Šta je novo?

Finansijska tržišta (trgovina akcijama, obveznicama i dr. instrumentima)

@Ljuba82
Неозбиљно би било да оставе овако негативне реалне стопе. Оне ће дуго бити негативне без обзира на дизање стопа, осим ако рецесија сама не звекне и не обори инфлацију, мада таква рецесија би морала да буде нешто веома блиско, ако не и горе од оног из тридесетих... И пре рата сам био песимиста.
 
Pa nema tu ozbiljno/neozbiljno. :)

U škripcu su i uradiće šta je potrebno. Ulazi se u recesiju, a kamate nula, to nije normalno. Ako ih minimalno podignu, ode sve dole, jednostavno kraj velikog ciklusa. Ne verujem da će dozvoliti novu veliku depresiju, verovatnije mi je da bar u nominalnim varijablama neće biti ni recesije čak! Novi QE, novi programi infrastrukture, ratne pomoći/reparacije, bla, bla. U ovakvim vremenima narod će da proguta sve.

Naravno da ćemo platiti svi mi taj inflacioni porez kroz smanjenu kupovnu moć.
 
Један од главних задатака ЦБ је да контролише инфлацију. Били би ултра неозбиљни да не дигну стопе бар на неки ниво, иако би реалне и даље биле дебело у негативном. Просто инфлацију морају да обуздају, с тим што су инфлаторни шокови већ створили нестабилност и непредвидивост.
Још QE не решава проблеме које је исти створио... У монетарној политици нема места за логику где се клин клином избија. Клатно мора да иде лево-десно. Некад је више десно него лево и обрнуто, али баланс мора да постоји. Овај дисбаланса траје предуго.
20220314_211605.jpg
 
Sve to stoji, to je ono što mene i nervira u celoj ovoj priči, biranje pobednika! Jeste, cilj je da imaš minimalnu nezaposlenost i da obezbediš nesmetano funkcionisanje monetarnog sistema, ali sa druge strane cilj je i tih 2% inflacije (a ne 12% koliko je sad realno, pustimo fake CPI). Kada su ciljevi ovako drastično suprotstavljeni, onda mora da se balansira da svi približno podjednako snose teret mera, dakle ozbiljna inflacija, ali i podignute kamate donekle, baš kako i pokazuje grafik u vreme velikih inflacija pre 50 godina, pa neka i bankrotiraju najlošiji, po meni tako i treba. Prosto bolje će se alocirati kapital, a smanjiti parazitski deo u državi i sl. Ne, oni su odlučili da će teret snositi štediše i oni sa fiksnim prihodima, a direktno spašavaju dužnike (države i ogromne MNK između ostalih). Takođe, tada nije bila tolika zaduženost, imali su prostora da dignu kamate.

Ljudi svesno ulaze na tržište pod tim obećanjem stabilnosti, ulažu, štede i sl. Bukvalno su zeznuli ceo jedan sloj ljudi ovim koracima, po meni je ovo što se dešava bukvalno krađa koja zahteva epilog na ulici! Zapad je dobio svoj izgovor trenutnim geopolitičkim dešavanjima za ono što bi svakako morao da uradi!

Kao što govorim dve godine, ponavljam i sada, nema dizanja kamata ni makac, pogotovo dok se sve crveni, kao sada! Verujem da je ovo period kupovine za velike igrače, a onda slede nove QE runde, upumpavanja svake vrste. Tada možda i podignu nešto, ali opet simbolično. Ovaj GAP na grafiku sada je najveći u istoriji, mnogo veći nego onaj iz '70-ih, to bi se lako pokazalo ako bi se današnji CPI merio metodologijom tog vremena!
 
Све се слажем осим са последњим делом. То ћемо видети данас или сутра.

Инфлација оштећује повериоце, а награђује дужнике. Не иде то тако, нити сме да иде.
 
