulisali investiranje keša! Cilj nije ni jedno, ni drugo dakle, nego neko fino balansiranje, ali kako efekti npr monetarne politike laguju i po 6 meseci, godinu, uvek može da se desi nešto što će kreatore politike naterati na ekstremne mere u drugom pravcu. Eto to 2020. je bilo upravo to, s tim što bi sa ovim nivoima duga oni to svakako morali da urade pre ili kasnije na ovaj ili onaj način (što otvara neke druge teme i opravdano ili ne zadire već u teorije zavera).

Jako lepu ideju za to što želim da objasnim mi je dao 1 moj drugar koji se slupao pri 120 km/h na starom obrenovačkom putu i srećom ostao živ, nije mu falila dlaka sa glave. Kaže, izlećem sa puta levo, ja vraćam volan na desnu stranu, nekako i uspem, ali sad izlećem sa druge, desne strane i ja još agresivnije motam na levu stranu i to traje i traje i traje i na kraju čak i to uspeva, ali onda izleće sa puta levo između dve bandere i zaustavlja se 2 metra od Save na krovu. Džabe što je on još agresivnije pokušao da vrati desno, kasno je bilo. E tako je isto i u ekonomiji ovo, ne znam bolji primer.

Koga ne mrzi i ko voli da razmišlja, može da pažljivo pogleda ovo, sve epizode, staro je 10 godina, ali lepo stari i vrlo je aktuelno sada, biće mu apsolutno jasno šta se dešava!
 
Poslednja izmena:

Република Србија данас је емитовала еврообвезнице деноминоване у доларима рочности пет и десет година, при чему је прикупљено 1,75 милијаради долара.


Takodje, ako mogu @Mikie i @Ljuba82 da prokomentarisu ovo gore:

Pa ništa, drugim rečima nemamo pare za obaveze, a potrebne su nam, pa smo ih uzeli po kamati od 7% i hvale se da su super povoljno prošli, a to isto su koristili kao argument protiv prethodne vlasti koje su se zaduživale po sličnim stopama, trljajući im na nos da su nesposobni (što i jesu, kao i ovi sada) i uz to šlihtajući se svom krezubom glasačkom telu koji ne kapira da su samo imali sreće da preuzmu vlast u savršenim za zaduživanje makroekonomskim uslovima sa minimalnim kamatama!
 
Kako ce rast kineske ekonomije uticati na globalnu inflaciju?
Kako je moguc rast kineske ekonomije uz recesiju u usa?

Живу Чен, један од водећих кинеских економиста, очекује да ће у 2023. владин таргетирани раст бити 6% или 7% - много више од оног што је пројектовао ММФ (4,4%) или Светска банка (4,3%). CreditSights у наредних 12 месеци очекује драматичан раст, са потрошњом као његовим главним генератором, поред осталог и услед заостале штедње коју су кинеска домаћинства акумулирала у последње три године. На почетку године неколико глобалних инвестиционих кућа је већ побољшало прогнозе раста за Кину за 2023. са 4% на знатно изнад 5% (нпр. Morgan Stanley је подигао процену повећања БДП-а са 4,8% на 5,7%).
Најоптимистичнији су ипак инвеститори базирани у Хонг Конгу, који, услед коначног напуштања „нулте толеранције ковида“, очекују „експлозивни налет раста“ у распону од 7-8%. Основна претпоставка за такав сценарио је уверење да, супротно западном наративу, Си Ђинпинг неће појачавати контролу над економијом и сузбијати приватни сектор, већ управо супротно.

На економску либерализацију указује и одлука Народне банке Кине да крене са промовисањем „здравог“ развоја интернет платформи. Додатно, Народна банка Кине је објавила да ће учинити све што је потребно да пружи подршку монетарној политици ради „оздрављења“ тржишта некретнина, те подстицања укупног раста потрошње и инвестиција. Будући да је након врхунца од 2,8% на годишњем нивоу у септембру 2022. инфлација пала на скромних 1,6% у новембру (што је пет пута ниже од нивоа у еврозони или САД), јасно је да постоји довољно простора за монетарну експанзију, односно појефтињење кредита. Убрзавању економског раста ће допринети и јефтинија енергија будући да је Кина своје резерве напунила јефтином руском нафтом.
 

"I Have Difficult News To Share": Google CEO Tells Employees 12,000 Jobs Will Be Cut"​

Google otpusta 12000.

Izgleda da je pocelo nekontrolisano spustanje.
Prekjuce Microsoft 10000.
Pre toga Amazon 18000.
 
Plate uprava i vlasnika ne smeju biti ugrozene. Pa makar izbacili citav omanji grad na ulicu.
 
Kako ce rast kineske ekonomije uticati na globalnu inflaciju?
Kako je moguc rast kineske ekonomije uz recesiju u usa?