Pozdrav svima, ne znam da li je omasena tema, ili da nastavim u ceni stanova, ali mislim da ide ovde.
Naime, skoro sam podigao stambeni kredit na 25 god, sa 3% + 3m Euribor, da li mislite da je pametnije da pogledam da promenim kredit na 15 god sa fixnom kamatom ~3.5%?

Ako sve bude kako ocekujem, kredit bi trebao da bude isplacen u sledecih par godina (~3-4).
Ili ako ce inflacija ici, da li je po vama bolje uzeti na 15 god sa fix kamatom ~3.5%, i da se ne isplacuj ranije ?
 
FED je podigao ili ce podici nesto kamatne stope, 0.25%.
Smatra se da je to nedovoljno da zaustavi inflaciju.
 
FOJGZd6WQCwTV6s

Ништа слађе него скратити амерички "Mega Tech"... (^NDX)
 
20220321_184106.jpg

А Фед је тек дигао за .25...
this_is_fine.jpg
 
20220321_185133.png

*tell me there's a recession, without telling me*
 
Ukoliko je neko strucan mozda bi mogao da da komentar i misljenje koliko su navodi u tekstu razumni.
 
Za pokušaj nečeg sličnog i pravljenje zlatnog afričkog dinara, Gadafi je platio glavom! Vrlo opasan potez, maltene ravno objavi rata, videćemo da li će moći da ga sprovedu.

Vrlo jednostavno, rublja je mnogo pala zbog sankcija i ovo je pokušaj da postane traženija, da se ojača i stabilizuje. Realno ima podlogu i u resursima i u zlatu, a dolar samo u vojnoj moći. Očekujem nastavak dedolarizacije još brži, ali će i dalje još dugo ostati najznačajnija valuta, a USA pojedinačno najveća ekonomija sveta, samo ne toliko domintna kao sada. Nije normalno da neko drži 22% svetske ekonomije i da ubira plodove što se 58% svetske trgovine obavlja u usd. I tih 58% je pad od nekih 15% za 20 godina, bilo je to i više, a sada će se to ubrzati malo, tim pre što sada drugi vide da neko može samo da ti tako zamrzne lovu kao najveće komunjare i to zapad gde je privatna imovina svetinja. Biće više bilateralne trgovine u sopstvenim valutama.
 
Over the past two years, the Federal Reserve, the European Central Bank, the Bank of Japan and the Bank of England collectively printed over US$11 trillion (about 26% of their GDP), more than double the amount which was printed after the GFC in half of the time.
These four central banks cut rates to (or below) zero. Money became literally free and enormous quantities of it were (and still are) floating around. Governments availed themselves of this free money and spent more in 2020-21 than at any time since World War II.The combination has been explosive for economies and markets, particularly because the Fed can print money, but cannot control where it goes. All this is now reversing. Most central banks are already tapering their bond purchases or are about to.
A few have started raising rates – most recently the Bank of England. For its part, the Fed has started tapering quantitative easing (QE) purchases, expects to raise rates three times in 2022, and is even starting to discuss QT (quantitative tightening
, i.e. shrinking its enormous nearly $9 trillion balance sheet). Free money has been an elixir for markets. What happens when money is no longer free? In the ten years before COVID-19 hit, U.S. and global stocks rose in one of the biggest and longest bull markets of the past century. But interestingly stocks did not show signs of generalized frothiness usually associated with long bull markets.
Then in the eighteen months following the COVID-19 low in March 2020, from a near standstill, most market participants caught the bid and pushed almost every measure of speculative enthusiasm to record levels: IPO funds raised went
from $32 billion annually from 2009 to 2019 to a record $262 billion in 2021 (nearly four times the 2000 record of $65bn).8 M&A activity went from $1.25 trillion annually in the last decade to $2.75 trillion in 2021. Inflows into equity mutual funds and ETFs
reached $1 trillion in 2021, more than the past twenty years combined and significantly exceeding 2000’s $312 billion. Margin debt has doubled from the average of the past five years to reach more than 2% of GDP, much higher than the 2000’s when it was 1.4% of GDP.
The meme stock craze of early 2020 has ebbed with many stocks down -50% from their peaks, but their market caps are still 10 to 20 times higher than pre-COVID-19 levels in 2019 despite revenues down 20 to 50% and no profits.
History shows that these speculative manias tend not to last much more than eighteen months, and are followed by market corrections greater than -40%, unwinding almost all of the bubble’s gains.
Highly speculative and expensive assets are most at risk: the crypto ecosystem, retail/ meme stocks, no-profits stocks, hypergrowth high-multiple stocks and probably growth stocks in general.
There are already indications that some of the bubbliest areas in the market have burst, though the overall market continues near all time highs, powered by an increasingly small number of mega-cap stocks. Possible catalysts for a more generalized market correction include
The End of Free Money, the fiscal cliff and Stagflation. Or it may just be that stock market optimism and expectations are so high that they are very unlikely to ever be met. (MS)
Стопа запослености је небитна са дивљачком инфлацијом.
 