Nema nikakve reči o recesiji za sada, samo nagađanja. Ako se i pokažu ozbiljni dezinflatorni pokazatelji, eto izgovora za FED pivot brže nego što sam očekivao i to pre nego što se uđe u deflatornu fazu (a i pripremili su teren baš pre nekim dan novom promenom računanja CPI), odoše berze gore (kripto več krenuo). USA je uz Kinu najveći dobitnik cele ove priče, usporili su pad i dedolarizaciju, još će uzeti share od Evrope (mislim čak da smo se i mi zadužili u USD pre neki dan). Naravno, padaće vremenom, ali ostati još dugo, dugo najdominantnija sila u apsolutnom smislu, per capita da ne govorimo. Kina ima benefiti zbog jeftine energije sada, očekuje ih munjevit rast sledeće godine, samo da ne bude zatvaranja!
 
Na koji nacin su uspeli da uspore dedolarizaciju?
 
Pa uzeli su share od celog sveta u ovoj krizi (kao i u svakoj do sad), najviše od EUR. Potezi CB tamo su bili najagresivniji, privlačili su kapital iz celog sveta, pariteti najznačajnijih valuta su manje-više ostali isti, jedino je usd poprilično ojačao, jedno vreme je bio jači od eur (nije ni čudo što je gomila ljudi iz USA upumpala lovu ovde u jednom trenutku su imali skoro 20% više kupovne moći samo na kurs), sad se to malo niveliše.

Problem je da kad ostali vide šta se dešava, da mogu da otimaju, nacionalizuju, agresivno manipulišu vrednošću valute, poželiš da imaš neku zaštitu bar u vidu korpe valuta iza kojih stoji i realna ekonomija. Americi ovo sve što se sad dešava skroz ide na ruku, skočili su malo, ali taj pad dominacije će se nastaviti.


Oni se bore na svaki način da zadrže primat, što i hoće još dugi niz godina, verovatno decenija! Ovaj bratoubilački rat koji se vodi na istoku za Ruse znači možda čak i državnost (svakako cepanje države u slučaju poraza, koji je opet neverovatan zbog nuklearnog oružja), ali za zapad znači zaštitu sopstvenog ekonomskog sistema kroz pokazivanje moći. Da se nisu uključili na neki način, mnogo brže bi se širom sveta mali odmetnuli...

Neko projektovano vreme još pre 10 godina je da ća Kina preuzeti primat sredinom/krajem ove dekade, to će biti malo odloženo, iako su i Kinezi dobitnici cele ove priče.
 
Ja čekam pad već 10 godina i sad kad sam konačno odlučio da kupim investiciono pa šta bude, opet ne valja :D

Po nekoj mojoj amaterskoj proceni, cene svega će rasti iz godinu u godinu kako bi SNS veštački dizala prosečnu platu, i na tome zasnivala kampanju. Ne vidim skoriji pad Vučića sa vlasti.

Ako on padne, možda se sve resetuje.
Pametno, sto bi kupio dok je bilo povoljno 😄
Sta bi to okvirno moglo da bude sto trazis, a da je investiciono isplativo?
 
Poslednja izmena:
dolar ide na nove visine kek...

mali i ekipa bi trebalo da počnu da štede i da stežu...naravno,oni ne bi bili oni kada bi to uradili. pa, to bi išlo protiv svakog delića njihovih bića... oni ni nemaju pojma da vode ekonomiju u restriktivnom smislu, ono malo politike(zabrana zapošljavanja) koja je izgledala reatriktivno je smešna za ono što je potrebno... ma šta ih boli uvo, da prebace još koju milijardu preko na off shore
 
ne znam da li pre da longujem USD ili da skratim XBT...
 
2. februara jabuka objavljuje rezultate i bice jako losi rezultati zbog logistike u Kini. Pa ce da najave i oni layoff.
U junu vlada u US udara u limit zaduzivanja i to ako ne bi povecali (a hoce najverovatnije) bila bi svetska katastrofa. Ni jedna banka ne bi funkcionisala od tog momenta. A sa druge strane ako povecaju limit ode debt to gdp da bude jos gori.


Sto bi rekao Sava vraćajte se pravim vrednostima :ROFLMAO::ROFLMAO:
 
Da li si razmisljao o zlatu?
Ne vidim nacin da efikasno investiram u zlato. Ako kupim zlato kod zlatara u formi nekih plocica, ili ne daj boze zlatnika, odrace me (na ciklusu kupovine i prodaje gubis barem 20%, ako ne i vise, posebno za zlatnike), a da investiram u neku firmu koja za mene kao kupuje investiciono zlato, dosta je tesko naci pouzdanu firmu u tom segmentu i uloziti - posebno iz Srbije.
 
Otkud ti to da je 20%? Na onim pločicama iz austrije taj gubitak ti je 2-4%.
 
Vrh