Ukoliko je neko strucan mozda bi mogao da da komentar i misljenje koliko su navodi u tekstu razumni.
Добар начин да се усидри вредност рубље, поготово у ова времена, ово што је Љуба написао.
 
Да подсетим још једном овде, док се замајавамо ко ће да маше оном ствари у скупштини, да су фирме исцрпеле своје најјефтиније залихе и да следи значајан раст цена.
Је л може неко, нпр., да замисли да највеће ђубре од пива кошта 75-90 дин?
Говорим о алкохолу конкретно јер је оно ужасно важно за друштвена дешавања.
 
20220404_205522.jpg

Spoiler alert: Режим велике инфлације(пута два)
 
Ništa to ne mora da znači, mnogo puta i ne bude recesije.
Poslednji put kod REPO krize 2019. i jeste bio pad tamo u martu 2020. i ništa, upumpali su koliko treba, tržište se nominalno oporavilo posle mesec dana.
 
Нема више пумпања Љубооо

Исправка - уместо "пута два", ставити "на квадрат".
 
Hoćeš da bacimo paricu šta će biti ako se opet desi neki 15. mart 2020? :)
 
Види, ја не мислим да ће се 15. март 2020. поновити у догледно време, већ да следи спор, дуг пад. Наравно, можемо виђати размаке од по 15-20% у току недеље, ако не и дана, али доња, најнижа база ће се достићи постепено.

Фед неће пумпати док диже стопе, а дизаће до краја године сигурно, а скоро сигурно и до краја следеће, док се не ублаже реалне стопе.

Сад, нисам најсигурнији, можда си ме погрешно схватио, ја не мислим да неће никад више пумпати, већ да ће вероватно пумпати тек на крају циклуса QT-ја. Али, до тада има времена за "unwinding".

Проблем тог новог пумпања ће бити стање долара као резервне валуте јер следе искушења за њих по том питању, али то је већ велика тема.

Тако да, ако ћемо да типујемо, не зависи од тога да ли ће икада ако дође до пада пумпати, већ када. За то јесам, иако не волим у принципу.👍😊
 
Evo ja tipujem opet da nema dizanja stopa ako se sve zacrveni, a ako se desi neki 15.03 vraćaju sve na nulu! Svesno će gađati veću inflaciju i pustiti veće negativne stope, makar da održe nominalno neutralan status, da ne bude baš stagflacija, jer to onda izvlači druge probleme.

Generalno je problem dolara geopolitički i on će svakako gubiti dominaciju, ali to će traaajati. Čak u poslednje vreme je ojačao u odnosu na relevantne valute, pa i dinar.
 
Опет, стагфлација је неминовна.

Динар је ђубре на FX тржишту, без преувеличавања. Једино ако га поредиш са лиром у последње време, али лира бар није мехур, док динар јесте.
 
Vrh